Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Uberi jedan cvet i u moje ime.
Polozi ga nezno na mrtvih nada grob.
Pokopaj to uplakano juce,
Siroce-
Neka cuti , neka konacno mirno spava
Kada mu moci i nadanja nije.

Uberi jedan cvet i otvori oci.
Neka ti latice zenicom prosetaju.
To sunce se radja uz vrisak , za sutra...
Sutra nece biti bolje....

Osmotri , udahni dolazak zore ,
Bez tuge i suza upij to malo .
Ne, nemoj tuzan biti....

Uberi jedan cvet i u moje ime,
Stavi ga pazljivo na mrtvih nada grob.
Okreni se , tu sam....
Cekam da ti dam
Crno nebo sa mrtvim pticama....


Z.D.
28.06.2020.
 
x11506369521394414276.jpg
 
Priznajem cestice nastranosti


Srca nemam vise.
U redove strvinara
Dobrovoljno se ukrcalo ,
U visinu ludo vinulo,
Pa kao Ikar u pakao sam
Sunovratilo.
Kako li samo smrdi ljudsko srce
Sagorelo!

Nekome je muka.
Dajte i meni toga.
Platicu!
Kozu sa ledja sadracu.
Svoj dlan pun slomljenih prstiju
Dacu.
Moze li?

Pritisni dugme.
Ono crveno dugme za kraj
Umesto mene
Jer prste nemam.
I aparature i tastature
Torture i sve future
Kaziprstom miniraj.
Ovako....
Lako je.....

Gore , niz nebo
Spodobe lete.
Cekaju mene ,
Lutalice -
Utociste nasle nisu
Pa su grehom naduvane.
Poneka prsne ,
Sluz se razleti ,
Krik koji krikne....

A ja....
Ja srca nemam vise
I ne moze da me boli.
Isparena dusa .
U zdravlje svima
Sto u ljubavi umirete,
A ne placete
I ne molite.

Dignite glave ,
Rasprslog vrata ,
Usrknite -
Ono tako fino prija!

Neka je srce otislo.
Neka je izgorelo.
Hrabro je bilo.
Jauknulo nije.

Stacu na prag pakla .
Visok je prag , provocira.
U klompama posrnucu,
Onako nespretna , pricu prosucu.
A vi samo navalite ,
Gazite ,
Drobite ,
Cedite
I preko moga tela udjite.

Slobodno se pocastite
Iznutricama i cemerom,
Tu su i jad i bol i bes....
Al' srca nema na jelovniku.


Z.D.
.
 
images (15).jpg



Izmedju cetiri zida


Kljucaonicu nemam.
Samo cetiri zida
Visoka od odjeka.
Zatvorena kocka.
Prsljenovi pukli.
Dobuju teskobe
Po mozdanim bubnjevima.


Kljucaonicu nemam.
Samo jednu glavu
Na ramenu usadjenu.
Suncu se ne okrece.
Suncev sok ne pije.
Mali , tuzni bodezi .
U srcu zabijeni kopaju,
Rovare.....
A dusa curi,
Samo curi.....


Z.D.
 
Filip_Petrovic:
DOZIVANjE

O usne pohotne groznice krvave
što igrom varke dana zapadnog pred noć javljate se;
ne skrivajte snove
haljinom kad u mraku skida se.
Mirišljava vam kora pozlate mesečeve.

To po telima milovanje svitaca
raspuklo se cvetom buktinje, našim sećanjem brokot,
kokot poljubaca.
Rasplinuo se drhtajem lokot;
sada slobodan je prolaz viknu divna noćca.

Nađoh te tada tu klonulu pod setom.
Kad ugledala me gde dolazim vrisnula od straha,
ganuta tim mestom
ushićena mirisima praha,
polenom trava selica što vinu se letom.

Kada zastru oči veđe u dnu čela
tada pokora gnevna isplivaće nad događajem,
da pokorno snila
ti spokojna, predelima bivaš;
slika nevinosti, gasiš vatru sa tog vrela.

Dopuštam da odraz, krv gorda poželi;
lik svoj utisne u nežno tkanje svile.


Filip Petrović
Kliknite za proširenje...


K O R E K C I J A


Zainteresovanima: Ceo projekat mogu da skinu sa ovih adresa:

http://www.*************/file/7p3aerufr88xezn/Filip_Petrovi%C4%87_-_Dnevnik_u_X_partija.pdf/file

https://www.scribd.com/document/467713103/Filip-Petrović-Dnevnik-u-X-Partija

https://mega.nz/file/Dp5ASaIQ#pcwzVy6XeUD7VJdwDmJ6kdkv0GIrinWhISGGS3pOx6g

https://www.***********/office/CwmOckVjea/Filip_Petrovi_-_Dnevnik_u_X_pa.html

https://drive.google.com/file/d/1WxPlvlxfiib7mxLgOMNzjcc4V3PtWv-g/view?usp=sharing


DOZIVANjE

O usne pohotne groznice krvave
što igrom varke dana zapadnog pred noć javljate se;
ne skrivajte snove
haljinom kad u mraku skida se.
Mirišljava vam kora pozlate mesečeve.

To po telima milovanje svitaca
raspuklo se cvetom buktinje, našim sećanjem brokot,
kokot poljubaca.
Rasplinuo se drhtajem lokot;
sada slobodan je prolaz viknu divna noćca.

Nađoh te tada tu klonulu pod setom.
Kad ugledala me gde dolazim vrisnula od straha,
ganuta tim mestom
ushićena mirisima praha,
polenom trava selica što vinu se letom.

Kada zastru oči veđe u dnu čela
tada pokora gnevna isplivaće nad događajem,
da pokorno snila
predelu nudiš; budiš spokojem;
sliku nevinosti, vatru gasiš toga vrela.

Dopuštam da odraz, krv gorda poželi;
lik svoj utisne u nežno tkanoj svili.


Filip Petrović
 
Na kolenima cu sacekati

Glavu ne zelim da podignem vise.
Nebo mi ispija ono malo nade sto mi se
Kao imela o srce obesila.
Glavu ne zelim da podignem vise.
Danas je jedina bol na D koju
Mogu da razaznam u magli ,
Stvorenoj od proslosti i sutrasnjice.

I zasto , zasto da gledam gore ,
Kada insekti po tlu gmizu
I zasto svoje poglede da trosim
Kada je sve sto vidim dole.

Pod mojim umornim nogama
Lezi jedna sasusena , izgazena prica,
Urasla u korenje i suve gomolje,
Zemljom memljivom prekrivena ,
Za pocinak spremna.

Glavu ne zelim da podignem vise.
Nesnosno je gledati , a ne videti.
Ostrice kopaju po zenicama .
Kamen se kotrlja u grudima.
Na kolenima cu sacekati.
Da,
Na kolenima cu sacekati .
Pad ce kraci biti.


Z.D.
thumb-350-872827.jpg
 
Pukotinci


Visi.
Komad mesa se do samog pakla otegao.
Sreca je postala uskovitlana bol,
Samo jeziva bol-
Dete onoga sto sledi.
Uzmi to svoje dete
Natrag
I idi.......

Nanovo zarazu siris.
Tvoje carstvo je ogromno.
Ti u njemu vladar proklet.
Na mnoga vrata si lupao ,
Kroz spijunku usao.

A pompa, gde je?

Gubis li?


Visi.
Komad mesa se do samog pakla otegao .
Dan je postao oganj,
Samo vecni oganj , koji se ne gasi -
Vatra tod deteta sto
Ga je zapalilo,
Pa se sada smeje ,
Dok placem i grcim svoje telo
Kraj suvog kantariona.


Z.D.

images (30).jpg
 
Obicna neuklapanja

Imam samo neuklapanja.
U pregradama mozga tugu gajim,
Trideset nistavnih godina .
A ovo bedno sto iz oka ide
Predaja je ili bes -
Promenljivu boju kapanje ima.
Trenutak odlucuje.

Ja klokocem.
Ja vristim.
Ja dahcem.
Moj govor niko ne razume.
Komplikovan je to jezik,
Vestina je obavezna.

Imam samo razocarenja.
Neka sitna brojna raskrsca.
Kuda ja , tu i nedoumica.
Imam i neke neverice ,
Ali one imaju pitome oci .
U trenu je tren telo
Kao eon razvukao .

[Dovoljno o skotu]

Z.D.

images (75).jpg
 
To nisam ja


To nisam ja jer mene nema.
To nisam ja sto kraj rake stoji .
Mozda je to neko sto na mene lici ,
Neko ko ne dise i ne gleda.

Dubina pogleda dovoljna za davljenje.
Jacina jauka zidove obara.
Suze mogu i reka da postanu.

To nisam ja sto sa suzama i jaukom
U dubini pogleda nestajem.

To nisam ja jer mene nema.
To nisam ja sto na kraju stoji.
Mozda je to neko sto na mene lici ,
Neko ko slicno mirise i proverava.

Neme usne mnogo toga mogu da kazu.
Prazne grudi ponekada nastani ptica.
Tiha bol ume da odjekuje .

To nisam ja sa praznim grudima
I suvim usnama koje govore .

To...To nisam ja.


Z.D.

images (73).jpg
 
Neće biti mene

Biće jutara da te probude
I biće zora od neba datih:
Dan po dan ,
Godina po godina....
Vreme se zove i Zaborav.

Smejaćeš se ,
Voleti leto,
Zaljubiti se....
Život-to tako jako zvuči,
A tako ništa daje.

Biće noći koje ćeš deliti
Sa nekom drugom
Na umornom jastuku.
Zvaće se Ljiljana,
Sanja , možda,
Danijela....
Voleće te i bićeš srećan.

Biće dana i biće noći .
Neće biti mene.
Ljiljan po ljiljan,
Nedelja po nedelja.....
Pokupićeš uvelo cveće,
Zapaliti sveću
I otići.....


Z.D.
 
Pesma onoga što nije mogao da čeka


JUTRO:
Svetlosti , beži!
Pusti me da spavam.
Neću da se budim.
Još želim da sanjam nju,
Kako dolazi da me porazi
I za svog roba me uzme.

PREPODNE:
Ptice moje,
Ide li nebom crna kočija,
Blešti li njene kose oštrica
Ili je to samo neko pero zlatobojno?
Ptice moje ,
Vratite mi oči!
Ne igrajte se njima!
Hoću da budem lepa ,
Hoću da vidim
Kada me za drhtavu ruku uzme.
(I u tami zvezde postoje, ne?)

PODNE:
Miruj srce ,
Miruj....
Ne udaraj jako ,
Umor će te savladati.
Vremena još ima.
Dogovor je sklopljen.
Uspori igru strepnje,
Uspori ritam nestrpljenja...
Grudi ćeš mi raskidati.

POSLEPODNE:
Tiše, tiše....
Boliš me...
Znojiš me....
Mučiš me...
Odjekuješ u mom praznom telu.
Uspori srce!
Hoću da sačekam.
Hoću da istrajem.
Psssst....
(I u tami zvezde postoje.)


SUMRAK:
Ne!
Neću sada da padnem.
Prsti se zgrčili,
Olovo su zglobovi,
Pluća isparavaju,
Vazduha!
Vazduha!
Vene žele napolje,
Grlo se osušilo,
Oči više ne vide ,
Drhtim...
Rekla je sutra....
Rekla je...
Sutra....
Neću na kolena...
Ne...Ne još...

PTICA:
Kako je čovek slab.
Dole, niz nebo ,
Upravo se jedan
Sunovratio u iščekivanju...

PONOĆ:
Neuništiva , zakasnila si.
Roba izgubila si.
Od tvoje oštrice bednik pao nije.
Puklo je srce.
Srca nema.

SMRT:
Pokopajte bednika u mulj i blato .
U crve i smrad , u buđavu zemlju.
Beda bedi.
Neka duša luta,
Mir neka ne nađe
Nikada , nikada.
Nirvana neka nestane .
Dogovor je izgažen.
A ti ptico ,
Beži!


Z.D.


thumb-350-772048.jpg
 
Poslednja izmena:
---

Uvuci kandže .
Ne ostavljaj rezove koji peku.
Linije tanke
Duboke
Jasne....
Smiri se....


Obuzdaj zube.
Ne grizi moju kožu.
Pregrišćeš mi snove .
Pregrišćeš mi nade.
Kuda ću?


Omekšaj reči.
Nežnost mi treba.
U ovoj noći
Samo me voli ..
I ćuti , ćuti,
Ne govori...

Ne kvari tišinu
Pitanjima.
Ne rovari po
Nejasnosti.
Ostavi to...

Za sutra.

Uvuci kandže.
Obuzdaj zube.
Slaba sam.


Z.D.
 
Kao oni


Sviraju mi noćas kosti,
Kosti ljubavi , moje carice ,
Carice , a sirotice
Što rođena je da bi je gonili
A umrla da bi gonila sama
Krivicom nerazumnih.

Bio sam dan -bila si noć.
Zatočenici tuđih
Mržnji i uverenja.
Neka nam ova grobnica bude dom...

Otrova kapi par vino neka nam bude.

Od paučine
Na svoje lice stavi zar,
Pred oltar prašnjavi stani
I ljubi me.

U odaje ove mračne
Ušli smo preplašeni.
Sada smo najjači.
Nisu nas tuđe mržnje oslabile.
Zajedno ,mila, možemo sve.

U tome je naša snaga.
Snaga umiranja.
Pred oltar prašnjavi stani
I voli me.


Z.D.
jaroslaw-datta-14.jpg
 
Zavesa je pala


Zahvaljujem na uljudnosti
Svima koji ste vešto glumili
I u tom transu dali sve od sebe.

Zavesa je pala.
Aplauz zamro,
Spremite kostime i maske
I nestanite mi s očiju.

Naporno ste radili.
Nadljudski se trudili.
Red je da se odužim-

Umreću.

Scenario traži tako,
Potpisi su na broju.
(kakvi ružni rukopisi,
Neverovatno!)

Očešljaću se.
Ovo nije maska , ni šminka -
Nemam šta da skidam.
Krenuću kući...
Kući?

Zaboravila sam.
Ja sam mrtva.
Naći ću plahte ,
Ispod kojih sam se
Izvukla
Jutros...


Z.D.
 
24420.jpg



Ja(Sebi)


Pupe crevca
Vodu me mole
Brzinom disanja
Sazrevaju
Sladi se sokom
Baksuz
Što se davno
U pregibima mesa
Nastanio

Jutros je testo
Bez vode umesio
Lepo ispekao
Uz obilje nemoći
I obilje gadosti
Sad testo oštrim
Zubima kida

Pupe crevca
Vodu me traže
U njima likuje
Gnusna carica
Vladarka slomljenih noktiju
Gospodarica trulim mislima
Kleči
I nove masnice liže

Pište crevca
Jabuku mole
Malo mleka
Zalogaj , utehu
Ali , u mozgu
Čudno se uvija
Reč stara trideset godina.



Z.D.
 
5fcb9cc9aa129e5fc8eea41586338eca.jpg


Bio je sanjar
Dete
I čovek.
Bio je on,
Koji više biti neće.

Igrao se sa snovima.
Družio sa nadama.
Najmekše je ljubio.
Najtoplije grlio.

Više ga nema.
Bio je san.
San ne traje.
San nestaje.

Te noći su snovi
Crni i oštri bili,
Ptice su o
Prozore do krvi udarale,
Plakala sam.

I bolelo je.

Nisam pitala ništa.
Bio je san.
San ne govori.

Sada grli neku
Hladnu , beskrajnu tamu,
Ljubi uvelo korenje
I čuva neku mrtvu decu....
Ne zna da li ptice
I dalje odlaze na jug
I ne zna da li slomljenih krila
Neko može da leti....

Bio je sanjar
Dete
I čovek.
Bio je moj.
Uvek moj biće.
Za njega ,
Samo za njega ,
U srcu čuvam
Dvadeset i sedam
Mrtvih ptica i
Krv na prozoru
Sasušenu.

Bio je san....


Z.D.
 
PROSUT MOZAIK

Prosut mozaik jednog života
kao sudbina tu pred očima mojim...
Krhotine i parčad
opet, i opet iznova, brojim.

Koloritom boja
igra se svjetlost,
a sutra donosi oblik broja.

Prosut mozaik prepun slika,
staklo krhko,
razbacano svuda
Skuplja ga jedna pusta ruka
i kapi krvi padaju svuda...

Svaka krhotina
po jednu ranu otvara,
od svake po damar strada,
svako parče u dušu se zabada.

Prosut mozaik, splet boja svih,
zvuk tišine što priču nosi,
prsti što krvlju pišu stih...

Prosuta slova prošlog vremena
pomješano sve u čaši čemera,
čuvano u duši prepunoj nemira.

nn
 
VEZANI SNOVI


Sklapah oči bježeći od mraka
tražeći iskru svjetlosti
skrivenu u pepelu zapaljenih
istina. I sanjah...sanjah
zagrljaj što ne pita
oči što govore
dodir koji ne dodiruje
a peče
i sanjah...blag osmjeh
što liječi
kao melem napravjen od
nepristupačnog bilja Olimpa
iz izbe drevnih Bogova.

Sklapah oči pred maglama
površnih emocija
slijepih putnika
što lutaju
putem bez putokaza
tražeći zlatni sjaj
prolaznog vremena.

I sanjah...na dlanu
pružen kamen vječnosti
sjajan trag
istinitosti
zrno
malo neprimjetno
sto dušu je
poput sunčevog sjaja
od hladnih zima
ogrijalo.

Ali, san nestaje.
Otvaram oči
mrak ostaje...
Bježati se okovan ne može.
Vezan biti
lancima pletenim
kučinom stvarnosti
sanjar ostaje rob,
zatočenik realnosti.

nn
 
Једном кад одеш,иди заувек
Пусти да прошлост оперу кише
Сети се само, кратак је људски век
Оно што је прошло не постоји више.

Нек' остане мирис, и понеки звук
Нека срце затрепери кад се сети
Ал' не дозволи да те носи хук
Прошлости што жели будућност да свети.

Избледеће слике, поступци и речи
Родиће се нови дан
Дозволи времену да ти ране лечи
И једном ћеш сањати неки нови сан.

А ја ћу живети, дан за даном, сам
Наставиће срце са закрпом да дише
Проћи ће бол, заборавити знам
Као да је битно, једна бора мање - више...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top