Quantcast

Mač boginje Justicije - Teorija prava

Da li je ono sto vas sprečava da vršite nepravdu

  • Sažaljenje i griža savesti

  • Strah od zakonom zaprećene kazne


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.158
Pravda u pravom smislu te reci proistice iz pitanja morala ili iz vecne borbe dobra i zla koja se odvija izmedju htenja individualne volje i slutnje transcendentne volje. Ili borbe izmedju egoizma i grize savesti.
U osnovi toga jeste egoizam i njegove granice. Individualna volja pojedinca ima svoja htenja koja se objektivisu u njegovom telu i sposobnostima za rad tog tela. Ali egoizam pojedinca nema granice ! On zeli da prosiri svoja htenja i da i tudju volju i tudje telo stavi u svoju "sluzbu". Tako ojacan egoizam bi bio svakako nesto dobro da nije tu jedne velike prepreke. Ta tudja volja koja je zarobljena i iskoriscena nataj nacin takodje je pripadala necijem egoizmu a tim atakom je u toj drugoj osobi izazvano trpljenje patnje. Na taj nacin ta podredjena osoba trpi nepravdu a onaj ko iskoriscava njenu volju za ciljeve svog egoizma vrsi nepravdu.
Ovde su granice u pitanju. Bas poput država. Atak na granice tudje volje jeste vrsenje nepravde. I to je ono sto je pozitivno. Odbrana tih granica ili zastita od nepravde je vrsenje pravde. Iz ovoga mozemo videti da je pravda negativan pojam i da on oznacava ono sto nije nepravedno, a sam za sebe pojam "pravda" ne znaci nista.



Egoizam osobe koja lezi na zemlji, pokusao je da u svoju službu stavi volju druge osobe. Time joj je naneo nepravdu. I u tome je sustina pitanja pravde i nepravde. Povreda granica izmedju individualnih volja.
Sada osoba koja trpi nepravdu skace u zagrljaj zastite boginje pravde Justicije, koja odmah vadi svoj mač i njime napada egoizam agresora, ili onoga ko vrsi nepravdu.

Pitanje pravde i nepravde je kao sto vidite prosto pitanje.
Ono sto je interesantno je Justicijin mač i pitanje u čemu je njegova snaga? Jer sta to moze spreciti nadiruci egozam nekog coveka da stane i da ne ispuni svoja htenja?

Postoje dva odgovora. Justicijin mač je sa dve ostrice.

1) Cista teorija prava
Cista teorija prava je nezavisna od drzavnog prava i ona postoji i u anarhiji. Jer, kada god neki covek predje granicu izmedju individualnih volja i time izvrsi nepravdu nad drugim covekom, njegov egoizam slavi ali... njegova savest (sazaljenje kao temelj morala) trpi. I ta borba egoizma i savesti odrzava ravnotezu vage Boginje pravde Justicije, cak i u anarhičnom svetu.
Ovde se dakle nadiruci egoizam obuzdava snagom sazaljenja i grize savesti. To je sustina cistog prirodnog prava.

2) Državno pravo
Verovatno svi mislite da je i drzavno pravo zasnovano na moralu ali gresite.
Država sa svojim pravom je iznikla iz ove fundamentalne ciste teorije prava, ali uz jednu veliku razliku, jer u osnovi državnog prava nije snaga mača moral i griza savesti vec strah od kazne.
Do toga je doslo ovako:
Posto su ljudi shvatili da niko kao pojedinac ne moze dugo opstati u životu samo kao vrsilac nepravde, vec da je mnogo veca šansa da pojedinac postane žrtva nego napadac, to je u interesu egoizma svakog pojedinca ne u tome da mu se dozvoli da ispunjava svoja htenja prema drugim voljama, vec je u njegovom interesu da se tih prohteva odrekne, ne bi li se tako zastitio od trpljenja nepravde.
Zastita od trpljenja nepravde je kao sto vidite u osnovi državnog prava, a ne sprecavanje vrsenja nepravde. Trpljenje je ono sto se kaznjava, a vrsenje po tom ugovoru nije dodirnuto. Tako da sto se tice države, vrsenje nepravde nije u njenoj nadleznosti, i kada bi bilo moguce vrsiti nepravdu bez patnje nekog drugog koji nepravdu trpi, to ne bi za drzavu podpadalo pod kaznenu politiku .
Da bi se zatim sprecilo trpljenje nepravde, egoizam pojedinca mora biti sprecen u vrsenju nepravde . To se postize tako sto se motivima koristi od tudje volje i tudjeg tela, suprotstave motivi kazne. Na taj nacin smo dobili zakon koji je zbirka protivmotiva. Krivicni zakonik je zbirka protivmotiva. Na svaki impuls moguceg individualnog htenja prema drugima, protistavljen je protivmotiv u vidu kazne.
Iz ovoga mozemo videti da ono na sta se poziva drzavno pravo jeste strah od kazne, a to se veoma razlikuje od cistog prava koje vazi u prirodi a koje se zasniva ne na strahu od kazne, vec na sazaljenju i grizi savesti koja deluje kao (quetiv) umirenje nadiruceg egoizma.

Pitanje je:
Kada god poželite da udovoljite svom egoizmu, pred sobom imate Justicijin mač sa dve oštrice.

Da li to što vas sprecava da atakujete na tudju imovinu, tudje dostojanstvo, tudju snagu i slobodu jeste sazaljenje i griza savesti (temelj morala)

Ili vas u tome sprecava strah od zakonom zaprećene kazne ?
 

Tuzni_patak

Elita
Poruka
18.249
Skidas li se ti sa tog dopa?

Zastita sopstvene imovine najmocnijih je u osnovi drzavnog prava...
Drzava je i nastala kao zajednica tih feuda ili jednog feuda sa robovima.

"Posto su ljudi shvatili da niko kao pojedinac ne moze dugo opstati u životu samo kao vrsilac nepravde, vec da je mnogo veca šansa da pojedinac postane žrtva nego napadac, to je u interesu egoizma svakog pojedinca ne u tome da mu se dozvoli da ispunjava svoja htenja prema drugim voljama, vec je u njegovom interesu da se tih prohteva odrekne, ne bi li se tako zastitio od trpljenja nepravde."

Evo citiran jedan deo, onako za deciju biblioteku plava ptica.

Mozda nisi primetio ali ubacio si jednu sasvim drugu rec, nepravda (emocija).I to po podrazumevanom, sto je za da se prevrnu oci u sekundi.
Ljudi shvatili, pa altruisticki i humanisticki resili da pomognu nekoj krvopiji da ima prava da im uzima decu i obljubljuje,da im se izredja nad zenom kad god hoce, da ih ubije zbog licnog raspolozenja, ali to je drustveno dobro pa ne treba sitnicariti, sve su isli pevajuci kad su ih nabijali na kolac.

Ne znam kako si shvatio tu svoju korelaciju, ali relaciju nisi ocigledno.Toliko forsirajuci da je sve nebitno je debelo ostavilo posledice na tvoje sagledavanje.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.158
Skidas li se ti sa tog dopa?
Zastita sopstvene imovine najmocnijih je u osnovi drzavnog prava...
Drzava je i nastala kao zajednica tih feuda ili jednog feuda sa robovima.
Kada upotrebis rec "osnova" onda nadji osnovu ... fundament..neposredno a nemoj da polazis od posrednog .. od imovine. Osnova stvari je u neposrednom, znaci u imanentnoj oblasti duha. Osnova prava nije data imovina koju vidis.. vec volja osobe koja stoji iza toga i koja kaze: "Zelim da ova zemlja pripada meni ". Eto to je Patku osnova koju treba ispitivati ..volja. Iz te volje ili individualnog egoizma i odredjivanja njegovih granica istupaju pitanja nepravde i pravde. Tek na osnovu ovoga, tek sada mozemo odredjivati sta to daje pravo osobi da neki posed..zemlju, zadrzi za sebe i zove svojom ili time ulazimo u tkz. "Imovinsko pravo".

Sta daje pravo jednoj osobi da zaposedne odredjeni komad zemljista i zove ga svojim? Odgovor moze dati jedino teorija prava koju sam izlozio gore a koja se zasniva na volji. Pravo prvenstva nema nikakve veze sa pravdom. Ili stav da ko je prvi dosao do necega ima svo pravo na to..nije tacno. Iza toga stoji autoritet Imanuela Kanta i njegove teorije prava, ali osim autoriteta njegovog imena iza toga ne stoji nikakva istina. To sto je neko prvi dosao do nekog zemljista, ne daje mu pravo na to zemljiste. Tek ako on u isto ulozi rad... inicijativu svoje volje, ako ga ocisti, uredi, poboljsa .. ako se rezultati rada njegovog tela, znaci njegove volje, vide na zemljistu, tek tada onaj ko atakuje na to zemljiste atakovace i na njegovu volju i vrsiti time nepravdu.
A ako neko samo dodje da koristi neko zemljiste bez ikakvog rada ulozenog u njega, on time nema nikakvo pravo na isto. Sta vise, onaj ko atakuje na to zemljiste ima svo pravo reci: "Ti si dugo uzivao plodove ovoga i sada je red da neko drugi uziva u njima". Nije bilo rada i inicijative volje, nema prekoracenja granica tudje volje...nema nepravde.

Evo citiran jedan deo, onako za deciju biblioteku plava ptica.
Tvoj post je sasvim odgovrajuci za tu biblioteku koju spominjes.

Mozda nisi primetio ali ubacio si jednu sasvim drugu rec, nepravda (emocija).I to po podrazumevanom, sto je za da se prevrnu oci u sekundi.
Naravno, nepravda je osnova.. nesto pozitivno. Rec pravda ima vazenja samo kao negacija nepravde i bez toga ne znaci nista.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.158
A gde jos nadje da mesas pravo i pravdu....to je tek za medalju ....
A to su kao disparatni pojmovi koji se ne mogu mesati niti imaju veze jedan sa drugim. :)

Ja nisam nigde mesao pravo i pravdu i dao sam jasnu razliku izmedju njih. Opet ta dva pojma su usko vezani jedan sa drugim i zasnivaju sa na teoiji prava koju sam gore izlozio..
Jos od Rimljana Boginja Justicija predstavlja fuziju prava i pravde koje su u Staroj Grckoj bile odvojene.
Nike i Tetida ..Pravda i pravo stopljeni su ujedno u Justiciju. A danas , bar zvanicno, niko se ne usudjuje da to razdvaja.
Brkas stvari Patku.... za medalju. :)
 

bh_citadela

Buduća legenda
Banovan
Poruka
38.209
Sta daje pravo jednoj osobi da zaposedne odredjeni komad zemljista i zove ga svojim? Odgovor moze dati jedino teorija prava koju sam izlozio gore a koja se zasniva na volji. Pravo prvenstva nema nikakve veze sa pravdom. Ili stav da ko je prvi dosao do necega ima svo pravo na to..nije tacno. Iza toga stoji autoritet Imanuela Kanta i njegove teorije prava, ali osim autoriteta njegovog imena iza toga ne stoji nikakva istina. To sto je neko prvi dosao do nekog zemljista, ne daje mu pravo na to zemljiste. Tek ako on u isto ulozi rad... inicijativu svoje volje, ako ga ocisti, uredi, poboljsa .. ako se rezultati rada njegovog tela, znaci njegove volje, vide na zemljistu, tek tada onaj ko atakuje na to zemljiste atakovace i na njegovu volju i vrsiti time nepravdu.
A ako neko samo dodje da koristi neko zemljiste bez ikakvog rada ulozenog u njega, on time nema nikakvo pravo na isto. Sta vise, onaj ko atakuje na to zemljiste ima svo pravo reci: "Ti si dugo uzivao plodove ovoga i sada je red da neko drugi uziva u njima". Nije bilo rada i inicijative volje, nema prekoracenja granica tudje volje...nema nepravde.
Što god čovjek ima - ima i ono njega.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.158
Neće niko da klikne na drugi odgovor...jer ti "drugi" ne zalaze na ovakve teme...
Verovatno si u pravu. Nego, ne znam kako da tretiramo one koji su posetili temu a nisu glasali ? :think:
Njih u sprecavanju vrsenja nepravde naspram drugih ocito ne vodi niti temelj morala (sazaljenje), niti strah od kazne.
Pa bila je moguca i treca opcija moram priznati Ili Kantov "moralni zakon" Kategoricki imperativ. Ali to je smesno i spomenuti... jer bi morala da glasi ovako :D

3) U vrsenju nepravde sprecava me razmisljanje koje vodi zakljucku da se maksima moga postupka u tome slucaju ne bi mogla usvojiti tako da izrice opstevazece pravilo za sva moguca umna bića. ?

Sto se tice sazaljenja kao temelja morala, to nimalo nije slabo oruzje ili slabo naostrena strana Justicijinog mača.

Zamislite da nadjete novac na ulici i da saznate da je to izgubio neki covek koji je to zaradjivao godinama radeci teske fizicke poslove na gradjevini i slicno, i da je taj novac kao rezultat decenijskog teskog rada poneo u banku za zeljom da sebi njime olaksa zivot i obezebedi laksu buducnost .

Da li biste bez razmisljanja uzeli taj novac za sebe i uzivali u raznim predmetima ili biste gonjeni grizom savesti vratili isti vlasniku ?

Ako bi se neko opredelio za ovo prvo, onda je to dokaz totalnog odustva saosecanja i morala i takav se malo, ako uopste se i razlikuje od zivotinje. A takav je i eonima udaljen od spoznaje transcendentnog jedinstva izvan pojave i stupanja na put koji jedini vodi ka spasenju u metafizikom smislu.

ps. Druga je stvar ako nadjen novac pripada nekoj spodobi u vidu onih koji iskoriscavaju narod poput politicara, trgovaca ,bankara,zelenasa... kriminalaca i slicno. Ili onima koji ga imaju i previse. Onda bi moralno bilo prema sebi samom zadrzati novac, a vratiti ga u tom slucaju bio bi idiotizam, ne moralna vrlina.
 

Tuzni_patak

Elita
Poruka
18.249
Ako bi se neko opredelio za ovo prvo, onda je to dokaz totalnog odustva saosecanja i morala i takav se malo, ako uopste se i razlikuje od zivotinje. A takav je i eonima udaljen od spoznaje transcendentnog jedinstva izvan pojave i stupanja na put koji jedini vodi ka spasenju u metafizikom smislu.


Zivotinja je onaj koji pravda svoja nepravicna dela, a uzdize svoja "pravicna".

To sto ti radis je cista demagogija tipa, pera ne kuka, razvalite ga, raznesite ga, sve mu uzmite i jos se posle vratite da ponovite....
Mirko kuka, njega postedite, jadan covek, srce nam se cepa, jer nama se cini da je on zasluzio ljudsku samilost u vrsenju nepravde i zla (u oduzimanju novcanika koji je izgubljen)....

Naravno, ja nisam u pravu, jer nemoguce je da tvoja duhovna ideologija sopstvenog vrhunca spoznaje bude pogresna kad se zasniva na tvojim osloncima...
Ja bih igrao tvoju igru , tj kretao od tvojih oslonaca , ali svaki put do sada su to bili "moja ideja" a ne neki realni odnosi, predmeti, bica, a kao treba da se zakljucak odnosi na njih....
Pravim pljeskavicu, a tek mi tele u prikolici koje treba da uhranim , prekoljem , sredim, posejem luk i sameljem i tako dalje....

Zato i nema kontaktnog izmedju tvoje sustine necega i zakljucaka koji na kraju ispadaju i necega sto se realno desava....

Svi posteni , ali taj novcanik nije vracen vlasniku....ali svi su posteni , jer lopovi su bili zauzeti provalama u to vreme kad je novcanik nestao sa puta.....
 

dobra predskazanja

Buduća legenda
Banovan
Poruka
48.586
Neće niko da klikne na drugi odgovor...jer ti "drugi" ne zalaze na ovakve teme...
Uvek su drugi, a sve smo to mi.

oziman:
Njih u sprecavanju vrsenja nepravde naspram drugih ocito ne vodi niti temelj morala (sazaljenje), niti strah od kazne.
Moral i griza savesti idu zajedno, ali to isto ne vazi i za moral i sazaljenje. Covek moze da postupi moralno i bez sazaljenja prema nekome.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.158
Moral i griza savesti idu zajedno, ali to isto ne vazi i za moral i sazaljenje. Covek moze da postupi moralno i bez sazaljenja prema nekome.
Osecanje pre izvresnog dela koje moze da izvrsenje dela spreci jeste sazaljenje. Griza savesti je isto to sazaljenje ali posle izvrsenog dela. Uvidjas li razliku?
Pre i posle.
A ako ti tvrdis da je ono sto te sprecava da vrsis nepravdu zapravo strah od grize savesti koja dolazi posle izvrsenog dela, time si kao temelj morala proglasila nista drugo do strah, ali ovoga puta strah od grize savesti. Gresis Zozonce.

Rec "sazaljenje" kao temelj morala u filozofiju je uneo Sopenhauer svojom etickom filozofijom.
Ovde se ne radi o nekoj patetici ili obziru u ophodjenju prema drugima ili "Necu da ponizavam nekoga time sto cu ga sazaljevati, jer je to za njega uvredjivo". Ne radi se ovde o bontonu...o obziru , o sitnicavim ljudskim transakcijama. Vec o situaciji gde je jedan jaci a drugi slabiji, pa ma koliko ta situacija bila uvredljiva za ovog drugog. Ta uvredjenost slabijeg nije pitanje morala.
Vec je paznja usmerena ka jacem, i
i koje to osecanje jačeg sprecava da izvrsi nepravdu nad slabijim. A to sto ce jaci mozda imati obzira pa nece priznati svoju nadmocnost nema veze sa moralom vec sa banalnim ljudskim decjim igrama.
Sustinske stvari su Zozonce ovde u pitanju ne decje igre tipa vredjas me , vredjam se. :)

Ako te zanima vise o sazaljenju kao temelju morala imas temu koju sam otvorio samo o tome.
http://forum.krstarica.com/threads/279409&highlight=temelj+morala

Tuzni Patak
Naravno, ja nisam u pravu, jer nemoguce je da tvoja duhovna ideologija sopstvenog vrhunca spoznaje bude pogresna kad se zasniva na tvojim osloncima...
Ovo si lepo lepo rekao Patku ! :) Bravo Patku. :klap:
 
Poslednja izmena:

dobra predskazanja

Buduća legenda
Banovan
Poruka
48.586
Osecanje pre izvresnog dela koje moze da izvrsenje dela spreci jeste sazaljenje. Griza savesti je isto to sazaljenje ali posle izvrsenog dela. Uvidjas li razliku?
Pre i posle.
A ako ti tvrdis da je ono sto te sprecava da vrsis nepravdu zapravo strah od grize savesti koja dolazi posle izvrsenog dela, time si kao temelj morala proglasila nista drugo do strah, ali ovoga puta strah od grize savesti. Gresis Zozonce.

Rec "sazaljenje" kao temelj morala u filozofiju je uneo Sopenhauer svojom etickom filozofijom.
Ovde se ne radi o nekoj patetici ili obziru u ophodjenju prema drugima ili "Necu da ponizavam nekoga time sto cu ga sazaljevati, jer je to za njega uvredjivo". Ne radi se ovde o bontonu...o obziru , o sitnicavim ljudskim transakcijama. Vec o situaciji gde je jedan jaci a drugi slabiji, pa ma koliko ta situacija bila uvredljiva za ovog drugog. Ta uvredjenost slabijeg nije pitanje morala.
Vec je paznja usmerena ka jacem, i
i koje to osecanje jačeg sprecava da izvrsi nepravdu nad slabijim. A to sto ce jaci mozda imati obzira pa nece priznati svoju nadmocnost nema veze sa moralom vec sa banalnim ljudskim decjim igrama.
Sustinske stvari su Zozonce ovde u pitanju ne decje igre tipa vredjas me , vredjam se. :)

Ako te zanima vise o sazaljenju kao temelju morala imas temu koju sam otvorio samo o tome.
http://forum.krstarica.com/threads/279409&highlight=temelj+morala
Nigde nisam pomenula strah od grize savesti, to si sam ubacio:), vec samo grizu savesti. Stavljas nesto sto ti zamlisljas u moji post, procitaj ga jos jednom i videces nigde se ne pominje strah. A o savesti sam pisala i necu da se ponavljam.
Zelis da uradis nekome nesto, ali savest pocinje da grize pre ucinjenog dela, jer znas da to nije ispravno. Ne osecas sazaljenje prema osobi, vec pocinjes da se osecas lose zbog te razlike ispravno i neispravno. Ne osecas se lose zbog drugoga, nego zbog samoga sebe i misli o delu koje zelis da sprovedes. Sramota od samoga sebe, znaci nema ni straha od zakonske kazne, niti sazaljenja prema drugome, vec sramota od samoga sebe.
Zato ti i kazem moral i griza savesti idu jedno sa drugim, ali ne moraju nuzno moral i sazaljenje ici jedno sa drugim.

Ukratko sazaljenje nije jedini temelj morala, vec to moze biti sramota od samoga sebe, jer znas i osecas da to sto zelis da uradis nije ispravno, bez sazaljenja prema drugome.
 
Poslednja izmena:

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.158
Sramota od samoga sebe, znaci nema ni straha od zakonske kazne, niti sazaljenja prema drugome, vec sramota od samoga sebe.


Znaci osecanje koje je u osnovi morala je sramota.. i to od samoga sebe. :) Sto je covek sramezljiviji to ce biti i moralniji.

A takodje i misljenje sta je ispravno a sta neispravno je drugi temelj morala. A onaj ko ume najasnije da misli bio bi i najmoralniji. Ili IQ bi bio osim merilo intelignecije isto i merilo morala.
Jos da nisu pojmovi ispravno i neispravno relativni pojmovi ili ono sto je za nekog ispravno za drugog nije ispravno.. i obrnuto, tako da bi svet u tom slucaju bio rat svih protiv svih pri cemu bi svi bili moralni i borili se za "ispravnu" stvar.

ps. Ne zameri na ovom mom protivurecenju Zozonce. Samo ti kazem gde gresis, i ukazujem ti sta je temelj morala zapravo.......
 

dobra predskazanja

Buduća legenda
Banovan
Poruka
48.586
oziman:
Znaci osecanje koje je u osnovi morala je sramota.. i to od samoga sebe. :) Sto je covek sramezljiviji to ce biti i moralniji.
Brkas sramezljivost i sramotu od sebe zbog ucinjenog dela
(Sramezljivost koja moze biti deo necijeg karaktera i sramotu zbog razmisljanja o konkretnom delu ili zbog ucinjenog dela, jer se kosi sa ispravnim. Ili ti stvarno ovo ne razlikujes:eek:).

oziman:
A takodje i misljenje sta je ispravno a sta neispravno je drugi temelj morala. A onaj ko ume najasnije da misli bio bi i najmoralniji. Ili IQ bi bio osim merilo intelignecije isto i merilo morala.
Jos da nisu pojmovi ispravno i neispravno relativni pojmovi ili ono sto je za nekog ispravno za drugog nije ispravno.. i obrnuto, tako da bi svet u tom slucaju bio rat svih protiv svih pri cemu bi svi bili moralni i borili se za "ispravnu" stvar.
Citiram samu sebe.......neophodno, jer sam ja vec pominjala ispravno i neispravno

Zozonce:):
Zelis da uradis nekome nesto, ali savest pocinje da grize pre ucinjenog dela, jer znas da to nije ispravno. Ne osecas sazaljenje prema osobi, vec pocinjes da se osecas lose zbog te razlike ispravno i neispravno.
oziman:
ps. Ne zameri na ovom mom protivurecenju Zozonce. Samo ti kazem gde gresis, i ukazujem ti sta je temelj morala zapravo.......
Zasto bih zamerala nekome ko u moje postove ubacuje neke stavri koje nisam ni pomenula, kao npr. strah od grize savesti, ko izvrce moje reci i navodno slucajno brka pojmove da bi dokazao da je on i samo on iskljucivo u pravu. :lol:

(Sramezljivost koja moze biti deo necijeg karaktera i sramotu zbog razmisljanja o konkretnom delu ili zbog ucinjenog dela, jer se kosi sa ispravnim. Ili ti stvarno ovo ne razlikujes:eek:).

Ako ja gresim, onda i ti gresis, jer i ti pominjes ispravno i neispravno zajedno sa moralom.:)
Bez obzira sto su to relativni pojmovi i moral moze biti relativan, jer se menjao kroz prostor i vreme, ali i ne mora. Drustvo je uvelo standarde sto se morala tice, ali moral zavisi i od emocija prema osobi, ali ne iskljucivi sazaljenja, vec i ljubavi. Neces bratu ukrasti taj novcanik, ako ga volis. Neces ubiti onoga koga volis, sem ako ljubav nije patoloska. I ovo se ne odnosi samo na krupne nemoralne stavri, vec i one sitne, koje i nisu zakonom kaznjive.

Inace sto se pravde tice i o tome sam pisala (na mojoj temi o zlu) i bas nekome rekoh da u jednoj ruci drzi mac i vitla i dadoh prigodan primer o tome da je pravda zadovoljena ako neko ubije ili kastrira silovatelja, bez obzira sto pravo to ne odobrava (ovo se odnosi na zemlje gde se za silovanje dobija samo zatvorska kazna).
I sve sam ja to pisala.

Mozes da nastavis da ukazujes, ali sramota pred samim sobom jeste razlog da se delo ne ucini.

Ukratko fali ti opcija u anketi.
 
Poslednja izmena:

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.158
Brkas sramezljivost i sramotu od sebe zbog ucinjenog dela
(Sramezljivost koja moze biti deo necijeg karaktera i sramotu zbog razmisljanja o konkretnom delu ili zbog ucinjenog dela, jer se kosi sa ispravnim. Ili ti stvarno ovo ne razlikujes:eek:).
Osecanje sramote zbog ucinjenog dela. Sramota je decje osecanje. Apriori prihvatanje necijeg autoriteta.
Prihvatanje necije kritike i kajanje jer taj NEKO nema dobro misljenje o meni. U centru je NEKO. Neki autoritet. Neko ko je iznad mene i ko me kritikije a bol je rezlutat ne ucinjenog dela, vec te kritike.
Eto to je Zozonce ono sto zoves sramota. Obicna decja igra. To je nesto pogresno, da ne kazem odbojno.
To je nesto sto treba "prerasti" a ne trpati ga u temelj morala gde mu sigurno nije mesto..

Ako ja gresim, onda i ti gresis, jer i ti pominjes ispravno i neispravno zajedno sa moralom.:)
Ispravno na koga se ja pozivam jeste upravo osecaj sazaljenja koji svoj temelj ima u metafizickom jedinstvu izvan pojave. Kao takav, on je univerzalan... i ovde i u plemenima dzungle Amazonije.

Dok 'ispravno" shvaceno misiljenjem, moze biti samo relativno. Zavisno od cilja onog koji misli. Jer sve sto udovoljava njegovim ciljevima jeste dobro i ispravno, a to je potpuno suprotno moralu. To je "antimoral" sta vise.


Drustvo je uvelo standarde sto se morala tice, ali moral zavisi i od emocija prema osobi, ali ne iskljucivi sazaljenja, vec i ljubavi. Neces bratu ukrasti taj novcanik, ako ga volis. Neces ubiti onoga koga volis, sem ako ljubav nije patoloska.
Ok. Mozemo reci da je prema onima koje volis osim sazaljenja i ljubav ..kocnica. Dok prema nepoznatima je sazaljenje temelj morala. I svi mirni i zadovoljni. OK. :)
 

dobra predskazanja

Buduća legenda
Banovan
Poruka
48.586
oziman:
Osecanje sramote zbog ucinjenog dela. Sramota je decje osecanje. Apriori prihvatanje necijeg autoriteta.
Prihvatanje necije kritike i kajanje jer taj NEKO nema dobro misljenje o meni. U centru je NEKO. Neki autoritet. Neko ko je iznad mene i ko me kritikije a bol je rezlutat ne ucinjenog dela, vec te kritike.
Eto to je Zozonce ono sto zoves sramota. Obicna decja igra. To je nesto pogresno, da ne kazem odbojno.
To je nesto sto treba "prerasti" a ne trpati ga u temelj morala gde mu sigurno nije mesto..
Posto vise ne znas sta da kazes i posto ti je propao pokusaj da poistovetis sramotu i sramezljivos onda sramotu poistovecujes sa decijom igrom. Znaci ti imas obraz kao djon sto bi se reklo? Fino:lol:
I opet nesto izvrces:lol:, nije neko drugi autoritet, vec osoba i njen moral. Osoba, sam covek je sebi autoriutet u tom slucaju.

oziman:
Ispravno na koga se ja pozivam jeste upravo osecaj sazaljenja koji svoj temelj ima u metafizickom jedinstvu izvan pojave. Kao takav, on je univerzalan... i ovde i u plemenima dzungle Amazonije.

Dok 'ispravno" shvaceno misiljenjem, moze biti samo relativno. Zavisno od cilja onog koji misli. Jer sve sto udovoljava njegovim ciljevima jeste dobro i ispravno, a to je potpuno suprotno moralu. To je "antimoral" sta vise.
Ciljevi koji vode ka dobrobiti osobe ne moraju uvek biti neusaglaseni sa drustvenim moralom, koji je osnovni parametar morala. Ali ne zaboravi da se i drustveni moral menjao. Ono sto se danas smatra moralni, ne mora za 1000 godina biti moralno i obrnuto.


oziman:
Ok. Mozemo reci da je prema onima koje volis osim sazaljenja i ljubav ..kocnica. Dok prema nepoznatima je sazaljenje temelj morala. I svi mirni i zadovoljni. OK. :)
I opet sazaljenje. :lol:
Lepo ti kazem fali ti opcija u anketi ili dve, posto nisi naglasio da se radi samo o moralu prema nepoznatim osobama.
 

bh_citadela

Buduća legenda
Banovan
Poruka
38.209
Ne mogu da odolim , a da ne dodam koju na gornje.
Ko bi rekao - kad čovjek odraste nema više stida? Ranije se govorilo - neka se stidi Boga i ljudi.Sad to ,znači, otpada kao infantilno.Otpada i sramota u tišini, kada sam sebe preispitaš i u unutašnjem dijalogu zaključiš da si pogriješio ( ili i nemaš snage da puno razmišljaš o tome zato što znaš i osjećaš da si pogriješio, a izbjegavaš kopanje po rani ).
Kakvo sažaljenje? Kakva je to oholost da ti prema drugom osjećaš nešto što se naziva sažaljenje? Ti,mali mrav pod Nebeskim svodom,umislio da si toliko velik da sažaljevaš drugog.Empatija ili suosjećanje je ispavan termin.
 

oziman

Veoma poznat
Poruka
11.158
Empatija ili suosjećanje je ispavan termin.
Nije, kao sto gore napisah a opet cu ponoviti:

Rec "sazaljenje" kao temelj morala u filozofiju je uneo Sopenhauer svojom etickom filozofijom.
Ovde se ne radi o nekoj patetici ili obziru u ophodjenju prema drugima ili "Necu da ponizavam nekoga time sto cu ga sazaljevati, jer je to za njega uvredjivo". Ne radi se ovde o bontonu...o obziru , o sitnicavim ljudskim transakcijama. Vec o situaciji gde je jedan jaci a drugi slabiji, pa ma koliko ta situacija bila uvredljiva za ovog drugog. Ta uvredjenost slabijeg nije pitanje morala.
Vec je paznja usmerena ka jacem, i
i koje to osecanje jačeg sprecava da izvrsi nepravdu nad slabijim. A to sto ce jaci mozda imati obzira pa nece priznati svoju nadmocnost nema veze sa moralom vec sa banalnim ljudskim decjim igrama.
Sustinske stvari su Zozonce ovde u pitanju ne decje igre tipa vredjas me , vredjam se.
Kazes ko daje pravo nekom da nekog sazaljeva?

Daje mu pravo situacija. Sticaj okolnosti. Snaga. Lukavstvo, prilika, ili oruzje u rukama na kraju krajeva i slikovito receno. Ako neko ima pistolj a onaj drugi nema. Onda je ovaj sa oruzjem Bog koji moze da odlucuje o zivotu i smrti ovog bez oruzja. To je situacija macke i misa, ma koliko se ovaj bez oruzja "vredjao" jer je slabiji..jer je u toj situaciji mis. O tome se radi. O realnim stvarima, realnim dogadjajima ne o banalnim transakcijma. Laznom i smesnom obziru i laznoj "uravnilovki".
 

dobra predskazanja

Buduća legenda
Banovan
Poruka
48.586
Da nije ovo malo protivurecno Zozo? :D
S' obzirom da je povezano sa ovim citatom-nije.

oziman:
Prihvatanje necije kritike i kajanje jer taj NEKO nema dobro misljenje o meni. U centru je NEKO. Neki autoritet.
Ovde pises kao da se radi o nekom drugom licu tj. osobi. Nekom drugom ko nije osoba.
I uopsteno kakav je to covek koji ne prihvata kritiku drugoga ili nije samokritican? I kakv je to covek koji se ne kaje, ali ne zato sto drugi to trazi od nejga, vec zato sto je shvatio da je pogresio-kajanje pred samim sobom?

.
bh_citadela:
Empatija ili suosjećanje je ispavan termin.
Slozila bih se sa ovim.

A zakljucak cele price je da sazaljenje nije jedini temelj morala.
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.