Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
srushicju blokove svesti ....
padajucji u prashinu ostavishe neizbrisiv trag-
tishinu

ti cjutish
a u grudima lezhi ti zmija
jezikom ti brizhe ochne duplje-
vidim

sav znoj ti se skupio u dahu
bacio si kliker po vrelom prahu
na grudi mi je pao-
gazish me

umukni ,kazhem!
necju da ti chitam misli dvorske lude
u drushtvu nakrivio si kapu
uzalud
kriv si ko mnogi
umukni
razbicju staklo na tvome dlanu vrhovima prstiju
ne zhelim da me mazish
dok cjutish
a u tebi ne vijore vishe vile

srushicju blokove svesti u tebi,
pijanstvo cje recji svoje iz tvojih grudi
i dok slatko vino ti teche niz prsa
jezikom cju prekidati zhice gitare na tvojim ledjima
ispijacju rechi iz tvoje snage...
cjuti, upao si u shake nimfomanke!!
 
Pozz za sve, ja sam Aleksandar -Aco, imam 15 godina. Pisem vec 5godina. Vase pesme su stvarno izvanredne. Ja inace pisem samo ljubavne i refleksivne, misaone pesme (INACE, ali inspiracija ne bira). Treeba ovu pesmu mao jos doraditi, videcemo. Imam neke prijatelje, poznate knjizevnike i , spremam se da izdam knjigu (nadam se). Takodje napisao sam dva romana (jedan je jos u fazi zavrsavanja) i pisem sad jos jedan o anegdotama iz skole.
Imam dosta pesama i nadam se da cu ih podeliti s vama, kao i vi svoje
Трагови моје душе...
Копним у облацима таме,
зидови мог света се руше,
наше душе, руине, саме.

Трагови лика твога,
Што некад беше.
О, горки порази љути!
Шта некад беше?

Трагови моје душе.
Верујем у избор свој,
Трагови бледог мастила се суше,
Ја верујем у сад.

И нестајеш у пркосу свом,
И престаје покрет тај.
Увенулo цвеће је у вази,
Док срце лупа у екстази.

О, Земљо, света моја!
Отвори утробу своју,
и прими сина свог.



А ветар јауче,
к'о гладан пас.
И његов јадан,
Суморан глас.

Трагови, осећања...
Ехо живота одјекује сад.

Трагови, отисци...
Отићи хоћеш,
Сви ће.
Ал' дођи сад,
Да заједно вичемо,
Да кличемо!
Да удишемо трагове животâ.

И живеће вечно,
у ћутању нашем,
у душама,
у ранама...

Трагови једног живота,
Копне у облацима.
Зидови мог света,
Сада су душе наше...

Mozda ovo nije vazno, i mozda ona ovo nikad ne vidi, ali zelim da se zna da je ova pesma i skoro sve ostale, posvecene su, nikad ne prezaljenoj, prvoj, pravoj ljubavi Nini R.
 
Lepo. Znam da nije istina, tragovi često ne izblede. Prelaze samo u druge oblike radi lakšeg prihvatanja. Kao plamičak žara u očima, etiketa otiska na duši, traže ponovo raspamsavanje. Zna li neko da prođe pored nas i ne dotakne nas, ne ostavi trag?! Kada se tragovi pomešaju, konfuzija je možda najubitačnija stvar. Piši, čitaj, pevaj, voli i leti... (:
 
Kroz oci moje,veceras se otvorila dusa,
kroz uragan divlji je prosla,
fijuke da slusa...
onda se umirila,prepustila,
kroz prozore proletela,planetu pokrila,
ugrejala je,natopila pesmom svojom,
zacarala me svojom bojom,
koju je celo bice
u magicnom trenu,za nekoliko vekova,osetilo....
Veceras se zemlja mogla otvoriti
da proguta sve sto je u meni zivo,
i konacno shvatih...utroba njena mesto je malo...
Veceras se nebo moglo otvoriti,
da me sebi uzme,
dok lebdim u beskonacnosti
konacno ispije oci suzne
i potopi se sto je nekada tu postojalo...
Sve sam pozelela dok san je plovio.
I dok se negde u vetru topilo telo,
u muzici gubio razum,
pila sam to opojno pice
ono koje uvek drugacije pijem......
Veceras se sve otvorilo,
iz korena promenilo,prelomilo,
dozvolila sam sebi da isplivam,
veceras sam pozelela da vecno pocivam....
 
Mnogo novca. Zapravo, sve zavisi od tiraza. Probaj na googlu, ako hoces, naci neku stampariju i cenovnik. Ali moras naci lektora, recenzenta i blablabla. Evo, za stampariju otidji na
http://www.stamparija.net/cene.html i tu pod knjige popuni broj strana, tiraz, format itd. i izracunace ti cenu.

Na primer: cena stampanja knjige od 100 strana, tiraza 1000, korice u boji, bez plastifikacije iznosi 628 Eura ili 55892 dinara. Sve mozes videti na gore navedenoj adresi.
Naravno, ovo je samo jedna stamparija.
A isto tako mozes naci udruzenje knjizevnika u gradu (ako ima), jer oni finansiraju neke knjige, tako da moze biti besplatno, zavisi.

Nadam se da ce ti ovo pomoci
 
Šetali su zajedno ali uvek kad god je počinjala da pimećujem druge okvire i oblike oko sebe tako je njegov oblik postajao sve jasniji, nepromenljiviji i stabilniji. On je bio čovek u koga se uvek duboko uvlačila tišina, toliko da bi dobijao zastrašujući, ludački izraz očiju. Ona je bila namrštena. Nisu imali lica, ni reči, ni očiju. Samo su nemo osećali ...
 
wow_:
Mnogo novca. Zapravo, sve zavisi od tiraza. Probaj na googlu, ako hoces, naci neku stampariju i cenovnik. Ali moras naci lektora, recenzenta i blablabla. Evo, za stampariju otidji na
http://www.stamparija.net/cene.html i tu pod knjige popuni broj strana, tiraz, format itd. i izracunace ti cenu.

Na primer: cena stampanja knjige od 100 strana, tiraza 1000, korice u boji, bez plastifikacije iznosi 628 Eura ili 55892 dinara. Sve mozes videti na gore navedenoj adresi.
Naravno, ovo je samo jedna stamparija.
A isto tako mozes naci udruzenje knjizevnika u gradu (ako ima), jer oni finansiraju neke knjige, tako da moze biti besplatno, zavisi.

Nadam se da ce ti ovo pomoci
Kliknite za proširenje...

hvala...
 
Jutros, jedan je decak ubio jednu lastu.

Jedna devojcica je zaplakala,

suza sto joj se iz oka skotrljala

polako ,nezno, niz maleno lice

nesto joj je rekla … Rekla, tiho,

da deca tako rastu



Devojcica je prestala da pla~e

I odreza lutki kosu …

Noktom joj ureza ranicu

na nosu, jer

je zelela da odraste …



A lutka je cutala, ni re~ joj

nije rekla , i bas ta }utnja

devoj~icu je pekla



Lasta je bila mrtva

i lutka je bila mrtva

Jer je neko zeleo da odraste…

A nije znao da snove i srecu

Ljudima donose lutke i laste



M. A.
 
Podacu ti se...
onog trenutka kada shvatis da me zivot slucajno dodirnuo,
bez trunke strasti, ili zelje, a toliko tvoje ljubomore,
kada uvidis da mindjuse mnogo bolje izgledaju na meni nego u onoj beloj kutiji,
kada Istina progovori,
kada ti se sa milion oziljaka pojavim na vratima,
a ti prvi put uvidis ko sam stvarno ja,
kada Laz iz mojih usta zacuti,
Kada Ona prestane da stoji na kisi i da gleda kroz izlog u Bulevaru Revolucije,
Kada On prestane da me proganja, a moje halucinacije isceznu
onda ja oslusnem prava osecanja koja su mednija od izmisljenih,
kada uvidim da mogu mnogo vise no sto jesam
i da necu biti ono sto bih mogla
kada pianino progovori i oduzme svu patetiku mojoj reci,
onda ces me imati, samo za sebe,
jer nikada vise necu pobeci, a razbesneli andjeo ce siriti krila ispred tudjeg prozora...
 
Prvo, oprostite mi jer se necu osvrtati na ostale pesme ovde, koje sam procitao i mislim da su odlicne ali ne mogu dublje da ulazim u njih SAD.. Neki drugi put, jer sad, u tri sata, ne vidim ni boldovano slovo na ekranu.(mozda font 72):)
Drugo, ovo sto cu ostaviti ovde je napisano rukom, jedva procitano (imam grozan rukopis, pogotovo kad ne gledam sta pisem).:)

Sve kritike su dobrodosle, mada nece nista promeniti, jednostavno, takvo je odslo, takvo je i izaslo. P.S , (znam da Post scriptum ide na kraju,ali dozvolicu ovo sebi, pod izgovorom: umetnicka sloboda (ako se mogu nazvati umetnikom)) Ova pesma nema pocetak, jos uvek, nekako, uvek mi pesme dodju negde od sredine, videcu sutra, kda budem bistre glave i vida.:)

Izvinjavam se ako sam nekoga uvredio svojim postom (nNe znam sta mi je, stalno se nesto izvinjavam), ali imam potrebu da, verovatno ste je svi vi osetili, da skinem kamen sa srca, da otklonim to sto me pritisce, tisti...................


I tonem, a dusa mi na talasima ostaje,
Na krilima mojim, šapuce glas,
da jedno dete, sad covek postaje.
Al' gubimo se, nema nas.

I kada prodjes kraj mene,
blizu, no ipak daleko,
u ovom kliseju,
Secaju se nase sene,
Ljubavi, moja planinska reko.

Reci mi tiho,
Zasto me ubi sad?
Sad, kad kasno je za kajanje,
Sad, ne progoviri ni rec.
Statuo zaborava.

Odlazi, i ostavi me,
jer moju si dusu ostavila.

Srce je presstalo da kuca,
jer zavela si tamu.

Ostace uspomena na nas,
na tebe, moju damu....

Drhtim...

Sramota me nije sto placem,
jer drugo ne znam sad.
Epitaf na grobu sahranjene ljubavi.

Ako ti nista dao nisam,
Posvecujem, ti suzu svaku,
sto pala je za nas.

Ovo je krik, jezaj mali.
Ovo je spomenik, za trud,
jer, toliko smo toga dali,
ali, sve je bilo, uzalud.

Nemam reci. Nemam glasa.
Nemam snova.
Kasno je, ironicno, nemam vremena,
za mene svanuti nece,
zora nova.

Na mom grobu, ostace suza,
i obecanje ispisano otkucajem srca.
Tamo ce da bude ime tvoje,
jer,
Moja si ljubav,
moj zivot, sreca i muza..

A.D.
posveceno tebi,
Jedina,
66444662​


Sad, nakon sto sam napisao ovu pesmu, vidim da lici na oprostajno pismo. I vidim, tu, ponegde, malo patetike.
Svejedno,
laku noc svim budnima, i dobro jutro svim spavalicama. Svanuce nova zora, ne brinite se, za sve nas.

Acika :)
 
nije pateticno...
pateticno je lazni izgovor hrabrosti i drhtavi stit od slabosti...
i mislim da pocetak nije ni potreban. ovo je sasvim dovoljno, po mom misljenju.
i naravno, nisi sam.
a ako je za utehu, jako malo ljudi stvarno voli.
nazalost licne interpretcije zabluda pobedju...i nikada stvarno nece prestati da boli...
ali i ne bi trebalo...valjda je i dobro sto je tako...
 
dugo nisam zlazila ovde...ima lepih stvari..kao i uvek:)evo nesto i od mene

pedugo sam bila siguran
u more zlobe
koje je bujalo iz tvojih ociju
i u oblake koje si mi slala neznom belom rukom

ne postoji zivot koji mi ne bi uzela
svojom zatrovanom krvlju
i recima paucine
to sto te krasi i kao kraljicu te uzdize
sve su to komadi sujete
koji ti nece doneti ni trun srece
kada mene ne bude da podanik ti veran budem
 
..i eto mene tu i sad bez želja i preslikavanja.
just me. i odrazi oko mene...
.....i iluzije koje me tu i tamo progutaju..
**** TE!!! tako prikladno rečeno!!! gdje nestadoše sve istine?!
jesam li ja umjetnik?
uh! doživljaj mi je biti s njim. I 'cikam' ga, a on me ne ferma.
on je! o draga moja viša ja, gdje si kad te nema?
...
i kako srušiti to ispravno i pogrešno....to urezano 'moralo bi'?
i daje mi slobodu.
i jel to 'normalno' a ja 'kriva'?
oooo daj me usukni k sebi.
i uistinu kao da nitko ne postoji....svi su mi kao lagana sjećanja.
Toliko odvojeni da boli...a opet jedno sa mnom.
i da li samo sjedit, gledat i bit bez straha?!
dodje mi da sve steram u *****.
i nestaje mi vrijeme.
i kao da me guta!! il gutam li ja njega?!..i vrijeme je stalo.
iz grudiju mi se otima opako "AH"!!!!
i kako zaustaviti sve?! To cry?! To scream?!
i tražim te u dimu marihuane. I tražim te i gdje mislim da je krivo.
najljepša ljubavna priča svih vremena..
I bole me grudi, i razdire me, i VRIŠTIM!!!!
i bezveze mi je "sve ovo ovdje". I tako se jadno navlačim. I rukopis mi je škrabav i pomalo divlji.
U njemu je mir, a u meni nemir! i pijem kavu kao luda!
i u meni opet sve vrišti. I pitam se odakle to..
i najljepši filmići postaju samo filmići.
baš sam idiot ponekad_____rečenica večeri!
i moja kava i ja
i moj papir i ja
i moja olovka i ja.
i to mi je cijeli svijet.
i kome reći hvala?! i koji mi je ples faktor?
i nerazgibano mi je tijelo, i previše neke težine, nekog tereta imam na sebi..
pred kime se ja to stalno pravdam? ....odakle potreba da neko voli?
od brzine se bojim da ću izgubiti vid.
I PANIČARIM OD DRUGIH.
i polagano sve postaje pravo. i polako se otapam u sve.
And like l'm so alone.......and it's a little strange.
i kao da sjedim s bratom. i nalazim se i strahujem pred mirom.
i kako se suočiti s rupama?!
:-D i kome ja to pričam?!
and where are all those else?! i boli me tijelo i malo se mučim........mučim se ja jako!!!
:-D :-D :-D
 
Pokushavam

iz kandzi da se izvuchem
njihovog smrtnog stiska
a kozu da ne svuchem
obichna sreca ljudska

zaronio sam u tamu
prigrlio je nehajno
moju mrachnu osamu
i osecam se sjajno

drze me nocne ptice
u svojim kljunovima
kroz glavu prolaze skice
shto izronile su u snovima

jedna na drugu liche
crne su im kose
izmishljene priche
moje zelje nose

neshto u meni dobuje
dok vreme staje
neki urlik se chuje
jedino on traje

tera me da pishem
tako ne budem sam
muchim se da udishem
da odlozim vechni san

shto lagano kuca
sprema se da proguta
krik koji puca
dok nezaboravom luta
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top