- Poruka
- 373.285
Mala scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Studio JDP, na desetu godišnjicu od smrti Jovana Ćirilova dobio je novo ime – Studio Ćirilov.
Jovan Ćirilov, uz Bojana Stupicu najznačajniji upravnik u istoriji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, došao je u pozorište u kome će i sa kojim će ostaviti najsjajniji trag u srpskoj, ondašnjoj jugoslovenskoj, ali i mnogo široj pozorišnoj javnosti, sredinom pedesetih godina prošlog veka.Počevši kao asistent reditelja i mlađi dramaturg, vezan i za biblioteku i arhivu teatra, Ćirilov je kao vrlo mlad, svršeni student filozofije, poliglota, svestrano obrazovan i širokih interesovanja, odmah i celovito upoznao život pozorišne kuće koju će docnije voditi sa ogromnim uspehom.
Od 1963, u naredne tri godine, biće umetnički direktor i u zajednici sa tadašnjim upravnikom, velikim rediteljem Miroslavom Belovićem, biće odgovoran za smele repertoarske poteze iz srpske pozorišne baštine, poput prvih izvođenja drama Rastka Petrovića ili Vojislava Jovanovića Maramba, preko ekskluzivnih događaja kakvi su bili svetska premijera Mrožekovog Tanga ili dolazak Žan Pol Sartra na premijeru njegovih Zatočenika iz Altone.
U JDP će se Jovan Ćirilov vratiti 1985. godine i voditi ga do 1999. U tih četrnaest sezona, on je ne samo obnovio dugogodišnjom krizom izmučeni teatar, kako repertoarski, tako i kadrovski i estetski, nego je postavio osnovu na kojoj su i mnoge druge regionalne pozorišne institucije mogle da grade svoju budućnost.
Uvek zainteresovan za novo, spreman na umetnički rizik, a u isti mah bezrezervno odan tradiciji, utemeljenju u baštini, stvaralačkom dijalogu sa nasleđem, iako ne formalno, Jovan Ćirilov uveo je Jugoslovensko dramsko pozorište u XXI vek. Kratkotrajna pauza i krize koje su usledile, nisu mogle da naruše ono što je snaga i dejstvo njegovog trajnog nasleđa – pokazalo se da je pozorišna vizija Jovana Ćirilova jača, da predstavlja temelj na kojem je moguće i, štaviše, poželjno, dalje izgrađivati istinsku ostavštinu za budućnost.
Preimenovanje scene Studio u Studio Ćirilov, a na desetogodišnjicu njegove smrti, tek je spoljni, vidljivi beočug u čvrstom lancu kojim je u ovdašnju pozorišnu sredinu pričvršćeno njegovo i naše, srpsko, beogradsko, regionalno i evropsko – Jugoslovensko dramsko pozorište.
Prva predstava koja je odigrana 16. novembra na staroj sceni sa novim imenom je predstava Moj muž. ( izvor:RTS)
Jovan Ćirilov, uz Bojana Stupicu najznačajniji upravnik u istoriji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, došao je u pozorište u kome će i sa kojim će ostaviti najsjajniji trag u srpskoj, ondašnjoj jugoslovenskoj, ali i mnogo široj pozorišnoj javnosti, sredinom pedesetih godina prošlog veka.Počevši kao asistent reditelja i mlađi dramaturg, vezan i za biblioteku i arhivu teatra, Ćirilov je kao vrlo mlad, svršeni student filozofije, poliglota, svestrano obrazovan i širokih interesovanja, odmah i celovito upoznao život pozorišne kuće koju će docnije voditi sa ogromnim uspehom.
Od 1963, u naredne tri godine, biće umetnički direktor i u zajednici sa tadašnjim upravnikom, velikim rediteljem Miroslavom Belovićem, biće odgovoran za smele repertoarske poteze iz srpske pozorišne baštine, poput prvih izvođenja drama Rastka Petrovića ili Vojislava Jovanovića Maramba, preko ekskluzivnih događaja kakvi su bili svetska premijera Mrožekovog Tanga ili dolazak Žan Pol Sartra na premijeru njegovih Zatočenika iz Altone.
U JDP će se Jovan Ćirilov vratiti 1985. godine i voditi ga do 1999. U tih četrnaest sezona, on je ne samo obnovio dugogodišnjom krizom izmučeni teatar, kako repertoarski, tako i kadrovski i estetski, nego je postavio osnovu na kojoj su i mnoge druge regionalne pozorišne institucije mogle da grade svoju budućnost.
Uvek zainteresovan za novo, spreman na umetnički rizik, a u isti mah bezrezervno odan tradiciji, utemeljenju u baštini, stvaralačkom dijalogu sa nasleđem, iako ne formalno, Jovan Ćirilov uveo je Jugoslovensko dramsko pozorište u XXI vek. Kratkotrajna pauza i krize koje su usledile, nisu mogle da naruše ono što je snaga i dejstvo njegovog trajnog nasleđa – pokazalo se da je pozorišna vizija Jovana Ćirilova jača, da predstavlja temelj na kojem je moguće i, štaviše, poželjno, dalje izgrađivati istinsku ostavštinu za budućnost.
Preimenovanje scene Studio u Studio Ćirilov, a na desetogodišnjicu njegove smrti, tek je spoljni, vidljivi beočug u čvrstom lancu kojim je u ovdašnju pozorišnu sredinu pričvršćeno njegovo i naše, srpsko, beogradsko, regionalno i evropsko – Jugoslovensko dramsko pozorište.
Prva predstava koja je odigrana 16. novembra na staroj sceni sa novim imenom je predstava Moj muž. ( izvor:RTS)
