Mali virtuelni klub pesnika

Poruka
4.422
Mrazovi su davno otisli i proljece je u punom sjaju....Samo zasto mi se laste ne vracaju i zasto rode ne donose novu djecu...?
Zasto ptice u sve vecem krugu obilaze oko moga kraja ?...
Ili se to meni mozda samo cini da me ljudi ne vole i da mi prijatelji zavide iako me tapsaju po ramenu?...
Mozda ja to samo mislim da me volis a ti zelis mozda da budemo veci stranci nego kada se nismo ni poznavali....
Mozda mislis da je rastanak zaljubljenih neminovna stvar..
Ja ne mislim nista i ne trazim nista...
samo bacam ovu pjemu kao sjeme u zemlju vlastitog groba neka klija..neka buja...
i izraste u veliku ljubav sa kosom plavom kao nebo...

dugo vec posmatram zvijezde na tom nebu.......
vrijeme je da se konacno vinem medu njih....
 

eldarion

Primećen član
Poruka
700
Kakva kritika !!!!! Ovo ce ti i te kako pomoci, Vuche noci.
Tekst mi se svidja jer ima pitanja vrednih razmisljanja...mozda malo i preterujes postavljajuci ih mada to istinski oslikava unutrasnji sukob tvojih misli i polilemu u kojoj se nalazi tvoj duh... I tekst je pesimizam sem takav...

@Lutijena
Prelep nick Lutijena. Siguran sam da je tvoj glas kao slavujeva pesma...
 

Lutjena Tinuvjela

Primećen član
Poruka
530
~Sola ingenii memoria vivit perpetim~
(Samo uspomena na (veliki) um zivi vechno))

Zaslepljujuca, hirururshka svetla paraju misao koja je tek pocela da se razvija lagano otiskujuci se o tlo dokonog uma. Njena nedovrshenost je vec ne chini samom sobom. Separatisana, bludno se opire zagrljaju svoje uzrochnosti. Odupiruci se, stvorila je chitav haos na temeljima gde je izbegavajuci svaki pojam koji bi predstavljao odrednicu vremena ili njegovog postojanja, talozila chitave sedimente prkosa, krijuci smisao, bezeci kroz kljuchaonicu nechije zenice ili trazecu jeftin smeshtaj u prvoj neiskrenoj kapi jednog dlana. U shta smo se zagledali, iz chega pili, mi nesrecni ljudi. Oshtar snop svetlosti pokrenuo je procese u mislima koji spremajuci se da odbace poslednju nit koja je oznachavala smrt za celokupni sistem onoga koji misli, stvorio vechiti jaz odricanjem identiteta. Sama ali nesamostalna misao jacha od prvobitne forme voska nije se topila pod poslednjim mlazom svetlosti koji je i vishe nego jasno znachio poteru. Na vreme izgubivshi sposobnost rotacije kao sposobnosti za preispitivanje svoje egzaktnosti nije videla paklenu vatru Sodome i Gomore koja je potom kao u ekstazi preplavila ostatke uma koji je lichio na razbijene komadice flashe tek ofrlj zabodene u shake nikad za zivot dozrelog pijanca. Nije videla, ne zato shto nije imala ochi za chiju je funkciju bio odgovoran nadlezni organ vechitog miroljublja, vec usled intezivnog osecaja. Odmichuci se od uspomena o izgorelom tlu dokonog uma
brzinom svog hoda, nastavljajuci put, misao se odvec vishe primicala usamljenim, uzarenim telima crno obojenog plashta ...
 

OOOJ Dimitrije

Aktivan član
Poruka
1.292
jedem


zubi grizu crno-belu stvarnost
pod suncem,
jezik krvari

stvarnost je pijana
pogled je izgubljen
ne razume

Ne zanima me odbrana
prepustam se
energiji starog zvuka

dolaze sokovi stari,
mljackam, uzivam, dok se bol
siri u vilicu

krv na usnama stoji,
tamno crveno i drhtaj
oblizujem se

~"~Dimitrije
 

dadel

Aktivan član
Poruka
1.421
Mojoj Vestici

Gricni me vestice
Tako sam pun snage
Meduze spavaju
Gricni me vestice
Sutra cu mozda umreti
Ali ove noci sam tvoj

Baci mi cini na usne
Zanjisi se kao nekada
Kada smo se voleli
Na pocetku sveta.

Gricni me vestice
I pusti da umrem
Na tvojim grudima.

To je bilo mojoj lepsoj polovini za 8. mart uz propratne elemente. Vecera cvece i
jedna duga noc.
 

nightwolf

Obećava
Poruka
60
Ljudi,pa vi ste genijalci,majke mi!Misljenja citalaca ce UVEK biti bolja od misljenja kriticara....Zaparavo,ovo bi i trebalo da bude uvod u pricu....jer prica pocinje sasvim iznenada pre tacno.....godinu i 56 dana(malo sam se trudio da izracunam :-) !)...i evo dokle sam dogurao...a ko zna gde cu stici....!Bice nastavak....mislim,ako zanima nekog...
 

OOOJ Dimitrije

Aktivan član
Poruka
1.292
moj pakao

srce se tese, previse je vazduha,
previse vremena

oblici gube formu,
tope se u jeziv osmeh

sve trepti, gubim se
vazduh mi je neprijatelj

Iz dubine se dize stari demon,
demon koji vuce, razbija

na trenutak je stao,poznato vec,
jos jace posle rastrze utrobu

Molim ,spasi me mog pakla
sto me vuce od pocetka

Jasno mi je sad, prepoznajem ga
pa to je moj banalan zivot

~"~Dimitrije
 
Poruka
4.422
COVJECE;
zasto mi ne das da te volim?
LJUBAV je istina po kojoj smo i ti i ja sazdani...
sada u njoj nema mjesta za tvoje odurno lice boje propalog doba
koje nikada nece upoznati slobodu...
nema mjesta za tvoje staromodne ideje boje trulog sjemenja
koje nikada nece izniknut promjenom
mislis...
Buducnost samo je uzaludna rijec s okusom psovke u ustima..
i zivot samo je gorka spoznaja prolaznosti...
Mislis..
vrijeme je za nas samo sto mi nismo za to vrijeme...
Ne cuvaj svoje misli u sebi tako nikada neces promijeniti svijet...ali
dobro pazi sto govoris jer vlastite rijeci su najveca optuzba..
Nema vise moralnih pobjednika i lijepe rijeci vise ne pale...
principi su odavno prevazideni..
ali jednoga dana ce SVI::
i oni koji vole
i oni koji ne vole
i oni koji pljuju
i oni koji gaze....priznati..
da u pjesmi ima vise ljubavi nego sto je u ocima ikada bilo....
 

poetess

Početnik
Poruka
6
Jako mi je drago da ima ljudi koji stvaraju nesto lijepo i koji vjeruju u ono sto rade.
A moglo bi se reci da sam i ja jedna od onih koja pokusava nesto da stvori ali mi ne ide bas najbolje.Bez obzira odlucila sam podjeliti sa vama moje stvaralastvo.

Nosim crninu jer danas sam zakopala svoju ljubav
sve ono sto sam nekad osjecala
sve ono sto sam bezuvjetno davala
sve ono sto je postojalo u meni
prekrila je crna zemlja.

U meni je ostalo srce koje vise ne kuca,
ostala je krv koja ne tece,
ostala je rana koja me je pekla
i koja me jos uvijek pece.

Ali to vise nije vazno...

Sve to je nestalo i prestalo
onog trenutka kad sam bacila
poslednji grumen zemlje na
crveni sanduk,sanduk u
kojem je ostala moja ljubav,
moji osjecaji i sve ono sto
sam bezuvjetno davala.

Ali to vise nije vazno...
 

poetess

Početnik
Poruka
6
Molitva


Mutne misli, jos mutnija stvarnost
Vazduh tezak, gusi me polako
u mojoj dusi lagana pasivnost
pasivnost spremna na put za pak'o

Gresna ja, gresna mi dusa
oprosta nema, nema pomilovanja
i dzaba ruke prema nebu pruzam
moje molitve nisu dovoljna pokajanja

Oce nas ako i postojis
ne zaboravi svoje jagnje zalutalo
greske njegove prestani da brojis
u njegovoj glavi sve se pomutilo

Jer svrhu ono trazi
svrhu u ovom ludom svijetu
nesto sitno,malo sto ce da ga snazi
dok se Tebi moli u visokom letu.
 

poetess

Početnik
Poruka
6
Patetika

Odsjekla sam svoju dugu kosu
jer vise nemam zbog koga da je pustam da raste,
Zatvorila sam svoju omiljenu knjigu
jer vise nemam kome da je citam,
Zakljucala sam svoje srce
jer vise nemam kome da ga dam.
To je posljednje sto covjek ima
onda kad ostane sam!
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.