Quantcast

Mali virtuelni klub pesnika

OOOJ Dimitrije

Aktivan član
Poruka
1.297
Jutro

Hoćeš da se igramo
A nisam siguran
Da li imaš stomak
Za moju potrebu
Da svaki dan
Pretvorim u epohalnu
Borbu sila mraka
I svetla
U kojoj se obično
Ništa ne dešava
I završava se sa
Trijumfalnim izlaskom
Boga Ra u svojoj
Sjajnoj kočiji

Svaki dan
Čak i kad ovoliko
Duva

Kao i uvek
Nije poenta u dešavanju
Nego u napetosti

Odmaram oči na tebi
Otvorena ledja dok jedeš
Slatko od kupina
I bog Ra ti namiguje
Dok prolazi svoj krug

Predjimo na ti
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
Noć

Ej, Ti,
već danima
kuckam te po ramenu
bockam u stomak
Bu
Uvrnuću ti uvo
Samo ajde dođji
U moj svet
u kome se svakodnevno
ništa ne dešava
Pravim narukvice
kolutići žada
pod nogama
Zato je lepo
u mom svetu
šetati bos
Izvoli
idem po čaj
od nara
Doktor mi ga je prepisao
ali je jako ukusan
Ostavila sam svilenu maramu
na naslonu
Zato je u mom svetu
lepo biti
bez majica
košulja
Baš danas
kao i juče
i zamisli
slučajno stvarno
kao i sutra
Ne radim
baš ništa
Lepo mi je
Nadam se da je
i Tebi
Blizak si mi
A i mlađi si
Hajde da se smejemo
plačemo
naučiću te
i oba istovremeno
A verovatno
I znaš
Ajde samnom
baš Ti.
 

OOOJ Dimitrije

Aktivan član
Poruka
1.297
Čaj
Zajedno smo
U šumi od čula
Svako piše svoju
Priču

Prozori
Gledaju na četiri strane
Moje su severne
Bez sunca
Tu su i boje isprane
U svakoj ima sive
Kao dunav
Kad je vreme
baš kako treba
Ti pišeš priče
Jasne
Koje možeš dohvatiti
Vrhom jezika
Pune ukusa
Kao zrela trešnja
Ja ne idem na puteve
Scene se pokreću
Oko mene

Ja sam centar
Savršen krug
Kroz koji prolazi lavirint

Ubio sam minotaura
Raširio njegovu kožu
Na ulaz gradskih vrata
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
Pijemo čaj
Prostrla sam maramu
Sedimo na njoj
Prstom crtaš krugove
po tamno ljubičastim
cvetovima
Znam
Krivo ti je
Krivo ti je
što ne sedimo
na koži Minotaura
Znam tražila sam je
Znam Ti to ni ne znaš
Poneo si je na poklon
Onako
Olako
po svome si je
Poneo
I ja je primam
sa podrhtavanjem
poslednjih
ljubičastih cvetova
moje Mladosti
Čuvala sam te
Cvetove
to Podrhtavanje
Dajem ti to
Nisi ni tražio
Poijena je
i poslednja kap
Čaja
Sada znaš da više
ne mogu da krotim
konje
Niti da od Prinčeva
tražim
Sedam gora
i sedam mora
Sem sažetih
u jednu suzu
Mašem Ti
narukvice zveckaju
Kosa mi se mrsi
sa mislima
Sutra je novi dan
i sunce i kiša
i biopsija
jedna nenanizana
ogrlica
Hoćeš li mi doći
sutra?
 

Konj_na_belom_princu

Veoma poznat
Poruka
14.416
Hajde Ti
Nenanizana..
skuvaj nam taj čaj.
Raširi te tvoje tanane prste
pa sa njima lagano i nežno
potopi sve ove naše godine
naše listove otkinute
i ostavi ih da se ocede od nadanja
nek isteknu sva htenja
nek otkaplju sva lutanja..
da ostanemo samo mi.
Samo mi i niko više.
Promešaj kašičicom
sve što nismo
jedno drugom rekli.
Provrti je u krug
pokreni vir
da utonemo u tamo
gde se najbolje razumemo..
bez da se čitamo..
preko papira..
pa raširi maramu
po njoj da crtam te
onako kakvim jesam
onako kakvim me ne vidiš
onako kakvim me slutiš
da ne ispisujem više
stihove po vazduhu..
jer (znaš i ti..) ostarilo se..
i zima se uvukla u kosti
Hajde.. Ti..
Skuvaj nam taj čaj.
Da prećutimo ove stihove
i zaboravimo sve do sad napisano
i ne kažemo jedno drugom.
Kako smo mogli lako
napisati neku dobru pesmu.
 
Poruka
7.357
Da sam to što nisam

Da sam Feniks što iz pepela se diže
pa da iznova raširim krila
da se vinem put modrih visina,
al' Feniks je ptica davno izumrla
trag pepela u kojem ponovo se pali iskra
nalazi se još samo u pjesmi.

Eh, da sam barem Lotos-cvijeće
pa da iz mulja u inat bljesnem
cvijetom bijelim il' crvenim,
al' Lotos-cvijeće ne uspjeva
na balkanskim vrletima kletim
nit' će ikad tu cvijet raširiti.

Eh, da sam pukotina u vremenu
granica između juče i sutra
pa da nađem osmjehe starog jutra
da ih zadržim i u sumornom sutra
da lakše kročim kroz tamne noći
gledajuć' u sjajne smeđe oči.

Eh, da sam mit, legenda neka
da imam snagu natčovjeka
možda bi svanulo neko jutro
u kojem postojanje ima smisla
u kojem i nisam toliko mrtva
toliko prazna i prokleta.

Ali nisam, ništa od toga nisam
i još gore, ni ne znam ko sam
nit' što još na zemlji stojim
ne znam kuda i kamo vode koraci moji,
ona sto poznavah je nekad
u ovom svijetu više ne postoji.

I niko ne poznaje ovaj novi lik
nit' čuje sakriven od pogleda
razarajuć' prebolan krik,
niko ne vidi da su mrtve oči
spodobe ove što pokušava da kroči
kroz neprozirne kolutove noći.

Eh, da je sve jednostavno i lako
kao što je riječ izreći
možda bih mogla i neki put pronaći
na kojem po neka svjetiljka sija,
možda bih mogla pronaći sebe
u mrtvoj ljušturi ove spodobe
čiji koraci nikuda ne vode.

( 2007. )
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
Jedan preskočen dan
Delić odsečenog
biserčeta
al biserče celo
Čitavo
Čitavo
jutro
Tolikih Godina
taj Čaj
sam pravila
I svi ukusi su tu
I ukus naše mladosti
I biserče
celo
ne može drugačije

- - - - - - - - - -

(izvinjavam se za hladan Čaj, ali ruka mi malo secnuta)

- - - - - - - - - -
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
***
Pišemo naopako
neki od nas
čak i opako

Neki previsoko
neki tek olako

Neki
nekada
za mene
Neki
baš za Tebe

Tajne
na suncu osušene
na vetru izbrušene
na marami prebirane
medom ublažene

A tako se
dobro znamo
Zahvaljujući
ovim našim čudnovatim
Sastancima

Zajedno starimo
Volimo nekoga
Ostavljamo
Boli nas
Smejemo se
opet

Tako lako
Pretvaramo se
u Bisere
Konje
samouke Barabe
nežne za ovaj svet

Dozivamo se
Sa ponekim se čujemo
I opet
Starimo
Plačemo
Smejemo se
Opet.
 
Poslednja izmena:

Konj_na_belom_princu

Veoma poznat
Poruka
14.416
Akvarel očima

Pre nego me je ova pesma izmisila
ja sam sedeo u dubokom ćutanju sebe
zamišljen i naizgled upućen u najtajnije spise
koje sam sasvim slučajno iskopao
ispod piramida sačinjenih od naslaga vremena
provedenim u nepokretnom čekanju sopstva..
Tumačeći njihove tajne znakove i simbole
lutajući po njihovim beskrajnim lavirintima
učio sam kako se prave magije sposobne
da probude upravo one najfinije lucidnosti
po kojima smo se oduvek prepoznavali..
nepostojeća.. draga moja..
Znaš ti dobro o čemu ja pričam..
i zbog čega me je večeras ova pesma izmislila..
Ti i ja.. još jednom ljubavi..
u najneobičnijem dodiru..
najobičnije svakidašnjice..
u poslednjem tangu koji ne prolazi
ponovo da budemo.. ponovo da trajemo
u jedinstvenom nizu.. slučajnosti i okolnosti..
pod kojima slivajući se..
niz tvoje kišne fenikse
mojim akvarel očima..
u naše slonove kosti
ponovo živi kaleidoskop.

14.12.2009
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
Hajde Ti
Nenanizana..
skuvaj nam taj čaj.
Raširi te tvoje tanane prste
pa sa njima lagano i nežno
potopi sve ove naše godine
naše listove otkinute
i ostavi ih da se ocede od nadanja
nek isteknu sva htenja
nek otkaplju sva lutanja..
da ostanemo samo mi.
Samo mi i niko više.
Promešaj kašičicom
sve što nismo
jedno drugom rekli.
Provrti je u krug
pokreni vir
da utonemo u tamo
gde se najbolje razumemo..
bez da se čitamo..
preko papira..
pa raširi maramu
po njoj da crtam te
onako kakvim jesam
onako kakvim me ne vidiš
onako kakvim me slutiš
da ne ispisujem više
stihove po vazduhu..
jer (znaš i ti..) ostarilo se..
i zima se uvukla u kosti
Hajde.. Ti..
Skuvaj nam taj čaj.
Da prećutimo ove stihove
i zaboravimo sve do sad napisano
i ne kažemo jedno drugom.
Kako smo mogli lako
napisati neku dobru pesmu.
Hajde
Da pobegnemo sa čajanke.
Igra mi se.
Pleše mi se Tango.
Voli me još jednom
Umesto ruke pružam Ti Reč
a Ti se uhvati za dugme
Hajdemo!
Moja je duša mala
zato je dobro drži
Prošle srede je vetar oduvao
sve do Tise
I mutno je
Malo magle
i maca od dobroga drveća
Tu je i piljevina posečene trešnje
Al Trešnje ostaše na mojoj
Marami
Držim je
a Ti ne puštaj
Dugme
Ovo je Tajni Valcer
U njemu ima čežnje
i osmeha
i gorčine
I toliko tajni
Tajni od kojih smo se napravili
Jedan okret
Čvrst stisak
Vetar je opet ojačao
Drži me
kao što me nikada više nećeš
držati
Kao što me nikada nisi držao
Dragi.
 

Sanjalicca

Zainteresovan član
Poruka
366
Дугме


Премеравам слова
Бројим прореде
Тежином удаха издах задржавам
Несмотреношћу лаж још једну покопавам

Лажем себе да жмурим јаче
Да Невидим дубље
Лажем себе да могу, умем и знам
А слаба сам
Јер, ова последња ме је разнела
Ко мемљивог црва сатрла
Јаловом опет јалову учинила
Па ми је и сваки трептај осуда
А мисо ух та фрајла стара
Опет ме је на жртвеник
Ко јагње приклала

Премеравам покрете
Бројим ожиљке
Лагумом нови лавиринт ткам
Како да се из Истине искобељам
Како да Лаж огрне сјај
Несмотреношћу сад себе покопавам

Лажем себе да јесам та
Омама од измаглице саткана
А у ствари сам сасвим обична
Жена за дугме створена
Она што сама отпада кад нетреба
И правим се јака и моћна
А у ствари
Слаба сам

Свака ме је Лаж поништила
Свака Истина унизила
Свака реч слово окренула
Сваки проред душу кидао
Свака ми је љубав присела
Истинитом Лажи принета
Арлекинском сликом сликана

И сад
Премеравам слова
Бројим речи
Нижем ово што оста од мене
да прегрупишем редове
И наново поченем да Верујем!

®

пс уместо Блога
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
Дугме


Премеравам слова
Бројим прореде
Тежином удаха издах задржавам
Несмотреношћу лаж још једну покопавам

Лажем себе да жмурим јаче
Да Невидим дубље
Лажем себе да могу, умем и знам
А слаба сам
Јер, ова последња ме је разнела
Ко мемљивог црва сатрла
Јаловом опет јалову учинила
Па ми је и сваки трептај осуда
А мисо ух та фрајла стара
Опет ме је на жртвеник
Ко јагње приклала

Премеравам покрете
Бројим ожиљке
Лагумом нови лавиринт ткам
Како да се из Истине искобељам
Како да Лаж огрне сјај
Несмотреношћу сад себе покопавам

Лажем себе да јесам та
Омама од измаглице саткана
А у ствари сам сасвим обична
Жена за дугме створена
Она што сама отпада кад нетреба
И правим се јака и моћна
А у ствари
Слаба сам

Свака ме је Лаж поништила
Свака Истина унизила
Свака реч слово окренула
Сваки проред душу кидао
Свака ми је љубав присела
Истинитом Лажи принета
Арлекинском сликом сликана

И сад
Премеравам слова
Бројим речи
Нижем ово што оста од мене
да прегрупишем редове
И наново поченем да Верујем!

®

пс уместо Блога
Dugme budi
ma budi i Dugmence
Jalovo
Lažljivo
Slabo

Od petparačkih ljubavi
od petardi osmeha
od tuče plača

Rodi Reč
nek pljusne kao šamar
 

mala sanjicaa

Zainteresovan član
Poruka
127
ova poema se zove Rekonvalescencija peripatetičke indoktrinacije

Život..šta je to?
Tek..tek pusti plamen koji ognjem beskonačne letargije obasjava praskozorje kentaura..
Tek..tek puki suton smiraja eutanazije apokaliptičke insuficijencije karakterne parodotontopatije..

Život..čemu to?
Tek..tek ništavnom treptaju dalekovodne apsorpcije dodekaedarske fantazmagorije..
Vapaj teget očajanja podno Gibraltara u predvečerje Urala..

Ljubav..che cosa e'?
Tek..tek bakarni namotaji slatkorečivih pustahija u kalemljenju apokopiranih sintagmi..gomila nepovezanih, besmislenih,slatkih reči prošaputanih u svemirskom beskraju analfabetske resorpcije..

Oh mon dieu..
Sacre bleu..
 

OOOJ Dimitrije

Aktivan član
Poruka
1.297
Ja se izvinjavam
Trenuci su izgubljeni
A mislili smo
Da smo
Bitni

Bili smo novi
Dani su isti
Od poceka sveta
Nama su neki drazi
Od drugih

Da li imamo snage
Da osecamo
Ispod pokrivaca
Slika
I govora

Pravim iskorake i drago mi je
Zbog svega
Sava je nabujala
Take me to the River..

Odbrana
Pored prirode
Protiv prirode
Preziveti prirodu
I proziveti prirodu
 

Sousuke Aizen

Poznat
Poruka
9.511
ova poema se zove Ergonomska stolica

U suton čežnje piksline deve
ugledah malene, preslatke ševe
kako cvrkuću,kako se maze
kako jedna na drugu paze

Njihova krilca bila su nežna
njihova ljubav,oh!-neizbežna.
Kljunom su jedna drugu kljucale
a posle su se valjda i tucale

U braku bejaše skladnom i lepom
volim da gadjam cigane šerpom
Zavoleše se na pogled prvi
omiljen obrok behu im crvi

Živeše srećno do samog kraja
daleko od rodnog im zavičaja
Imaše porod krasan i brojan
jedan od sinova zvao se Bojan
 

Sanjalicca

Zainteresovan član
Poruka
366
Недостајање


Воли ме лагано
корацима што донеће друмове
Додируј сасвим нежно
погледима што почивају на рубу трепавица
Свим бићем обгрли ова рамена погурена

Испијај полагано уснама
што реч неће прећутати

И љуби

Љуби ме страсно
самотно
врело и ледно
столетно и разговетно
разиграно и учмало
тишинама и крицима
свим заборављеним пољуБцима
љубав кад завеје

Воли ме
Додируј
Љуби
Свим бићем обгрли
ова рамена погурена од недостајања


©
 
Top