Не ради се ни о каквом зафркавању, него је ово једна од ствари које се масовно погрешно науче, управо зато што они професори који то знају не инсистирају на томе, а нажалост, има их доста који су и сами научени погрешно па своје полузнање преносе и на своје ученике/студенте...
Оно што је мени тешко схватљиво је самоувјереност оних који очигледно не знају (или барем не у потпуности), а у овом примјеру нема мјеста никаквом „мишљењу” или „ставу”, лако је провјерљиво и јасно је ко дан да ниједна од наведених једнакости НИЈЕ ТАЧНА за свако х,у. У математици нема „скоро”, нема „за длаку”, нема „да је писало”, нема „ја сам мислио”... Зато су ми занимљиви овакви примјери више као социолошки експерименти него као ексклузивно математички проблеми. Наиме, примјећујем (не само на овој него и на још неколико сличних тема) неке који схвате и прећутно се сложе, неке који се налупају па онда нестану с теме избјегавајући тако суочавање са својим незнањем, а неки тврдоглаво лупетају с висине солећи памет наоколо и упадајући у такве глупости да је то једва замисливо па се онда „ваде” силном бахатошћу, безобразлуком па и увредама, све не би ли некако „опрали” своја лупетања. (На овој теми није било тако драстичних реакција.)
И шта се деси кад им понудиш да провјере своје тврдње на једноставан, очигледан и апсолутно неоспорив начин? Нестану с теме јер шта има да расправљају кад су они у праву или неће ни да провјере јер су 100% сигурни, а математика им струка.
Шта год ко „мислио” и коју год школу завршио, почетне једнакости нису тачне, ниједна од њих, и то је очигледно показано. Неко је (милсим Алекса) поменуо апсолутне вриједности. Да, оне се МОРАЈУ писати кад год је то неопходно па тачно поједностављивање изгледа овако:
Pogledajte prilog 1384446
Суштина је да се не смије само олако „скратити” коријен и степен непознате под њим ако се ради о коријенима парног реда (други, четврти, шести...) него се МОРА писати апсолутна вриједност јер „парно корјеновање” може бити само и искључиво ненегативно. Само тако ће лијеве стране бити једнаке деснима за свако х, у ∈ R.