ljuljanje cede kako vetar dune

krvavi_labud

Primećen član
Banovan
Poruka
510
Ceda je bio i ostao onaj isti lik koji se druzio sa ljudima sumnjivog morala i posla. U zadnjem vremenu svi cujemo kako ga prozivaju njegovi bivsi partneri i samozvani biznismeni, kao i njegovi dojucerasnji drugovi u partiji!
ipak nasao sam jedan isecak novinarke koja pise o tome kako je ceda pomagao i Milosevicu.

Iza scene
Pise Radmila Stankovic
--------------------------------------------------------------------------------

08.04.2001.

Ceda Jovanovic, sef poslanicke grupe DOS u Skupstini Srbije
Cedo, vodi me
Kazu da je Slobodan Milosevic, onog 1. aprila u 4. 35. ujutru, kada su Mira i Marija pocele da vicu na njega, pogledao u Cedu Jovanovica i zavapio: "Cedo, vodi me!". Iako neozenjen, mladjani je razumeo i pomogao. Kao muskarac muskarcu.

Pa nesto ne bih mogao reci da je ceda muskarac!
 
Ovako je sutra ujutru, u bifeu Ateljea 212 koji i danas predstavlja rasadnik srpskog duha, ibijevski objasnjena uloga Cede Jovanovica (30) u spasavanju bivseg predsednika. A pet godina ranije, buducem dramaturgu koji je stao na celo studentskog protesta zbog pokradenih glasova opoziciji, devojke su prvi put dobacile:"Cedo, zeni me!" I potom su, te zime 1996-97. na ulicama Beograda sa pistaljkama u ustima, nosile na grudima bedz sa pozivom na koji Ceda do danas nije uzvratio. Od revolucije koja ne prestaje, nema vremena da se ozeni. Sada kada je zavrsio sa Milosevicem, mozda ce i to doci na red. Ili je "pobeda sanak pusti, a borba je vecna", kako glasi jedan od brojih omiljenih citata koje ima za svaku priliku.

Za one koji ga dobro poznaju, nije uopste bilo iznenadjenje otkud Ceda kod Slobe. Njemu je, ruku na srce, bilo najjednostavnije da mu pridje. Nije ga poznavao, a u duelu sa njegovom vlascu vodio je sa 2:0. Prvi put ga je porazio kada ga je naterao da prizna izbore 1996-97. Drugi put je izasao kao jedan od pobednika 5. oktobra.

Ko je Ceda Jovanovic? Sin dvoje sluzbenika, stariji brat jedne sestre, klinac koji je najpre poceo da se bavi novinarstvom. Imao je dugu, dugu kosu, a Aleksandar Tijanic ga je uocio dok je honorarno radio u Politici, i zakljucio da ima harizmu zbog koje bi ga mogao naslediti.

Medjutim, kada je prvi put video Cedu sa casom viskija u ruci, odustao je od te ideje. Vojsku je odsluzio u Splitu odmah posle zavrsene srednje skole, bio je u specijalnim ronilackim jedinicama. Mladi buntovnik je u politiku usao sa mindjusom u uhu, ali kada je na ulicama Beograda poceo da ulazi u otvoreni duel sa policijom, shvatio je koliko ne vole bas te sa mindjusama i oslobodio je rupicu na uhu ne bi li ga sacuvao. Medjutim, vise je voleo da razgovara sa plavcima tako sto bi im citirao po neku od svojih omiljenih izreka.
 
Jedom je, u Kolarcevoj ulici tokom protesta 1996-97. recitovao pesmu koju je Gavrilo Princip neposredno pre smrti uklesao na zid svoje tamnicke celije, a koja se zavrsava stihovima: "Ko hoce da zivi, nek mre - ko hoce da mre, nek zivi!"

Verovatno je mislio na narod, jer ako narod zeli da zivi treba ga ubiti, a politicare posto su smrtnici tj. nisu dozivotno izabrani, dati im da zive!
 

Back
Top