Mali bogovi

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

gost 94299

Veoma poznat
Poruka
11.312
Nego... nesto sto me vec odavno kopka...

Da li uvazeni clanovi ovog foruma misle da MALO moci moze MNOGO udariti coveku u glavu?

Teoloski receno, da li mislite da smo svi mi, u stvari, mali bogovi?
Da u nama cuci neki perverzni mali Zevs koji bi da zbrise sve sto nije po njegovim kanonima?
Treba li mu, onda, dati to malo moci? I cime ga treba ograniciti?
Da li oni, koji se ne slazu sa tim, i treba da budu zbrisani?
Dakle, svakodnevni, mali "bogovi"... koliki su oni u vasim ocima, a koliki su u svojim glavama?
Evo i pitanje: da li, pod punom svescu i pamecu, kolika god da je, mislite da to bas i nema mnogo veze sa svescu i pamecu... vec samo i iskljucivo sa svakodnevnim frustracijama koje se prosto moraju iskaliti na nekome nad kim tu moc iskaljivanja imate? Ma kolika ona bila?

Zamolio bih da pre obrazlozenja odgovorite jasno i glasno na boldovano pitanje.
I bilo bi lepo kada biste naveli neke primere koji se direktno vas doticu...
 
Bogovi smo onoliko koliko nam prilike dozvole...ako smo normalni, iskoristićemo takve prilike...sami kreirati svoje vreme....sa druge strane, nekima je dovoljno i malo moći/vlasti da zastrane u drugom smeru...
Definitivno ljudima sa rušilačkim temperamentom treba ograničiti vlast...ako ne i oduzeti, jer kažnjavanje svakog suprotnog mišljenja nije utemeljeno na realnim pretpostavkama, već na ličnom stavu prema dotičnim - pobunjenički nastrojenim personama.
Ispoljavanje nezadovoljstva, neispunjenosti, pa na neki način i frustriranosti najbolji je pokazatelj...kakvom čoveku je vlast data na korišćenje...
 
Bogovi smo onoliko koliko nam prilike dozvole...ako smo normalni, iskoristićemo takve prilike...sami kreirati svoje vreme....sa druge strane, nekima je dovoljno i malo moći/vlasti da zastrane u drugom smeru...
Definitivno ljudima sa rušilačkim temperamentom treba ograničiti vlast...ako ne i oduzeti, jer kažnjavanje svakog suprotnog mišljenja nije utemeljeno na realnim pretpostavkama, već na ličnom stavu prema dotičnim - pobunjenički nastrojenim personama.
Ispoljavanje nezadovoljstva, neispunjenosti, pa na neki način i frustriranosti najbolji je pokazatelj...kakvom čoveku je vlast data na korišćenje...

Upravo sam na takve primere i ciljao.

Da li onda mislis da su takvi samo projektovali:

- svoje "cutanje i gutanje" koje imaju na svojim svakodnevnim poslovima;
- eventualnu nerealizovanost na nekim drugim planovima, recimo sexualnom?...
Frojd bi tu sigurno imao par pametnih da prozbori... :think:
 
Da malo moci moze mnog da udari coveku u glavu. Stvar sa ljudima je u tome sto vecina ne zna ni vreme, ni mesto gde treba da ispolji autoritet, toliko da na kraju ispadnu smesni zbog toga.

Ono sto je jos zanimljivo kod ljudi je to sto se kroz male funkcije koje ljudi dobijaju vidi ko je kakav.........Ljudi koji nemaju gde da se ispolje koriste te male, a cesto i nebitne funkcije da bi se izivljavali i lecili svoje komplexe, da bi nahranili svoj anorekticni ego.


Bogovi ne postoje.

edit procitajte potpis :lol:
 
Poslednja izmena:
Upravo sam na takve primere i ciljao.

Da li onda mislis da su takvi samo projektovali:

- svoje "cutanje i gutanje" koje imaju na svojim svakodnevnim poslovima;
- eventualnu nerealizovanost na nekim drugim planovima, recimo sexualnom?...
Frojd bi tu sigurno imao par pametnih da prozbori... :think:

Definitivno je takav stav projektovan i zasnovan na ličnim frustracijama....od blagog nezadovoljstva, do duboke depresije, svi smo tome skloni...ali ventil ne može i ne sme biti na slabijma od sebe. Na taj način se ogoli sva silina lične nerealizovanosti, znači, kontraproduktivno je, u svakom slučaju....više govori o onom koji sudi i tuži...mali ljudi postanu kolateralna šteta "veličina".
Sex je primarni izvor frustracija...na žalost...dalje, dolazimo do emotivne neispunjenosti, ličnog nezadovoljstva u životu, karijeri...svejedno.
 
Mali bogovi su generalno daleko opasniji od velikih.
Jer su gladni moći. Tek su joj osetili ukus. :zper:

To je odgovor na boldovano. Ostalo sutra...:lol:

Nisu opasniji, samo su bezobzirniji... stara prica o kalifu namesto kalifa... prosto umiru od zelje da ostvare sebe ili operu neke svoje poraze i neuspehe bicevanjem obicnog proletarijata... jer su onda (nad)mocni... i mogu da se pohvale sobom u ogledalu. "Ogledalce, ogledalce?..."
 
Frojd bi tu sigurno imao par pametnih da prozbori... :think:

na sugestivna pitanja uvek ćeš dobiti potvrdne odgovore ili odrečne. zavisi kako formulišeš pitanja i kakav želiš odgovor. to nije sporno..
u skladu sa forumom, kao na primer, gde si to kod frojda pročitao razmišljanje koje bi bilo slično nekom ovom iznetom ili kod bilo kog drugog psihologa, to me zanima, da diskusija ne bi bila obično naklapanje koje možemo da vodimo na svaštari.. ..bilo bi mi baš interesantno da postaviš neki post u skladu sa istom tvrdnjom.
 
na sugestivna pitanja uvek ćeš dobiti potvrdne odgovore ili odrečne. zavisi kako formulišeš pitanja i kakav želiš odgovor. to nije sporno..
u skladu sa forumom, kao na primer, gde si to kod frojda pročitao razmišljanje koje bi bilo slično nekom ovom iznetom ili kod bilo kog drugog psihologa, to me zanima, da diskusija ne bi bila obično naklapanje koje možemo da vodimo na svaštari.. ..bilo bi mi baš interesantno da postaviš neki post u skladu sa istom tvrdnjom.

To je manipulacija na kojoj se psihologija i temelji... jer tako dolazi do konkretnih odgovora.
Nisi pazljivo citao, munjo... Frojd bi imao da kaze nesto o sexualno nerealizovanim osobama (koje tu svoju frustraciju prebacuju na one koji sa tim "problemom" bas i nemaju dodirnih tacaka). To je samo jedan od aspekata problema. Mozda te je semantika zbunila.
 
uh, ne bi to oni nazvali manipulacijom, sugestivnim pitanjima ima mesta u psihoanalizi, kod "prizivanja" potisnutih sećanja, inače su nedozvoljena etički u ispitivanju u drugim oblastima, i kao takva nisu validna .. blabla...dockan je, stvarno ( :

tačno je, narcistički procesi u kojima zadovoljenje nagona izmiče, delimično ili potpuno spada u domen individualne psihologije koje nema bez socijalne, onome što je frojd obradio u Psihologiji mase i analizi ega. u velikim veštačkim masama, crkvi, vojsci, nema mesta za ženu kao seksualni objekt . zato te sredine smatramo kao one koje su najautorativnije, u kojima vlast mora da se sluša..prejaki mužjaci iz one prvobitne horde...masa nema individualce i kod njih prolaze pitanja da li, sa - da, je l tako drugovi...takoe.. odlike mase su slabost intelektualne sposobnosti, nesposobnost za umerenost i za odgađanje, sklonost ka tome da se prekorači svaka granica osećanja i ispolji kroz aktivnost. masa ima, kako bih rekao, regresivnu duševnu aktivnost... zato kažemo: svakim pojedincem vlada masa čije se osobine reflektuju kroz milijardu predrasuda..... postoje sugestivni uticaj koji vrši svaki pojedinac na svakog pojedinca, a ne samo vođa. instikt stada se javlja iz straha od odbačenosti i zato ljudi, što kaže jedan pisac: u gomili je toplije, ali neviđeno smrdi...udružuju se, okupljaju.....ali se javljaju odnosi zavisti, ljubomore.....
ono što postoji kao "kolektivni duh" poteklo je iz okupljanja sa tim karakteristikama....
jer, šta zagovara kolektivni duh, on zagovara da se niko ne ističe, svi treba da budu jednaki i da imaju isto.. ako se zalažeš za socijalnu pravdu, to znači da se unapred odričeš mnogo toga, ali i drugi se odriču mnogo toga jer je to u duu socijalne pravde i osećanja dužnosti. frojd je to poredio sa strahom sifilističara koji se odupire svojoj nesvesnoj želji da zarazi druge, jer zašto bi samo on bio uskraćen mnogih stvari..nije fer, zar ne... zato frojd i kaže da je čovek životinja horde... ( :
a sada, pod uticajem svih tvojih sugestivnih pitanja , mogu da na sva da odgovorim sa - da .....
 

Mali bogovi su generalno daleko opasniji od velikih.
Jer su gladni moći. Tek su joj osetili ukus.
:zper:

Da se citiram.. pa da nastavim...:mrgreen:
Grozim se generalizacija, ali tema je takva. Zato neću govoriti o ekstremima/pojedincima, koji više ili manje odstupaju od šablona.
Pričam o tome kako se ponaša većina.

Dakle...
Jesmo, svi smo mi imali prilike bar nekad u životu da budemo mali bogovi.
Imali smo prilike i da posmatramo razlike u ponašanju nama bliskih ljudi, u zavisnosti od stepena vlasti koji trenutno imaju.
Moje zapažanje je da su veliki bogovi daleko prijatniji za saradnju i druženje.
Bogići su isfrustrirani i neprijatni. Naročito ako su svesni da je to najviši stepenik koji im je dostupan, da je tu njihova granica.
Od malih bogova se čuju sledeće kuknjave ''eto, ja radim za dobrobit drugih... šta je moja plata veća od onih kojima rukovodim.. razlika je nikakva i ovo sigurno ne radim zbog plate...
Najbolje bi bilo da se odreknem funkcije... bla.. bla.. bla...''
I tu priču ponavljaju svakodnevno, svima koji su spremni da slušaju, pa i onima koji baš ne bi da slušaju al moraju. :mrgreen:
Ali se ne odreknu nikada funkcije. :D
Čak i kada naprave takav haos da ih neko odatle smeni, brzinom svetlosti slože priču kako su maknuti jer su radili toliko dobro, da je to nekima gore smetalo. :zcepanje:

Što se tiče svesti i pameti i iskaljivanja besa.
Ja bih rekla da to veze ima samo sa podsvešću. Mali bogovi su totalno onesvešćeni.
Zaslepljeni ukusom vlasti i kao što rekoh glađu za još.
Te tako nisu sposobni da reaguju ni svesno ni pametno, ma koliko pametni bili.

e toliko za sada.. posle ću opet da se citiram i nastavim...:lol:
 
Psiho-somatski poremecaji izazvani poremecenim odnosom ego-super ego,svakako ce imati uticaj da neko oseti da je "mali bog".Njegova samospoznaja moze doseci do dubkih nivoa podsvesti,i tamo dopre do nesvesnih potisnutih sadrzaja koji mogu imati katastrofalne posledice ako isplivaju na povrsinu.
Seksualne frustracije mogu biti okidac.Koliko ce osoba uspeti da se kontrolise zavisi od niza faktora.Edipov kompleks moze takodje biti povod,pogotovo kad vuce korene iz ranog detinjstva.Kod zena elektra-kompleks nasuprot muskom,edipovskom kada se javi u snovima i ispliva na povrsinu,kao duboko potisnuti sadrzaj,u odraslom dobu je koren neuroza,pogotovo ako svoje roditelje vidimo kao super-ego,a oni nam u ovakvim situacijama kroz nesvesno budu prikazani u totalno drugacijim pozama od onih na koje smo navikli.
Kako ce osoba izraziti svoju neurozu,zavisi od niza faktora,kao i dalja uspesnost lecenja koja zavisi iskljucivo od spremnosti ovakvih osoba da priznaju da sa njima nesto nije u redu i da na vreme zatraze savet i strucnu pomoc.
 
uh, ne bi to oni nazvali manipulacijom, sugestivnim pitanjima ima mesta u psihoanalizi, kod "prizivanja" potisnutih sećanja, inače su nedozvoljena etički u ispitivanju u drugim oblastima, i kao takva nisu validna .. blabla...dockan je, stvarno ( :

tačno je, narcistički procesi u kojima zadovoljenje nagona izmiče, delimično ili potpuno spada u domen individualne psihologije koje nema bez socijalne, onome što je frojd obradio u Psihologiji mase i analizi ega. u velikim veštačkim masama, crkvi, vojsci, nema mesta za ženu kao seksualni objekt . zato te sredine smatramo kao one koje su najautorativnije, u kojima vlast mora da se sluša..prejaki mužjaci iz one prvobitne horde...masa nema individualce i kod njih prolaze pitanja da li, sa - da, je l tako drugovi...takoe.. odlike mase su slabost intelektualne sposobnosti, nesposobnost za umerenost i za odgađanje, sklonost ka tome da se prekorači svaka granica osećanja i ispolji kroz aktivnost. masa ima, kako bih rekao, regresivnu duševnu aktivnost... zato kažemo: svakim pojedincem vlada masa čije se osobine reflektuju kroz milijardu predrasuda..... postoje sugestivni uticaj koji vrši svaki pojedinac na svakog pojedinca, a ne samo vođa. instikt stada se javlja iz straha od odbačenosti i zato ljudi, što kaže jedan pisac: u gomili je toplije, ali neviđeno smrdi...udružuju se, okupljaju.....ali se javljaju odnosi zavisti, ljubomore.....
ono što postoji kao "kolektivni duh" poteklo je iz okupljanja sa tim karakteristikama....
jer, šta zagovara kolektivni duh, on zagovara da se niko ne ističe, svi treba da budu jednaki i da imaju isto.. ako se zalažeš za socijalnu pravdu, to znači da se unapred odričeš mnogo toga, ali i drugi se odriču mnogo toga jer je to u duu socijalne pravde i osećanja dužnosti. frojd je to poredio sa strahom sifilističara koji se odupire svojoj nesvesnoj želji da zarazi druge, jer zašto bi samo on bio uskraćen mnogih stvari..nije fer, zar ne... zato frojd i kaže da je čovek životinja horde... ( :
a sada, pod uticajem svih tvojih sugestivnih pitanja , mogu da na sva da odgovorim sa - da .....

Niko te i ne tera da dockan pises... nece tema pobeci... valjda.
Ovo nije sud, pa da ulozis prigovor ako sam takvo pitanje svedoku postavio. Prosto, iznosim svoj stav, i normalno je da on naginje na jednu stranu. Sukob misljenja. Srz foruma.

Skrenuo si sa "mozdanih kretanja" malih bogova na psihologiju mase. Jedva si se i dotakao teme. Pises sta ti se cefne, ili pokusavas da iniciras nesto?...
Nije masa kriva za psihologiju desetara. A znas kako desetare u vojsci biraju: poltron, beskicmenjak, koji bi i majku u cergare prodao za zrnce vlasti, sa psiho-sastavom obicnog seoskog pasceta kome samo treba prstom pokazati u kom pravcu da grize. Levi gooz bi dao za to da nekome nesto naredi. I naudi. Unapred se izvinjavam ako si to u vojsci bio, nista licno, generalizujem stav na ono sto jeste 97% njih.
Dakle, mali bogovi NISU pod uticajem mase. Oni je preziru, jer misle da su se izdigli iznad nje ako su sa one strane saltera. A ne vide da ja mogu da istupim iz reda kad god hocu... i da dodjem drugog dana. Ili, jos bolje, da potegnem neku vezu koja ce im samo tutnuti moje racune pod nos, da ih zavrse preko reda... a ja cu se udobno zavaliti u fotelju iza. U tim trenucima mali bogovi uvidjaju koliko je mizerna njihova moc... i onda sa jos vecim besom i jarom kidisu na plebs. Jerbo im je sujeta time poljuljana.
Oni PREZIRU masu. Prosto, ako imaju pecat u ruci, da se zadrzim na salterskim sluzbenicima, misle da je to ravno predsednickom ukazu. Kljucna rec, MISLE.
Vremenom gube kontrolu... seti se Mije Aleksica (http://www.imdb.com/title/tt0180004/). I zive u nekom paralelnom svetu, iza ogledala. Iliti saltera. Druze se medjusobno. Krecu u grupama od po 3-7 jedinki. Dive jedni drugima. Sa gadjenjem pricaju o sljamu sa kojim su dodira imali. Ma, aristokratija, bre...
Dakle, slabim jedinkama vlada masa. Postaju bezlicne. Iz te mase se izdvajaju karakteri, s jedne, i mali bogovi, sa druge strane. Mali bogovi sluze sputavanju karaktera, a sve u okviru "drugar'ce ucitelj'ce, mogul' ja..." ovlascenja.
S obzirom da si na moje "sugestije" odgovorio sa DA, iako si mirne duse (:think:) mogao reci i NE, i odupreti se sugestiji i "takoe" psihologiji smrdljive mase (to je onaj karakter o kome sam pricao), onda bih te zamolio da ti preformulises pitanja tako da "sugerises" meni da gresim. Ova razrada ti je bila promasena tema.
 
Teološki:
Svaki čovek je potencijalni, mali bog u blatu, sve dok se iz njega ne izvuče. A i kada se izvuče, ispostavi se da mu je napor – barem što se tiče težnje da bude bog – bio uzaludan. No, nešto je naučio: kako se izvući iz blata i ujedno biti bliže nebu, što je dovoljno da se oseti moćnijim nego pre.

Praktično:
Svaki čovek je mali bog u svom ataru.

Uzmimo primer nekog Doma zdravlja:
tamo će pacijent, koji čeka u redu da bude primljen kod lekara, gradirati male bogove, različito percipirajući njihov značaj. Prvi nivo je šalterska službenica koja prima knjižice, izdaje kartone i zakazuje pregled u određenom terminu. Neretko uspešnost poduhvata da se dopre do lekara zavisi od njenog raspoloženja (iako raspoloženje ne bi trebalo da ima ikakve veze sa poslom koji obavlja). Zanimljivo je da se kod pacijenta već stvorio uslovni refleks, pa će on – čak i ako naleti na šaltersku službenicu/medicinsku sestru koja se osmehuje – njen osmeh protumačiti kao lažan, isfabrikovan, "serijski" ... a možda čak i kao znak prezirne nadmoći, i to će pacijenta ispuniti gnevom (koji ipak mora da obuzda, jer mu dosta toga zavisi od dotične). On će pomisliti da bi bolje radio taj posao da je na njenom mestu. Ako se, pak, šalterska službenica ne osmehuje, pacijent će se presaviti do nivoa one rupe na šalteru, i drhtavom rukom, što tiše, da je ne naljuti, spustiti svoju knjižicu na pult, snishodljivo ponavljajući izvinite i izvol'te.
(Najčešće je reč, naravno, o zabludi jer - šalterska službenica se, može biti, oseća kao neko, kome ne daju mira da dovrši burek ili da telefonira kući i izvidi je li dete podgrejalo ručak.)
Zatim će zauzeti svoje mesto u redu i disciplinovano čekati da bude prozvan. Povremeno će tripovati da su oni, koji ulaze preko reda, mali bogovi ... i ljutiće se, čak i ako je preskakač hitan slučaj, zato što je čovek samom sebi uvek najvažniji i najhitniji slučaj.

A u ordinaciji sedi mali bog prvog reda, i prima. Čekač postaje sve nestrpljiviji. Pita se zašto uvek mora negde da čeka ... i nisu li njegovo vreme, zdravlje i život podjednako bitni na ovom svetu kao i vreme, zdravlje i životi ostalih. Kada napokon uđe na bela vrata, zaboravi na sva pitanja koja su ga tištala dok je buljio u sat, i usredsredi se samo na slušanje onog što mu govori lekar. Za pacijenta je u tom trenutku on jedini bog, a za lekara je bog, možda, direktor zdravstvene ustanove, ministarstvo, predsednik države, ili onaj pravi Bog ... ko će to znati ... I sasvim je irelevantno da li lekar ima brkove, bradu, nosi li naočare, jer pacijenta interesuje ono što će mu on reći, zato što će bog prvog reda možda pomoći da se mali bog-čekač bolje oseća, tj. ispliva iz blata.

Pacijent se ni u jednom trenutku neće osetiti kao mali bog. Ali će se tako osetiti kada se vrati kući i tresne pesnicom o sto, ljut na ceo svet a prevashodno na ženu zato što mu već treći dan servira pasulj ... ili kada bude otišao na posao gde lepo i ljudski može da drekne na čistačicu ili kafe kuvaricu.

Prema tome, mali bogovi su tu, u nama, i oko nas. Čak i oni koji misle da u njima nema ni B od boga, varaju se, ili nisu u stanju da prokljuve da to, što kod drugih bogova vide kao aroganciju, ili lažnu ili pravu superiornost, imaju i sami – u nekoj drugoj prilici, i na nekom drugom mestu.
 
Biti svestan sebe, kao ličnosti, pa tek onda i autoriteta dovodi do stanja kontrolisane moći...u obrnutom slučaju je utopija.
Svesni srazmerno otporu...neuspeh u pokušajima da se nečime ovlada dovodi do još jače motivacije za moći. Svaki čovek teži za što više moći, kada je dobije, on uvek teži za više i više i više...pitanje je šta je ko i u kojoj meri sposoban da žrtvuje, da bi došao do tog cilja.

Da li oni, koji se ne slazu sa tim, i treba da budu zbrisani?
Ne, jer taj otpor jača njihovu moć, tačnije volju, da nema njih, na koji način bi se moć demonstrirala?...S druge strane, ako otpor preraste u nešto što na neki način taj tron uzdrmava iz temelja, neistomišljenike je neophodno amputirati, da ne bi kvarili "masu" i kolektivnu svest, koja je uglavnom građena na jako klimavim temeljima praznih obećanja.

Zanimljivo je da čovek koji ima moć u nekoj sferi života, jako malo iskrenih prijatelja ima, osećanja, potrebe, prioriteti, sve je u senci te moći, koje se mnogi grčevito drže...jer kada nju izgube, u većini slučajeva taj gubitak nije jednosmeran, gube i deo sebe, prestaju da budu deo tog ličnog imaginarnog sveta...Strah od gubitka te iste "moći" je utoliko veći srazmerno tome koliko se uticaja i moći vrši na određene subjekte/masu.

"Vlast plemeniti odbijaju"....reče neko....:lol:
 
Poslednja izmena od moderatora:
On će pomisliti da bi bolje radio taj posao da je na njenom mestu. Ako se, pak, šalterska službenica ne osmehuje, pacijent će se presaviti do nivoa one rupe na šalteru, i drhtavom rukom, što tiše, da je ne naljuti, spustiti svoju knjižicu na pult, snishodljivo ponavljajući izvinite i izvol'te.
(Najčešće je reč, naravno, o zabludi jer - šalterska službenica se, može biti, oseća kao neko, kome ne daju mira da dovrši burek ili da telefonira kući i izvidi je li dete podgrejalo ručak.)
Zatim će zauzeti svoje mesto u redu i disciplinovano čekati da bude prozvan. Povremeno će tripovati da su oni, koji ulaze preko reda, mali bogovi ... i ljutiće se,

Nekada je takvoj sluzbenici dovoljno udariti sakom o pult i prisvestiti je da u toku radnog vremena ne treba da: telefonira, jede burek ili zove dete kuci. I da za to postoji pauza. Vidjala sam cesto takve slucajeve.
A par puta su i lekari dobili po njusci, pa su se odmah primirili i pripitomili.

Potrebno je samo pruziti otpor.

I naravno bitno je vreme i mesto ispoljavanja autoriteta. Primer moze biti i kucni savet u zgradi. :zcepanje:
 
Nego... nesto sto me vec odavno kopka...

Da li uvazeni clanovi ovog foruma misle da MALO moci moze MNOGO udariti coveku u glavu?

Zamolio bih da pre obrazlozenja odgovorite jasno i glasno na boldovano pitanje.
I bilo bi lepo kada biste naveli neke primere koji se direktno vas doticu...

Mislim da malo moći može mnogo udariti čovjeku u glavu. No ovo ne važi za sve.

Može i velika moć isto tako da zvizne u glavu, no opet ne kod svih.

Ođe vidim i neke s malo moći i neke bez imalo moći, mislim na forum.;)

Indikativno je da zavisno od imanja ili nemanja dotične moći forumske, svak navija na svoju vodenicu tako da ne uzimam baš zdravo za gotovo nijedne sudove.

Ljudi kao većina mogu se ali približno okarakterisati po ovim odrednicama tj. temi.

Ni sam nijesam bog zna čega mudrog reko ali bar u odgovorima nijesam fulao.

;););)

@ borac, a ako je onaj tip lupio ženi šakom o sto zato što mu je stvarno dojadio pasulj i po treći put? :D
 
Ajd' da vidimo sta je neko kompetentan o tome napisao... dakle, Borka...

Teološki:
Svaki čovek je potencijalni, mali bog u blatu, sve dok se iz njega ne izvuče. A i kada se izvuče, ispostavi se da mu je napor – barem što se tiče težnje da bude bog – bio uzaludan. No, nešto je naučio: kako se izvući iz blata i ujedno biti bliže nebu, što je dovoljno da se oseti moćnijim nego pre.

Prejudiciras da svako zeli da bude Bog?... Ili barem da bude toliko mocan?... :think:
I da u tome provodi svoje bitisanje... zeleci to?
Cisto sumnjam. Ja prvi to ne zelim.

(Najčešće je reč, naravno, o zabludi jer - šalterska službenica se, može biti, oseća kao neko, kome ne daju mira da dovrši burek ili da telefonira kući i izvidi je li dete podgrejalo ručak.)

Eh, tu sam te cekao. Jel' ima ona pola sata da pojede burek? Ima.
Jel' ovi sa druge strane saltera imaju decu? Imaju.
Dakle, zbog nje jedne ispasta ceo red... jer je svoje probleme na posao donela.
I onda su oni koji traze da postoji neki sistem u kome ovakva iskakanja nece biti podrazumevajuca zigosani... i streljani besnim pogledom iza para djozluka. Zato sto su trazili od Male Boginje da radi svoj posao i da probleme sa neregularnim :pms: ostavi kod kuce... jer im je tamo i mesto. Jer bi onda svima bilo lepo.

Pacijent se ni u jednom trenutku neće osetiti kao mali bog. Ali će se tako osetiti kada se vrati kući i tresne pesnicom o sto, ljut na ceo svet a prevashodno na ženu zato što mu već treći dan servira pasulj ... ili kada bude otišao na posao gde lepo i ljudski može da drekne na čistačicu ili kafe kuvaricu.

Dakle, sve ide u krug? Svi mi kinjimo jedni druge? Pa ako nema nikoga, ugazicu mrava?

Prema tome, mali bogovi su tu, u nama, i oko nas. Čak i oni koji misle da u njima nema ni B od boga, varaju se, ili nisu u stanju da prokljuve da to, što kod drugih bogova vide kao aroganciju, ili lažnu ili pravu superiornost, imaju i sami – u nekoj drugoj prilici, i na nekom drugom mestu.

Znaci, to je opravdanje za ponasanje malih bogova? Hocu da ga kinjim, jer znam da ce on da kinji druge, pa je, shodno tome, sve u redu?... Ili, hocu da ga kinjim, da bih ga gledao kako histerise i kipti od besa, a ne moze mi nista?... Mislim da je ipak u pitanju cisto ispoljavanje frustracija, kako i rekoh u startu... i to najgoreg tipa.
Ja znam da nisam takav. A to znaju i ljudi u mojoj okolini. Daleko od toga da je to sto pricas pravilo. Jer bi svet odavno u sunovrat otisao...
Prosto, zna se kakav tip ljudi cezne, prosto zudi za takvom "moci"...
 
Što se tiče svesti i pameti i iskaljivanja besa.
Ja bih rekla da to veze ima samo sa podsvešću. Mali bogovi su totalno onesvešćeni.
Zaslepljeni ukusom vlasti i kao što rekoh glađu za još.
Te tako nisu sposobni da reaguju ni svesno ni pametno, ma koliko pametni bili.


A u nastavku...:lol:

Mali bogovi ošamućeni/onesvešćeni ukusom vlasti, ne samo da sami ginu da tu vlast zadrže i dobiju još, već u tu pogibiju uvlače sve oko sebe.
Ko neće da gine, taj je redovno zao i ljubomoran čovek. :rtfm:
Ukazuje na greške.. savetuje? :eek: Ma lako je njemu, kad takvih muka kao što je vladanje nema. :lol:
Kad god te za mišljenje pita, govori suprotno od onoga što misliš i garantovano ćeš mu se svideti.
Male bogove treba češkati po leđima, masirati im stopala i aminovati svaku njihovu reč.
predsednik kućnog saveta...:zcepanje: bravo Zozonce.. nakon šalterske službenice najbolji lik...:mrgreen:
Šalterska službenica je plaćena da obavlja taj posao.. ali predsednik kućnog saveta.. eeeee...
On je dobrovoljac. Moralna gromada. :D

A onda pomislimo na prosečnog roditelja. Takođe moralna gromada, ali...
ali.. On svoj posao obavlja sa ljubavlju.
Razlike li drastične.

O tome kako mali bogovi mogu biti dobri bogovi, govoriću u nastavku...
tek da imam prilike da se opet citiram...:lol:
 
Nekada je takvoj sluzbenici dovoljno udariti sakom o pult i prisvestiti je da u toku radnog vremena ne treba da: telefonira, jede burek ili zove dete kuci. I da za to postoji pauza. Vidjala sam cesto takve slucajeve.
A par puta su i lekari dobili po njusci, pa su se odmah primirili i pripitomili.

Potrebno je samo pruziti otpor.

I naravno bitno je vreme i mesto ispoljavanja autoriteta. Primer moze biti i kucni savet u zgradi. :zcepanje:

Ali ja nigde nisam rekla da dotična šalterska službenica hoće pošto poto da dovrši burek i telefonira. Rekla sam ovo:

(Najčešće je reč, naravno, o zabludi jer - šalterska službenica se, može biti, oseća kao neko, kome ne daju mira da dovrši burek ili da telefonira kući i izvidi je li dete podgrejalo ručak.)

Poenta je u tome kako se šalterska službenica možda oseća, i u tome da njeno unutrašnje stanje (opet možda) nema nikakve veze sa onim kako je vidi Čekač. On nju vidi kao malog boga, a ona sebe ne vidi tako. Vrlo verovatno je i da ona njega, kao i sve ostale čekače, vidi kao male bogove ... zbog kojih ne može da digne glavu od posla, i samo mašta o bureku i telefonskom pozivu.
A ako Čekač udari šakom o pult ili podvikne na doktora, to će ga učiniti ... čime? Jovom? Pravednikom? Ili još jednim u nizu koji bi da bude malo glasniji mali bog od malih bogova iza šaltera i u ordinaciji? :)


@ borac, a ako je onaj tip lupio ženi šakom o sto zato što mu je stvarno dojadio pasulj i po treći put? :D

Dojadilo mu čekanje, dojadilo mu sve (iliti "sve mu se skupilo"), pa mu je kriva i žena, tj. pasulj. :lol: Ali, negde mora da se isprazni, što mu ne daje za pravo da tako reaguje.


Ajd' da vidimo sta je neko kompetentan o tome napisao... dakle, Borka...

Prejudiciras da svako zeli da bude Bog?... Ili barem da bude toliko mocan?... :think:
I da u tome provodi svoje bitisanje... zeleci to?
Cisto sumnjam. Ja prvi to ne zelim.



Eh, tu sam te cekao. Jel' ima ona pola sata da pojede burek? Ima.
Jel' ovi sa druge strane saltera imaju decu? Imaju.
Dakle, zbog nje jedne ispasta ceo red... jer je svoje probleme na posao donela.
I onda su oni koji traze da postoji neki sistem u kome ovakva iskakanja nece biti podrazumevajuca zigosani... i streljani besnim pogledom iza para djozluka. Zato sto su trazili od Male Boginje da radi svoj posao i da probleme sa neregularnim :pms: ostavi kod kuce... jer im je tamo i mesto. Jer bi onda svima bilo lepo.



Dakle, sve ide u krug? Svi mi kinjimo jedni druge? Pa ako nema nikoga, ugazicu mrava?



Znaci, to je opravdanje za ponasanje malih bogova? Hocu da ga kinjim, jer znam da ce on da kinji druge, pa je, shodno tome, sve u redu?... Ili, hocu da ga kinjim, da bih ga gledao kako histerise i kipti od besa, a ne moze mi nista?... Mislim da je ipak u pitanju cisto ispoljavanje frustracija, kako i rekoh u startu... i to najgoreg tipa.
Ja znam da nisam takav. A to znaju i ljudi u mojoj okolini. Daleko od toga da je to sto pricas pravilo. Jer bi svet odavno u sunovrat otisao...
Prosto, zna se kakav tip ljudi cezne, prosto zudi za takvom "moci"...


SVI žele da se iščupaju iz blata, ali ne znaju svi KAKO ... niti svi iz prve nauče da se izvuku.
Da ponovim i tebi:

Ali ja nigde nisam rekla da dotična šalterska službenica hoće pošto poto da dovrši burek i telefonira. Rekla sam ovo:

(Najčešće je reč, naravno, o zabludi jer - šalterska službenica se, može biti, oseća kao neko, kome ne daju mira da dovrši burek ili da telefonira kući i izvidi je li dete podgrejalo ručak.)

Nemoj mi reći da ljudi pakuju svoje probleme u ranac pa, kad krenu na posao, taj ranac fino odlože u plakar. I onda odu na posao rasterećeni, uvek nasmejani, ne razmišljaju o onome šta ih čeka.
A šta ako i šalterska službenica ima dete ... ili dvoje, troje ...? A možda je i boli stomak, ili glava ... ili razmišlja o računima koje nije platila. A možda je i pms, pa šta? Pa KO ima pravo da od nje traži da sve to ostavi iza sebe? KO ima pravo da joj namešta i broji osmehe? Mali bog? :zper:

Svima bi bilo lepo kada ne bi tražili male bogove u drugima, proglašavajući ih za krivce što nisu egal, ili one level above ... bilo da je to pacijent koji bi u datom trenutku voleo da je na mestu šalterske službenice, bilo da je to šalterska službenica koja u istom trenutku proklinje oca/majku/brata jer joj nije dao da završi medicinski fakultet. Jer, u tome je stvar: mali bogovi smetaju onima koji na njih projektuju svoje frustracije ... sa željom da imaju samo malo moći da promene druge. Nažalost, ne i sebe. Takvi će uvek i svuda videti nepravdu: i zato što komšija ima bolji auto, i zato što je "gluplji" i "lošiji" đak iz nekadašnjeg razreda postao direktor ... i svi su krivi za njegovu muku, koja je – u krajnjem slučaju – ishod njegovog ličnog neuspeha.

Uglavnom ide u krug, i pravilo je. Pacijent će se iskaljivati na poslu ili u svom domu; šalterska službenica će doći kući i izvikati se na dete jer je htelo sladoled, a ona nema para da mu kupi; lekar će šutnuti nečiji auto zato što se parkirao ispred njegovog (pošto je par minuta pre toga saznao da je kolega avanzovao) ... i tako unedogled ... kod, naravno, onih koji ne znaju da svaki čovek može biti svoj bog, ali samo pod uslovom da se dobro sagleda ... i prethodno nauči kako se izlazi iz gorepomenutog blata (blato je samo njegovo ... i katkad puno telesnih izlučevina). Svi ostali, koji umišljaju da su mali bogovi, spolja deluju smešno, isto kao i oni koji, bez adekvatnog oružja, pokušavaju da se nametnu kao mali bogovi. Ponekad i čovek koji zgazi bubu uobrazi da je bog, ali za takav poduhvat dovoljno je imati samo dobre reflekse i želju za gaženjem ... mada se tu krije još jedna caka: žudnja za moći često ima koren u slabosti i strahu. Može biti da se onaj, koji je zgazio bubu, zapravo iste plaši ... i onda ga to čini tragikomičnim.
Svet klizi u sunovrat, baš zato što se svi igraju malih bogova, a većina njih nema pojma da je kuća tesna kad su deca besna, i sva podjednako željna moći.

A sad citati, za sve koji ih vole :):

Čovek je kao drvo. Što jače želi u visinu i svetlost, to mu jače korenje teži ka zemlji, naniže, u dubinu, u zlo! (Niče)

Ili, možda, adekvatniji:
Postoji mera u svim stvarima. (Horacije)
 
Ali ja nigde nisam rekla da dotična šalterska službenica hoće pošto poto da dovrši burek i telefonira. Rekla sam ovo:



Poenta je u tome kako se šalterska službenica možda oseća, i u tome da njeno unutrašnje stanje (opet možda) nema nikakve veze sa onim kako je vidi Čekač. On nju vidi kao malog boga, a ona sebe ne vidi tako. Vrlo verovatno je i da ona njega, kao i sve ostale čekače, vidi kao male bogove ... zbog kojih ne može da digne glavu od posla, i samo mašta o bureku i telefonskom pozivu.
A ako Čekač udari šakom o pult ili podvikne na doktora, to će ga učiniti ... čime? Jovom? Pravednikom? Ili još jednim u nizu koji bi da bude malo glasniji mali bog od malih bogova iza šaltera i u ordinaciji? :)


Da ucinice ga pravednikom kako ti kazes, jer je situacija da je Cekac kako ga ti zoves u podredjenom polozaju u odnosu na saltersku sluzbenicu ili lekara.
Salterska sluzbenica moze posto ima tu "moc" npr. da zaturi knjizicu Cekaca, tako da on bude poslednji prozvani pacijent. Lekar moze da ne obrati paznju na Cekaca i ne salusa njegov problem, vec da ofrlja postavi dijagnozu. A ako se nesto dogodi Cekacu kao pacijentu, pa tu su cuvari ledja.
Narocito je medju medicinskim osobljem izrazeno to da jedni drugima cuvaju ledja, sem ukoliko se medjusobno ne trpe ili ukoliko bi cuvanje ledja izuzetno ugrozilo cuvare ledja.
To pokazuje praxa. A to nije samo slucaj medju medicinskim osobljem.
Problem svih salterskih sluzbenica je u tome sto onoga ko se pobuni dozivljavaju kao pretnju njihovoj kolotecini, cesto i njihovom nemaru i nezainteresovanosti..........ukratko prva misao moze biti "sta on (Cekac) zamislja da je".
 
Nema "malih" i "velikih bogova" ili je neko "bog" ili nije ... ma gde, ma kome, ma kako!
Sve je igra sujete.
Sa druge strane svako sam svojim stavom i ponašanjem prihvata ili ne prihvata ono što mu se nameće ma gde, ma kako i ma od bilo koga.

Sve ostalo su samo nijanse sa obe strane gledano.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top