Јуче сам цијели дан ,,ходала по докторима". Прво код ортопеда. Каже да РТГ снимак не показује ништа због чега би моје драго кољено мене могло да боли. Океј, с обзиром на то да ме свакако више не боли, претпоставићемо да је било искочило, и да је сад ускочило назад на предвиђено мјесто. Онда сам била код неуролога. Нисам била сама. М је ишао са мном. Има и он исту дијагнозу ко и ја, али његова спава. Углавном, хтјели смо да причамо са докторицом о беби. Није докторица рекла ни да ни не, само нас је матирала статистиком. Заправо је само изнијела статистику коју смо и М. и ја отприлике знали. Ја више. Навела је неких десетак разлога зашто не би било паметно да окушамо срећу са бебом. Ризик за бебу, ризик за мене, ризик за М ако престане да користи лијекове. Може дијагноза да му се пробуди. Може и мени. Кад бих остала трудна чувала би ме беба. Послије порођаја сам печена. Беба има мноооого велику шансу да наслиједи ову бољку. Али не мора. Само може да наслиједи. Ајде буди фаца па ризикуј. А шта ако не будем могла да изнесем трудноћу до краја? Ако беба пође вани прерано па умре? Или остане жива, а са недостатком? Ако бих у трудноћи користила лијекове за моју дијагнозу, беба може да има проблеме са бубрезима, срцем и питај Бога драгог још са чим. А и не мора. Само може да се деси. Ајде буди фаца па ризикуј. А шта ако су све ове силне хемије оставиле посљедице на М, па му мали репати нису ок? На мене је оставило сигурно, имам двоцифрен број и година стажа са дијагнозом и боравака у болници. А и циклус ми је толико нередован да ни ендокринолог и гинеколог заједно не знају шта да раде са мном. А шта ако нам крвне групе нису компатибилне? Па опет белај да затрудним или, ако и затрудним, да сачувам бебу.
Не могу рећи да не желим дјецу, али не желим да, при рођењу, од маме и тате добију ,,поклон" за цијели живот.
Ја имам милион упитника над главом, М има исто толико... Зашто лоша вијест за јуче није могла да буде да ми је кољено искочило?
Дође ми да се бацим кроз прозор од љутње, туге, нервозе, разочараности и фрустрације, али бих, скоком са приземља успјела само да се поломим, па тек онда нисам нигдје приспјела.
Не могу рећи да не желим дјецу, али не желим да, при рођењу, од маме и тате добију ,,поклон" за цијели живот.
Ја имам милион упитника над главом, М има исто толико... Зашто лоша вијест за јуче није могла да буде да ми је кољено искочило?
Дође ми да се бацим кроз прозор од љутње, туге, нервозе, разочараности и фрустрације, али бих, скоком са приземља успјела само да се поломим, па тек онда нисам нигдје приспјела.
Poslednja izmena:
