Quantcast

Mali virtuelni klub pesnika

mugred

Početnik
Poruka
3
Danas je umro čovek
U odsjaju sopstvenog ponosa
ugušio se rečima
bez čuvstva
trunke krivice
mirno.Sam

Zanebesalo mu se dok čekao je na hleb tuđ
što jela su njegova bezuba usta
Zanebesalo mu se od potrage za lišćem
koje će biti dosta za ležaj

Na klupi ga delili vetrovi
otimaše mu se za dušu

Bilo kakav trag da ostavi za sobom
Ne može. Ne stiže.

Sit lažnih obećanja
neuslišenih molitvi
umoran i bled
očiju što gledale samo u praznu flašu
i poneka bestidno utegnuta bedra
beše se u sve razočarao
U polja žita, u dan, slobodu
sunce vrelo, vlast i kuju što voleo je davno

Ne čekavši svetla
ni zvona ni glas
na klupi u parku upoznao je boga
prepoznao ženu
te skrhane ruke
beskrajno nebo
i Ljubav

Stavili ga na odar i opevali
oni što mu rekoše da će sutra biti bolje

Je li žalio zapitaše se
što ponosom svojim požurivao je Kraj
a umro je sa osmehom na Putu
gde rađa se novi život
za one iste kojima će zemlja kojom hode
sutra rođenija Majčica postati

-M.R.
 
Poruka
7.357
Negdje s proljeća


Negdje u proljeće,
s mirisom trešnjina cvijeta,
stajah nad svježom humkom
dok sunce se igralo zamrlom suzom
vjetar je mrsio u kosi
priče našeg djetinjstva,
da, humku prekri grumenje crno,
vidjeh što ne vidje niko,
uz brata pođe i sestra.

Pomislih, košmare snivam,
i još ne otvorih oči od njih,
a vec je umrla i nečija ljubav
samo što ovaj put ljeto bi
i talas je tukao greben,
sunce ljubilo žal, u kosi,
namjesto vjetra, šaputao je
tužno maestral.

Ogrubjelo srce, pa ćuti,
al' duša ranjena još zla sluti
I ne diše, i ne sanja,
i ne traži od života više.
Zakuca jesen zlatna na
stara, izgrebana vrata,
sunce se toplo smiješi
hladnom srcu što slutnjom zebe,
šeretski oktobar sobom prodje
slikar novembar s kistom dodje.
Ejj, rano, bjehu to one iste boje
što srce ledom boje,
bjehu to crne sjenke na platnu bjelom
crnje od najcrnje noći novembarske.

Fijukala je košava neka,
da, baš kao da sad je čujem,
a magla gusta, vlažna,
u daljini miriše na snijeg,
ne vidim ništa sem suza na
dnu srca skamenjena,
ne razaznajem lica ni glasa,
i duša se još nada da
samo košmare sniva jer, zaboga,
ne može, ne, da nestane mati
ako su već nestale sestra i kći.

Al' ne, nije košmar,
jedan za drugim pada grumenje,
gavran crni otima krik.

Ne osta ništa,
ni proljeća, ni ljeta, ni jeseni.
Zima raširila nad suncem krila,
zamrzlo srce, još duša živa.
Ruke prazne, pogled nijem,
zar još nešto može da umre,
nešto što nije već umrlo pr'je.

Može. Gledah kako umrije žena,
oči crne svjetlosti se skriše,
bez života osta da luta sjen
sto više nema pravca ni puta.

Znam Bože, i Ti si plakao,
i Ti si bolom gledao,
ne pitam se više šta još
umrijeti može, jer znam, može,
ono malo duše u kojoj stanuješ Ti.

( davne 2007. )
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
tehnički problemi

sećam se osećaja ushićenja i
optimizma prvi put kada sam
shvatio da ljudi pišu poeziju
danas

da ti nisu to samo ljudi
sa crno belih strana
daliekih od mene
a bliskih

sećam se osećaja
da nisam sam
i koliko olakšanje
to nosi

inernet, forum
mesto koje
zbližava i
otudjuje ljude
Neću da verujem u Večnost
Ne postoji Ništa
što zbližava i otuđuje
Ljude
Mačke
Šoljice čaja

Ne govori takve stvari

Moj Svet
Ja za stolom pišem

Žuti Mačak
se nervira što ne idemo spavati

I moje Muško
koje šeta tamo vamo
On zvecka
kockicama leda
i malim svećama
na kojima piše
da je vreme za čaj

Ne verujem u vreme za čaj
Nikada u našoj kući
Nije vreme za čaj

Neću da verujem u Večnost
Nešto što zbližava i otuđuje
Ljude

Ja sam bre
samouka
A Ti si
OOOJ Dimitrije
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
nomen

vežbač nedelovanja, silentio,
je izašao iz nebesedilišta - ćutališta bezosećajnih emotivaca.
na putu od glasa ka tišini,
postade besposlen i bezazlen.
izdržao je bez životinjskih vlakana.
pobedio je „niže on“.
međutim, u povratku u svet, olinjao se i pao.
Život ga je sačekao i nebesmisleno omlatio.
a nosio se mišlju da je možda postao snažan kao zemlja,
možda drevan i nezainteresovan?
nije važno silentio, ne očajavaj, nego ojačavaj.
nomen est omen,
bat nomen iz en ajland.

:heart:
Dopada mi se da "postanem besposlena i bezazlena"
Ne sećam se kada sam baš takvu sebe nacrctala
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
nbg

Prolece je
Miris novog beograda
Je neprocenjiv
Guzva u prevozu
Sirina reke I sunce
Pokrece zardjale točkice

Nista nije više bitno
Dan se kortlja
Od mesta do mesta
Lica se menjaju
Svako dobro znano
Malo drugaćije ali
Nasmejano

Nije dobro ali
Dobro je
Dragi su ovi dani
E, pa zbog ove Pesme, šetala sam, danas po lavirintu Novobeogradskih ulica....njuškala, izgubila se tri puta, kupila čokoladu, opet se izgubila, jedan ljubazni Gospodin upitio me ka ulici sa najmanje saobraćaja...tri krive breze i kontejner pun sebe preprečiše mi put...crvene starke pronašle putić do kafane, dva ne baš pristojna Gospodina me prokomentarisaše, dovoljno glasno i samim tim bez srama - Mora da je bila jako lepa, kada je bila mlada -....još više podigoh bradu, naleteh na Magnoliju u celom svome sjaju,te su se i lutalice, bilo koje sorte morale diviti..nos mi još beše vinut u oblake i mirise...neko je pekao pile sa krompirićima, neko je već jeo, neko nije imao šta da jede, neki prozori su blistali od Sunca, drugi su skrivali svoje Priče iza prašine i do pola spuštenih zelenih zavesa, čudom preživelih iz nekog drugog doba.... Mačke su paradirale svojom teritorijom...jedan debei beli Mačak, sa levim žutim uvetom, ispratio me je dugim pogledom, kao da je hteo da me pita - Šta ćete Vi, Gospoja u ovom kraju? , al zrak Sunca ga pomilova, a jedan deo, ko srča upade mu u oko, te ostade nedorečen...Možda je i znao,
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
***
Živimo kao Deca
Budimo se u Podne
Imamo bele bademantile
od frotira
Ja imam dugačku
spavaćacu od svile
Ali ne umem
da hodam u njoj
Pijemo belu kafu
i nikada ne doručkujemo
Trčimo na Reku
Još je hladno za kupanje
Ali zabacimo ponekad
Nosimo bele košulje
meni je moja velika
i nikada sama
ne podvrćem rukave
Ja užinam
čokoladu od maline
Ti sa lešnicima
Tako brzo Sunce zalazi
Ali Ti kažeš
- Biće bolje
I ja Ti verujem
Ja Ti sve verujem
Trčimo u kuću
u crnim
i crvenim patikama
Gledaju nas veseli prozori
Svečano se oblačimo
za večeru
Moje narukvice zveckaju
Leđa su mi opet gola
Oblačiš mi džemper
i podsećaš me
da nahranim Patke
Guram prste u teglu
i vadim šljivu sa bademom
Slatko mi curi
sa ivice usana
Brišeš mi usta
Guraš mi u njih pršutu
Sveće se raduju Noći
Ja se radujem Tebi
Ti se raduješ Meni
Jurimo se kroz kukuruze
Ti se uvek izgubiš
a onda me tvoj zvižduk vodi
Bose noge se raduju
toplom kamenu
Šarene zavese
raduju se Vetru
Ja se radujem Tebi
Ti se raduješ Meni

Živimo kao smrtnici
 
Poslednja izmena:

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
Neću da mi šteluju mozak
eno sada sam pročitala
tamo gde neka devojka
ima napad panike
NEĆU DA MI BRANE
da pišem velikim slovima
eno sada sam pročitala
u kafiću MOZAIK-a

Svratila sam da kupim koji san
jedan
ili tri
San sa Usisivačem
- molila bih lepo
Jedan sa celim danom ljubljenja
bez prestanka
- njega upakuj te, moliću lepo
i Jedan da u isto vreme
i Konj
i Dimitrije
i ja
pišemo,
- taj mi daj te u ruke, molim lepo
Pažljivo
da mi se ne slomije
 

OOOJ Dimitrije

Aktivan član
Poruka
1.297
igra
¨

Voliš da čačkaš mozgove nas koji
Smo se usudili da ti se obratimo
Igraš igre I stvarš mrežu od reči
Čineći dane svežim opet

Ali igre nisu nove I znam već
Gde ću se saplesti
Tražim od tebe nove reči
Kojima ću zatrpati rupu
Koja raste u meni

Razni pokušaji da se oseća novo
U preuskim patikama
Se ne gleda u nebo

Kuc kuc
Gde si
Kada će nova igra ?
 

OOOJ Dimitrije

Aktivan član
Poruka
1.297
proglas


Čitam Juvala I zanimljiv je
Ali prazan kao meditacija

Uzdah je zamiljiviji
Svaka greška
Otkriva pravo stanje stvari

Zato ležite u krevetima
Razmišljajte I ako baš hoćete
Ljubite se

Zvuk nekih gradskih ptica
Neka prekine te minute

Gledajte kroz prozor
Dugo
Dok ne vidite
Stvarno proticanje vremena


Beograd Crnjanskog,
Promena , bombardovanja
I kelta
Je samo trenutak

Uhvatite taj trenutak
 

OOOJ Dimitrije

Aktivan član
Poruka
1.297
tok


Pišem ,
Štucam,
Vrtim se u krug

Reči su kao mišići
Ako ih ne koristiš
Nestaju

Kazu da smo jači
Tamo gde smo bili slomljeni
Ne verujem u to

Koga briga u stvari za reči
I prelome

Dan se može mnogo bolje iskoristiti
Recimo skuvati nešto

Pas mi liže stopala
Samo ona zna šta je ljubav

Ustvari

vreme je za hranu
 
Poruka
7.357
Ledeni tango

Svježa noć, hladan vazduh sječe,
mjesečina prosipa po obrazima led
odjek koraka u sliku se uklapa
i sve se ove noći poklapa
perfekcijom mozaika sklopila se
svaka tačka, slovo, riječ,
noć sluti na mrazno jutro
i zaleđen the end,
perfektan ledeni slijed .

( 2012. )
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
Hoćeš li da se igramo

Nova igra počinje
Samo reci
ako Ti je volja
Ili da možda pređemo na Vi?

Pa zar ne znaš
da i u meni
toliko novih rupa ima
a reči su stare
Ostarele sa mnom

To što je mene baš briga
I igra sa šarenim maramama
i đinđuvama
Tek sada
Ali odista kreće
Kreće

Hoćeš li da se igramo?
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
Pocrnela sam
Jako
Biserče tako lepo
na mojoj koži
Jako
jako lepo

Bore
ne brojim ih
i ne marim za nih
to je nešto
kao da ih nema
Kao da sam ih
Jako
jako lepo obrisala
Jako se
ocrtavaju

Smejem se mnogo
češto
i jako
Jako
Golubovi
kao u nekoj staroj pesmi
i dalje beže

Nešto me boli
na dnu stomaka
Jako
i ne govorim nikom
Smejem se jako
Jako
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
Ti

A meni treba
Neko
Taj neko je jako bitan
i Svet gleda
Veliki lepi
ružni
zanimljivi
tužni
samoubilački
bratoubilački
kišni
morski
bučni
nežni
zeleni
crveni
Veliki Svet gleda
Baš iz istog ugla
kao ja
Geografska širina
i nadmorska visina
i geografska dužina
i mi u Svemiru
Baš sve kao ja
E pa treba mi taj
Neko
da se pričamo
 
Poslednja izmena:

pura moca

Legenda
Poruka
63.295
Iza oblaka
Otkrila si mi Mesec
Srebrnog traga,

Iza bregova
Peščanih smrtonosnih —
Izvor u hladu.


Digla si Sunce
Iznad ledenog sjaja
Skoro ugaslo.


Otvara nam se
Kapija iza koje
Poznatom stazom

S rukom u ruci
Hodamo po tišini,
Bosih stopala.

Strela vremena
Unazad pokazuje.
Kosmos nas čuva.


- - - - - - - - - -

jedne zime četiri slonice
na turneji četiri skakaonice
uskliknuše kraj snežne staze
"hej, ćao Deda Mraze!"
a on će: "na poklon pravo gubite!
zašto uskliknuste? što ne trubite?"

slonice vajkati se stadoše
a te vajkovite fanfare
odjekuju čak preko bare
od Obersdorfa grada
do dalekog Kolorada

- - - - - - - - - -

I am possessed by a great desire
As big as a huge house with a deck
To wake up one more time
To a sight of her naked neck
And all that happens for the last time
Should come with a warning flare
Only that way
That way would be fair

- - - - - - - - - -

evi badri dozvolio dve da kačim al malo sam preterao
 
Poruka
7.357
Rasteruješ mi san

...jedna ovca, dve ovce, tri ovce,
ti...
rezignirano okretanje jastuka,
jedna ovca...
ti...
tražim prekidač za lampu...
ti...
tražim cigarete...
ti...
mrštim se, ustajem, kuvam čaj...
ti...
druga cigareta...
ti...
mrzovoljan pogled na jastuk...
ti...
hajde da se nagodimo,
pusti da izbrojim stado
pa ako ga ne izgubim u snu
i krenem ispočetka da
brojim ovce,
pojavi se između,
može?
ne, ne sad
pusti da brojim...
jedna ovca, dve ovce...
nisi fer!
ličiš na vuka, svake noći
čitavo stado mi pobegne
odnoseći snove najlepše
pod tuđe neke jastuke.
...jedna ovca, dve ovce, tri ovce,
ti...
odustajem, budi tu,
pričaćemo do jutra
ja se ne plašim vuka

( 2015. )
 

*samouka*

Iskusan
Poruka
6.185
Otpada mi nokat
A on kaže
- Imaš još toliko noktiju...
Vrlo nezainteresovano
zainteresovano...
Težak je
kao najveća kamenčina
rečne regulacije
kao Krstača
u koji ne verujemo
Kao moja egzotična bolest
Kao osećaj na grudima
pre srcastog udarca
Kao šamar jedne Reči
Težak je
Nežan je
kao šal od svile
Kao ranoprolećni
maz Sunca
Kao poljubac
Nežan je
 
Poslednja izmena:
Top