Ljudska potraga za zlobom;

Danas se prilicno odomacilo ono narodno kadija te tuzi kadija ti odmah i sudi...
ljudi sebi pridaju preveliki znacaj i pamet..da oni mogu sve i sve znaju a drugi.
i kada nesto pogrese bivaju anatemisani.pa tako i nerazumevanje..onoga sto kazes
imas svoj stav..uradis..cim se ne poklapa sa masom..zna se..na to se jednostavno
mora navici ma kako to tesko padalo i ne prijalo ..odbolovati i postati imun..
i nije problem kada neko otovreno pokaze zlobu i pakost..problem su oni ljudi
koji je prikrivaju u sebi i vrebaju svaku ljudsku gresku ..

Da ,ovo je istina danas svi sve znaju i samo vrebaju tuđe greške .Narod se što bi rekli " smetno "
 
Vazdushasta reche sjajnu rechenicu:"Pakost je usmereno praznjenje negativne energije i satistfakcija koja se stice povredjivanjem drugog"
pa sad razmishljam dalje...da li je moguche da optuzzujemo druge za zlobu iz chisto manipulativnih razloga? Tako se stiche prednost u odnosu, posebno ako je onaj drugi neko ko nas voli - optuzzimo ga za zlobu prema nama i time stavimo u poziciju da se brani i pravda..........sve dok MI ne odluchimo da se opravdao...........na taj nachin njegova ljudska vrednost zavisi od nashe presude. Bozzanske li mochi!
 
Vazdushasta reche sjajnu rechenicu:"Pakost je usmereno praznjenje negativne energije i satistfakcija koja se stice povredjivanjem drugog"
pa sad razmishljam dalje...da li je moguche da optuzzujemo druge za zlobu iz chisto manipulativnih razloga? Tako se stiche prednost u odnosu, posebno ako je onaj drugi neko ko nas voli - optuzzimo ga za zlobu prema nama i time stavimo u poziciju da se brani i pravda..........sve dok MI ne odluchimo da se opravdao...........na taj nachin njegova ljudska vrednost zavisi od nashe presude. Bozzanske li mochi!

pipika, to je oduvek bilo tako...samo što u današnje vreme ljudi sebi mnogo daju za pravo pod izgovorom da su samo "iskreni"...
mislim da ti je ovaj forum pravi dokaz za to...
ajde da Peru zaebavamo, šta on umišlja da je?
budimo humani i "iskreni" i uputimo ga na pravi put...: )
 
Jao jeste jano, "iskrenost" je tako zloupotrebljena kao opravdanje za nadmenost i podlost da je to strashno. Otvara se i pitanje da li iskrenost uvek opravdava postupak? Jer, ako nekog iskreno mrzimo i iskreno ga izbodemo na smrt, da li ta iskrenost pri ubijanu opravdava ubistvo? Ekstreman primer, al eto, na primer?
 
Jao jeste jano, "iskrenost" je tako zloupotrebljena kao opravdanje za nadmenost i podlost da je to strashno. Otvara se i pitanje da li iskrenost uvek opravdava postupak? Jer, ako nekog iskreno mrzimo i iskreno ga izbodemo na smrt, da li ta iskrenost pri ubijanu opravdava ubistvo? Ekstreman primer, al eto, na primer?

ne mislim da treba uvek biti iskren, po svaku cenu...i smatram da je umetnost biti taktičan u ispoljavanju iskrenosti po raznim pitanjima...ne može to svako...: )
 
Upravo sam povezala tvoju temu "dal da se smejem ili plachem" sa vom tematikom i pitanjem iskrenosti kao paravana za zlo. Da se ne bih ponavljala, odgovorila sam tamo.
Verovatno je upravo i ovaj fenomen da se iza pozzeljnih osobina i stanja kao shto su iskrenost i prijateljstvo mogu zamaskirati zaista loshi motivi jedan od uzroka da ljudi budu sumnjichavi i prema bezazlenom. Nisu svi veshti u "chitanju" ljudskih namera.
 
Da dodam bitnu stavku, iako se meni podrazumeva a verovato i vama, al da ne bude nesporazuma: Niko od nas nije operisan od loshih osechanja, svi smo mi i crni i beli. Sposobnost da prepoznamo u drugima ali pre svega i kod sebe ove znake slabosti i ispravimo ih ISKLJUCHIVO kod sebe su stremljenja ka nashoj boljoj strani i samim tim put da postanemo bolji ljudi. Potrebna je svest o nashoj tamnoj strani da bi smo je pobedili, a najlakshe je uochimo upravo - kod drugih.

Dakle, da nastavim...kada tumachimo nechije namere ili rechi, neophodno je da eliminishemo sopstveni filter, dakle da budemo svesni da nash dozzivljaj rechenog/uradjenog zavisi od prizme lichnog iskustva i osechanja i najcheshche uopshte nije sluchaj kod osobe koja je rekla/uradila tumacheno...u prevodu, to shto nas neshto boli znamo samo mi i ne mora biti sluchaj da je data osoba svesna nashe slabosti, jer ne poseduje istu. Evo ilustracija, da ne komplikujem:
154690_477708495826_557535826_5658844_5165904_n.jpg
 
Poslednja izmena:
Upravo sam povezala tvoju temu "dal da se smejem ili plachem" sa vom tematikom i pitanjem iskrenosti kao paravana za zlo. Da se ne bih ponavljala, odgovorila sam tamo.
Verovatno je upravo i ovaj fenomen da se iza pozzeljnih osobina i stanja kao shto su iskrenost i prijateljstvo mogu zamaskirati zaista loshi motivi jedan od uzroka da ljudi budu sumnjichavi i prema bezazlenom. Nisu svi veshti u "chitanju" ljudskih namera.

al to pre svega zavisi od karaktera same osobe...ako je neko optimista, neće videti prvo loše u nečemu...i obratno, pesimista će misliti kako je svaka situacija na neki način "usmerena" protiv njega i ljudksog roda...: )
 
al to pre svega zavisi od karaktera same osobe...ako je neko optimista, neće videti prvo loše u nečemu...i obratno, pesimista će misliti kako je svaka situacija na neki način "usmerena" protiv njega i ljudksog roda...: )

priblizno, sustina je tu. :ok: pesimista ne ocekuje zaveru, ali cak i kada je jasno da ce nesto biti povoljno, pesimista razmatra mogucnost da se desi nesto sto ce dovesti do nepovoljnog ishoda. i ne moze se osloboditi tog nacina razmisljanja.
 
... gde god je ima ili nema - ljudi će je naći!

Eo još jedne teme što će povuče silne rasprave ili padne u zaborav, ali da ne bude šta nosite danas nego malo da se razmišlja. Mislim, nemam ništa protiv šta nosite danas :mrgreen: samo nekako mi se čini da bojkotujete sve teme koje nisu tog tipa.

Elem; na forumu mi se jako često dešava da napišem nešto sasvim naivno, nevino :rumenko: sa znakom pitanja na kraju, i da mi se posle toga od prve nervozne osobe nakači da sam imala podle misli i da sam htela da kažem ustvari nešto užasno, najčešće stereotipno i degradirajuće po kakvu grupu ljudi, gde su se oni pronašli :eek:

Aj, yebeš forum, može se okriviti nedostatak tona, nedostatak gestikulacije, reputacija aždaje :lol: ali problem je što mi se to dešava i privatno. Vrlo često se mnogi moji gestovi ili reči ili ne rađenje određenih stvari tumače sa najgore strane, tj. da sam imala nešto podlo u podsvesti dok sam to rekla, ili uradila. Ili, ako nisam to uradila, razlog nije što je, na primer, potpuno besmisleno peglati sintetičku majicu koja nije zgužvana i samo ću je upropastiti - nego sam ustvari lenja i "tu nešto foliram" kako bih izbegla taj... "rad".

Recite mi, nebitan je pol svakako (a gde da te turim?) je l se ovo i vama dešavaa? Al' dobro da razmislite, ili neka vam čak padne ova tema na pamet sledeći put kad vas neko okrivi za podlost a da ste se posle toga jednostavno našli u čudu.

Pitam se odakle izvire tako užasno mišljenje o ljudima, generalno, jer čini mi se da se ovo dešava (bar na forumu) svima, tj. da se svaki post prvo provuče kroz zlobno rešeto, da se izvuče najgore, a kad nema ništa loše - napravićemo, koji problem...
Koji je suštinski razlog za to, je l to neka opreznost, neki odbrambeni mehanizam u ljudima, strah? Autonomni nervni sistem... :eek:

Ja ovaj fenomen vidim samo na forumu..valjda zato sto ima toliko puno razlicitih ljudi na istom mestu (plus je lakse gledati na nekog kao na neprijatelja ako je on samo slovo)
Recimo ja napisem ovde javno da mi grozno izgleda kad zena stavi silikonska usta i sise (ako se vec povela tema o tome), i dodje silikonska zena procita to sto sam rekla, uvredi se i kaze da sam ja zlobna...mislim, banalan primer, ali uglavnom tako ide
 
Jao jeste jano, "iskrenost" je tako zloupotrebljena kao opravdanje za nadmenost i podlost da je to strashno. Otvara se i pitanje da li iskrenost uvek opravdava postupak? Jer, ako nekog iskreno mrzimo i iskreno ga izbodemo na smrt, da li ta iskrenost pri ubijanu opravdava ubistvo? Ekstreman primer, al eto, na primer?

ne mislim da treba uvek biti iskren, po svaku cenu...i smatram da je umetnost biti taktičan u ispoljavanju iskrenosti po raznim pitanjima...ne može to svako...: )

...mnogo mi je drago sto ste ovo napisale, vec sam pomislila da nesto nije u redu sa mojim stavom koji je identican vasem...smatram da istina i njena mladja sestra "istina" mogu biti ubojito emotivno oruzje ako dospeju u pogresne ruke...
 
...iliti....pesimista kaze ne moze biti gore...optimista ce reci moze,moze... :lol:

inace...neretko podsvesno ili ne,ono sto trazimo u drugima vidimo u nama samim


:lol:

ne bih bas rekla, sto se ovog drugog tice, iskustvo ima uticaja. ako se lose iskustvo nadogradi na nekoga ko je pesimista i prirodno nepoverljiv, dobijes nekoga ko sumnja u sve. mada, ni pesimizam nije los. uvek ocekujes najgore i ako se desi nisi iznenadjen, plus sto imas i plan b. :lol:
 
Da. Nosim pidzame danas. Des matora.
Hm, ne nije tako samo na folumu. Sto...neko cesce koristi virtuelnu realnost, to postaje mrkiji i radije se zlobi, ali ne i prepire, vec u sebi kuva kiseli kupus. Koriscenjem VR um ti se sakupi, zamuti i uopste nije fleksibilan u tom zgrcthenom stanju, a danas svako visi satima o kompu, gareci neku sasvim finu igru, radeci neki posao na kompu ili posecujuci sopstveni oltar za goozoo, Fejsbrooq. To sve utitche na mozg. Hah. Nisam jasan. Preterano koriscenje VR samo... oslobadja utrobu onoga, ko u njoj biva koriscen zauzvrat. Ne mozes koristiti VR a da VR ne koristi tebe. Razmisljaj o tom stvoru kao o cudovistu koje ti visi za vratom i sishe sokove kitchmene mozdine.
Dakle... sto ti gadnija utroba zapravo, VR ce ti samo pomoci u prosipanju sokova istih. Ili ako je dobra chak isto vazi. Ali dobro za druge nije dobro kao i dobro za tebe. Vaznije je dobro za tebe, naucih. Pipcima ruzicastim po svima ostalima!
A ljudi su uglavnom gadna nesrecna sorta, pa gotovo da coveku i ne bude zao da bude los. Vecina se ponasa kao da su usred saobracajne nesrece koja je zivot i onda gledaju samo kako da se izvuku, a ni sami ne znaju kuda bi, a da ne ogrebu dupe preterano ali tudje vrlo rado.
Racunao sam, istripovan jedne veceri, da kada bih posao sekirom na ljude koje sretnem na ulici, pokusavajuci da istrebim gamad koja sishe srecu, za 8 od 10 verovatno ne bih pogresio.
Ali, naucih takodje, da sve to nije vredno moje pljuvacke. Neka sishu se medjusobno, a ako zalutaju previshe blizu, na njihove kitchme ja imam pravo. Haha!
 
... gde god je ima ili nema - ljudi će je naći!

Eo još jedne teme što će povuče silne rasprave ili padne u zaborav, ali da ne bude šta nosite danas nego malo da se razmišlja. Mislim, nemam ništa protiv šta nosite danas :mrgreen: samo nekako mi se čini da bojkotujete sve teme koje nisu tog tipa.

Elem; na forumu mi se jako često dešava da napišem nešto sasvim naivno, nevino :rumenko: sa znakom pitanja na kraju, i da mi se posle toga od prve nervozne osobe nakači da sam imala podle misli i da sam htela da kažem ustvari nešto užasno, najčešće stereotipno i degradirajuće po kakvu grupu ljudi, gde su se oni pronašli :eek:

Aj, yebeš forum, može se okriviti nedostatak tona, nedostatak gestikulacije, reputacija aždaje :lol: ali problem je što mi se to dešava i privatno. Vrlo često se mnogi moji gestovi ili reči ili ne rađenje određenih stvari tumače sa najgore strane, tj. da sam imala nešto podlo u podsvesti dok sam to rekla, ili uradila. Ili, ako nisam to uradila, razlog nije što je, na primer, potpuno besmisleno peglati sintetičku majicu koja nije zgužvana i samo ću je upropastiti - nego sam ustvari lenja i "tu nešto foliram" kako bih izbegla taj... "rad".

Recite mi, nebitan je pol svakako (a gde da te turim?) je l se ovo i vama dešavaa? Al' dobro da razmislite, ili neka vam čak padne ova tema na pamet sledeći put kad vas neko okrivi za podlost a da ste se posle toga jednostavno našli u čudu.

Pitam se odakle izvire tako užasno mišljenje o ljudima, generalno, jer čini mi se da se ovo dešava (bar na forumu) svima, tj. da se svaki post prvo provuče kroz zlobno rešeto, da se izvuče najgore, a kad nema ništa loše - napravićemo, koji problem...
Koji je suštinski razlog za to, je l to neka opreznost, neki odbrambeni mehanizam u ljudima, strah? Autonomni nervni sistem... :eek:

znači...mora da je zadnje vreme došlo kad Leksa našla da piše o zlobi...:sad2:
 

Back
Top