Gljiva zjalelovka
Iskusan
- Poruka
- 5.451
Kakav divan dan…divan daaaan..prolece leti na sve strane…Tako milo i divno je Sunce , zime Gospodnje 2011. Opet kao san , sve oko mene se budi za jedan dan…i priroda i ljudi…procvetala jagorcevina januara Gospodnjeg 2011…tonem u san, zatvaram oci , dok zraci Sunca peckaju kapke…tonem...u snu vidim…jutro , toplo decembarsko jutro i prica i smeh i prolaze sati, odjednom niotkuda, vetar sto unese lisce, preko neba kao kad se na dugme krecu kulise nebeske pozornice. …Brzo putuje sivi debeli oblak sto donese krupne pahulje snijega, obrushi se na nas taj zimski paket , cetiri godisnja doba za jedan dan…Majka Zemlja se prebrzo zavrtjela, sta drugo moze biti, da nije se nakrivila mozda ?…kao u crtanom filmu, kad zlo ulazi u grad i nadvija se zlokobna tmina….neverice….dok mi se prsti mrznu od ledenog vetra ...ebo ovaj film sto se snima, ko da je neko okrenuo termostat klima uredjaja...brrr
Uh, otvaram ochi da pogledam u pravcu cvrkuta ptica, izmamljenih januarskim Suncem…Zive ste , stvorenja draga…na svu srecu niste popadale na nas kao tamo negde na stotine vase brace sto nece docekati prolece…kuda ste posle, drage ptice, vodena stvorenja…u oblake snijezne nebeske, u morske struje ledene.
Majko Zemljo…Zatvorim ochi , u snu vidim puteve gde su rijeke prastare pokazale svu svoju moc, svoju silu, dok su se slivale do sada ne vidjenim putanjama…dok su natapale bogatstvo i bijedu, dok su razbijale nevericu iznenadjenih ociju…da li je moguce…kako je moguce, da zemlja vri, kljuca od vode, huchi , u svoj svojoj snazi… Majka Zemlja kad kupa, onda temeljno ispira , ssamponira ili sushi, peche…svoje mrave…sa svih strana…da li zna da ostavlja jos vecu bijedu iza sebe, u bijedi koja je bila i prije svega…da li joj je bitno…u snu vidim starca koji govori o muci, brise suzne ochi i nastavlja da skuplja drva koje je sila vodena odnela stotine metara daleko…bijedo, nikog nema…drugi se bave svojim poslom i pricom i tako…svako svoje…brige i brigice ima…bijedo i Bogu si teska…ruzan san…dobro je , bolje nego tamo gde je ona kornjacha sto nas nosi na ledjima mozda prdnula te je oluja potresla svijet ili je bikovima otpao rog, pa se zatresla zemaljska plocha…Majko Zemljo, Kuglo, Planeto, Palachinko, sta god…mocna si …shta ti je…Zazmurim opet i vidim ravnu plochu, dvolisnica atlasa, na njoj bezbroj zeljeznih opiljaka…sharene se u svim bojama…ispod ploche magneti, kao potkovice…obojene, sharene, jednobojne…na luku magneta vise guzice, sve po dva guza , sa dve ruke…I pochinje igra , na znak START…lete magneti na sve strane, skachu guzice , vuku magnete, spadaju u provaliju ili preskachu na drugi magnet…u ludoj igri…zeljezni opiljci trchu s kraja na kraj u slijepim grupama…sudaraju se meshaju boje, prshte na sve strane…spadaju gomile opiljaka sa karte u bezdan..u ludom plesu magneta…opiljci pevaju mrze i vole, kud ih magnet nosi…opiljci plachu i smeju se, glas odzvanja kroz prostor o ljubavi, mrznji, slobodi i nadi…glas o tuzi, brizi, nesreci i bolu…opiljci lete…spadaju sa ploche u ludom plesu, bez traga…neke grupe i miruju, mirno pleshu svoju igru, blago njima, guzovi na njihovim magnetima su mirni, sporo vuku svoje opiljke…otvaram ochi…uh, kakav prizor…Majko Zemljo Planeto, kuda putujes ? Bolje ne odgovaraj, u poslednje vrijeme kad god kazesh neshto, okrene se pola sveta…
Zatvorim oci, vidim ljude u restoranu kako gledaju u svoj tanjir…ne dizu glavu, neki se usude, pa mogu da popiju samar od konobara…opet su sareni, raznobojni ili jednobojni…gledam u tanjir, ne smem da skrenem pogled na otskrinuta vrata kuhinje…samo cujem ponekad korake Shefa sale , i glas kojim izdaje naredjenja, nerazumljiv, dalek i nesvatljiv…necu da gledam, sta mi znachi ako vidim i znam, ne znam, gledam u svoj tanjir…kakva ce biti porcija ?…ovo je ekstravagantno mesto, puno suprotnosti i iznenadjenja…krajickom oka naslucujem…sta je na meniju glavnog kuvara…gorak lebac ili torta, hah…oh…
Budim se, kakav januarski dremez…idem da se bavim vaznijim stvarima, propade mi dan …oh Majko Zemljo, zar sve ovo nije nista…jel ovo maciji kasalj sto nam se desava ili si samo kliker u sneznoj, vodenoj kugli sto je spala sa stola i pomuljale se vestacke pahuljice…josh se kotrljash …kuda si krenula
Boze, kako fantaziram, kao da je ova svakodnevica vazna, kao da su ova chuda lazna…idem da se vratim u realan zivot , da vidim sta rade komsije, estradne zvezde, fb populacija…ko se u chijem krevetu budi, a chiji napusta…da pitam sta vidim , sta mislim i sta to znaci, da li da mislim...jer treba ziveti u realnom zivotu , a ne zanositi se sta se to desava sa nekom kuchkom od Planete…sto je mnogo preveliki zalogaj za ovako mali mozak i opseg shvatanja…Boze…hvala Ti sto postoje sve ove chari, da ne vidim I ne mislim
gde ode Planeta…hoce li se vratiti …ili…
Zaebite me priche 2012...jel jos nekom nesto cudno ovih dana ?
Nagradno Pitanje : KO E POEBAO EARTH I PROGNOZU ?
Ili je degutantno postaviti tako glupo pitanje, kao najobicniji, primitivni domorodac
Uh, otvaram ochi da pogledam u pravcu cvrkuta ptica, izmamljenih januarskim Suncem…Zive ste , stvorenja draga…na svu srecu niste popadale na nas kao tamo negde na stotine vase brace sto nece docekati prolece…kuda ste posle, drage ptice, vodena stvorenja…u oblake snijezne nebeske, u morske struje ledene.
Majko Zemljo…Zatvorim ochi , u snu vidim puteve gde su rijeke prastare pokazale svu svoju moc, svoju silu, dok su se slivale do sada ne vidjenim putanjama…dok su natapale bogatstvo i bijedu, dok su razbijale nevericu iznenadjenih ociju…da li je moguce…kako je moguce, da zemlja vri, kljuca od vode, huchi , u svoj svojoj snazi… Majka Zemlja kad kupa, onda temeljno ispira , ssamponira ili sushi, peche…svoje mrave…sa svih strana…da li zna da ostavlja jos vecu bijedu iza sebe, u bijedi koja je bila i prije svega…da li joj je bitno…u snu vidim starca koji govori o muci, brise suzne ochi i nastavlja da skuplja drva koje je sila vodena odnela stotine metara daleko…bijedo, nikog nema…drugi se bave svojim poslom i pricom i tako…svako svoje…brige i brigice ima…bijedo i Bogu si teska…ruzan san…dobro je , bolje nego tamo gde je ona kornjacha sto nas nosi na ledjima mozda prdnula te je oluja potresla svijet ili je bikovima otpao rog, pa se zatresla zemaljska plocha…Majko Zemljo, Kuglo, Planeto, Palachinko, sta god…mocna si …shta ti je…Zazmurim opet i vidim ravnu plochu, dvolisnica atlasa, na njoj bezbroj zeljeznih opiljaka…sharene se u svim bojama…ispod ploche magneti, kao potkovice…obojene, sharene, jednobojne…na luku magneta vise guzice, sve po dva guza , sa dve ruke…I pochinje igra , na znak START…lete magneti na sve strane, skachu guzice , vuku magnete, spadaju u provaliju ili preskachu na drugi magnet…u ludoj igri…zeljezni opiljci trchu s kraja na kraj u slijepim grupama…sudaraju se meshaju boje, prshte na sve strane…spadaju gomile opiljaka sa karte u bezdan..u ludom plesu magneta…opiljci pevaju mrze i vole, kud ih magnet nosi…opiljci plachu i smeju se, glas odzvanja kroz prostor o ljubavi, mrznji, slobodi i nadi…glas o tuzi, brizi, nesreci i bolu…opiljci lete…spadaju sa ploche u ludom plesu, bez traga…neke grupe i miruju, mirno pleshu svoju igru, blago njima, guzovi na njihovim magnetima su mirni, sporo vuku svoje opiljke…otvaram ochi…uh, kakav prizor…Majko Zemljo Planeto, kuda putujes ? Bolje ne odgovaraj, u poslednje vrijeme kad god kazesh neshto, okrene se pola sveta…
Zatvorim oci, vidim ljude u restoranu kako gledaju u svoj tanjir…ne dizu glavu, neki se usude, pa mogu da popiju samar od konobara…opet su sareni, raznobojni ili jednobojni…gledam u tanjir, ne smem da skrenem pogled na otskrinuta vrata kuhinje…samo cujem ponekad korake Shefa sale , i glas kojim izdaje naredjenja, nerazumljiv, dalek i nesvatljiv…necu da gledam, sta mi znachi ako vidim i znam, ne znam, gledam u svoj tanjir…kakva ce biti porcija ?…ovo je ekstravagantno mesto, puno suprotnosti i iznenadjenja…krajickom oka naslucujem…sta je na meniju glavnog kuvara…gorak lebac ili torta, hah…oh…
Budim se, kakav januarski dremez…idem da se bavim vaznijim stvarima, propade mi dan …oh Majko Zemljo, zar sve ovo nije nista…jel ovo maciji kasalj sto nam se desava ili si samo kliker u sneznoj, vodenoj kugli sto je spala sa stola i pomuljale se vestacke pahuljice…josh se kotrljash …kuda si krenula
Boze, kako fantaziram, kao da je ova svakodnevica vazna, kao da su ova chuda lazna…idem da se vratim u realan zivot , da vidim sta rade komsije, estradne zvezde, fb populacija…ko se u chijem krevetu budi, a chiji napusta…da pitam sta vidim , sta mislim i sta to znaci, da li da mislim...jer treba ziveti u realnom zivotu , a ne zanositi se sta se to desava sa nekom kuchkom od Planete…sto je mnogo preveliki zalogaj za ovako mali mozak i opseg shvatanja…Boze…hvala Ti sto postoje sve ove chari, da ne vidim I ne mislim
gde ode Planeta…hoce li se vratiti …ili…
Zaebite me priche 2012...jel jos nekom nesto cudno ovih dana ?
Nagradno Pitanje : KO E POEBAO EARTH I PROGNOZU ?
Ili je degutantno postaviti tako glupo pitanje, kao najobicniji, primitivni domorodac
Poslednja izmena: