Malleus Maleficarum (Malj protiv veštica)
---------------------------------------------
Upamti to i ti, rode plemeniti, i od tih nastranih, bolesnoumih i krvoločnih džukela se zaštiti !
---------------------------------------------------------------
Da li ste znali, prijatelji veliki i mali ?
Da je zloglasni rimski papa Inocenca VIII., ne skrivajući svoju veliku mržnju do žena i želeći da tom svojom slepom i patološki dekadentnom mržnjom razobliči i u temelju uništi ono što se još uvek kolokvijalno naziva Un secret de fammes (Ženska tajnstvenost, misterija, sakrivenost…) naredio svojim najvernijim sledbenicima i najzloglasnijim inkvizitorskim krvnicima iz monaškog reda dominikanca, samozazvanim teolozima, iz Nemačke, tu je bio i ostao bastion svireposti, brutalnosti i svakovrsne dekadentnosti rimokatoličke nastranosti, mržnje i suludosti, Jakobu Sprengeru i Henrichu Kramaru (poznatiji pod prezimenom Institoris) da sakupe sve, naravno lažne i prozvod bolesne mašte, što su ljudi vekovima prepričavali o vešticama, sotoninim sledbenicama, vlačugama, velegrešnicama … i da predlože najbolji način za razotkrivanje veštica i »sudsko dokazivanje« na tim zlim i bolesnoumim inkvizitorskim »sudovima«, kao što to radi i ovih zlih vremena Haški sud, jer tu su svi Srbi osuđeni da su bili vampiri, u najmanju ruku i na ljudsku bruku. Držeći se papske teze da je i sama latinaska imenica femina, u biti, sadržini i suštini, particip proizašao iz ove dve latinske reči fides mines ( nedostatak vere, neverje, zloverje i sl.) i da se rimo-katolička crkva od tog zla zaštititi mora, u Vatikanu nikada nije bilo mesta ženama, ta dva zlotvora su napisali svoje »remek delo«, najsramniji, najkukavičkiji i najbogohulniji »pravni akt« u istoriji ljudske civilizacije pod naslovom:
Malleus Maleficarum
( bat, malj, drveni čekić … protiv veštica).
Knjigu su odštampali 1487. godine i do 1669. godine štampana je 28 izdnja.
Zanimljivo je napomenuti da su inkvizitorske sudije unapred imali pripremljenih 35 pitanja za te jadne žene, svaka sličnost sa ovovremenim zlom, Haškim »sudom«, je namerna, ali, u 100% slučajeva te nesrećnice su izgubile telo, a sačuvale napaćenu dušu, već na prvom pitanju inkvizitorskih »sudija« koje je bilo:
»Veruješ li u veštice ?«
Posle toga sve se je završavalo na ova tri načina:
1. ako bi nesrećnica priznala da veruje proglašavana je vešticom i presudio bi joj inkvizitorski krvnik udarivši je tim drvenim maljem po temenu i jadnica bi na mestu izdahnula,
2. ako bi nesrećnica, čak i posle prethodnih muka, bola, patnje i krvničkog zlostavljanja koje je preživela dok su je »pripremali za saslušanje na sudu« odgovorila negativno peroglašena je za krivoverku, nepoštovanje suda i laganja pod zakletvom i ta jadnica je spaljena na lomači kao veštica, vlačuga i bogohulnica i
3. ako bi se nesrećna žena pozivala na Boga, pravdu Božiju i Božiji sud vezali bi joj ruke i noge žicom i bacilu u duboku vodu … Ako potone
»Bog je zlo povukao na pakla dno«,
a ako, tu sreću nije imala ni jedna jadna žena, bi plutala i ne bi u vodu potonula oni bi to tumačili a la:
»Krst nije dao pravednici i Božijoj sledbenici da potoni i da se uguši.«
Dakle, gle apsurda i vređanja ljudskog intelekta, šta god bi nesrećna žena učinila, ma koliko bila nevina, a sve su bile – bez i jednog izuzetka, one su pred inkvizitorskim »sudom« i rimo-katoličkom »pravdoma« izgubile život … Na taj bolesnoumi, krvnički i zločinački način izgubilo je život više 5.000.000 žena …To je najveći zločin u istoriji ljudske civilizacije i najbolnija, najtužnija i najružnija opomena šta biva ako vatikanskim razvratncima, bezumnicima i bezbožnicima dozvolimo da nam oni dele »pravdu« na svojim »sudovima«…
Znam da ste to znali, prijatelji, veliki i mali znate vi sve, pametni ste mnogo, bre, no ne znate više od mene, kunem se u srce, dušu i, narvski, grudi junačke …
Evo ga i dokaza … Siguran sam da šta znači sama reč dominikanac niko od vas i ne razmišlja, a razmišljanje za mene, ako ovog trena iz misli pokušam da zaobiđem žene, je duševna hrana, svake noći i svakog dana… Dakle, nema kod mene ćutke, evo odgovora, a taj odgovor se izreći mora … Kod mene se zna, to nije više nikakva tajna, da mi je omiljena tironika, a la Notae Tironinae, baš ona i onakva koju je opisala jedna damica mala, Elizabeth Rawson, u svom velikom delu »Intellectual Life in the late Roman Republic« (London 1985.) naročito ono što se nalazi na str. 229-230 i, baš tu i u mom pesnički titravom intelektu se nalazi odgovor na ovo pitanje:
Kako je nastala i šta znači latinska kovanica dominikanci ?
I to je particip, imavši u vidu način razmišljanja o ženama zloglasnog pape Inocenca VIII, od ove dve latinske reči:
– domini canes –
i one imaju jedino značenje, a iz toga proizilazi njihovo neljudsko činjenje,
- gospodarevi psi .
Upamti to i ti, rode plemeniti, i od tih nastranih, bolesnoumih i krvoločnih džukela se zaštiti !
Krstan Đ. Kovjenić
---------------------------------------------
Upamti to i ti, rode plemeniti, i od tih nastranih, bolesnoumih i krvoločnih džukela se zaštiti !
---------------------------------------------------------------
Da li ste znali, prijatelji veliki i mali ?
Da je zloglasni rimski papa Inocenca VIII., ne skrivajući svoju veliku mržnju do žena i želeći da tom svojom slepom i patološki dekadentnom mržnjom razobliči i u temelju uništi ono što se još uvek kolokvijalno naziva Un secret de fammes (Ženska tajnstvenost, misterija, sakrivenost…) naredio svojim najvernijim sledbenicima i najzloglasnijim inkvizitorskim krvnicima iz monaškog reda dominikanca, samozazvanim teolozima, iz Nemačke, tu je bio i ostao bastion svireposti, brutalnosti i svakovrsne dekadentnosti rimokatoličke nastranosti, mržnje i suludosti, Jakobu Sprengeru i Henrichu Kramaru (poznatiji pod prezimenom Institoris) da sakupe sve, naravno lažne i prozvod bolesne mašte, što su ljudi vekovima prepričavali o vešticama, sotoninim sledbenicama, vlačugama, velegrešnicama … i da predlože najbolji način za razotkrivanje veštica i »sudsko dokazivanje« na tim zlim i bolesnoumim inkvizitorskim »sudovima«, kao što to radi i ovih zlih vremena Haški sud, jer tu su svi Srbi osuđeni da su bili vampiri, u najmanju ruku i na ljudsku bruku. Držeći se papske teze da je i sama latinaska imenica femina, u biti, sadržini i suštini, particip proizašao iz ove dve latinske reči fides mines ( nedostatak vere, neverje, zloverje i sl.) i da se rimo-katolička crkva od tog zla zaštititi mora, u Vatikanu nikada nije bilo mesta ženama, ta dva zlotvora su napisali svoje »remek delo«, najsramniji, najkukavičkiji i najbogohulniji »pravni akt« u istoriji ljudske civilizacije pod naslovom:
Malleus Maleficarum
( bat, malj, drveni čekić … protiv veštica).
Knjigu su odštampali 1487. godine i do 1669. godine štampana je 28 izdnja.
Zanimljivo je napomenuti da su inkvizitorske sudije unapred imali pripremljenih 35 pitanja za te jadne žene, svaka sličnost sa ovovremenim zlom, Haškim »sudom«, je namerna, ali, u 100% slučajeva te nesrećnice su izgubile telo, a sačuvale napaćenu dušu, već na prvom pitanju inkvizitorskih »sudija« koje je bilo:
»Veruješ li u veštice ?«
Posle toga sve se je završavalo na ova tri načina:
1. ako bi nesrećnica priznala da veruje proglašavana je vešticom i presudio bi joj inkvizitorski krvnik udarivši je tim drvenim maljem po temenu i jadnica bi na mestu izdahnula,
2. ako bi nesrećnica, čak i posle prethodnih muka, bola, patnje i krvničkog zlostavljanja koje je preživela dok su je »pripremali za saslušanje na sudu« odgovorila negativno peroglašena je za krivoverku, nepoštovanje suda i laganja pod zakletvom i ta jadnica je spaljena na lomači kao veštica, vlačuga i bogohulnica i
3. ako bi se nesrećna žena pozivala na Boga, pravdu Božiju i Božiji sud vezali bi joj ruke i noge žicom i bacilu u duboku vodu … Ako potone
»Bog je zlo povukao na pakla dno«,
a ako, tu sreću nije imala ni jedna jadna žena, bi plutala i ne bi u vodu potonula oni bi to tumačili a la:
»Krst nije dao pravednici i Božijoj sledbenici da potoni i da se uguši.«
Dakle, gle apsurda i vređanja ljudskog intelekta, šta god bi nesrećna žena učinila, ma koliko bila nevina, a sve su bile – bez i jednog izuzetka, one su pred inkvizitorskim »sudom« i rimo-katoličkom »pravdoma« izgubile život … Na taj bolesnoumi, krvnički i zločinački način izgubilo je život više 5.000.000 žena …To je najveći zločin u istoriji ljudske civilizacije i najbolnija, najtužnija i najružnija opomena šta biva ako vatikanskim razvratncima, bezumnicima i bezbožnicima dozvolimo da nam oni dele »pravdu« na svojim »sudovima«…
Znam da ste to znali, prijatelji, veliki i mali znate vi sve, pametni ste mnogo, bre, no ne znate više od mene, kunem se u srce, dušu i, narvski, grudi junačke …
Evo ga i dokaza … Siguran sam da šta znači sama reč dominikanac niko od vas i ne razmišlja, a razmišljanje za mene, ako ovog trena iz misli pokušam da zaobiđem žene, je duševna hrana, svake noći i svakog dana… Dakle, nema kod mene ćutke, evo odgovora, a taj odgovor se izreći mora … Kod mene se zna, to nije više nikakva tajna, da mi je omiljena tironika, a la Notae Tironinae, baš ona i onakva koju je opisala jedna damica mala, Elizabeth Rawson, u svom velikom delu »Intellectual Life in the late Roman Republic« (London 1985.) naročito ono što se nalazi na str. 229-230 i, baš tu i u mom pesnički titravom intelektu se nalazi odgovor na ovo pitanje:
Kako je nastala i šta znači latinska kovanica dominikanci ?
I to je particip, imavši u vidu način razmišljanja o ženama zloglasnog pape Inocenca VIII, od ove dve latinske reči:
– domini canes –
i one imaju jedino značenje, a iz toga proizilazi njihovo neljudsko činjenje,
- gospodarevi psi .
Upamti to i ti, rode plemeniti, i od tih nastranih, bolesnoumih i krvoločnih džukela se zaštiti !
Krstan Đ. Kovjenić
