" Само смех Србина спасава
Седам разлога због којих је Владимир Путин најопаснији играч на свету
Лук Мекини
среда, 13. април 2011.
Владимир Путин је оно што се догоди када Џемс Бонд једном од својих негативаца направи дете, да би то дете порасло и испребијало их обоје. Као бивши тајни агент који сада управља целим Источним блоком, он представља позитивца и негативца спојеног у једно, тако да се њихови моралитети поништавају, а гледаоцима преостаје само оно најбоље што Холивуд може да пружи: чисто и нецензурисано цепање.
Као председник, ушестостручио је БДП Русије, подуплао је средња примања у земљи, потписао законе који захтевају повећање прихода за учитеље и медицинске сестре, а популарност му до те мере константно и урнебесно висока, да представља јединог светског лидера кога евалуирају и часописи о компјутерским играма. Човек или бескрупулозно експлоатише медије, или је стварни акциони јунак тако колосалних размера, да би снимање филма са њим у главној улози било потпуно бесмислено.
Чињеница седма: летач и ватрогасац
Када су шумски пожари пустошили Рјазањску област у Русији прошле године, Путин се није појавио испред камера, како би уверио становништво да се чини све што се икако може учинити, но се појавио испред хидроавиона „Беријев“ Бе-200, а затим је сео у њега и учинио то лично. Иако се првобитно укрцао на авион као путник, Премијер је овај удар природне стихије на своју земљу доживео као личну увреду и сео за копилотове команде. Затим је сјурио авионом и лично утукао пожар, све док га није довео на пристојну меру.
Оно што би за некога био незабораван догађај у животу, вожња авионом пуним воде, за Путина је само још један радни дан. Он је управљао са више опасних машина него Оптимус Прајм; летео на Ту-160 надзвучном тешком бомбардеру на аеро-митингу, а возио је и руски „Сухој“ Су-27 изнад Чеченије 2000. године. Ако неко нема представу о историјском контексту, Чеченија 2000. године је била вероватно најгоре место на свету да се виси у ловачком авиону, а још горе место да се то чини у функцији Председника Русије.
Такође је прославио потписивање споразума о довођењу „Формуле 1“ у Русију тако што се провозао у формули возећи око 240 на сат и замало се није слупао. Након што му је особље рекло коју је брзину развио, рекао је: „Добро је за први пут.“ „Добро је“. За њега, возити персонализовану формулу и замало је не слупати није никаква фантазија; штавише, то једва да је прихватљиво.
Такође је засенио посету председника Барака Обаме Москви 2009. године тако што је крстарио по граду са бајкерима званим „Ноћни вукови“, вероватно само зато да би закрчио саобраћај за америчког председника, а можда и да би видео какав је осећај изађи у град са екипом и излемати некога ланцем.
Чињеница шеста: надвладавање природе
У 2008 години Путин је посетио Национални парк Усури са сниматељском екипом како би видео везаног тигра, при чему је придев „везан“ на опште изненађење (и влажење гаћа) престао да важи. Суочен са сада-слободном грабљивицом, Путин је потегао пиштољ за успављивање, оборио тигра и, пошто га сучељавање са мачком људождерком из џунгле није потресло, затим помогао да јој се измере зуби.
Ова прича је толико фантастична да је потпуно небитно да ли је истинита или не. Ако је истинита, онда је Путин бољи од наших политичара који су недвосмислено знатно непрецизнији са пиштољима.
А ако није истинита, опет је прича неупоредиво боља од било које приче коју наши политичари могу да нам сервирају, у најмању руку је знатно пријатнија. Јер схватити да налазите у рукама способног човека који у своје слободно време обара тигрове је свакако олакшање. Доврага, у ствари је част да ти земљом управља такав човек. Путин је такође гађао кита из самострела у оквиру еколошке мисије праћења ових животиња, показавши да, чак и када помаже природи, он то чини користећи у најмању руку средњевековно оружје. Али, да би киту пружио спортску шансу, појурио га је у гуменом чамчету.
Путин је такође означио и измерио белог медведа, тек да би доказао да ће да спасе свет, макар лично морао надвлада сваку појединачну ствар у њему. Помогао је да се успавани медвед подигне на вагу пре него што му је стегао шапу, у исто време као знак поштовања једне зајебане зверке према другој, и да би омерио физичку снагу медведа, ако би они Русији икада могли да затребају као савезници.
Да је случајно био жив у исто време када и Теодор Рузвелт, њих двојица би ону целу глупост око Хладног рата решили прса у прса, и свет не би осетио никакве друге последице, осим једне шуме са пообараним дрвећем.
Чињеница пета: џудо захват над Јапаном
Током званичне пословне посете Јапану 2003 године, Владимир је одвојио време од преговора да би духовно пребио целу земљу користећи џудо. У присуству премијера Јапана у јапанској престоници џудоа, Путин је показао своју спремност да свакој држави изађе на црту у њеном националном спорту. Обукао је кимоно и свима демонстрирао своје верзије различитих обарања и бацања током спаринга са главним инструктором џудоа у Кодокану. Штавише, он је једини светски лидер који има свој лични потез (хараигоши). Док Гадафи мора да плаћа странце да се боре против његовог сопственог народа, стиче се утисак да би, ако би јавност Русије икада устала против своје земље, Путин би засукао рукаве и дао Армији слободан дан.
Путин је чак написао књигу о руском џудоу по имену Џудо: историја, теорија, пракса, коју можете и купити преко интернета. У Русији је зову просто „Џудо са Путином“.
И баш као код најбољих ликова из „Уличног борца“, за њега се каже да располаже са лудачким енергетским сјајем, помоћу кога напада из даљине; када је руски бивши шпијун Александар Литвињенко умро од тровања радијацијом у Лондону, неке дипломате су инсистирале да је Владимир вероватно знао о покушају убиства. Он је, ипак, био бивши шеф руске обавештајне службе, а тада је био председник Руске Федерације. И мада за то немамо доказа, скоро па смо сигурни да је Путин, када су га известили о смрти Литвињенка, извалио неку продорну сентенцу из акционог филма, типа: „Не може се очекивати да се поцепају везе са КГБ, а да не уследи мало... полураспада.“
Чињеница четврта: мушки манекен
Веома мали број светских лидера добро изгледа. Силвио Берлускони је морао да распрода своју целу земљу да би натерао жене да стану поред њега, Ким Џон Ил и син изгледају као предувани пар излизаних лопти за амерички фудбал, а Дејвид Камерон изгледа као да има односе са женама, под условом да су оне у потрази за повољним квотама осигурања. Владимир Путин је сасвим друга класа, а то је класа скупих часописа за горње полице, умотаних у најлон.
Јер – и жене гласају.
Али, када се искомбинују зајебаност за стрејт мушкарце и позамашни трбушњаци за стрејт жене, то опет оставља оних 10% популације, а то је 10% јавног мњења кога Путин никада није спреман да се одрекне. Стога, поред изобиља хетеросексуалних фотографија које га приказују голог до паса док се рве са дивљим животињама, Путин такође нуди компас за сваког грађанина Русије који није сигуран где стоји, или је на неки други начин погубљен.
Путин такође зна да мушкарца не чини само увежбана и мужевна спољашњост. Он често вежба и своју осећајност. У децембру 2010 он је свирао клавир у корист хуманитарне организације која подржава децу оболелу од очних болести и рака, по свој прилици сажаливши се над децом која никада неће моћи да виде његову нецензурисану мушкост сопственим очима. Чак је пред камерама целог света отпевао дует са преслатком девојчицом.
„Али то су све пи-ар акробације“, кажете ви, „то што он инсистира на томе да га људи воле, не значи да га они заиста воле“. Е, ту грешите. Док америчке бирократе ризикују политичко самоубиство ако дуну у лице сжистикиње, Путин са захвалношћу и јавно прихвата голишаве слике колегиница са факултета. Не неке девојке са универзитета, него свих девојака са универзитета, с обзиром да су му студенткиње Московског државног универзитета послале еротски календар са својим сликама као поклон за његов 58 рођендан почетком ове године. Руске жене су се буквално професионално одштампале и повезале, како би се отпремиле на његов кућни праг.
Дванаест голишавих слика за рођендан – дванаест пута боље од Кенедија. Током интервјуа са Наоми Кембел, описао је девојке као „храбре“, имплицирајући да је само излагање његовом магнетизму опасна ствар, стога и часна.
Чињеница трећа: интернет хероизам
Док је већини политичара модерна технологија мање јасна, него што је киту јасно зашто му она нуклеарна подморница упорно удара чежњу, Путин тачно зна шта има прођу „на нету“: уместо да обећава снижења пореза или здравствену заштиту, Путин пита: „Можете ли ми помоћи да изаберем име за своју куцу?“ Лично је обећао да ће прочитати сваки предлог, што делује као крупно обећање од човека који управља једном земљом, али опет, познати КГБ агенти вероватно добијају знано мањи број „ти-си-дерпе“ порука он нас осталих...
Nastavlja se ...
Седам разлога због којих је Владимир Путин најопаснији играч на свету
Лук Мекини
среда, 13. април 2011.
Владимир Путин је оно што се догоди када Џемс Бонд једном од својих негативаца направи дете, да би то дете порасло и испребијало их обоје. Као бивши тајни агент који сада управља целим Источним блоком, он представља позитивца и негативца спојеног у једно, тако да се њихови моралитети поништавају, а гледаоцима преостаје само оно најбоље што Холивуд може да пружи: чисто и нецензурисано цепање.
Као председник, ушестостручио је БДП Русије, подуплао је средња примања у земљи, потписао законе који захтевају повећање прихода за учитеље и медицинске сестре, а популарност му до те мере константно и урнебесно висока, да представља јединог светског лидера кога евалуирају и часописи о компјутерским играма. Човек или бескрупулозно експлоатише медије, или је стварни акциони јунак тако колосалних размера, да би снимање филма са њим у главној улози било потпуно бесмислено.
Чињеница седма: летач и ватрогасац
Када су шумски пожари пустошили Рјазањску област у Русији прошле године, Путин се није појавио испред камера, како би уверио становништво да се чини све што се икако може учинити, но се појавио испред хидроавиона „Беријев“ Бе-200, а затим је сео у њега и учинио то лично. Иако се првобитно укрцао на авион као путник, Премијер је овај удар природне стихије на своју земљу доживео као личну увреду и сео за копилотове команде. Затим је сјурио авионом и лично утукао пожар, све док га није довео на пристојну меру.
Оно што би за некога био незабораван догађај у животу, вожња авионом пуним воде, за Путина је само још један радни дан. Он је управљао са више опасних машина него Оптимус Прајм; летео на Ту-160 надзвучном тешком бомбардеру на аеро-митингу, а возио је и руски „Сухој“ Су-27 изнад Чеченије 2000. године. Ако неко нема представу о историјском контексту, Чеченија 2000. године је била вероватно најгоре место на свету да се виси у ловачком авиону, а још горе место да се то чини у функцији Председника Русије.
Такође је прославио потписивање споразума о довођењу „Формуле 1“ у Русију тако што се провозао у формули возећи око 240 на сат и замало се није слупао. Након што му је особље рекло коју је брзину развио, рекао је: „Добро је за први пут.“ „Добро је“. За њега, возити персонализовану формулу и замало је не слупати није никаква фантазија; штавише, то једва да је прихватљиво.
Такође је засенио посету председника Барака Обаме Москви 2009. године тако што је крстарио по граду са бајкерима званим „Ноћни вукови“, вероватно само зато да би закрчио саобраћај за америчког председника, а можда и да би видео какав је осећај изађи у град са екипом и излемати некога ланцем.
Чињеница шеста: надвладавање природе
У 2008 години Путин је посетио Национални парк Усури са сниматељском екипом како би видео везаног тигра, при чему је придев „везан“ на опште изненађење (и влажење гаћа) престао да важи. Суочен са сада-слободном грабљивицом, Путин је потегао пиштољ за успављивање, оборио тигра и, пошто га сучељавање са мачком људождерком из џунгле није потресло, затим помогао да јој се измере зуби.
Ова прича је толико фантастична да је потпуно небитно да ли је истинита или не. Ако је истинита, онда је Путин бољи од наших политичара који су недвосмислено знатно непрецизнији са пиштољима.
А ако није истинита, опет је прича неупоредиво боља од било које приче коју наши политичари могу да нам сервирају, у најмању руку је знатно пријатнија. Јер схватити да налазите у рукама способног човека који у своје слободно време обара тигрове је свакако олакшање. Доврага, у ствари је част да ти земљом управља такав човек. Путин је такође гађао кита из самострела у оквиру еколошке мисије праћења ових животиња, показавши да, чак и када помаже природи, он то чини користећи у најмању руку средњевековно оружје. Али, да би киту пружио спортску шансу, појурио га је у гуменом чамчету.
Путин је такође означио и измерио белог медведа, тек да би доказао да ће да спасе свет, макар лично морао надвлада сваку појединачну ствар у њему. Помогао је да се успавани медвед подигне на вагу пре него што му је стегао шапу, у исто време као знак поштовања једне зајебане зверке према другој, и да би омерио физичку снагу медведа, ако би они Русији икада могли да затребају као савезници.
Да је случајно био жив у исто време када и Теодор Рузвелт, њих двојица би ону целу глупост око Хладног рата решили прса у прса, и свет не би осетио никакве друге последице, осим једне шуме са пообараним дрвећем.
Чињеница пета: џудо захват над Јапаном
Током званичне пословне посете Јапану 2003 године, Владимир је одвојио време од преговора да би духовно пребио целу земљу користећи џудо. У присуству премијера Јапана у јапанској престоници џудоа, Путин је показао своју спремност да свакој држави изађе на црту у њеном националном спорту. Обукао је кимоно и свима демонстрирао своје верзије различитих обарања и бацања током спаринга са главним инструктором џудоа у Кодокану. Штавише, он је једини светски лидер који има свој лични потез (хараигоши). Док Гадафи мора да плаћа странце да се боре против његовог сопственог народа, стиче се утисак да би, ако би јавност Русије икада устала против своје земље, Путин би засукао рукаве и дао Армији слободан дан.
Путин је чак написао књигу о руском џудоу по имену Џудо: историја, теорија, пракса, коју можете и купити преко интернета. У Русији је зову просто „Џудо са Путином“.
И баш као код најбољих ликова из „Уличног борца“, за њега се каже да располаже са лудачким енергетским сјајем, помоћу кога напада из даљине; када је руски бивши шпијун Александар Литвињенко умро од тровања радијацијом у Лондону, неке дипломате су инсистирале да је Владимир вероватно знао о покушају убиства. Он је, ипак, био бивши шеф руске обавештајне службе, а тада је био председник Руске Федерације. И мада за то немамо доказа, скоро па смо сигурни да је Путин, када су га известили о смрти Литвињенка, извалио неку продорну сентенцу из акционог филма, типа: „Не може се очекивати да се поцепају везе са КГБ, а да не уследи мало... полураспада.“
Чињеница четврта: мушки манекен
Веома мали број светских лидера добро изгледа. Силвио Берлускони је морао да распрода своју целу земљу да би натерао жене да стану поред њега, Ким Џон Ил и син изгледају као предувани пар излизаних лопти за амерички фудбал, а Дејвид Камерон изгледа као да има односе са женама, под условом да су оне у потрази за повољним квотама осигурања. Владимир Путин је сасвим друга класа, а то је класа скупих часописа за горње полице, умотаних у најлон.
Јер – и жене гласају.
Али, када се искомбинују зајебаност за стрејт мушкарце и позамашни трбушњаци за стрејт жене, то опет оставља оних 10% популације, а то је 10% јавног мњења кога Путин никада није спреман да се одрекне. Стога, поред изобиља хетеросексуалних фотографија које га приказују голог до паса док се рве са дивљим животињама, Путин такође нуди компас за сваког грађанина Русије који није сигуран где стоји, или је на неки други начин погубљен.
Путин такође зна да мушкарца не чини само увежбана и мужевна спољашњост. Он често вежба и своју осећајност. У децембру 2010 он је свирао клавир у корист хуманитарне организације која подржава децу оболелу од очних болести и рака, по свој прилици сажаливши се над децом која никада неће моћи да виде његову нецензурисану мушкост сопственим очима. Чак је пред камерама целог света отпевао дует са преслатком девојчицом.
„Али то су све пи-ар акробације“, кажете ви, „то што он инсистира на томе да га људи воле, не значи да га они заиста воле“. Е, ту грешите. Док америчке бирократе ризикују политичко самоубиство ако дуну у лице сжистикиње, Путин са захвалношћу и јавно прихвата голишаве слике колегиница са факултета. Не неке девојке са универзитета, него свих девојака са универзитета, с обзиром да су му студенткиње Московског државног универзитета послале еротски календар са својим сликама као поклон за његов 58 рођендан почетком ове године. Руске жене су се буквално професионално одштампале и повезале, како би се отпремиле на његов кућни праг.
Дванаест голишавих слика за рођендан – дванаест пута боље од Кенедија. Током интервјуа са Наоми Кембел, описао је девојке као „храбре“, имплицирајући да је само излагање његовом магнетизму опасна ствар, стога и часна.
Чињеница трећа: интернет хероизам
Док је већини политичара модерна технологија мање јасна, него што је киту јасно зашто му она нуклеарна подморница упорно удара чежњу, Путин тачно зна шта има прођу „на нету“: уместо да обећава снижења пореза или здравствену заштиту, Путин пита: „Можете ли ми помоћи да изаберем име за своју куцу?“ Лично је обећао да ће прочитати сваки предлог, што делује као крупно обећање од човека који управља једном земљом, али опет, познати КГБ агенти вероватно добијају знано мањи број „ти-си-дерпе“ порука он нас осталих...
Nastavlja se ...
)
