Ljudska priroda

Umom mozes da,slyzis bozijem zakonu ali telom zakonu greha.Priroda covecija je porocna u samom.svom korenu i cak ako si svestan te porocne prirode takvo ti saznanhe ne daje drugu prirodu.Mozes ti da negiras tu svoju prirodu ali to negiranje ne ide dalje od misli .
Covek je zbog nasledjene nesavrsenosti sklon grehu ali ne mora da cini greh...

Zato je bitno da bude svestan Boga, Bozanske prirode i toga kako je stvoren
i zasto je stvoren
da odrazava osobine tvorca
Bozju svetost

Dakle bitno je da smo svesni svoje prirode i svog izvora i cilja...
 
Koliko dugo ljudi mogu živeti?


DANA 3. marta 1513, španski istraživač Huan Ponse de Leon krenuo je u jednu pažnje vrednu ekspediciju. Isplovio je iz Portorika u nadi da će doći do ostrva Bimini. Legenda kaže da je tražio jedan čudesan izvor — izvor mladosti. Međutim, pristao je na kopnu koje je danas poznato kao Florida u SAD. Naravno, nikada nije pronašao taj izvor, jer on nije ni postojao.


Danas ljudi uglavnom ne žive duže od 70 ili 80 godina. Iako se u Bibliji govori o ljudima koji su živeli mnogo duže, prema Ginisovoj knjizi rekorda za 2002. najstarija osoba koja je ikada živela imala je 122 godine i 164 dana (Postanje 5:3-32). Međutim, bioetičar Džon Haris je rekao: „Nova istraživanja sada dopuštaju da zavirimo u svet u kom starenje — pa čak i smrt — neće biti neizbežni.“ Mnogi istraživači iz 21. veka govore o „pravoj besmrtnosti“, „neograničenoj dužini ljudskog života, koja će biti ostvarena do 2099.“, „mogućnosti da se ćelije beskonačno obnavljaju“ i tome slično.


U svojoj knjizi The Dream of Eternal Life, Mark Beneke je zapazio: „Skoro celo naše telo obnovi se nekoliko puta u životu... Nakon otprilike sedam godina, mi smo potpuno novi ljudi, u pravom smislu te reči.“ Međutim, to se ne nastavlja do u nedogled jer ćelije prestaju da se umnožavaju nakon što završe unapred određen broj deoba. Međutim, kad to ne bi bilo tako, Beneke kaže da bi se „ljudsko telo moglo obnavljati veoma dugo — pa čak i večno“.


Razmislite takođe o zadivljujućem kapacitetu ljudskog mozga, koji daleko nadmašuje ono što mi možemo da iskoristimo tokom našeg prilično kratkog života. Prema delu Encyclopædia Britannica, ljudski mozak je „obdaren daleko većim potencijalom nego što čovek može iskoristiti u toku svog životnog veka“ (izdanje iz 1976, tom 12, strana 998). U knjizi How the Brain Learns, od Dejvida E. Suze, stoji: „Kapacitet mozga za čuvanje informacija praktično je neograničen“ (drugo izdanje, 2001, strana 78).


Zašto naučnici ne mogu da utvrde zbog čega ljudi umiru? I zašto ljudski mozak ima takav zapanjujući kapacitet? Da li je moguće da smo stvoreni da večno stičemo znanje? Zašto uopšte imamo sposobnost da razmišljamo o večnom životu?


U Bibliji stoji: „On [Bog] je njima u srce i misao o večnosti metnuo, jer delima koja Bog tvori, čovek ni početka ni kraja dokučiti ne može“ (Propovednik 3:11). Ove reči ukazuju na to da je Bog u nas usadio ideju o večnom životu. Stoga bismo uvek imali šta da učimo o njemu i njegovim delima. Ako bismo živeli nebrojeno mnogo milijardi godina — da, zauvek — uvek bismo mogli da učimo sve više o Božjim čudesnim stvaralačkim delima.


Reči Isusa Hrista takođe pokazuju da je moguće da ljudi žive večno. On je rekao: „Ovo znači večni život, da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (Jovan 17:3).
 
Covek je zbog nasledjene nesavrsenosti sklon grehu ali ne mora da cini greh...

Zato je bitno da bude svestan Boga, Bozanske prirode i toga kako je stvoren
i zasto je stvoren
da odrazava osobine tvorca
Bozju svetost

Dakle bitno je da smo svesni svoje prirode i svog izvora i cilja...
Rdjav zivot prirode ne stvara covek vec mu je dat od sveta i on sam ne moze nista tu da uradi.Samo onaj koji je bolji od sveta i iznad sveta moze tu da pomogne.To se zove blagodet.Lepa rec za sad samo na jeziku imam tu rec ali na primer meni jos to nije dato.A izgleda u prici kao da je u pitanju blago.To su ti odabrani za taj vecni zivot.Za novu zemlju i novo nebo.
 
Da li u građi ljudskog tela postoji dokaz da je stvoreno da živi večno?


Poznato je da je kapacitet ljudskog mozga daleko veći od onoga što čovek tokom života iskoristi, bilo da živi 70 ili čak 100 godina. U jednoj enciklopediji piše da ljudski mozak ima „mnogo veći potencijal od onoga što se može iskoristiti za vreme nečijeg životnog veka“ (Encyclopædia Britannica, 1976, 12. tom, strana 998). Naučnik Karl Segan je rekao da ljudski mozak može uskladištiti toliko informacija da bi se njima moglo „ispisati dvadeset miliona knjiga, koliko ih ima u najvećim bibliotekama sveta“ (Cosmos, 1980, strana 278). Što se tiče kapaciteta ljudskog mozga za „skladištenje informacija“, biohemičar Isak Asimov je napisao da je mozak „savršeno sposoban da upravlja bilo kojom količinom informacija kojoj čovek može da ga izloži — pa čak i milijardu puta više od toga“ (The New York Times Magazine, 9. oktobar, 1966, strana 146). (Zašto bi ljudski mozak imao takve sposobnosti ako ne bi trebalo da se koriste? Zar nije razumno zaključiti da su ljudi, sa sposobnošću beskrajnog učenja, u stvari stvoreni da večno žive?)
 
Bog je ljubav a covek je stvoren na sliku Boga.
Dakle ima taj potencijal ljubavi...


Iako se rečima ne može baš tako lako opisati šta je ljubav, Biblija govori o tome kako razmišlja i kako se ponaša osoba koja u sebi ima ljubavi. Na primer, ona je „dugotrpljiva i dobra“. Pored toga, „raduje se istini“ i „sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi“. Takva osoba takođe oseća snažnu naklonost prema drugima, iskreno brine o njima i duboko im je privržena. S druge strane, nedostatak ljubavi vodi do ljubomore, ponosa, nepristojnog ponašanja, sebičnosti i nespremnosti da se drugima oprosti.

Bozja rec nam definise sta je ljubav.

1 Korincanma 13

4 Ljubav* je dugotrpljiva i dobra. Ljubav nije zavidna,* ne hvali se,ne uzvisuje se,
5 ne ponaša se nepristojno, ne gleda svoju korist, nije razdražljiva, ne pamti zlo.
6 Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini.
7 Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
8 Ljubav nikada ne prestaje


LJubav je sazdana od osobina koje su vrline.
Ljubav je pravedna.
Svesnost je osnova ljubavi.
 

„LJUBAV IZGRAĐUJE“


Apostol Pavle je napisao da „ljubav izgrađuje“ (1. Kor. 8:1). U kom smislu? O tome je pisao u 13. poglavlju svoje prve poslanice Korinćanima, za koje neki kažu da je prava „Oda ljubavi“. Na primer, ljubav ne gleda svoju korist, nego korist drugoga (1. Kor. 10:24; 13:5). Pored toga, ljubav je nesebična, obzirna, strpljiva i dobra i zato doprinosi boljim odnosima u porodici i jedinstvu u skupštini (Kol. 3:14).
Naša ljubav prema Bogu je nešto najdragocenije. Takva ljubav ujedinjuje ljude različitog porekla, rasa i jezika kako bi mogli da služe Jehovi u jedinstvu, „rame uz rame“ (Sof. 3:9).
 
Ne znam, ne mogu da volim SZ Boga, nikako, ali sa Isusom mogu da se poistovetim, tako da je Isus
ta komponenta koja je napravila da je Bog ljubav. Po meni...
Sta ti se ne svidja sto je Bog pravedan?
Bog je ljubav
Pravednost je odlika ljubavi.
Ljubav je pravedna a ne sentimentalna.
Ljubav ne dopusta zlo.
Bog iz pravednosti unistava zlo. Unistavao ga je u starozavetno doba.

A Isus kao njegov Sin ce u buducnosti sprovesti osudu covecanstva
on ce predvoditi u unistenju zlih.

Tako da Isus je slika Boga JHVH kao njegov Sin.
 
Sve osobine koje su vrline u sta spada i dobrota su temeljene na ljubavi.

Dobrota je pokazatelj moralnih vrlina osobe i podrazumeva da kod te osobe nema iskvarenosti.
Dobra osoba uvek traži način da pomogne drugima i da učini neko dobro delo.

A ko to kaže?
Ono što je dobro za jednog čoveka, često nije za drugoga. Ono što je dobro za mrava nije za čoveka ili Boga.
Dobrota kojom čovek teži je iluzija sačinjena od čovekove ideje o dobrom, koja se temelji na njegovom nepotpunom i iluzornom učenju.
To je dobrota jedne vrste, njenih hirova i umišljenosti.
 
A ko to kaže?
Ono što je dobro za jednog čoveka, često nije za drugoga. Ono što je dobro za mrava nije za čoveka ili Boga.
Dobrota kojom čovek teži je iluzija sačinjena od čovekove ideje o dobrom, koja se temelji na njegovom nepotpunom i iluzornom učenju.
To je dobrota jedne vrste, njenih hirova i umišljenosti.
Bog.
Dobrota je uvek dobra.
Bog je taj koji uspostavlja moralna merila.
I ona su ista za sve ljude.
 

Potraga za genom „besmrtnosti“​


Potraga za genom „besmrtnosti“

MNOGE civilizacije imaju priče i bajke kojim pokušavaju da objasne čovekovu smrtnost. Na primer u Africi, prema jednoj legendi Bog je poslao jednog kameleona da čovečanstvu donese besmrtnost, ali on je tako sporo išao da je pre njega stigao jedan drugi gušter koji je doneo poruku o smrtnosti. Lakoverno čovečanstvo je prihvatilo poruku ovog guštera i stoga izgubilo besmrtnost.
Kroz vekove su takođe i filozofi pokušavali da odgovore na pitanje: Zašto čovek umire? U četvrtom veku pre n. e., grčki filozof Aristotel poučavao je da život čoveka zavisi od sposobnosti tela da uskladi toplotu i hladnoću. On je rekao: „Smrt uvek nastupa zbog izvesnog nedostatka toplote.“ S druge strane, Platon je naučavao da čovek ima besmrtnu dušu koja preživljava smrt tela.
Danas, uprkos zadivljujućim dostignućima savremene nauke, na pitanja biologa zašto starimo i umiremo uglavnom ne dobijamo odgovor. Londonski časopis The Guardian Weekly je rekao: „Jedna od velikih misterija u medicini nije zašto ljudi umiru od kardiovaskularnih oboljenja ili raka, već zašto umiru čak i kada je sve u redu. Ako se ljudske ćelije dele i obnavljaju oko 70 godina, zašto sve one iznenada prestaju s deobom?“
U svom nastojanju da shvate proces starenja, genetičari i molekularni biolozi posvetili su svoju pažnju ćeliji. Mnogi naučnici veruju da se unutar ovih mikroskopskih jedinica može pronaći ključ za duži život. Na primer, neki predskazuju da će genetski inženjering uskoro omogućiti naučnicima da pobede rak i srčana oboljenja. Međutim, koliko je nauka blizu toga da čovečanstvu ispuni san o večnom životu?

Otkrivanje tajni u ćeliji

Ranije generacije naučnika pokušavale su da otkriju tajne u ćeliji, ali nedostajali su im neophodni alati da bi to postigli. Tek su tokom prošlog veka naučnici bili u mogućnosti da zavire u ćeliju i zapaze mnoge njene osnovne komponente. Šta su pronašli? Naučni pisac Rik Gor, kaže da se „ćelija pretvorila u mikrokosmos“.
Da biste nekako predstavili ogromnu složenost ćelije, zapazite da je svaka od njih sačinjena od bilijardi mnogo sićušnijih jedinica koje se zovu molekuli. Međutim, kada naučnici osmatraju strukturu ćelije oni zapažaju neverovatan red i dokaz o projektovanju. Profesor Filip Hanavalt, asistent genetike i molekularne biologije na Stanfordskom univerzitetu, kaže: „Normalan rast čak i najprostijih živih ćelija zahteva da se na usklađen način odigra na desetine hiljada hemijskih reakcija.“ On takođe izjavljuje: „Isprogramirani učinak ovih sićušnih hemijskih industrija daleko nadmašuje sposobnosti jednog naučnika u laboratoriji.“
Zamislite samo zastrašujući zadatak: putem biologije pokušati produžiti ljudski životni vek. Osim temeljitog razumevanja osnovnih gradivnih elemenata života, bila bi takođe neophodna i sposobnost manipulisanja tim elementima! Zavirimo nakratko u ljudsku ćeliju kako bismo ilustrovali izazov s kojim se biolozi suočavaju.

Sve je u genima

Unutar svake ćelije nalazi se jedan složeni kontrolni centar koji se zove jedro. Jedro upravlja ćelijskim aktivnostima tako što sledi niz kodiranih instrukcija. Ove instrukcije su uskladištene u hromozomima.
Naši hromozomi se sastoje uglavnom od proteina i dezoksiribonukleinske kiseline, ili skraćeno DNK. a Iako naučnici još od kraja 1860-ih znaju za DNK, njena molekularna struktura nije bila potpuno shvaćena sve do 1953. Čak i tada, trebalo je da prođe još jedna decenija da bi biolozi počeli da shvataju „jezik“ koji DNK molekuli koriste da bi preneli specifične genetske informacije. (Vidite okvir na 22. strani.)
Tokom 1930-ih, genetika je otkrila da se na završetku svakog hromozoma nalazi kratak niz DNK koji pomaže u stabilizaciji hromozoma. Nazvani telomere, od grčke reči telos (kraj) i meros (deo), ovi delići DNK imaju ulogu zaštitne kapice na završetku pertli. Bez telomera, naši hromozomi bi se raspleli i raspali na kratke segmente, prionuli jedni uz druge ili na neki drugi način postali nestabilni.
Međutim, istraživači su kasnije zapazili da se kod većine vrsta ćelija telomere skraćuju nakon svake naredne deobe. Stoga, nakon 50 ili više deoba, telomere u ćeliji se smanjuju na sićušne grudve, a ćelija prestaje s deobom i na kraju izumire. Zapažanje prema kojem su ćelije izgleda ograničene na određen broj deobi pre nego što izumru, prvi put je tokom 1960-ih izneo dr Leonard Hejflik. Otuda o ovom fenomenu mnogi naučnici govore kao o Hejflikovoj granici.
Da li je dr Hejflik otkrio ključ za starenje ćelije? Neki su tako mislili. Godine 1975, u časopisu Nature/Science Annual bilo je rečeno da avangarda koja proučava oblast starenja veruje da „sva živa bića nose u sebi precizno tempirani mehanizam za samouništenje, sat starenja koji odbrojava vreme“. Zaista, postojala je sve veća nada da će naučnici na kraju početi da se usredsređuju na sam proces starenja.
Tokom 1990-ih, istraživači koji su proučavali ćelije raka kod ljudi, otkrili su još jedan važan ključ kada je u pitanju ovaj „ćelijski sat“. Otkrili su da su maligne ćelije na neki način naučile kako da prevaziđu svoj „ćelijski sat“ i dele se do beskonačnosti. Ovo otkriće je vratilo biologe na jedan od najneobičnijih enzima, koji je otkriven tokom 1980-ih, a kasnije su ga redovno pronalazili u skoro svim vrstama ćelija raka. Taj enzim se zove telomeraza. Šta on radi? Jednostavno rečeno, telomeraza može da se uporedi s ključem koji „sat“ ćelije uvek dovodi u početni položaj, tako što produžuje njegove telomere.

Kraj starenju?

Istraživanje telomeraze uskoro je postalo jedno od najaktuelnijih područja molekularne biologije. Dublji smisao je bio: ako bi biolozi uspeli da upotrebe telomerazu kako bi poništili skraćivanje telomera prilikom deobe normalnih ćelija, možda bi na taj način moglo da se zaustavi ili u najmanju ruku bitnije odloži starenje. Zanimljivo je to što Geron Corporation News izjavljuje da su istraživači koji eksperimentišu s telomerazom u laboratoriji, već demonstrirali da se normalne ljudske ćelije mogu izmeniti kako bi posedovale „sposobnost beskrajne deobe“.
Uprkos takvom napretku, nema puno razloga za očekivanje da će u bliskoj budućnosti biolozi pomoću telomeraze znatno produžiti naš životni vek. Zašto ne? Jedan od razloga je taj što starenje obuhvata mnogo više od propadanja telomera. Na primer, osmotrite komentare dr Majkla Fosela, pisca knjige Reversing Human Aging: „Ako bismo pobedili starenje, ovakvo kakvo danas poznajemo, još uvek bismo starili na neki novi, manje poznat način. Ako bismo neograničeno produžavali naše telomere, možda ne bismo obolevali od bolesti koje sada povezujemo sa starošću, ali ipak bismo se na kraju istrošili i umrli.“
Zaista, izgleda da ima više bioloških faktora koji doprinose procesu starenja. Ali odgovori za sada ostaju zaključani izvan domašaja naučnika. Leonard Gvarente s Tehnološkog instituta u Masačusetsu, kaže: „Trenutno, starenje je još uvek u velikoj meri nalik crnoj kutiji“ (Scientific American, jesen 1999).
Dok biolozi i genetičari i dalje proučavaju ćeliju da bi razumeli zašto čovečanstvo stari i umire, Božja Reč otkriva pravi razlog. Ona jednostavno kaže: „Preko jednog čoveka [je] u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12). Da, smrt ljudi nastaje usled pojave koju nauka nikada neće moći da izleči — usled nasleđenog greha (1. Korinćanima 15:22).
S druge strane, naš Stvoritelj obećava da će poništiti posledice nasleđenog greha pomoću otkupne žrtve Isusa Hrista (Rimljanima 6:23). Možemo biti sigurni da naš Stvoritelj zna kako da preokrene starenje i smrt, jer Psalam 139:16, (DK) kaže: „Zametak moj vidješe oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano.“ Bez sumnje, Jehova Bog je stvorio genetski kod i, tako reći, zapisao ga je. Stoga, on će se u odgovarajuće vreme pobrinuti za to da geni omoguće večni život onima koji su poslušni njegovim zahtevima (Psalam 37:29; Otkrivenje 21:3, 4).
 
Ne smem nista da pisem na ovoj temi jer se odmah brise.
A samo sam pitao lepo i kulturno zasto mi bog ne pomogne sad kad mi je najpotrebnije ?
Nikog ne provociram, samo pitam ?
Nije sramota pitati, ne znati.....
 
Ljudi su stvoreni „po Bozjoj slici“,sto znaci da mozemo pokazivati osobine kakve ima nas Stvoritelj JHVH Jehova Bog.

Postanje 1:27.“Tada jeBog stvorio čoveka po svojoj slici, stvorio ga je po Božjoj slici– stvorio je muškarca i ženu “

To znaci da ljudi imaju osobine Tvorca koje su ljubav dobrota itd...

Bog je ljubav “ ( 1 Jovanova 4:8) i njegove osnovne osobine su ljubav, mudrost, pravednost i moc.
Takodje Bog je apsolutno dobar.


Posto je Bog ljubav, a covek je stovren po Bozjoj slici, covek ima potrebu da voli i bude voljen.

Takodje je stvoren sa duhovnim potrebama.
Matej 4:4 „Čovek ne sme da živisamo od hleba, nego treba da živi i od svake reči koja izlazi iz Bozjih usta“


Takodje imamo svest i savest od Boga.

Znaci da ljudi imaju svojstva Boga, a Bog je “ Oduvek i zauvek” , besmrtan i zivi u vecnosti...
Bog je apsolutno savrsen i sve sto stvara je savrseno ( u odnosu na svoju svrhu )
Ta svoja svojstva Bog je preneo na sva stvorenja i na andjele i ljude. Stvorio ih je savrsenima sa mogucnoscu vecnog zivota...
Jer vecnost je odlika savrsenstva...

Znamo da nakon Adamovog pada u greh prvi ljudi su izgubili savrsenstvo i vecni zivot, postali su nesavrseni – smrtni

kako ih je i Bog upozorio da ce ukoliko uzmu plod koji im ne pripada UMRETI. Postanje 2:16,17

Dakle njihov zivot - vecni zivot je zavisio od poslusnosti Bogu.
Da nisu prekrsili Bozji zakon ziveli bi vecno,
a posto su prekrsili Bozji zakon dobili su Kaznu za greh- SMRT.

Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Isusu Hristu, Gospodu našemu (Rimljanima6:23)

Zato i danas ljudi, iako nesavrseni nakon Adamovog pada imaju tu zelju za vecnim zivotom
jer je to ugradjeno u prirodu ljudi.

Kao sto i pise u Bibliji sto je Solomon zapisao u Knjizi Propovednika 3:11
Čak je ljudima u srce usadio svest o večnosti.”

Mi od Boga imamo ugradjenu tu misao o vecnosti jer je to prirodno stanje coveka.
Kao sto je i sreca prirodno stanje coveka.

Dela Apostolska13:48 Kad su to čuli ljudi iz drugih naroda, obradovali su se ipočeli slaviti Jehovinu reč.
I svi koji su ispravnogledali na večni život postali su vernici.

Dakle jako je bitan nas stav prema vecnosti jer od toga nam zavisi vera inas polozaj pred Bogom.
Tako da prirodno stanje coveka je to,zelja da zivi vecno...

Dobra vest koju je Isus Hrist propovedao je da ce Bog ostvariti svoju nameru za covecanstvo,
da ljudi zive vecno na Zemlji...


Zato je Bog i dao svog Sina Isusa Hrista – njegova zrtva nas otkupljuje od nasledjenog greha i smrti
i omogucava vecni zivot kao i vaskrsenje mrtvih...

Jovan 3:16
Jer je Bog toliko voleo svet, da jeSina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje nepropadne, nego da ima život večni.


Da, to sto stoji u Propovedniku 3:11
da covek ima vecnost u svom srcu,
meni je to dovoljan dokaz da je covek
stvoren za vecnost, a ne da je smrtno
bice koje jednog dana vise nikada nece
postojati.

Jer ako je smrt normalna, kao sastavni deo zivota,
zasto onda toliko tugujemo kada neko umre?
Desava se i da neko vrlo brzo umre od tuge za nekom voljenom osobom koju je izgubio.
Zasto tako reagujemo? Jer nam je ugradjena
Vecnost u nasem srcu i ne mozemo smrt
da prihvatimo kao nesto normalno.
 

Back
Top