Samo površinski ih poznaješ...
otac mi je bio bolestan od kad sam bio jos beba, dakle ako ga se ikakvog secam, to je kao invalida, jer je imao slog od alkohola, mozda je hteo da se ubije
Kontroliši tu anksioznost. Kažu da meditacija pomaže...
nemam okruzenje za meditaciju, nemam svoju privatnu sobu, gde god da odem van, ne osecam mir, slobodu, privatnost, intimnost sam sa sobom. Majka se jos i brine kad me nema duze, a ne volim da je lazem, sve joj kazem iskreno, ako joj nesto ne kazem, to je zbog moje sopstvene sramote od samog sebe, i ona taj strah i brigu za mene kad me nema kod kuce, u sebi ne moze da kontrolise. Stariji brat, jedina muska figura koju imam u kuci, je jako negativan. Sramota me je da pravim lazni kontrast za budale u kuci da radim nesto kao sujetni rob u ovom robovlasnickom opresivnom sistemu, a on tako depresivan i nekako apatican, ali cudno apatican. Kad god hocu da popricam sa njim, on je drčan, i meni je zbog cele ove situacije neprijatno. Pokusao sam da radim u mcdonald's-u pre oko mesec dana, ali ni jedan dan nisam otisao da radim zbog ekstremne anksioznosti i nereda koji se stvori u kuci, i moje hladnoce koju bih morao da imam oko prakticnih stvari jer u poslu nema empatije, i onda sam isfrustriran i besan i puknem i ne mogu na posao. Dakle odmah sam dao otkaz - na vrh toga da vec imam odbojnost prema bilo kakvog izivljavanju nad slabijim bicima koja imaju osecanja poput zivotinja (u ovom smislu, grilovanje burgera). Znaci vristim u sebi. Kakvi bre psihoterapeuti, psihijatri, to su sve neiskusne budale koje nisu pod mojom kozom i intuitivno je da ne mogu da mi pomognu. Sve sto oni jesu je to da su umisljeni, i jos su paraziti, i unistavaju tudja zdravlja lekovima koji naravno ne mogu da budu potpuna zamena za zdrav psihofizicki zivot.
Jel svaki život protraćen ili neki ima smisao?
Zavisi koga pitas, ja ne mogu da pricam za druge, ali moj je imao smisla dok sam bio u svom svetu kao klinac, u masti, kako sam odrastao, video sam kako je zivot sranje, dakle meni je sada u ovim godinama svaki dan traćenje
Svrha je ono što postignemo za života, na šta smo ponosni...
nemam ponos, i ne mogu ni na sta da budem ponosan, jer to uzrokuje i nuspojave negativnih emocija kod drugih, tako da ponos nije apsolutno dobra stvar, pa me prema tome i ne interesuje.
