Локални покрети угрожавају СНС, не помажу џипови и претње

[комшија]

Локални покрети угрожавају СНС, не помажу џипови и претње ​

Чињеница да је један покрет успео на изборима у Зајечару да освоји близу 30 одсто гласова и тиме умањи доминацију СНС-а у том граду, за неке је индикатор пада СНС-а и знак да се бирачи окрећу локалним покретима. "Између неког примитивца са постером председника и комшије са осмехом који свој живот везује за свој град, добар део гласача ће умети да разазна чак и без гломазне медијске подршке“, каже за Нова.рс Предраг Воштинић из Локалног фронта из Краљева.​

​

​

12:10 30.03.2021​

Након избора у Зајечару, јавност се окренула ка удружењима и групама грађана у Србији, који према мишљењу политичких аналитичара, могу бити замајац за трку са машинеријима моћних партија на локалу. Избори у Зајечару су управо показали да локални покрети могу направити значајне резултате.​

“Пре свега, кампање на локалу треба учинити могућим. Локалне власти су одавно само лојалне власти и не кандидују своју политику него се крију иза огромног билборда свемоћне и обећавајуће централне политике“, каже Предраг Воштинић из Локалног фронта.


Према његовом мишљењу, локални покрети могу непосредно, али пре свега храбро и креативно да комуницирају са својим комшијама и пријатељима и тако да покушају да локалне кампање буду оно чему су и намењене – такмичењу препознатљивих људи, њихове моћи и поверења које се локално доста непосредно заснивају на интегритету.

“Најбољи примери таквих кампања засновани су на, не тек једноставно повереном заступништву, већ на активној укључености и оних које треба заступати. Наравно да би томе у многоме допринело ако би се и изборни систем прилагодио већинској, а не пропорционалној заступљености у локалним парламентима, али то је тек питање будућности“, објашњава Воштинић.


Иван Матовић из Удружења “Староседеоци Краљева“ каже да све анкете, али резултати избора, показују да је апстинената све више. Он сматра да СНС полако почиње да губи подршку у појединим градовима.


“Људи су презасићени потрошеним ликовима, од којих готово да нема ниједног да већ није био на власти, или као појединац, или као странка. Њихови градски одбори слепо прате београдске централе и грађанима не нуде ништа. Локални покрети имају слободу, али и обавезу, да се баве искључиво проблемима својих суграђана. Притом, логично је да ми сами боље знамо шта нас мучи од централе у Београду, Чачку или неком другом граду“, рекао је Матовић.


Он подсећа да је Краљево 2016. године било пример како локални покрети за врло кратко време могу уздрмати власт. Матовић објашњава чињеницом да су Локални фронт и Страоседеоци на тим изборима освојили укуно 11 одсто гласова, а парламенту су са својих десет одборника били најјача опозиција.


“Са друге стране, групе грађана имају друге проблеме попут финансирања, медијске заступљености, али и застрашивања чланства у малим срединама. На локалу готово да не постоје медији који дозвољавају промоцију идеја локалних организација. Оно што је можда најбитније, потребно је у будућности раздвојити локалне од других избора, како грађани не би гласали за лидере. У сваком случају, надам се да ће у наредном периоду у Србији бити више локалних организација“, каже Иван Матовић.

link


Локални покрети, него шта! Народу је доста партија са седиштем у Београду које су без инфраструктуре по дубини Србије, које зато углавном немају појма о проблемима на локалу где се појаве тек када су неки избори. "Мали" локални покрети заједно, са једном кровном организацијом, и на парламентарним изборима могу да остваре добар резултат.

 

[комшија]

 

[Cosmopolite]

Klačmar u žalosti, SNS polako pada.

 

[Petar_Petrovic]

Vlazni snovi,sa ovakvom opozicijom Vozd moze da vlada narednih 20 godina.
Sva sreca pa postoji ‚zapad‚koji moze da ga srusi preko noci....

 

[fobos11]

Да ли знате шта је овде највећа туга, што се за партију која освоји 40 и кусур одсто гласова у једном граду већ спремају мртвачки сандук и опело. Проценте које неки други вероватно могу само да сањају.

Оно што јесте добро, то је што полако избијају покрети и организације које пробијају опозициони монопол који држи екс ДС екипа састављена од Ђиласа, Јеремића, Тадића и братије. Значи људи желе промене, а у неким локалним срединама се појави коначно неко ко нема превише везе са ДС отпадом и може да привуче незадовољне. Наравно, да је иза ове екипе стало неко од претходно набројане екипе, ти покрети би бројали промиле. Кључ за успешну опозициону борбу је бежање, буквално бежање од свега што може неког да повеже са тим најтоксичнијим политичким брендом.

 

[Rayela]

Vlazni snovi,sa ovakvom opozicijom Vozd moze da vlada narednih 20 godina.
Sva sreca pa postoji ‚zapad‚koji moze da ga srusi preko noci....

Tema u uvodnom postu nije beogradska opozicija nego lokalna
koja se polako formira.

 

[blooser]

Ovo sto ste napisali znaci samo jedno:

MI OBICNI GRADJANI MORAMO DA SE AKTIVIRAMO U POLITIKU!

To je ono sto mnogi govore i pozivaju ljude da im se pridruze. Nije ni bitno gde ces da se aktiviras, bitno je da se ZANIMAS za politiku aktivno, ne da cekas da ti neko nesto kaze. I naravno da se onda vide efekti.

Cestitke Zajecaru, mislim da je moglo i bolje, ali i ovo je sjajno.

A Nazadnjaci su gotovi, to se uveliko vidi. Pukotine su ogromne, a nezadovoljstvo raste svakim danom.

Ja se iskreno nadam da cemo 6. maja na Djurdjevdan konacno da ih sklonimo i pohapsimo. Pratite objave, sad 03. aprila bice probni protest, bilo bi dobro da nadmasimo onaj od 20. marta, a bilo bi dobro i da se organizuje u vise gradova, a ne samo u Beogradu, u isto vreme. Dosao je momenat da se prebrojavamo.

 

[Petar_Petrovic]

Tema u uvodnom postu nije beogradska opozicija nego lokalna
koja se polako formira.

Tek na lokalu nemaju sanse.

 

[S1MCRO]

Vlazni snovi,sa ovakvom opozicijom Vozd moze da vlada narednih 20 godina.
Sva sreca pa postoji ‚zapad‚koji moze da ga srusi preko noci....

Ja stalno govorim da nismo u interesnoj sferi zapadnih zemalja, da smo negde u Centralnoj Aziji, ovde bi još vladao Sloba. I AV kao njegov ministar.

 

[Rayela]

Tek na lokalu nemaju sanse.

Kako nemaju? U Zajecaru su grupe gradjana maestralno prosle.
SNS je izgubio 15 mesta, moze da "vlada" samo u koaliciji sa SPS-om,
a SPS ima 4 mesta kao mala grupa gradjana koji su se udruzili pre
nekoliko meseci.

 

[Petar_Petrovic]

Kako nemaju? U Zajecaru su grupe gradjana maestralno prosle.
SNS je izgubio 15 mesta, moze da "vlada" samo u koaliciji sa SPS-om,
a SPS ima 4 mesta kao mala grupa gradjana koji su se udruzili pre
nekoliko meseci.

Imali bi sanse kada bi postojale dve-tri opozicione stranke,ovako 16 opozicionih stranaka i 15 grupa gradjana nemaju nikakve sanse da sruse SNS.
SNS i SPS mogu da nadju zajednicki jezik,dok opozicija nema sanse da se dogovori oko nicega.

 

[Petar_Petrovic]

Ja stalno govorim da nismo u interesnoj sferi zapadnih zemalja, da smo negde u Centralnoj Aziji, ovde bi još vladao Sloba. I AV kao njegov ministar.

Ovde se raja lozi da nekakve grupe gradjana i kvazi opozicija rascepkana na stotine frakcija mogu da sruse vlast.
Svaka vlast koja je padala u Srbija padala je zato sto je to hteo zapad....

 

[Rayela]

Ovde se raja lozi da nekakve grupe gradjana i kvazi opozicija rascepkana na stotine frakcija mogu da sruse vlast.
Svaka vlast koja je padala u Srbija padala je zato sto je to hteo zapad....

Vlast ruse biraci koji izadju na izbore, a kad na lokalu imas 50%
ljudi koji biraju drugacije jer ne mogu da podnesu SNS, onda postoji
sansa da ti isti ljudi ne biraju SNS na republickim izborima.

 

[gost 422686]

Klačmar u žalosti, SNS polako pada.

Vlažni snovi.

 

[Petar_Petrovic]

Vlast ruse biraci koji izadju na izbore, a kad na lokalu imas 50%
ljudi koji biraju drugacije jer ne mogu da podnesu SNS, onda postoji
sansa da ti isti ljudi ne biraju SNS na republickim izborima.

Mozda u Dojclandu teta Angela moze da padne ako je sruse glasaci na postenim izborima,ovde duvaju malo drugaciji vetrovi...
Trenutno u banana republici Srbiji ne postoji prava opozicija dovoljna jaka da se suprostavi masineriji SNS.A i da postoji pitanje je da li bi dobili zeleno svetlo sa zapada...
A nekakve grupe gradjana na lokalu i masa laznih opozicionih stranaka nemaju apsolutno nikakve sanse i zelje da menjaju vlast...

 

[Rayela]

Mozda u Dojclandu teta Angela moze da padne ako je sruse glasaci na postenim izborima,ovde duvaju malo drugaciji vetrovi...
Trenutno u banana republici Srbiji ne postoji prava opozicija dovoljna jaka da se suprostavi masineriji SNS.A i da postoji pitanje je da li bi dobili zeleno svetlo sa zapada...
A nekakve grupe gradjana na lokalu i masa laznih opozicionih stranaka nemaju apsolutno nikakve sanse i zelje da menjaju vlast...

SNS se raspada po svim savovima, nezavisno od birackog tela
i opozicije.

 

[Petar_Petrovic]

SNS se raspada po svim savovima, nezavisno od birackog tela
i opozicije.

To su samo vlazni snovi omiljenih opozicionara.
Vucica mogu da sruse samo oni koju su ga i doveli na vlast.

 

[Cosmopolite]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 894005

Локални покрети угрожавају СНС, не помажу џипови и претње ​

Чињеница да је један покрет успео на изборима у Зајечару да освоји близу 30 одсто гласова и тиме умањи доминацију СНС-а у том граду, за неке је индикатор пада СНС-а и знак да се бирачи окрећу локалним покретима. "Између неког примитивца са постером председника и комшије са осмехом који свој живот везује за свој град, добар део гласача ће умети да разазна чак и без гломазне медијске подршке“, каже за Нова.рс Предраг Воштинић из Локалног фронта из Краљева.​

​

Pogledajte prilog 894053​

12:10 30.03.2021​

Након избора у Зајечару, јавност се окренула ка удружењима и групама грађана у Србији, који према мишљењу политичких аналитичара, могу бити замајац за трку са машинеријима моћних партија на локалу. Избори у Зајечару су управо показали да локални покрети могу направити значајне резултате.​

“Пре свега, кампање на локалу треба учинити могућим. Локалне власти су одавно само лојалне власти и не кандидују своју политику него се крију иза огромног билборда свемоћне и обећавајуће централне политике“, каже Предраг Воштинић из Локалног фронта.


Према његовом мишљењу, локални покрети могу непосредно, али пре свега храбро и креативно да комуницирају са својим комшијама и пријатељима и тако да покушају да локалне кампање буду оно чему су и намењене – такмичењу препознатљивих људи, њихове моћи и поверења које се локално доста непосредно заснивају на интегритету.

Pogledajte prilog 894055


“Најбољи примери таквих кампања засновани су на, не тек једноставно повереном заступништву, већ на активној укључености и оних које треба заступати. Наравно да би томе у многоме допринело ако би се и изборни систем прилагодио већинској, а не пропорционалној заступљености у локалним парламентима, али то је тек питање будућности“, објашњава Воштинић.


Иван Матовић из Удружења “Староседеоци Краљева“ каже да све анкете, али резултати избора, показују да је апстинената све више. Он сматра да СНС полако почиње да губи подршку у појединим градовима.


“Људи су презасићени потрошеним ликовима, од којих готово да нема ниједног да већ није био на власти, или као појединац, или као странка. Њихови градски одбори слепо прате београдске централе и грађанима не нуде ништа. Локални покрети имају слободу, али и обавезу, да се баве искључиво проблемима својих суграђана. Притом, логично је да ми сами боље знамо шта нас мучи од централе у Београду, Чачку или неком другом граду“, рекао је Матовић.


Он подсећа да је Краљево 2016. године било пример како локални покрети за врло кратко време могу уздрмати власт. Матовић објашњава чињеницом да су Локални фронт и Страоседеоци на тим изборима освојили укуно 11 одсто гласова, а парламенту су са својих десет одборника били најјача опозиција.


“Са друге стране, групе грађана имају друге проблеме попут финансирања, медијске заступљености, али и застрашивања чланства у малим срединама. На локалу готово да не постоје медији који дозвољавају промоцију идеја локалних организација. Оно што је можда најбитније, потребно је у будућности раздвојити локалне од других избора, како грађани не би гласали за лидере. У сваком случају, надам се да ће у наредном периоду у Србији бити више локалних организација“, каже Иван Матовић.

link


Локални покрети, него шта! Народу је доста партија са седиштем у Београду које су без инфраструктуре по дубини Србије, које зато углавном немају појма о проблемима на локалу где се појаве тек када су неки избори. "Мали" локални покрети заједно, са једном кровном организацијом, и на парламентарним изборима могу да остваре добар резултат.

Ako je tvrdna da džipovi i pretnje ne utiču na rezultat, onda ne treba čitati dalje od naslova.

 

[Alter_Ego_]

Да ли знате шта је овде највећа туга, што се за партију која освоји 40 и кусур одсто гласова у једном граду већ спремају мртвачки сандук и опело. Проценте које неки други вероватно могу само да сањају.

Оно што јесте добро, то је што полако избијају покрети и организације које пробијају опозициони монопол који држи екс ДС екипа састављена од Ђиласа, Јеремића, Тадића и братије. Значи људи желе промене, а у неким локалним срединама се појави коначно неко ко нема превише везе са ДС отпадом и може да привуче незадовољне. Наравно, да је иза ове екипе стало неко од претходно набројане екипе, ти покрети би бројали промиле. Кључ за успешну опозициону борбу је бежање, буквално бежање од свега што може неког да повеже са тим најтоксичнијим политичким брендом.

 

[ScipioAfricanus]

I slepac progledao sta se sve radi...

 

[комшија]

Zelenović: Sa 22 lokalne političke organizacije stvaramo građansku platformu za izbore​

Predsednik Zajedno za Srbiju (ZZS) Nebojša Zelenović izjavio je da je njegova stranka u protekla tri meseca okupila 22 lokalne političke organizacije u Srbiji, s kojima će formirati otvorenu građansku platformu i definisati novu političku ponudu pred prestojeće parlamentarne, predsedničke i izbore u Beogradu 2022. godine.

Piše: Beta 01. aprila 2021. 08.24

„Suština je politika tri tačke koje sam izneo i predložio okupljanje oko nje: pozicioniranje Srbije na Zapadu, uključivanje opozicije u rešavanje pitanja Kosova i Metohije, i novi ljudi u politici. U proteklih nekoliko meseci uspeli smo da u 55 gradova uspostavimo odbore, organizacije i pojedince koji rade na širenju naše mreže“, kazao je Zelenović u intervjuu za agenciju Beta.

Zelenović je rekao da će ozvaničiti saradnju pošto izgrade zajedničku platformu, a da će naredne mesece iskoristiti da organizaciono pokriju najveći deo Srbije i dodao da je prilikom obilaska Srbije uvideo da ima puno ljudi u lokalnim organizacijama koji su se odvažili da uđu u politiku.

„Te stvari bi trebalo da dovedu do toga da jedna nova politička organizacija koja ima jasne odgovore na izazove koje nam u ovom trenutku nude klimatske promene, sa cirkularnom ekonomijom u svom fokusu, zaštitom životne sredine, rad na boljem obrazovanju i kvalitetnijem zdravstvu, bude ono što bismo ponudili građanima“, naglasio je on.

Na pitanje kako mu izgleda stanje u opoziciji, Zelenović je odgovorio da mu se čini da opozicija ni oko čega ne može da se dogovori: niti oko izborne platforme, kako da nastupi u dijalogu s vlastima uz posredovanje Evropskog parlamenta, „niti o bilo čemu drugom“.

„Postoji nerazumevanje šta bi trebalo da budu prioriteti i kako da se vodi borba. Ali, činjenica je da postoji i razumevanje da naspram sebe imamo jako lošu vlast – jedan režim koji urušava ovo društvo. Urušio je demokratiju, urušio je vladavinu prava i sve institucije koje u uređenom društvu postoje, i vredi boriti se protiv njega“, istakao je on.

Na pitanje kad očekuje da počene dijalog vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta i šta očekuje od njega, Zelenović je kazao da se u Srbiji smatra „da smo najvažnija tema u Evropi i svetu, a nismo“.

Dodao je da neki u opoziciji kao problem vide način nastupanja i zastupanja opozicije u predstojećem dijalogu s vlašću, ali da smatra da su to tehničke stavri koje neće doneti suštinsku promenu.

„A suštinska promena je da li ćemo se mi izboriti za bolje izborne uslove, ili nećemo. Evo sad kažem: Nećemo se izboriti za bolje uslove, ako mi na našoj strani ne budemo radili ono što se radi u uređenom demokratskom svetu, a to je da formiramo našu političku ponudu i otvorimo prostor za građane da kažu kako tu borbu vide“, istakao je on.

Zelenović je naglasio da je zatocpotrebno paralelno s dijalogom sprovesti „predizbore“ koje je ranije predložila Skupština slobodne Srbije, a koji će, kako smatra, sigurno biti dobar signal partnerima iz Evropskog parlamenta.

„Oni će da kažu: ‘Evo, ovi ljudi rade stvari onako kako se one rade, ove ljude treba podržati, ovim ljudima treba pomoći da završe svoj demokratski proces da bi sutra izbori bili demokratski na najbolji mogući način’ „, dodao je on.

Zelenović je rekao da su u razgovorima sa Strankom slobode i pravde, „Ne davimo Beograd“, Demokratskom strankom i Pokretom slobodnih građana dogovoreni ključni zahtevi za predstojeći dijalog: da se razdvoje predsednički, parlamentarni i izbori u Beogradu, da izborne liste ne mogu da nose ljudi koji nisu na tim listama, i insistiranje na poboljšanju javnog informisanja.

„Postoji jedna upražnjena nacionalna frekvencija, ona bi morala da se u postupku striktno uređenom po zakonu, uz nadzor EP, dodeli televiziji koja je zainteresovana za taj proces. Ja sam sigurno da to može da se završi u naredna dva ili tri meseca“, naveo je on.
Zelenović je rekao da građani Srbije od opozicije traže tri stvari: nove ljude, da ponudi program i da se ukrupni.

„Mi smo predložili našim partnerima i prijateljima u opoziciji s kojima je moguće uopšte o tome razgovarati, da uradimo ono što će stvarno otvoriti prostor za nove ljude, a tim da poboljša i prilike i izglede da se desi promena, da otpočne smislena borba protiv loše vlasti, a da se promena desi na sledećim izborima“, kazao je on.

Zelenović je naveo je da će ishod dijaloga s vlastima biti bolji ukoliko se ispune te tri stavri, jer će opozicija tako pokazati da ima politiku i organizaciju.
Zbog toga je potrebno, dodao je, da se kroz „predizbore“ pruži prostor građanima da kažu šta misle i odaberu najboljeg kandidata za gradonačelnika Beograda i predsednika Srbije pošto im ih opozicija ponudi.

Naveo je da „predizbori“ nisu „topla voda“, da ih nije izmislio ni on, niti Skupština slobodne Srbije, već da se oni primenjuju u Sjedinjenim Američkim Državama, u „zelenim“ partijama Evropske unije i podsetio da je opozicija u Mađarskoj na izborima u Budimpešti pobedila upravo kroz taj model koji sad želi da proširi i na državni nivo.

„Razumem sve koji takvom modelu nalaze mane – od toga da će bogatije opozicione stranke imati više šanse zbog novca, do toga da će se možda Srpska napredna stranka (SNS) sa svojom botovskom mrežom uključiti i razbiti i obesmisliti taj proces. I to su sve razlozi koji možda utiču da u takav proces i ne uđemo, a ja mislim da treba da uđemo. Da pokušamo da promenimo način na koji se odvija politički život u Srbiji poslednjih 30 godina“, istakao je on.

Zelenović je pitao za šta je opozicija spremna, ako već ne može da održi takve izbore, i naglasio da je potrebno da se „postave pravila igre“ u opoziciji i predlože kandidati koji će ići u pozitivnu kampanju, a koje će građani, za početak, birati u Beogradu.

„Ako u čitav ovaj proces uključimo građane koji zaista veruju da njihov glas može nešto da promeni, mi ćemo Vučića pobediti već u septembru, kada budemo imali kandidata za gradonačelnika i predsednika Srbije“, procenio je on.

Naglasio je da je rešenje da se napravi „smisleno zajedništvo“ u opoziciji, koje ne podrazumeva bespogovorno jednu listu, i da se organizuju „predizbori“ na kojima će se videti ko ima koliko podršku među građanima, a da se na osnovu tih rezultata odluči da li će se na izbore izaći s jednom ili više lista.

 

[комшија]

 

[комшија]

​

Zašto nam je potrebno više lokalnih pokreta?​

piše: Vuk Dinić Student sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu​

Poslednjih godina smo svedoci pojavljivanja i jačanja sve više lokalnih građanskih pokreta. Nekome se može činiti da je njihova snaga marginalna i da je to samo gomila bundžija bez ideje. Najčešće nije tako, ti pokreti imaju jasnu ideju zašto postoje. Još važnija je činjenica da ovakvo organizovanje građana možda predstavlja revitalizaciju demokratije u Srbiji, ali krenimo redom.

Uskrsnuće autoritarizma i kako to da sprečimo​

Srbija je jednopartijska država. Sad bez šale, iako je dozvoljeno postojanje raznoraznih stranaka, tačnije njih 121, apsolutnu vlast ima samo jedna. Ali, ni to nije toliko važno jer ljudi u Srbiji umesto partije, ideje i programe uglavnom biraju vođu. Zamislimo sada situaciju da Vučić odjednom preko noći dođe na čelo Demokratske stranke: šta je realnije očekivati, da će na sledećim izborim Vučić izgubiti ili da će Demokratska stranka opet doći na vlast? Verovatno ovo drugo.

Iako su autoritarni sindrom i neograničena podrška vođi odlike srpske političke kulture, u poslednjih nekoliko godina dolazi do malih pomaka nabolje, u skroz drugom pravcu. Ljudi su počeli da se okupljaju u male, ali značajne pokrete.

Sadašnja vlast je počela previše da dira u uspomene i osećanja ljudi tako što želi da po svom nahođenju oblikuje i uzima ono do čega je običnom čoveku stalo. Počeli su da nam remete gradove, parkove, reke. Zbog toga se na neki oblik političke akcije odlučuju i ljudi kojima uopšte nije stalo do politike, koji su možda čak i apolitični i samo žele da žive svoj život ne misleći na parlament, vladu, predsednika, izbore i ostalo. Tako smo bili u prilici da vidimo čak i bakice kako ustaju i bune se da odbrane svoje reke na Staroj planini. Te žene su skoro ceo svoj život provele živeći u autoritarnom režimu i jednoumlju, prvo pod Titom za vreme SFRJ, kasnije i pod Miloševićem za vreme SRJ. Ali niko do sad se nije setio da im dira ono do čega im je stalo, do te reke uz koju su provele ceo svoj život ili ih neke lepe uspomene vežu za istu. Slična stvar je i sa raznim parkovima i parkićima po Srbiji gde su ljudi voleli da provode vreme, ali sada više to neće biti u stanju jer će se tamo graditi parking, zgrada ili već nešto treće.

Sadašnja vlast je počela previše da dira u uspomene i osećanja ljudi tako što želi da po svom nahođenju oblikuje i uzima ono do čega je običnom čoveku stalo

U takvoj situaciji ljudima nije ostalo ništa drugo sem da dignu glas, jer sve ima granicu, pa čak i tolerancija na bahatost ove vlasti. Ljudi su počeli da se okupljaju oko vrlo konkretnih problema koji su vezani za vrlo konretno područje. Tako su nastale inicijative i pokreti Ne davimo Beograd, Lokalni front, Odbranimo reke Stare planine, Sačuvajmo naš parkić i mnogi drugi. Tu se dešava promena, ljudi se više ne okupljaju oko vođe, već oko ideje ili cilja. Žele da sada i ovde promene nešto. Iz makro perspektive, problemi koje ti ljudi imaju možda izgledaju marginalno jer neće broj gladnih i siromašnih da se poveća/spusti u zavisnosti od toga da li će parking da zameni park. Još manje će time da se promene izborni uslovi.
Svakako treba pogledati širu sliku i dugoročne posledice. Osim što su počeli da se organizuju u male lokalne pokrete, ljudi su počeli i međusobno da se pomažu između tih pokreta. Dele iskustva, stariji pokreti pomažu mlađim u njihovoj borbi. Preko društvenih mreža omogućavaju bolji i veći uvid u problem. Najčešće direktno i neposredno komunciraju sa građanima i zapravo opozicione partije mogu puno da nauče od njih. Tako se postepeno gradi jedna vrsta šira platforme pokreta koji, ako ovako nastave, mogu predstavljati ozbiljnu političku snagu. Možda, ali samo možda možemo očekivati jednog dana da budu pravi pandan političkim partijama pošto poverenje u njih opada, dok broj pokreta i njihovo angažovanje raste.

Za i protiv ovakvog stanja​

Ovakvo odvijanje situacije može imati prednosti i mane. Hajde prvo o manama. Svi ti pokreti često imaju jako konkretan cilj, što samo po sebi nije mana, ali kada se taj cilj ispuni, gubi se i razlog njihovog postojanja, pa je to glavna razlika u odnosu na partije. Zbog tako konkretnog cilja, uglavnom nedostaje kompletan program koji bi se odnosio na širi skup pitanja koje treba rešiti. Ako uzmemo za primer Odbranimo reke Stare planine, ljudi samo žele da im niko ne dira reke, kao pokret nemaju izloženu ideju rešavanja kosovskog pitanja. Treća mana je ideološka šarenolikost, mada i današnje političke partije su sve, od krajnje levice do krajnje desnice, kako šta zatreba.

Stvar je u tome da su sve ovo mane samo ako se društveni pokreti gledaju kao pandan političkim partijama. Oni su, sami po sebi, drugačiji od partija i zbog toga su sve ove karakteristike zapravo mane.

Svi ti pokreti često imaju jako konkretan cilj, što samo po sebi nije mana, ali kada se taj cilj ispuni, gubi se i razlog njihovog postojanja

Ali, ima i prednosti. Prva prednost se tiče čisto administracije. Dok je za partiju potrebno imati 10.000 potpisa i platiti određenu sumu, za pokret su ta ograničenja mnogo manja, često može biti i skroz neformalno za početak. Druga bitna prednost je veća decentralizovanost. Iako se pokreti između sebe pomažu, nijedan ne želi da sebe istakne kao glavnog. Pa tako, ukoliko se neko iz pokreta kandiduje za neku bitnu funkciju čak i na nivou republike i dobije mandat, teško da bi mogao da naređuje (van institucionalnih granica) nekom zvaničniku u provinciji. Upravo takav primer imamo u Srbiji, imamo lokalne šerife koje tata iz centrale štiti i mogu da rade šta god žele sve dok omogućavaju da se igra nesmetano odvija. Zbog toga je najveća prednost lokalnih pokreta upravo na lokalu. Zamislite situaciju u kojoj ¼ lokalnih samuoprava vode ljudi koji nisu predstavnici stranaka i koji ne odgovaraju nikome više sem svojoj lokalnoj samoupravi. U takvoj jednoj situaciji bi političari na lokalu morali da budu oprezniji jer o njihovoj poziciji odlučuju birači na lokalu, a ne partijska centrala.

Poslednja i po meni najznačajnija prednost lokalnih pokreta u odnosu na političke partije je ta što u njima ljudi vide ideju, a ne jakog vođu, i na akciju ih tera upravo ta ideja, ne vođa.

Demokratizacija je maraton, ne sprint​

Iako je trenutno možda teško zamisliti ovakav scenario, da lokalni pokreti zamene političke partije, to zapravo može biti dobra alternativa ovakvom sistemu kakav danas imamo. Svakako, to se neće desiti preko noći, ali ako počne da se dešava, to može biti kraj političkom sistemu kakav znamo jer će prvi put ljudi u Srbiji postati građani umesto da, kao do sada, budu podanici. To će voditi i bržoj i boljoj demokratizaciji društva jer ćemo mnoge probleme spustiti na lokal i tako ih rešavati, dok će u isto vreme ljudi početi da vraćaju veru u organizovanje i solidarnost jer će znati da vredi.

Kao što je rekao Aleksis de Tokvil, bitan uslov za postojanje demokratije je taj da ljudi demokratiju prihvate kao da je njihova, da imaju neku vrstu emotivne vezanosti za nju. U Srbiji je demokratija shvaćena kao nešto što je tuđe i što želi da ugrozi srpski nacionalni identitet. Preko ovakvih pokreta koji potiču od ljudi iz komšiluka, odnosno iz naroda, najzad možemo imati situaciju da ljudi u Srbiji ideju demokratije prihvate kao nešto što je njihovo, što vole i žele da neguju.

 

[комшија]