Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
"Cekam te..."


Zovem vas u zagrljaj
da bi vama ljubav dao
...sebe vasim ucinio

Saljem vama poljubce
da bi vam osmeh taj sa lica oteo
...lopov strahova vasih

Kradem vam se u srca
da bi njih sakupio u celini
...srce moje netaknuto vama dao

Dusa kao tocak
da bi vasu pokrenuo
...melem gorki bica vasih

Sebe kao centar sveta
tebe kao mesecinu
...dok me na tlu svome ne osetis

Tebe kao zvezdu
iznad ratista svog
...da ti svetlost oko tela vidim

Zazeleo samo na tren
doziveo vecnost

...cekam te na putanji bez dodirnih tacaka
 
Grad i selo brat su i sestra,
prvo si ti, drugo sam ja.

Brzina i bes,
znanje i stres,
snaga i žar,
kulturni car...

Sve si to brate - u biti - moj,
vatra i led - to je tvoj spoj.

A ja sam brate - zelena, spora...
Na potezu - zemlja - od grada do mora...

Planina, reka
životinja, biljka.
Mrtva, a živa,
slobodna, britka...

Pomalo vatra, pomalo led,
ja sam ti brate žuč i med.
 
Опет сам пијан и не бринем,
Да л' песма моја коме се свиди,
Да л' можда звезде с неба скинем,
Ил' разбијем се о мрачне хриди.

Ово је песма без разлога,
У роју зује искрице ума,
Вичу без реда и повода,
Не, нема реда ни разума.

Пишем тек да бих шта напис'о,
На шта ће личит није ме брига,
Па макар сутра све обрисо,
Их, није ово ни лист ни књига.

Баш ништа да ме инспирише,
Састављам ретке због таштине,
И никог нигде да ме дигне,
Из овог блата и прашине.

Ма боље да ме не будите,
Пријатна магла празнога ума,
И боље да ме оставите,
Тако је лепо без разума.

Писано после превише пива. Јутарња цензура посве вероватна

Едит: Врховни ауторитет ставио вето на измене.
 
Poslednja izmena:
"Jutarnji blues"


Kradem ti se
u postelji mirisnoj
Jutarnja zraka ti
nezno lice belo miluje
...boze kako divno spava
Jutro mi salje
mornice po telu mom
...dajem ih tebi dodirima
Stavio ruku sa strane
struka tvog i lagano spustao nadole
Topi se...
uz letnji ritam tvoje koze
...ne diram ti grudi
Ne zelim
da te dodiri moji probude
Spavaj mirno dok te milujem
nek mi koza moja uz tvoju trne
...da sebe spojim ritmom srca tvoga
Mirisi tvoji
mi sva setila pretvaraju u vecnost
Necu da oci otvoris
necu da telo pomaknes
Znas li da mir duse mozes osetiti kada nezno stavis dlan na stomak?
Ostavi me
da ti dusu milujem
...dok spavas
Spavati sa osmehom
jeste vrednije od hiljadu budjenja
...spavaj milo moje
 
Одавно нисам призивао,
Демоне своје, ратнике срџбе.
У миру свом сам уживао,
Без горког пића, њихове службе.

Ал' бес у срцу када се скупи,
Прокључа, навре, зидове сруши,
Ко бесан огањ што челик топи,
Кад више нема шта да га гуши...

...Позваћу драге крваве сене,
И отров нека потоком тече,
У њему мисли утопљене,
Жеђ да се руши, разара, сече...
 
PROSJAK


Ja sam
onaj prosjak
na uglu
Mekenzijeve i
Smiljaniceve
Umesto šešira
za bakrenjake
imam
pohabani papir i
naliv pero.
Od
samoukih poeta
iskam
lepe reči.
Jedna mala,
mršava,
rasčupana
u crvenoj haljini
svakodnevno
mi zagreje dušu i
bocne srce.
Lepe reči
su njeno blago,
njeno
ubojito oružje
za srcolom,
njen štit
čuvar uspomena
U očima
sja
čežnja i seta
za nekim starim
(ne)vremenima...
 
Poslednja izmena:
kojote:
Požuda,
cepanje odeće.
Bacaš me na krevet.
Gladan za tobom
željan tvog dodira
da osetim
kakav ću biti posle tebe.
Tvoje ruke na mom telu
sviraju prolećnu melodiju
preko mojih leđa.
Intermeco na
mojim maljavim grudima.
Melodija se nastavlja
istražuješ me muzikom
Svuda
Ti si u meni.
Kliknite za proširenje...

Prijatelju,
pročitala sam
ovo tvoje pismo
upućeno
nekom
stretnijem
od mene.
Sa žaljenjem
priznajem
ja sam dezerter
iz najveće
Bitke Ljubavi.
Otišla sam
Da ne osetim
kakva ću biti
posle njega.
Otišla sam
dok
je on modrom bojom
svojih očiju
isrtavao neba
po koži mojih leđa.
Otišla sam da
iz dana u dan
krišom
dodirujem
Orden
Jednog jedinog
Poljubca
pre izlazka
pred streljački vod
Usputnih ljubavi.
 
ČUVAR



Ja sam čobanin svoga stada
A celokupno stado moje jesu misli moje
Misli koje me proganjaju celog dana
Stvorene opažajima mojih čula
Unutrašnjim treperima tela i duše
Dok zgrčen ležim bunovan cele noći

Ja sam čobanin svoga stada
Misli se ne mogu videti ni čuti
Beže mi, odvajaju se od mene, gube se
Neslušaju moja narađenja, želje, htenja
Svađaju se samnom, protivureče mi
Ponekad kada nemam više snage
Smeju mi se u lice, zbijaju šale

Jednog dana ću sesti pred belim papirom
I sve misli zapisati brzo i tačno
Tada ću biti istinski čuvar
S drvenim štapom u mojim rukama
 
Зврји и буди
од њега се луди.
Ко нека неман
увек је спреман
да ларму дигне
где год стигне.
Свуда га има
кад нешто не штима.
Свако хоће га,
свако га узима.
Увек при руци,
у свакој збрци,
без њега сви
су у фрци.
Диже глас
у незгодан час.
Пишти, шишти,
уме да тишти.
Свуда га носе,
с њим се поносе.
Безличан,
безбедан,
базрезерван...
Ипак је користан
тај мобилан.
 
Кад лаж и клетву упакујем,
У чисту форму правилне риме,
Глупости силне напакујем,
Шта поезија има са тиме?

Свима је битно да лепо звучи,
(Мајстори форме, без садржаја),
Да мелодија у глави бучи,
Ношена мишљу без значаја.

Ма ко ће сад да гребе унутра,
Кад омот тако, лепо се сјаји,
Укључит' мозак- то можда сутра,
Модерни наши обичаји.

И ево краја формалне песме.
Баш нон-стоп себе да прозивам?
Призивам праве уметнике,
А ја да лепо седим и читам :)
 
Ha, placenice, sacekaj samo malo, imam odgovor na ovu pesmu... :)

PESMA

Ta tajna tiha sto svet nosi,
vihori sneg, travu rosi...
Žustrinom pucanja kamena
nesta prkosi stamena...

I morske tajne skrivene,
u pupouljku cveta salivene,
iz dubine bica sto nicu,
i slobodi svetlosti klicu...

Beskrajna tišina što plovi,
kroz nebesko carstvo što lovi...
Nema toga sto ne sme
da bude deo pesme! :D
 
Не вреди, сад морам и ја реплику на реплику :)

Кад своја лака рашириш крила,
И поглед свет ти обухвати,
Раздвојиш светло од сивила,
Ма баш све може у песму стати.

И камен можеш ухватити,
У танку свилу рањене душе,
Са ружом можеш процветати,
И вечност ставит под своје скуте.

Ал није песма камен ни ружа,
Па ни свет овај, ни вечност сама,
Већ она мис'о што се пружа,
И преко свега, цвета у нама.

Неко је реко, лепота је,
У оку оног који гледа,
Од стиха песма не постаје,
За сваку много и душе треба.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top