„Ljudi zapanjeni koliko je jeftinije u Nemačkoj i Austriji“: Zašto je hrana u Srbiji poskupela duplo više nego u EU

[dlugomir]

Šta ti sve to vredi kad nemaš ajfon?
Msm, bez hrane, odeće i obuće možeš, ali bez ajfona nema života...

Zato se Lavrov pohvalio novim Ajfonom.
Inače priče Zx-a su klasičan epp. Većina Rusa živi gore od nas. Zato naši ljudi i ne idu tamo nego u Nemačku ili neku drugu zapadnu zemlju.

 

[zx16]

Šta ti sve to vredi kad nemaš ajfon?
Msm, bez hrane, odeće i obuće možeš, ali bez ajfona nema života...

Да, то највише погађа тинејџере и зависнике од геџета.

 

[Frederick_]

Zar nije Nemačka skroz propala?

Propade skroz. Bar po srBskim ultradesnicarima i SNS-ovcima

 

[Branko2018]

Konkurencija na tržištu najveća je dobrobit savremenog društva, poručila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, upozorivši pritom da bi upravo njen nedostatak na tržištu mogao da uspori pad cena hrane.

Bojazan da bi silazna inflacija u sektoru hrane mogla biti ugrožena manjkom konkurencije Tabaković je izrazila na tek završenom Kopaonik biznis forumu, ne precizirajući na koga i na šta konkretno misli.

„Svi možemo da doprinesemo vodeći računa o tome da pojedinačni interes jedne grupe ljudi ili jednog lobija ne bude generator inflacione spirale. Na primer, silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno bi mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu. Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti”, rekla je Tabaković.

Iz NBS nisu Danasu odgovorili pojašnjenjem na koga i na šta je konkretno mislila guvernerka, a više informacija o tome kakva je situacija kada se radi o konkurenciji na tržištu hrane nismo dobili ni od drugih zvaničnih državnih institucija, poput ministarstava poljoprivrede i trgovine.

Ono što od podataka znamo jeste da je inflacija pogodile sve segmente, i dok je ukupna 15 odsto, hrana je poskupela znatno više, čak 24,3 odsto. Duplo više nego u EU.

Cene mleka, sira i jaja skočile su za čak 43,3 odsto, a većina prehrambenih proizvoda poskupela je na godišnjem nivou više od 20 odsto. Toliko je poskupelo meso, ulje i masti skuplje su za 21 odsto, voće 20,2 odsto, povrće 18,4 odsto.

Ekonomista Saša Đogović kaže za Danas da je nedostatak konkurencije bio naročito vidljiv u sektoru mleka, pošto smo bili primorani na uvoz mleka jer je došlo do nestašice.

“Očigledno je da je do toga došlo zbog problema unutar same politike stočarstva i problema u vezi sa otkupnom cenom mleka. Ministarstvo poljoprivrede je to koje mora da vodi računa o visini premija za mleko, o podsticajima za razvoj govedarastva, jer postoji trend stalnog pada”, ističe Đogović.

U tom segmentu je problem zaista smanjene ponude, zahvaljujući, kako kaže, pre svega našim strukturalnim, unutrašnjim problemima, zbog čega je neophodno proaktivnije angažovanje resornog ministarstva.

“I u drugim segmentima je moguće da dolazi do određenih kartelizacija na tržištu, prećutnog dogovaranja oko cena, što sve može da utiče na cenu prehrambenih proizvoda”, kaže saradnik Instituta za političke studije.

Ako poljoprivredni rod, ističe Đogović, bude bar na nivou proseka, onda bi ponuda trebalo da bude izdašnija i u tom slučaju bi sa adekvatnom tržišnom inspekcijom i kontrolom trebalo da se predupredi eventualna kartelizacija na polju cena.

“Sigurno je da je deo problema i sa trgovačkim maržama, ali mislim da je ovde konkretno primarno problem sa proizvođačima, kod mleka je problem strukturalne prirode. Niske premije, sve manji stočni fond, na tome treba da se radi, treba da se stimulišu dodatno proizvođači mleka kako bi se ta proizvodnja oporavila”, napominje Saša Đogović.

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović kaže da poslednjih godinu i po dana imamo osetnu inflaciju i svaki mesec izjavu guvernerke da će ona uskoro da uspori. To je, kako kaže, neminovno da se dogodi i da će ako svakog meseca kažete isto jednom to i morati da se desi.

“U našem udruženju dugo pričamo o tome da se vidi, da i među tom slabom konkurencijom na tržištu imamo manje ili više slične cene. I onda kada nisu slične, kada ima nekih akcija, te cene budu drastično različite, čak i u okviru jednog istog trgovinskog lanca što nam govori da tu postoji priličan prostor za marže koje trgovci imaju. Čim imaju prostora za takva osetna sniženja”, ističe Gavrilović.

On kaže da ne zna da li je Tabaković to tek sada videla ili sada odlučila da pomene, ali da nedostatak konkurencije jeste realan problem.

“Pritom, ako uporedimo cene hrane kod nas i, na primer, u Nemačkoj ili Austriji, ljudi su zapanjeni koliko je jefitnija hrana tamo, a kod nas uvreženo mišljenje da smo zemlja proizvođač hrane. Ispada da je kod nas sve skuplje nego u zemljama razvijene Evrope”, napominje naš sagovornik.

Zato je neophodno, ističe, ne da se kaže već da se nešto konkretno preduzme.

“Ako država može da se umeša u prodaju naftnih derivata, ograničenjem cena koje nije dobro, što ne bi mogla da se umeša i u ograničenje cena hrane i tu ne mislim na one osnovne namirnice, već da se taj spisak malo proširi”, napominje Gavrilović.

Očigledno je, kako kaže, da država ima korist od toga, jer na veće cene ide veći PDV.

“Vrlo je moguće da ako neko prati te krive da primećuje da prihod od prodaje hrane, na primer, ne pada i onda neko kaže, ako narod ima para da plaća, što da država tu ne ućari, jer što je veća osnovica veći je i PDV”, napominje on.

Gavrilović kaže da sigurno ima nešto i “do proizvođača”, ali da država može preko tržišne inspekcije da uđe u strukturu cene i da građanima, potrošačima ako ništa drugo onda kaže šta plaćamo i kolike su te marže.

“Onda bi možda osvestilo građane, koji bi nekim bojkotom ili smanjenjem kupovine nekog asortimana naterali trgovce da smanje marže. Da nam kažu da znamo ko se bogati na nama”, ističe Dejan Gavrilović.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomij...i-poskupela-duplo-vise-nego-u-eu/?ref=twdanas

Znaš li priču o trećoj stepenici ?

 

[mačka zagrebačka]

Oće, naravno.
Sve te gluposti o nekoj propasti amerike, nemačke, Kine, Rusije su postale dosadne.
Amerika ne oseća ovo sranje u Ukrajini.
Nemačka je toliko jaka da može da trpi ovo još 5 godina bez ikakvih problema.
Rusija je u najgorem slučaju na istom.
A braća Kinezi profitiraju debelo, iduće godine su najjači na planeti.

Jedini koji uvek nahebu su oni mali.
Tako da ... braćo Srbi, spremite se...

je bome je

https://v16-webapp-prime.tiktok.com/video/tos/useast2a/tos-useast2a-ve-0068c002/ok4kvAse2SgXbDoHFb8bCCgJfbhhzsQKjEnwIe/?a=1988&ch=0&cr=0&dr=0&lr=tiktok_m&cd=0|0|1|0&cv=1&br=1074&bt=537&cs=0&ds=3&ft=_RwJrBATq8ZmohhzDc_vjtIP8AhLrus&mime_type=video_mp4&qs=0&rc=aTdkOjw3MzxpaWc2Njw8PEBpM2l1ZWY6Znl1aDMzNzczM0BiYWBjMTIwNmAxMmMwMi8vYSNvamQucjRnYG9gLS1kMTZzcw==&btag=80000&expire=1678490066&l=20230310171351E77F2F77D1CDF4300EC7&ply_type=2&policy=2&signature=ff87a67524e9cfbd7818a82955953cc0&tk=tt_chain_token

 

[neoplanta again]

Kupovne slatkiše davno sam prestao da jedem a nutellu sam pravim u blanderu

od čokolade koja nije kupovna

 

[FDDD]

od čokolade koja nije kupovna

Ne stavljam ni gram čokolade! U blender ide pečeni lešnik, urme, med i kakao

 

[Petar_Petrovic]

Zato sto je nastupilo gold doba AV-a...

 

[Umri_muski]

Ne mogu da verujem da neko tvrdi da je hrana u Nemackoj jeftinija.....taj je neprijatelj Srbije i odmah da se izbaci sa foruma trajno i blokira svaka nova registracija..
I da mu se neda povratak u Srbiju...

 

[bmaxa]

Ko ovde zivi i sam pakao mu nece tesko pasti.

Није још дошло до нивоа 93’… скупо јесте али можеш више од кило кромпира да купиш за плату...

 

[Umri_muski]

Sreca ne kupujem krompir pa imam za 3 kg svezeg svinjskog mesa

 

[Cosmopolite]

Kupovne slatkiše davno sam prestao da jedem a nutellu sam pravim u blanderu

Daj recept.

 

[Cosmopolite]

Није још дошло до нивоа 93’… скупо јесте али можеш више од кило кромпира да купиш за плату...

I kupus je jeftiniji od krompira i to dosta.

 

[savasavanovic]

Gledajući koliko ima debelih ljudi na ulicama, reklo bi se da ni kod nas ne fali hrane.

Не, то је показатељ да већина људи штеди на храни.Уносе се јефтине калорије-тестенине, прерађевине пуне адитива и друге јефтиније намирнице богате угљеним хидратима, а мање се користе месо, млеко и јаја.Тај начин исхране гоји.

 

[Sizif]

Не, то је показатељ да већина људи штеди на храни.Уносе се јефтине калорије-тестенине, прерађевине пуне адитива и друге јефтиније намирнице богате угљеним хидратима, а мање се користе месо, млеко и јаја.Тај начин исхране гоји.

Šalim se ja malo, već decenijama unazad vlada pravilo da su siromašni slojevi ljudi u proseku deblji jer jedu neumereno mnogo loše hrane i generalno nemaju ni vremena ni želje da se bave sobom.

Ali isto mislim da čovek ne mora biti bogat da bi jeo ispravno. Više je to stvar lične odluke.

 

[FDDD]

Daj recept.

Ništa lakše, uzmeš dobar blender, staviš unutra pečen lešnik, miksaš dok se ne pretvori u lešnik puter. Posle dodaješ kakao i urme (ja koristim urme umesto šećera). Nemam meru, dodajem kakao i urme dok ne osetim da mi je ukusno.
Sve u svemu nije baš ukus one nutelle sa palminim uljem, glukoznim sirupom, aditivima... ali je super zdrav krem posebno ako se stave urme umesto šećera

 

[Cosmopolite]

Ništa lakše, uzmeš dobar blender, staviš unutra pečen lešnik, miksaš dok se ne pretvori u lešnik puter. Posle dodaješ kakao i urme (ja koristim urme umesto šećera). Nemam meru, dodajem kakao i urme dok ne osetim da mi je ukusno.
Sve u svemu nije baš ukus one nutelle sa palminim uljem, glukoznim sirupom, aditivima... ali je super zdrav krem posebno ako se stave urme umesto šećera

Thx bro, imam nutribulet.

 

[FDDD]

Thx bro, imam nutribulet.

Ne znam kako će ići sa time jer mora lešnik lepo da se samelje da bude glatka masa kao puter. Ja imam neki kineski sa amazona koji kao ima 2000w i ako lažu opet je jak, ja ga ganjam kao konja, meljem sve živo

 

[savasavanovic]

Ali isto mislim da čovek ne mora biti bogat da bi jeo ispravno. Više je to stvar lične odluke.

Не мора бити богат али не сме бити сиромашан.Људи раде 10 или 12 сати и треба им енергија да то издрже, а ко дуго ради мора да једе неки џанк-фуд на брзину, јер нема времена да једе припремљену кућну храну.

 

[bernardo]

Konkurencija na tržištu najveća je dobrobit savremenog društva, poručila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, upozorivši pritom da bi upravo njen nedostatak na tržištu mogao da uspori pad cena hrane.

Bojazan da bi silazna inflacija u sektoru hrane mogla biti ugrožena manjkom konkurencije Tabaković je izrazila na tek završenom Kopaonik biznis forumu, ne precizirajući na koga i na šta konkretno misli.

„Svi možemo da doprinesemo vodeći računa o tome da pojedinačni interes jedne grupe ljudi ili jednog lobija ne bude generator inflacione spirale. Na primer, silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno bi mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu. Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti”, rekla je Tabaković.

Iz NBS nisu Danasu odgovorili pojašnjenjem na koga i na šta je konkretno mislila guvernerka, a više informacija o tome kakva je situacija kada se radi o konkurenciji na tržištu hrane nismo dobili ni od drugih zvaničnih državnih institucija, poput ministarstava poljoprivrede i trgovine.

Ono što od podataka znamo jeste da je inflacija pogodile sve segmente, i dok je ukupna 15 odsto, hrana je poskupela znatno više, čak 24,3 odsto. Duplo više nego u EU.

Cene mleka, sira i jaja skočile su za čak 43,3 odsto, a većina prehrambenih proizvoda poskupela je na godišnjem nivou više od 20 odsto. Toliko je poskupelo meso, ulje i masti skuplje su za 21 odsto, voće 20,2 odsto, povrće 18,4 odsto.

Ekonomista Saša Đogović kaže za Danas da je nedostatak konkurencije bio naročito vidljiv u sektoru mleka, pošto smo bili primorani na uvoz mleka jer je došlo do nestašice.

“Očigledno je da je do toga došlo zbog problema unutar same politike stočarstva i problema u vezi sa otkupnom cenom mleka. Ministarstvo poljoprivrede je to koje mora da vodi računa o visini premija za mleko, o podsticajima za razvoj govedarastva, jer postoji trend stalnog pada”, ističe Đogović.

U tom segmentu je problem zaista smanjene ponude, zahvaljujući, kako kaže, pre svega našim strukturalnim, unutrašnjim problemima, zbog čega je neophodno proaktivnije angažovanje resornog ministarstva.

“I u drugim segmentima je moguće da dolazi do određenih kartelizacija na tržištu, prećutnog dogovaranja oko cena, što sve može da utiče na cenu prehrambenih proizvoda”, kaže saradnik Instituta za političke studije.

Ako poljoprivredni rod, ističe Đogović, bude bar na nivou proseka, onda bi ponuda trebalo da bude izdašnija i u tom slučaju bi sa adekvatnom tržišnom inspekcijom i kontrolom trebalo da se predupredi eventualna kartelizacija na polju cena.

“Sigurno je da je deo problema i sa trgovačkim maržama, ali mislim da je ovde konkretno primarno problem sa proizvođačima, kod mleka je problem strukturalne prirode. Niske premije, sve manji stočni fond, na tome treba da se radi, treba da se stimulišu dodatno proizvođači mleka kako bi se ta proizvodnja oporavila”, napominje Saša Đogović.

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović kaže da poslednjih godinu i po dana imamo osetnu inflaciju i svaki mesec izjavu guvernerke da će ona uskoro da uspori. To je, kako kaže, neminovno da se dogodi i da će ako svakog meseca kažete isto jednom to i morati da se desi.

“U našem udruženju dugo pričamo o tome da se vidi, da i među tom slabom konkurencijom na tržištu imamo manje ili više slične cene. I onda kada nisu slične, kada ima nekih akcija, te cene budu drastično različite, čak i u okviru jednog istog trgovinskog lanca što nam govori da tu postoji priličan prostor za marže koje trgovci imaju. Čim imaju prostora za takva osetna sniženja”, ističe Gavrilović.

On kaže da ne zna da li je Tabaković to tek sada videla ili sada odlučila da pomene, ali da nedostatak konkurencije jeste realan problem.

“Pritom, ako uporedimo cene hrane kod nas i, na primer, u Nemačkoj ili Austriji, ljudi su zapanjeni koliko je jefitnija hrana tamo, a kod nas uvreženo mišljenje da smo zemlja proizvođač hrane. Ispada da je kod nas sve skuplje nego u zemljama razvijene Evrope”, napominje naš sagovornik.

Zato je neophodno, ističe, ne da se kaže već da se nešto konkretno preduzme.

“Ako država može da se umeša u prodaju naftnih derivata, ograničenjem cena koje nije dobro, što ne bi mogla da se umeša i u ograničenje cena hrane i tu ne mislim na one osnovne namirnice, već da se taj spisak malo proširi”, napominje Gavrilović.

Očigledno je, kako kaže, da država ima korist od toga, jer na veće cene ide veći PDV.

“Vrlo je moguće da ako neko prati te krive da primećuje da prihod od prodaje hrane, na primer, ne pada i onda neko kaže, ako narod ima para da plaća, što da država tu ne ućari, jer što je veća osnovica veći je i PDV”, napominje on.

Gavrilović kaže da sigurno ima nešto i “do proizvođača”, ali da država može preko tržišne inspekcije da uđe u strukturu cene i da građanima, potrošačima ako ništa drugo onda kaže šta plaćamo i kolike su te marže.

“Onda bi možda osvestilo građane, koji bi nekim bojkotom ili smanjenjem kupovine nekog asortimana naterali trgovce da smanje marže. Da nam kažu da znamo ko se bogati na nama”, ističe Dejan Gavrilović.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomij...i-poskupela-duplo-vise-nego-u-eu/?ref=twdanas

Јбт, брате, банане некад биле 35 динара. Данас, оне најзеленије 200 па на горе...

 

[ves.bole]

Јбт, брате, банане некад биле 35 динара. Данас, оне најзеленије 200 па на горе...

Daj, ne lupetaj, nikad banane nisu bile 35 dinara, bar ne u novijoj istoriji.
Izvinjavam se ako si mislio na vreme Kralja Milana ili ranije...

 

[bernardo]

Daj, ne lupetaj, nikad banane nisu bile 35 dinara, bar ne u novijoj istoriji.
Izvinjavam se ako si mislio na vreme Kralja Milana ili ranije...

Мјкм, ја сам банане купово за 35 до 40 ђена. То ти је тако у мом месту. У бг и нс је скупље сигурно било и тада

 

[Admin Sredoje]

Daj, ne lupetaj, nikad banane nisu bile 35 dinara, bar ne u novijoj istoriji.
Izvinjavam se ako si mislio na vreme Kralja Milana ili ranije...

godinama su dve banane bile oko 40..50 din posto obicno tako uzimam
sad su skuplje
cene su otisle u piiizdu materinu

 

[Jary]

masline u Nemackoj 1E kod nas 3E. cokolada 1E tamo 1E ovamo. Tamo radnik primi 2000 ovde 340E ajd sad?

 

[bernardo]

godinama su dve banane bile oko 40..50 din posto obicno tako uzimam
sad su skuplje
cene su otisle u piiizdu materinu

Не знам када ће више те цене стати, усталит се...и да ли ће...