Ево како Вучић и његова УДБА сарађују са ХДЗ-ом и хрватским службама
Драгомир Анђелковић
08:40 15.10.2024.
1
Док сам био у блиским односима са Вучићем – а тако је било пре него што је дошао на власт и неко време после тога – упорно сам га убеђивао да Безбедносно-информативна агенција (заправо маскирана Удба) буде укинута због тоталитарног наслеђа којим је оптерећена и даље живог таквог духа, те да њено седиште познато као „Брдо“ буде претворено у Музеј злочина у име државе, а новоформирана служба која би њу заменила добије нову централу.
Инсистирао сам и на отварању досијеа некадашње и садашње тзв. државне (прецизније режимске) безбедности али и расветљавању њених злочина из прошлости. Све то сам радио не само иза затворених врата већ и објављујући низ текстова, какав је, између осталог, онај који је изашао у Данасу 2013: „Државни злочини и (не)ефикасна правда“. Од свега реченог, наравно, није било ништа.
Тадашњи први потпредседник владе – иако је у време док је био у опозицији презирао политичку полицију сматрајући да је гнездо злодела – брзо је схватио колико му користи. Била му је мрска док је није ставио под своју контролу (и вероватно „препаковао“ свој досије), онда је постала једно од средстава продубљивања и очувања његове узурпаторске власти.
Како је отприлике говорио: „врх БИА је користан олош“, а он није гадљив на било шта што може да послужи његовом самодржављу. Поготово ако се ради о стручњацима за прикривену и отворену репресију, подметања, монтажу, шпијунирање неистомишљеника, преваре. Александар Вучић је брзо показао своје право лице, а политичка полиција у виду Стаљинових бркова у њега се сјајно уклопила.
У мери у којој се систем трансформисао из компетитивне аутократије (где бар постоји привид демократије) у постмодерну диктатуру (неостаљинизам без логора смрти), и БИА је скинула маску и све отвореније почела да делује као некадашња злогласна ОЗН-а. У то сам се додатно уверио у петак 11. октобра, када сам дошао пред студио Славија инфо ТВ, како би у 9 часова снимио интервју са уредником тог јутјуб канала Љубомиром Стефановићем.
У просторијама Славија инфо није било никога, нити се у ико појавио у догледно време. Брзо се испоставило да су око 8 сати агенти БИА киднаповали Стефановића и одвели га на тзв. информативни разговор у своје просторије у полицијској станици Вождовац (узгред у демократским земљама ненормално је такво спајање јавне безбедности и политичке полиције). Ту је без могућности да позове адвоката задржан сатима а пошто је пуштен није му дат било какав документ који се односи на привођене. Стога речено и називам режимским киднаповањем.
Дан раније, у четвртак 10. октобра, Вечерње Новости – готово сигурно по налогу Вучића или његових кључног јуришника у БИА, са намером да будем дискредитован у тзв. национално настројеном делу јавности – објавиле су бљувотине упаковане у текст: „Ко о чему Драгомир Анђелковић о БИА“. У мору трагикомичних лажи ту се посебно издваја једна.
Да сам био (а можда и остао) хрватски шпијун. Помиње се неки, како је речено, „контроверзни хрватски дипломата“ (што треба читати као обавештајац) Миљенко Пекић, који ме је као заврбовао. Тог човека нити сам упознао, нити сам за њега знао до тог дана, али пошто сам се распитао испоставило се да је стварно службовао у Београду у време док је председник Србије био Борис Тадић, а водећу улогу у влади имала Демократска странка (које сам иначе интензивно критиковао због попустљивог односа према Хрватској, коју смо могли да притиснемо пред улазак у ЕУ како би побољшала положај српске мањине).
Истог дана у виду изјаве за канал Србин инфо реаговао сам на такве глупости. Налогодавце из БИА највероватније је највише је погодило то што сам истакао да су или потпуно неспособни, или је Александар Вучић био сарадник ток Миљенка Пекића. Колико знам он је био спреман да шурује са било ким да би срушио ондашњу власт (Шарићи, Мило Ђукановић, француске и друге западне службе пошто је Тадић одбио да преда север Косова). Што онда не би радио и са Хрватима? Поготово што очито и сада има договор за ХДЗ-ом да пред хрватске изборе он напада њих, а пред српске они њега, и тако међусобно подижу рејтинг.
Иако тога нисам свестан, могуће је да сам код Вучића и упознао тог хрватског обавештајца. Ако и нисам а БИА „мисли“ да сам са њим сарађивао (а из текста произлази да то одавно зна) како је онда могла да допусте да се ко зна колико пута сретнем са председником српске владе и затим председником Републике Србије?
Да ли је онда можда БИА прошарана хрватским шпијунима па помаже оток информација у обавештајне структуре суседне земље (познато је да Вучић у свом кругу олако говори и о ономе што може да се назове државним тајнама)? Наравно, све то су празне приче јер је текст саткан од лажи, али се из онога што сам рекао јасно види до које мере су површни и неспособни они који воде БИА. Они очито нису желели да буде снимљен наставак приче о њиховим неделима (а то је било договорено преко „отворене“ линије коју несумњиво прислушкују).
Наполеонов секретар Луј Бурјен у својим мемоарима (1829) изнео је став да је француски цар био убеђен да политичка полиција много више измишља него што открива битних ствари, укључујући и завера. Оне које „разоткрије“ углавном су намештене, а оне које се догоде није способна да детектује, или је и сама у њих умешана.
То још пре важи за тзв. српску специјалну службу која је у потпуности сведена на агитпроп-батинашки сервис СНС-а. Та чињеница се не сме занемарити, јер иако је „служба“ неспособна да штити државу, представља огромну опасност за све оне који се не слажу за Вучићевим опскурним режимом.
Отуда, чак и они којима из (гео)политичких разлога није по вољи, како се обично оцењује, наглашено национално оријентисан канал Славија инфо, морали би да реагују због репресије са којом се суочио Љубомир Стефановић.
Сада је под ударом Вучићеве „удбе“ он, а сутра може да буде било ко од новинара и уредника Н1, Нове С, Данаса и других медија, који нису под контролом владајуће гарнитуре.
https://srbin.info/politika/evo-kako-vucic-i-njegova-udba-saradjuju-sa-hdz-om-i-hrvatskim-sluzbama/
