Quantcast

Mali virtuelni klub pesnika

_psihomehanicar_

Zainteresovan član
Poruka
210
Vrijeme

Vrijeme se gubi, prolazi, teče
Ko jato ptica nestaje u magli
Jutrom nas ogrijeva zrak sunca novi
Dok prošlost tiho zaspiva u tami

Šta je sve bilo više ne pamtim
Borim se samo za život goli
Obaveza novih talas me davi
Da li će preživjeti ti moji snovi?

Kuda sam krenuo, a gdje ću stići?
Da pitam to sebe, bojim se znam
Vrijeme ko tiran bičem me goni
Kao da kaže sve moraš sam

Sadašnjost nijema stoji predamnom
S visine gleda moj životni drum
Budućnost me šutljiva grli i vreba
Na bajonet da me dočeka ko svaki put

576150
 

Sanjalicca

Aktivan član
Poruka
1.991
Преплићу се удаси у издахе овога дана
Осмеси ко нежности смењују слике ничега
Додири милости пусти
Срце је неми сведок празнине
А Душа љуштура тешка у себе је свела
Само Нада та фрајла стара
од ничег је Љубав саткала


®
 

_psihomehanicar_

Zainteresovan član
Poruka
210
Nepoznati grad(Nevesinje)

Iz daljine kad me vidiš
Ti mi osmijeh pruži blag
Namigni mi okom čilim
I nazovi dobar dan

Nema čega da se stidiš
Jer si prelijep, nisi mlad
Hercegov si unuk mili
Kog nam dade on na dar

Iz kamena niko ti si
Zato jesi tako jak
On te čuva, pazi, štiti
U ljeto ti pravi hlad

Srce ti je čelik čisti
Viteštvom si skovan sav
A dušu ti srpstvo kiti
Zato jesi divan grad

Ljudi su tvoji stameni, bistri
Ljubav je njihova velika znam
Vrlina puni, poštenja siti
Ukras su časnog Nevesinja

Neznanca ćeš svakog primit
U njedra ga svoja zbiti
U noć dugu s njim zboriti
Domaćinski ga ugostiti

Zato, iz daljine kad me vidiš
Ti mi osmijeh pruži blag
Namigni mi okom čilim
I nazovi dobar dan
 

Prasuvalka

Obećava
Poruka
96
U noćima poput ove ...
Ima onih koji ne plaču,
samo zato što su suze presušile ...
U noćima poput ove ...
Pune nedostajanja...
Vidjet ćeš dvije iskre u tami,
čut ćeš glas,
smijeh ...
Tako stvarni...
Srce će ti zaigrati ...
Pa če te stvarnost ošamariti,
i duša zaplakati,
onako, bez suza,
oslonit ćeš se na prozor,
šapćući "Laku noć" nekome,
odsutan, a tako prisutan.
 

*pustinjakinja

Iskusan
Poruka
6.969
Umjetnost ili nauka


Život šta je, pitali su se mnogi,
kad počinje, koliko traje
zašto ide onuda kuda ide
je li početak rođenje ili poče prije
je li smrt kraj ili završeno nije.

Apstrakcija, iluzija ili realnost,
refleksija svjetla u prizmi postojanja,
odraz tame u vodama okeana,
dubina beskraja ili puka banalnost,
bojim se, još niko otkrio nije.

I sve se spoznaje na istoj tački sreću
istom se stazom kroz vrijeme penjući
da li je stećak ili runski kamen
da li mezarje ili mermerje , svejedno je,
čini se da je najviše što se doznalo.

Život šta je, kadar ili cio film
riječ jedna ili roman u više tomova,
stih od dva tri reda ili dugačka poema,
ko je stigao u otkrovenju dalje
filozof, teolog, arheolig ili ludi poet.

Je li Život istina, ili puka laž
igrokaz krpenih lutki što pokreću konci,
graciozan pokret primabalerine ili
klavirski raspored crno-bijelih dirki
aritmetika ili analiza koja se nikad ne završava.

Sve i ništa, ništa i sve,
procjep u kojem ništa postaje nešto,
igra pitanja i odgovara bez roka trajanja,
smisao koja beskompromisno traži
svjetleći fenjer čiji fitilj pali promisao.
 

Sanjalicca

Aktivan član
Poruka
1.991
Љубавница


Замисли...
Једну равницу с планином ко љубавницом
додир без длана
пољуб без обећања
мисао без прегруписавања
љубав без узимања само давања...
Замисли....

Зажмури
осети како се удах грудима ваља
како надолази омама
невештог пролећа у венама
без додира

Замисли само
острво без воде
жељу без слободе
грех без кајања
ух, оног давања
не узимања

Зажмури и замисли
ма немој да читаш
слова су ова невеште заводнице
оне имају само речи ко сањалице
када се заплету те равнице
у косе љубавнице....



©
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.618
Muči mene, "đe i na što smo spali,
da smo stoka to smo dobro znali?!
Volovi, bikovi, bizoni i to ne mali,
bič, kamdžija pa udri marvu, opali!
Nabijaju nedužnu djecu na onu stvar,
dođe ti, ne samo da opališ šamar -
već, na (Golm otoku) biti malo stanar.
Muči mene, ode sve i tri lijepe materine,
ništa od očevine, domovine i đedovine...:roll::D

Sojo
 

Sousuke Aizen

Veoma poznat
Banovan
Poruka
11.309
ova poema je rekonvalescentnoga karaktera i zove se Treptaj smiraja razroke duše

Titraj
smrdi na govedinu.
Beskraj
je samo uganuće metafizičke potrepštine.
Suton podriguje.

Sveti Duško se naginje ka čiodi
u želji da je celiva
i primi u Carstvo Nebesko
zaboravljajući da je car davno abdicirao.

Nadobudna žena porađa bakšiš
dok cvrčci čame u zagrljaju turobne perverzije.
Avaj!
 

Sanjalicca

Aktivan član
Poruka
1.991
Pon Okt 10, 2011 10:59 am
Poljub

Evo me, tu, sa tvoje desne strane
providna sena što krilima maše
nedoxvatljivo željna poljuba jednog
ne ukradenog, na brzinu spletenog
već onog, iščekivano sporog,
što želju zauzdat zna, što od prostora krade samo
pareče neba, gde se uzdax u nov izdax usana tka

Tu sam, na doxvat ti ruke, to parče sna što leluja okom
poljupca žedna ko za životom, al ne otetog, na brzinu spletenog
ko celofan cvetu što smeta
već usporeno nemerljivog, što rodiće još jednu kometu....

©
 
Poslednja izmena:

al_rene

Obećava
Poruka
93
...prošlo je mnogo vremena, cijela jedna vječnost od kada sam te zadnji put sreo; gdje si, s kim si, kako si,...ponekad se pitam; jesi l sretna, smiješ li se i da l još uvijek pričaš mnogo; imaš li još onu iskru sjajnu u oku i da li ponekad još bojiš svoju kestenjastu kosu u plavo; jesi li još uvijek onako visoka i tanka, je l možda poneka bora našla put do tvog lijepog lica; pitam se, da l ponekad još poželiš da me pozoveš, onako umilno i radosno, kako samo ti to znaš; prošlo je mnogo, cijela jedna vječnost,...gdje si, ponekad se pitam
 

Sousuke Aizen

Veoma poznat
Banovan
Poruka
11.309
ova poema je ljubavnoga karaktera i govori o ne uzvraćenom ljubavu i zove se Sumrak ekvinocija romantične eutanazije

Ljubavi moja!
Tako te volim..
dušo moja jedina..

Malena moja..
oh kako te volim..
ja tebe volim dušo moja..
ti si moje sve..
aj i ti mene da voliš..
a ne samo ja tebe..
oh malena moja..

Ja tebe volim..
a ti mene ne..
oh kako je to tužno i nepremostivo..
volim te malena..
volim te ljubavi moja najveća..
oh..
trrrt
 

*pustinjakinja

Iskusan
Poruka
6.969
Poslednji ples

Dobra ti noć, Nesanice...
Da nazdravimo, Nesanice,
Noć, Ti i ja...
Čemu, pitaš, nazdravljamo?
Čemu...
Septembru, Nesanice...Septembru...
Praznim datumima na kalendaru Sudbine
Pustim drumovima na karti života
Požutjelim slikama u albumu sjećanja
I...ma ima toga...čitav niz,
Čitav niz, moja Nesanice,
Zato, ne pitaj me noćas ništa
Ništa ne govori, ne romori
Pusti, neka teku sati
Kroz ovu noćnu tminu
Poput rijeke ponornice
Čiji tok ne vide oči
Čiji šum ne čuju uši,
Samo je osjećaš, samo je slutiš
I zavidiš joj na bistrini toka
Kojem ljudska noga ne mogaše prići
Niti ruka zagaditi, zlobom zamutiti.
Ćuti, pusti nek' Noć i Sjećanja
Svoj tango otplešu
Ti sjedi tu, tu kraj mene
I naspi čaše dv'je,
Sipaj i pij, i nazdravljaj
Za sebe, za sjećanja, za sjenke
Nazdravljaj, umesto mene
Umesto svih praznih mjesta za stolom
Umjesto svih zaboravljenih
I onih koji su zaboravili,
Nazdravi, Nesanice
Dok Noć i Sjećanja
Svoj zadnji tango plešu.
I ćuti, samo ćuti.
I ništa me ne pitaj.

( septembar 2014. )
 

Sousuke Aizen

Veoma poznat
Banovan
Poruka
11.309
ova poema se zove Kongruencija

Dezoksiribonukleinska malodušnost
fosfodiestarske koalicije
usloviće
rekonvalescentnu prirodu područja detoksikacije.

Paušalna krigla čemerne mećave
obožava tetkinoj lasti da skrati međunožje
zbog istočne mahinacije.

Zapad,istok,sever,jug
kosmos vrti se u krug

Sever,jug,istok,zapad
dobio sam epi napad

Istok,zapad,jug i sever
silovo je mene dever

Nema veze
habzburška pritoka
sa
detinjim melanholijama
analogne vibracije palente.
 

OOOJ Dimitrije

Aktivan član
Poruka
1.298
Rupa

Rovari se po ovim ulicama
Ali meni to ne smeta
Cela priča je politička
Doduše
Svaka rekonstrukcija nekog zakači
Mene je rušenje kuće
na početnoj 75-ice
Kuća je bila raspala i urušavala se
U sebe
Volim kuće na kojima se vidi
Protok vremena
A ova je tako govorila
Kao ispucala ili izlizana vrata ulaza
Tu na stepenicama sam ispraćao
Nekog i
Sve putnike 75-ice
Na tim stepenicama mi se
Činilo kao da imam
Sve konce kosmosa
U svojim rukama

stepenice su bile
Na neki način moj presto
Sa zidovima kuće koji su se
Nakrivili

Sada je tu nova zgrada u kojoj
Žive ljudi
Razumem da je normalno
Da se grad menja
Ali iz mog ugla
Tu stoji velika
Rupa

Moj ugao je nestao
I nova zgrada je ruzna
Da je bar nešto
Sa više smisla
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.618
......... BERBA GROŽĐA .........

bere li neko grožđe kraj osoja,
u vinogradu žute šantelije*
rađa li stara mezimica moja,
slatkača jabuka na sred avlije?

da li je jesen kao što je bila,
izlazi li sunce iznad čaira,
pred počinak što sipa rumenila
ispred kućerka đe se grožđe bira?

mirišu li noći na vino novo,
Brđanke s pjesmom da li se čuju,
svadbe, eh, tugo, treba li mi ovo?

sve su to snovi što glavom putuju,
pustoš, istina, često sam ih psov'o,
i ove švapske sorte što me truju.

Sojo
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.618
izrugivanje soneta u petercu:)

...CRNA DAMA...

Dama sa boka
Nesta pješaka
Konj u dva skoka
Za kralja zamka

Šah, nemaš kuda
Jedeš mi lovca
Top pravi čuda
Šah, iz dva pravca

Nemaš figura
Sa kraljem u džep
Dama rastura
E, baš si slijep

Vidiš li ludo
Dama je čudo...

Sojo

 

Grindelwald

Obećava
Poruka
85
Обећавам

Обећавам да те никада повредити нећу,
Да ћу ти донети једино радост и срећу.
Обећавам да ћу бити ту онда када падаш,
Помоћи ти да заједно животне муке савладаш.

Обећавам да лаж нећеш чути са усана мојих,
Већ добити нежне пољупце до усана твојих.
Обећавам да ћу ти пружити све што је до мене,
Да бих љубав нашу неговао као најлепше семе.

Ходајмо заједно цветним ливадама без краја,
Док прелепа тишина нашу љубав јача и осваја.
Покидајмо све окове, будимо будаласти као деца,
Волимо се, грлимо се док је сунца и месеца.

Обећавам да ћу те третирати као моју принцезу,
Јер ћу своју душу целу уложити у нашу везу.
Обећавам да ће много пољубаца у образ бити,
Обећавам да ће мој срце само за тебе бити.​
 
Top