Mali virtuelni klub pesnika

Lako ćemo
u sledećem životu
Pakt je potpisan
krvostihovima
A danas
ovde
nepripitomljeni
bačeni
u grad
bez kiše
Ja ni kaput nemam
Lako ćemo
u sledećem životu
Za najhladniji dan u godini
spremna sam
ko čaša žestokog pića
popijena naiskap
Veruj mi
na svakom ću mostu
svakog radnog dana
Crtati moj profil
ime
i smrad grada
Da me pronađeš
lako
ko podvučeni otrcani pasus
Prve ukradene knjige
koju si voleo
A nedeljom
nedeljom ću pecati
velike
umorne ribe
Sa nadom
da te nisu
pojele
 
163
Знаш ли
да те гледам
као дечак
као да немам
тридесет и нешто
као да сам бар
за пунолетство млађи
као да нисам
препливао нити једну реку
и као да се нисам
утопио у многима

Да,
гледам те као дечак
који верује да је мушкарац
који сања о вечној љубави
који те не мери
и не пореди
ожиљцима које носи
јер их ни нема
Он је празна табла љубави
спеман да ти повери креду

Тако и ја
пред тобом стојим
верујући да није
заиста није
битно колико је погрешних
решења на табли исписано
и знајући да је твоје право,
знајући да си последња која пише
 
Ћао,
опет ја,
да ти кажем
како си дивна
како си преслатка
како остајем без даха
кад видим да си рођена
дама

Ћао,
опет ја,
да ти то све
још једном поновим

Знаш,
мени никад
неће досадити
да те гледам
да ти се чудим
и да ти причам

А ако ја теби досадим...

Ако ти досадим,
баци камен,
отерај ме
и прeстаћу
само да ти причам
 
Вежбање:

Знате ли моју причу,
И зна ли она Вас,
Та словца што се сричу,
Познате ли на час?

Да није Ваша душа,
Случајно негде ту,
Можда вас кришом слуша,
Припрема утеху.

Ја моју ево тражим,
У песми негде је,
Пас гонич, стих, је јури,
У ретку нестаје.

Устанте, хајте за мном,
Кроз риме поста свет,
У инат свету тамном,
Несташних душа сплет.
 
micadeja:
JA SAM ZA

Ja sam za prodor
ja sam za rec vise
ja sam za minut istine
ja sam za zivot lazi
ja sam za cekanje
koje obecava
ja sam za nadu
ka olaksanju
ja sam za slobodan seks
ja sam za bogatstvo osecaja
ja sam za borbu
ja sam za sve to
protiv
Kliknite za proširenje...

..(.)jedna tačkica manje
u mojim nedorečenim mislima

Ti si prodro u moje ćutanje
Ti si jedna tačkica manje
u mojim nedorečenim mislima
Ti si moj minut tišine
pred ikonom tvoje pesme
Ti si još jedan metak
u revolveru moje iskrenosti
Ti si klupa
na peronu mojih vozova
koji često kasne
Ti si izdah
posle večnosti
strahom zadržanog daha
Ti si vođenje ljubavi
Lepotice Remedios
posle Sto godina samoće
Ti si lopov
nekog mog jutra
tužnog
do ravnodušnosti tužnog
Ti si
napokon
spušten Mač
Ti si sve ono
za šta sam
smetena i nesnalažljiva
ja bila
Protiv
 
Poslednja izmena:
"The ancients"


Call for wilderness
destructive thought for modern civilizations
Beliefs in the sun
moon, stars and all those Gods
...that eager wants in wishful heart

Water not shall, and not will purify
our filthy modern souls
Religion of mine is just a sign
though not yet drawn on my forehead
...statement of one calm soul, as calm as that soul can be

Bending on my knees
infront the altar of my saint
Future cannot be
as the moment now, you’re about to see
...past will be immature shadow of our self me

You stand still
torch in you’re right hand low, sword on the other up high
Tribal music
in the rhythm of sacrifice
Voices though, all along
...doesn't seem to make fear on the animals along

Sky is not allowed
for selfish ones
Earth nor less
...just to see its belonging place

Belong to another of the kind?
...what the f u c k!

Oh no, no, no
do not fill yourself with dignity when you see little one though you are
...another little human to be seen
Do not wish, nor see or less to be
...another lost soul, as the one on those bending knees

Just feel the air
between those tree leafs
...have joy in that you see now
Yet there the wind
will take you on the top of that tree
...so you shall see what you’re modern illusion means to me

Minor thoughts
above you as disgrace
Takers we are
nn wish to be first....and remember

SOMEONE AS YOU, BEFORE YOU, HAS TAKEN ALL OF YOU!
 
Птичија одећа

Несташлуци пубертета мога
не од воље и саздања бића
већ накана окружења строга:
У сокола обрнут' штиглића.

Упросечен у перје сокоље
и себи сам смешно деловао.
Подражањем себе очаравао
гушећ' музе да ме не испоље.

Што бих гори бивао сам бољи.
"Своме роду јеж а у селу кнез."
Упорно сам такав ткао вез
са привидом: свак' ме зна и воли.

Од "љубави" ове се отргох
"школом живота" фазанскога руха.
Разголих се собом изнебуха.
Ка суштини лагано потекох.

У творењу коме ме Бог сазда
светлуцало бљеском на све стране.
Иако сам славом опште познат
рођени ми моји виде мане.
 
Ako sam spusten tu sam
Ako sam zalutao tu sam
Ako sam izabrao tu sam
Ne zelim da sam tu
I slepljena kosulja
na ledjima je tu
i setnjikavo letnje vece
je tu
i nepoznati tipovi su tu
i moj strah je tu
i zamisljam
kako gutam lek
za sve
i onda nesluceno upada
dzez orkestar
znamo kao ono
im on warm milk
i da kao kul sam
i kontrabas tuce
Bam bam bam
dovoljno mi je to
samo to mi je dovoljno
ako cu znati da cu se vratiti
tamo gde nisam stranac
na neko vreme
 
Огледало лепоте

Спазих лепоту ванземаљску
и пих је мислима бездодирно.
Превидех природу јој земаљску
која ме пожеле безобзирно.

Ја цвеће волим не ради брања
већ да ме храни лепотом својом.
Лепота траје од постања
не подлежем искушењу овом.

Овоме цвету ја нисам ваза.
Моје својење лепоту би јело.
Лепота траје док и душа
не да је троши пролазно тело.

Лепоте огледало одразило тебе.
Привид си себе само познао.
Нарциса одраз познај из себе
и појавну си заблуду спознао.
 
Најлепше на свету

Само једно је на свету место
које је певано тако често!

Место на коме су шуме рујне
у рано јутро и сумрак златни,
и реке су плавне и бујне
док им се вода ко сребро цакли.
И где је ваздух ко зима оштар
а ипак благ ко пролећна зора!

Тамо јесен мирише на воће,
и благи поветарац дува са горе.
То место има велику душу,
много већу него сво море!

Тамо где шуме и њиве дишу,
и играју уз песму ветра,
где ливаде на песму миришу,
а пчеле лете од цвета до цвета -
То је место на коме све сија
од сунца песме и среће.
И то место ја на целоме свету
по својој лепоти највеће!

Ту сваки грумен на живот мирише,
ту у хармонији живе животиње и људи.
На том се месту само најлепша љубав буди.

С' тога певај славују што живиш тамо,
певај голубе, орлу, и ти вуче,
певај јазавче, лептиру, змијо, и ти шево -
јер на најлепшем месту на свету живиш,
а оно се зове Драгачево!
 
Празнина

Разливен човек на прозору...
Душа што капље сузама неба,
Прљава зора на обзору,
Ни туге нема кад ти треба.

Пребрајам мисли отупеле,
Док ми се руга ништавило,
На длану скупљам латице свеле,
Док поглед тоне у сивило.

Истопићу се. Јер већ знам расплет,
Кад море туђих мисли ме гута,
Кад свет се врти на сваки покрет,
И када душа бесциљно лута.

Постаћу једно. Срцем и душом,
Ја бићу радост и туга света,
Живећу давно проживљено...
Душа на крсту разапета...
 
Prošlo je dosta vremena, to je ta ista soba....



Bleda konstrukacija ličnosti,
i prevare i maske postaju istine,
a ogledala u sobi jedini prijatelji
Kada zatvoriš oči
svet je mnogo drugačiji,
Ostavljen da vladaš njim i
nesposoban za poslednje trzaje i buđenje
Sve više blediš
i polako nestaješ u izgubljenim iluzijama
Nadaš se još nekome,
nekome sa druge strane sna
Nadaš se još samo onom liku u ogledalu
koji je nekoć bio blistavi um,
a sada samo bezdno.
Otvaraš oči,
budiš se
i tuga ti mrsi kose
Vraćen si ali ne znaš odakle
 
Ostavi me na svom ramenu
odakle ću moći da ti posmatram uho
i dodirujem prstima vrat
Moje usne teško prevaljuju reči
i zato me pusti da njima dodirnem tvoju kožu
Želim nešto da kažem ali ostajem prikovan za dno...
Tišina je zaglušujuća
i moraćeš da je prekineš...ja ne umem
Trenutak je ispunjen sadržajem
toliko da daje
osećaj večnosti i odsustva bilo kakvog imperativa
Izgubio sam se
i ne želim da me nađu
Ne bih voleo da odeš sada...
Pronaći će me nespremnog
Ostani još malo,
sa tobom mogu da „razgovaram“ ćuteći.
 
Јединство

У часу дана тмурнога свога
милости господње ја исках.
Буђење трептаја радоснога
рече да овај милодар дозвах.

Окно прозорско постаде екран
чаробне слике милости моје.
Приказ увери да ја изабран
исках дар који стално ту је.

Искрице сјајне - правилно кружне
заројише оквир видокруга.
Осјаше плашт неба тмурнога.
Љубављу расветлише мисли тужне.

На сљемену крова суседнога
голуб се сједини са сликом.
Птица загугута у мени, а
ја осјајен видех очима птице.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Prometejev čitalački klub - februar
Odgovora
1
Pregleda
147
Black_star
Black_star
KPCTAHK
Da li ste pročitali, prijatelji, veliki i mali
Odgovora
0
Pregleda
167
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top