Mali virtuelni klub pesnika

Poruka
4.422
dimitrije

pjesma ili me dodirne ili ne ...to je sve...kratko i jasno...ako me si nesto svidi vecinom znam zasto mi se svidjelo a ako mi se nesto ne svidi ni ne pokusavam otkriti razlog zasto mi se ne svida...jer ako se ne svida meni ne mora znaciti da se ne svida nekome drugome...u tome i jeste problem..u pjesmama ne postoje pravila....drago mi je da citas moje pjesme i da ih komentarises...samo naprijed...
 
Poruka
4.422
evo jedna stara iz 5-osnovne...upravo ju pronadoh ima nesto u sebi...mozda naivnost djeteta ne znam.....

Prosjak

Bas me briga sto kisa vec danima divlja...
sto mi je cipela suplja, carapa mokra, a lokva svaka do grla duboka...
U mislima stalno mi se javljaju njene dvije lokne crne
i kako ih onako ovlas i nevjesto maknu s oka..
Kroz maglu vidjeh kako svoj prstic maleni u mom pravcu pruza
i da bi mami sapnuti mogla korak se jedan unazad vrati ......pa rece...
"MAMA POGLEDAJ KAKO ONAJ CIKO S PONOSOM PATI"'

Ne mogu da vjerujem da sam ovo napisala sa 11 god....boze ala sam ostarila...
 
Poruka
4.422
hehe... moze biti.... dnevnik je vec star i sav pozutio...tko zna...mozda sam i starija bila...a posto je to napisano u dnevniku iz osnovne skole znaci nisam mogla biti starija od 14...ali i to je malo ili ?
Znas ja sam ti vodila dnevnike onako od 5 do 8 pa od prvog srednje do faxa itd. dok se nisam udala od tada vise nisam pisala dok ne otkrih ovaj forum...heheh zasto ?
ili sam bila previse sretna pa mi falila inspiracija ili sam se bojala da mi muz cita misli ??????? .....hehhe......
 

dadel

Aktivan član
Poruka
1.421
Der Gefrierpunkt
( Prevod )

Zaledjenost

Lagano u hladnoj noci
Hrizantena vene na vetru
I dok zivi
Mirisace
Tako je hrabra i ponosna

Vode su otputovale
Led na povrsini vode, sve veci
Inace nigde ne nadjosmo
Takvu pojavu
Da je zaledjenost tako divna.
****
Ovo nije totalni prevod jer bi izgubio ritmiku.Primedba : Mogla si bar jednom recenicom objasniti zasto je ta zaledjenost tako divna. Recimo: Sante se nezno dodiruju dok se ne stope u jednu celinu.Ili sante plesu po povrsini vode.- Krenule su put mora itd.Nisi docarala sta te inpresioniralo
u tom zaledjavanju. Oko gramatike/ Nemacke/ ti ne mogu pomoci, i sam sam slab.
 

dadel

Aktivan član
Poruka
1.421
Moja igra

Izgubljena u masi i pored moje prilagodljive maske, gledam nejasne likove iza cijih je ociju cak i praznina zaledjena.

U transu laganih, sanjivih pokreta pogled mi bezi od nepokretne praznine njihovih ociju.
Stegao me strah da pokazem ono svoje prirodno JA.
jer tada se ponasam drukcije nego normalno.

Hvala bogu muzika / Koja kao da mi cita misli / povede me, opcinjava i njoj se predajem sva
tako da se i pored te mase osecam slobodna i sama.

Igram samo za sebe, za krijuce zadivljene poglede nisam tu. Ne igram za njih.
Njihove zaledjene blokove /zvane dusa/ mamim svojom vatrenom igrom.
Ali pazite se ! Vatra ce istopiti led a...
Kljucala voda je vruca i opasnaaaaa ! ! ! ......
***************
Mein tanz

In Mentschenmengen verlasen trotz meine anpassungsfähigen Masken
erblicke verschwommene Gesichter und hinter Ihren Toren sogar die Lere erfroren.

In Trance und elfensanften Bewegung flüchten meine Blicke durch dieregungslosen leeren
Augen der Leute. Angst bekomt mich, als würde ich mein Selbst so zeigen so nah,
daweil verhielt ich mich imers anders als normal.

Gott sei Dank. die Musik die meine gedanken baumeiln lassen, den trotz Menschenmassen
füle ich mich so verlassen.

Ich bin Tänzerin nur für mich, Blicke die mich erhaschen inreressierten mich nicht.
denn dies ist eintzig und allein ein tanz für mich.

Und ihr erfroren Eisblocken, läst euch von meinen inneren Feuer locken, doch vorsicht
Feuer schmelzt Eis
Den...Feuerwasser ist heißßßßßßßß ........
****
Za poznavaoce nemackog.
preveo sam jednu pesmu moje cerke Ingrid.
Pozdrav svima !
 

dadel

Aktivan član
Poruka
1.421
Svadja

Zakasnela nocna svetiljka
zutih zmirkavih ociju
procitala je svoj poslednji
ljubavni roman.

Nocas je bilo teskih reci.
Mesec je strpljivo cekao
drzeci u narucju buket zvezda,
ti si otrcala uvredjena
ne uzevsi ih.

Neka se vetrovi
pred mojom kucom ne tuku.
Duga neka ostavi
moj potok na miru.
Mesec neka miluje
neku drugu njivu.

Nocas sam poslednji put...
Isplakao Nju.
***
 

kako_hocu

Primećen član
Banovan
Poruka
667
On and on

Takvim jutrima
Budis se
Mrtav
Shvatas da se vise
Niceg ne secas
Shvatas da sve to
Nije toliko bitno
Nije vredno osvrta
Diskretno se protegnes
- nastavljas dalje
Nekud
Iza secanja I zaborava
Nekud
Gde te cekaju
Boje I oblici
Sto vuku rekom oblaka
Iznad solitera
I nazad u njih
Ka novom budjenju
I tako u krug
 

lowlander

Početnik
Poruka
45
cocokaco:
Na dobrom sam putu da zavrsim knjigu... Od bliskih prijatelja dobio sam veliku podrsku u tome da zavrsim zapoceto, visoko ocenjujuci moje stranice...
Ima li koga da me posavetuje kome da se obratim za kritiku ili nekog izdavacha?
Evo ti jos jedna podrska i od mene i ako te ne znam. Zelim samo jedan savet da ti dam kako ne bi prosao kao i ja. IZDAVAC ti je najbitnija karika od prvog slova knjige pa do tvog ponosnog pogleda u nju u nekom izlogu knjizare. Imas negde na net-u spisak svih eminentnih izdavaca u Srbiji i neposustaj dok ne pronadjes nekog od njih, jer ce onda oni stati iza tvog romana, organizovati promocije, distribuciju, eventualno reklamu itd.
PS> Ja sam mislio da je izdavac samo stampano ime na poslednjoj strani iznad CIP-a, tako da sam sve predhodno morao sam i sto je najgore i pored svih dobrih kritika od nepoznatih osoba (prijatelji ti nece biti objektivni, hvalice je ), knjiga mi je prosla totalno ne zapazeno.
Nadam se da sam ti bar malo pomogao. :lol: :lol: :lol:
Pozzzzz
 
Poruka
4.422
Na tvom grobu....

Evo me opet, po tko zna koji puta,
stojim pred mramornom plocom tvog novog doma...
Stiscem sve jace buket crvenih ruza
ne bi li zadrzala ravnotezu....
Zastideno se osvrcem oko sebe..
Da li je netko primjetio moja klecava koljena i suzu u krajicku oka...?

Mehanicki stavljam ruze u vazu i punim ju svojim suzama....
Ne razmisljam...tijelo samo funkcionira...

Starac par metara dalje,naboran proteklim vremenom, uzdahnu tuzno....
i onako u prolazu pogura stapom neku staru kesu u kanal kraj puta..
Vjetar ju dohvati kao po komandi u svoja njedra i zaplesa s njom
divlji ples prolaznosti...

Uhvatih samu sebe kako sa smjeskom promatram
njihov ples i postideno spustih glavu...
Latergicni pokreti tjela nestadose i osjetih
vlastitu krv u venama toplu i divlju..

Starac opsova nesto sebi u bradu
i pogureno nastavi svoj put sepavim korakom..

Gdje ce ga odvesti krivudava cesta?...Tko zna?
Jedno je sigurno...
Kad-tad cemo se ovdje ponovno sresti......
 

nightwolf

Obećava
Poruka
60
Ovo sto ovde mozete procitati je odlomak MOG pokusaja pisanja knjige ili neceg slicnog...Zanimaju me sva misljenja i kritike po pitanju ovog odlomka....Unapred zahvalan!!!PS: ako neko misli da sam lud,neka tu kritiku zadrzi za sebe,vec mi je to receno... :-D


...Ne vidim više lepotu reke. Ni trave. Ni dana. Ne osećam vetar na svome licu. Dan je postao noć, a noć...noć je ono što i jeste. Sve je tako tamno i tiho, tišina koja prolazi koz svaki deo moga tela. Više mi je postalo svejedno. Ne osećam mržnju ni bol, samo neka hladnokrvnost, ne znam ni ja šta. Sve je tako ravno i jednosmerno, bez igde ičega sa strane. Nema mržnje. Nema ljubavi. Nema ni jačine u ovom što pišem. Nema ničega. Zašto je današnji dan tako lep? Ne shvatam, ne vidim razlog. Ni za šta. Kome je današnji dan lep? Zašto mi smeta ovo prolećno sunce koga sam ne tako davno žarko čekao? Nema ničega. Praznoća, koja tako ispunjava svaki atom moga tela. Nisam više čovek. Da li sam ikada i bio? I uopšte, šta je to na osnovu čega bi bilo ko od nas rekao da je čovek? Tišina. U svoj ovoj galami. Bez emocija. Bez cilja. Opet. Po ko zna koji put. Bez nadanja, bez te najbolnije smrti. Da, smrt. Tako tamna reč. Svuda okolo. Osećam je u vazduhu. Jedino nju i mogu da osetim. Čovek teži uništenju i razaranjima. Mogli smo to iskorenti. Sad je pitanje možemo li. Jer neko je pritisnuo dugme ’’and memory clear’’. Išao bih negde. Bilo gde. Ali nemam cilj. Ne više. Ne sada. Mogu da idem. Nosio bih ovu praznoću sa sobom. Bilo gde. Nema težine, ne osećam više situaciju uopšte. Nemam razlog za to. Nemam razlog da uradim bilo šta. Zašto bi išao negde? Nemam razlog. Ili mrziš ili voliš. Tada si čovek. To te čini čovekom. A ovo između...ne znam kako se zove. Zar bi i morao da znam? Ništa nije moranje. Ništa osim smrti. Umri pre smrti. Dok još nije prekasno... Ne mogu ovo da čitam. Ovo što pišem. Možda se plašim...? Ne, nije to... Ne plašim se ničega. Ne više. Ne sada. Samo neću. Jer nemam razlog, jer znam šta sam pisao. Iako nemam pojma, znam šta sam pisao. Zar je i bitno? Ne vidim razliku, i da znam, i da ne znam. Sada je svejedno. I sledeća dva sata, i pet...i ovo veče koje dolazi. I ljudi koje ću videti. I osoba koju sam voleo. I osećanja koja su nekada postojala. I ona koja će mozda postojati. Svejedno. Ne uzbuđujem se. Zašto ja to radim? Šta? Sad ni sam sebe nisam shvatio. Teško je, možda i najteže shvatiti sebe. Znam šta znam. Ko me to pitao, nije me mislio dobro. Ponekad izgubiš tok misli. Ponovo pritisnut taster ’’memory clear’’. I opet ti je svejedno. Da li ću se sećati ovoga? Kada? Zvonilo je. Opet, kakve to veze ima? Totalno bezveze. Sa bilo čim. Sad mi jestvarno svejedno. Sunce još sija. Bar to primećujem. Ali samo sija. Ono čak i ne zna da sija. A možda i zna...? Zar je bitno? Ne verujem. Zar sva ova priča ima smisla? Ima li bilo šta smisla u vezi bilo čega? I opet neko galami. Dobro je, bar primećujem. Da li je dobro? Možda ne treba ni primećivati. A možda sam isuviše nekad i primećivao. Možda nisam dovoljno primećivao. Svašta sam mogao, a opet nisam mogao ništa. Preopterećenje i kraj. Sve umire, to je činjenica, ali možda se sve što umire jedng dana i vraća...Jednog dana. Jedne noći. Zašto mora da se vrati? A vrati se i onda te ubija i muči. Smrt je lepa. Način je strašan. Bude ti lakše. Bude možda sebično. Ali ti nisi ništa loše uradio. Svi misle na sebe. Što ne bi i ja? Sunce zalazi. Hladnije je. Malo. Ali nije hladnije nego što jeste. Ne može da bude. Samo je vazduh svež i miriše vlažna trava. I ipak je ne osećam. Ne više. Ne sada. Ne kao nekada. Ima i ljudi. Mislim, valjda ima ljudi u ovoj masi. Valjda je neko još uvek čovek. Ne trudim se više ni oko čega. I ne mogu, ne želim...Ima li gde mene u onim spisima,pitam se? I u kom kontekstu...? Kontekst nije ni bitan. Više ništa nije bitno. Može li se ikada poverenje povratiti? Ako zgrešiš nešto. Može, možda. Zavisi. Od volje. Od želje. A zašto ga gubiti? Postoji li neki viši cilj? Zašto bi nešto sticao, da bi posle izgubio? Svojom voljom. Da li ima zančaja sve ovo što pišem? Čak i da nema, da li je to uopšte bitno? Za bilo koga, za bilo šta. Za svet, za mene. Nema razlike, ili je bar ne vidim. Čak i kad ima razlike, nema je. Jer je to samo zato što mi tako hoćemo. Sve ovo izgleda tako pesimistički...a nije,to je tako. A optimizam je čudna bolest. A tamo gde smo krenuli, ova bolest se neguje. Zato što odgovara, jer svi veruju u nju. A izdaje i niko to ne vidi. Ili neće da vidi. A oni koji vide – ćute. Jer misle na sebe. A Oni bi trebalo da misle i na druge. Jer kad dođe, razlike neće biti. Pre ili kasnije, zar je bitno? Prolazi svuda. A samo zajedno se može odbraniti. I opet to neki shvataju, i opet ne urade ništa. Bitna je radna navika. Čovek se menja. Gubi se vreme. Interesovanje je nestalo. Ne znam kada. Zar je i bitno, važno je da ga nema. Ne mogu više. Umoran sam, od svega. Ne želim ništa.
A ono što želim, iz dana u dan, sve je teže ostvariti. Baš kao što mi je i rečeno. A verovao nisam. Možda još malo ima nade, možda još malo mogućnosti. Da li to treba da bude uteha? Ljudski je grešiti. Ali ovoliko...? Ljudski je grešiti, ako ne znaš. A grešiti opet kada naučiš...? Ne slušati savete? Slušati, a ništa ne uraditi? Raditi,ali u korist svoje štete? Da li je moguće da čovek bude tako tvrdoglav? Do krajnjih granica. Govorili su mi. Slusao sam. Ali nisam preduzimao. I ono što sam preduzimao, bilo je kontra učenju. Glavom u zid. I opet, i opet...i opet. I nikako stati. Nema motiva za zaustavljanje. Mazohizam vlada. Bez obzira što neke stvari primetiš. Okreneš često glavu. Nekada ne, i onda bude bolje. Ne dobro, već samo bolje. Pa se kad – tad vratiš na staro. Mazohizam. Sve mislim da će se stvari promeniti. A kad pogledaš sa strane, zapitaš se kojom logikom? Nema logike. Sve je van kontrole. Ništa se više ne može zaustaviti. Postoji li razlog za pokušaj? Šta koga briga kako se ja osećam? Šta koga interesuje šta ja mislim? Rekli su mi da nije dobro kad ja mislim. Zeznem stvari. Najviše sebi, manje drugima. Mazohizam. Ne znam više ni da li je to možda svesno ili ne. Ne znam više ništa. Da li sam ikada i znao? Da li ću ikada znati? Ne verujem. Ne, ako nešto ne promenim. A onda se zapitam zašto bi išta menjao? Nekad je dobro ne znati ništa. Nekad nije. Razmišljam, opet. O svemu što je bilo, što jeste, što će biti. Šta će biti? Ne znam...
 

Šakal

Elita
Poruka
17.380
Hm...slažem se sa Divljom...ali da ja to ipak na svoj način...
Poenta je da čitaoca održiš budnim, verujem da bi mnogi posle par strana zaspali ili zafrljačili knjigu nazad na policu da kupi prašinu...a možda i u kantu...ko zna...
E sad, možda i grešim...možda stvarno u tebi čuči neki novi Tolstoj...pa nemoj da me ukapiraš pogrešno...pitao si za mišljenje...
 

Teatrina

Obećava
Poruka
54
Tekst može da ima za cilj nepovezanost, to može biti i odlika stila, ali ti kao autor moraš da imaš kontrolu i da vodiš priču ka nekim poentama. U nekim momentima si to dobro uradio, kao npr. sa "memory clear". To može biti lajtmotiv celog teksta, ili čak tema. Svaka digresija mora voditi nečemu, makar to bila jasno izdiferancirana besmislica. Besmisao takođe može biti tema, ali to onda moraš dokazivati jačim argumentima nego što su beskrajna ponavljanja vrlo sličnih pitanja. Ti ne moraš da daš pouku, ali neku osnovnu poruku moraš da imaš. Iz ovog teksta se nazire više poruka, ali su samo načete ili su zatrpane nepotrebnim stvarima. Ovako nekako mogu zvučati misli nekog junaka o kojem si počeo pisati priču ili šta već, roman... Ovako cela stvar deluje malo obezglavljeno, istrgnuto ni iz čega.
Tehničke zamerke: probaj sa "praznina", umesto "praznoća". Krenuo si sa opisom dana, sunca, trave, pominješ ljude, slikaš sliku, to je dobro. Onda sunce počne da zalazi, hladnije je, i tu se ta priča završava neiskorištena. Dočaraj noć, poveži smrt i noć, ili sledeći dan kao siguran nastavak besmisla, ili kao mogućnost iskoraka u optimizam, ili jednostavno da ta noć bude "memory clear".
 

Garwor

Poznat
Poruka
7.173
Kazu ljudi slika vredi vise nego hiljadu reci. A ti imas otprilike hiljadu u onom tekstu, znaci umesto toga svega ubacis jednu sliku nocnog neba bez mesecine sa dve tri blede nedosegnute zvezde i to je to. :D

ne obracajte paznju na mene, samo sam u prolazu.
 

Lutjena Tinuvjela

Primećen član
Poruka
530
Kratke rechenice i retorichka pitanja u prvoj polovini teksta uoblichuju se u celine razmishljanja pod uticajem koja kao smernice daju nadu da ce nebesmislena igra zmurke i sama konfuzija uzeti maha gradeci sve slozeniju misao. Konfuzija koja odvaja od svake nashe predstave svesti i poimanja, a ne samo svakodnevna zatupljenost zbog prevlikih uticaja upravo se razlikuje po tome shto pochinje i zavrshava iskljuchivo sopstvenim monologom, dok ova druga ali u kombinaciji sa istinskom sluzi za manervisanje snobovskih marioneta u poimanju stvarnosti. Videcesh kasnije i oni postaju samo tvoja misao, razvojna shizofrenija naravno (; U drugom delu texta kratke rechenice sa retorichkim pitanjima te vec polaku ‘izdaju’. Ostani dosledan. Vazno je da nauchish uoblichiti konfuziju tako da je umesh zaustaviti u onom trenutku kada je misao izgovorena jer sloboda daljeg pisanja niti ce objasniti bilo shta, odisace samo rasejanoshcu pisanja okrenutu ka sebi samom naizgled. Zashto se to deshava? .. Razmishljanje je kvar ! Dopusti da te konfuzija vodi.. Ima tu izvandrednih misli poput ~Optimizam je chudna bolest~ ili ~Ništa nije moranje. Ništa osim smrti. Umri pre smrti. Dok još nije prekasno. ~ Kako cesh to postici. Pokushaj da izrazish misao na takav nachin da ostanesh u sebi a pri tom ne govorish u prvom licu. Svu onu suvishnu retoriku za pochetak je dobro oformiti stabilnim nogama ili makar siluetama apstrakcije na takav nachin da ako vec pishesh I za druge, bude shvatljivo makar odredjenoj ciljanoj grupi chitalaca..
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.