У историји Цркве, израз ПРАВОСЛАВЉЕ (ОРТОДОКСИЈА) појавио се да би се РАЗЛИКОВАЛА ИСТИНА ОД ЈЕРЕСИ. Да није било светих Православних отаца и Цркве, не би данас било ни СВЕТОГ ПИСМА.
Канон Светог Писма, Новог Завета установили су Православни свети оци, који су се одмах с првих векова хришћанства морали "обрачунавати" са разним јеретицима и секташима који су, желеци да своје учење које одступа од учења васељенске цкрве, оправдају. Писали лажна јеванђеља, лажна дела апостолска, лажна откровења и лажне посланице.
Управо тим, Православним светим оцима, треба да захвалимо што данас у Светом Писму немамо разна јеретска дела као што су: јеврејско јеванђеље, евионитско, египатско, Петрово, Томино, Филипово, Никодимово...или Дела Петрова, Проповед Петрова, Дела Павлова, Дела Јованова, Дела Андрејина...итд...
Као основни критеријум на основу којег је одређивано да ли је неки спис ИНСПИРИСАН (БОГОНАДАХНУТ) И КАНОНСКИ, служило је Свето Предање, саћувано у Божјој Православној Цркви све до данашњих дана. Још од пре постанка новозаветних списа, у Цркви је постојало једно аутентично Предање ОД КОЈЕГ СЕ ВЕРНИ НИСУ УДАЉАВАЛИ. То предање лежи у основи новозаветних списа. Утврђивање новозаветног канона доказ је настојања Цркве да се утврди шта је право апостолско предање, А ШТА НЕ.
Они коју су одбацили Свето Предање, као најстарији и првобитан облик Откровења Божијег (не мешајте ово са Откровењем Јовановим), сасвим сигурно НЕ МОГУ ДА НА ИСПРАВАН НАЧИН разумеју Свето писмо. Парадокс је у томе што припадници разних протестантских секти (има их преко 20,000), који одбацују Свето Предање, “евангелизирају” безбожнике или оне неутврђене у вери, те је општа слика да "ненаучени поучава ненаученог"...успут им је најбољи метод (да би оправдали своја јеретичка учења и постојање) изобличавати и блатити Цркву која већ 2000 година успешно преживљава све јеретичке нападе споља...која је тврђава и ступ Истине, и коју врата Пакла не мо гу надвладати.
Канон Светог Писма, Новог Завета установили су Православни свети оци, који су се одмах с првих векова хришћанства морали "обрачунавати" са разним јеретицима и секташима који су, желеци да своје учење које одступа од учења васељенске цкрве, оправдају. Писали лажна јеванђеља, лажна дела апостолска, лажна откровења и лажне посланице.
Управо тим, Православним светим оцима, треба да захвалимо што данас у Светом Писму немамо разна јеретска дела као што су: јеврејско јеванђеље, евионитско, египатско, Петрово, Томино, Филипово, Никодимово...или Дела Петрова, Проповед Петрова, Дела Павлова, Дела Јованова, Дела Андрејина...итд...
Као основни критеријум на основу којег је одређивано да ли је неки спис ИНСПИРИСАН (БОГОНАДАХНУТ) И КАНОНСКИ, служило је Свето Предање, саћувано у Божјој Православној Цркви све до данашњих дана. Још од пре постанка новозаветних списа, у Цркви је постојало једно аутентично Предање ОД КОЈЕГ СЕ ВЕРНИ НИСУ УДАЉАВАЛИ. То предање лежи у основи новозаветних списа. Утврђивање новозаветног канона доказ је настојања Цркве да се утврди шта је право апостолско предање, А ШТА НЕ.
Они коју су одбацили Свето Предање, као најстарији и првобитан облик Откровења Божијег (не мешајте ово са Откровењем Јовановим), сасвим сигурно НЕ МОГУ ДА НА ИСПРАВАН НАЧИН разумеју Свето писмо. Парадокс је у томе што припадници разних протестантских секти (има их преко 20,000), који одбацују Свето Предање, “евангелизирају” безбожнике или оне неутврђене у вери, те је општа слика да "ненаучени поучава ненаученог"...успут им је најбољи метод (да би оправдали своја јеретичка учења и постојање) изобличавати и блатити Цркву која већ 2000 година успешно преживљава све јеретичке нападе споља...која је тврђава и ступ Истине, и коју врата Пакла не мо гу надвладати.