Kao Marija u Moravi
češljao sam knjige, brojao sam vetar.
postadoh čovek - muzej.
možda polako treba da odaznavam,
sve dok jednom i ja,
kao Marija u Moravi,
ne uzviknem:
kako je lepo!
***
Dement
Nespreman da ne budem nepoznat,
mali i nedorastao izazovima,
lutam kroz zatvorene dimenzije života.
U ogledalu sam video nekog,
ali nije to više bio onaj stari.
Sad je tu bio neki čovek
koji je imao šta da izgubi...
Ne znam kome se falsifikujem iz dana u dan.
Čekam li da se obučem u kovčeg,
čekam li neka srećna vremena…
Opet, dani kiše.
Tihi kao rođenje Kine.
Procenjujem ljude po tome kako crtaju drvo.
***
Futurofobia
gledao si mnogo napred.
baš tako zbunjeno koračaš.
neka isprepletana logika,
dokazi ukazuju na sve.
buduće vreme.
da li si ga prepoznao?
da.
sigurno?
ne.
samo iz meseca cveća i slika?
teških kapaka,
ostaješ svedok.
***
Zreo zaborav
dok grad, lep i tužan, počiva na betonima i mirisu humusa,
mi šetamo pored reke,
i nadamo se
nekim olakšavajućim okolnostima.
razobličeni zvuci letnjeg doba
već su se jesenas tiho odbili o našu površinu,
tako da, po zimskom muku,
možda možemo pretpostaviti da je - prošlo.
poput retkih usputnih hodača,
tek u pauzama između reči koje ćutimo,
uočavamo ta, naoko,
sitna noćna zbivanja u nama,
i svakim novim korakom bliži smo - čemu god.
***
Sićušnost
dođe li tebi da potrčiš ovim zeleno – žutim prolećem,
ili da te zlatni vetar
ponese niz dolinu,
grohotom.
sićušnost je ogromna.
ali, ono što je živo u nama,
nadam se da nikad neće ni umreti:
radost.
