Quantcast

Mali virtuelni klub pisaca kratkih i dugih formi

Sanjalicca

Aktivan član
Poruka
1.806
Ожиљак на корацима недостајања лагано се губи и нестаје борама, ко рез све дубљи, жигоше мисао…
И тонем… понорима космоса, тим раскрсницама трагова што пеку огњеним грехом од опшивака садашњих…
Распарала сам те.
Слике раскомадала.
На зидове душе додала пар тона сивила, док су руке покајнички дрхтале од жеље неПрежељене, већ оне, неУгасле...
спремне на дашак ветра, с твоје стране неба,
да изгоре…


®
 

Sanjalicca

Aktivan član
Poruka
1.806
Pачун


Ноншалантно је дозволила прилепку од погледа да јој се умрси трепавицама.
Уловила је онај неприметни трзај испод десног ока брзином неона.
Да, обоје су наставили да играју своје улоге, као да се ништа није догодило...
Он се удубио у јучерашњу Политику, Oна је наставила да пришива подеротине чежњом...
Било је сасвим извесно да се космос неће стрмоглавити у црну рупу њиховим вантелесним сусретом...
Уосталом, Oн ће само реда ради прелетети погледом по словима, ништа од написаног прочитати неће.
Застаће само да пркупи храброст и пружиће корак за одлазак.

А Oна.

Задржаће се да распреми хаос у души.
Препознаће издахе које је оставио за њен удах.
И наравно, као права дама платиће рачун недостајањем.


®
 
Top