ljubavi bez

može li se živeti bez ljubavi? ok, znam, ne može se bez hrane, vode i vazduha, sve ostalo može, a i ne mora..
ali da li čovek može biti srećan bez ljubavi? da li život ima smisla ako čovek ne voli i/ili nije voljen? ovde mislim isključivo na romantičnu ljubav između dve suprotnopolne osobe, aj dobro može i istopolne, a ne na ljubav prema deci, roditeljima, prijateljima itd..
zbog čega se predpostvalja da je ljubav uslov za sreću? zašto se kaže da ništa drugo nije bitno ako se ljudi vole? zar nije uslov za sreću pre svega zdravlje nas samih i naših bližnjih, a nakon toga mogućnost normalnog života u materijalnom smislu? jer realno, kako neko može biti srećan ako voli i/ili je voljen, a bolestan je i nema šta da jede? da li je priča o ljubavi varka, iluzija kojom se teše baš ti ljudi kojima nedostaju druge stvari u životu? i pošto se sve više ovde na ljisu upliće i religija, aj i ja da posolim malo- da li je ljubav poput religije, nešto u šta verujemo i kada nema nikakvog smisla, nešto u čemu tražimo utehu kada se sve ostalo raspada?
da bolje je bez ljubavi zbog toliko ???
 
Moze cesto i mnogo srecnije nego u ljubavi.
Ljubav je dodatak u zivotu i zaista povecava energiju i produzava zivot,
ali covek moze ziveti bez ljubavi. mnogi ne bi trebalo ni da razmisljaju o ljubavi,
ako nisu sposobni da se predaju bez ostatka.

- - - - - - - - - -

mnogima je normalno i dovoljno, jedi, spavaj i ebi, nekima intelegentnijim je potrebno i nesto vise, neko angazovanje,
a sasvim i najmanjem broju je ljubav osnova zivota. Drugo je pitanje sta ko podrazumeva pod ljubav.:)
 
Može. Na primer, ja sam ekstremno neostvarena osoba po pitanju tih ljubavno emotivnih stvari. Nikada nisam nešto jurio za ženama a one još manje zamnom. Možda mi je to nekada smetalo (mada se baš i ne sećam) ali sada sigurno ne. Sada mi je svejedno.
Šta ima sad matora konjina da se rasplinjujem u nekim emocijama i da prdim o nekoj ljubavi i udvaranju i ostalim glupostima.
Sa druge strane, ne mogu ni da zamislim sebe kako se nekome udvaram i mastim i viđam se, ispijam pićenca, šetam se držeći se za rukice... Nemam ja za te stvari ni vremena ni živaca. Ja sam uvek bio prilično neshvaćen čovek i takav ću biti dok ne "bacim kašiku".
Tako da se bez ljubavi svakako može živeti.
 
Može. Na primer, ja sam ekstremno neostvarena osoba po pitanju tih ljubavno emotivnih stvari. Nikada nisam nešto jurio za ženama a one još manje zamnom. Možda mi je to nekada smetalo (mada se baš i ne sećam) ali sada sigurno ne. Sada mi je svejedno.
Šta ima sad matora konjina da se rasplinjujem u nekim emocijama i da prdim o nekoj ljubavi i udvaranju i ostalim glupostima.
Sa druge strane, ne mogu ni da zamislim sebe kako se nekome udvaram i mastim i viđam se, ispijam pićenca, šetam se držeći se za rukice... Nemam ja za te stvari ni vremena ni živaca. Ja sam uvek bio prilično neshvaćen čovek i takav ću biti dok ne "bacim kašiku".
Tako da se bez ljubavi svakako može živeti.

Samo ti njima reci: "Lezi i rasiri noge, ne pricaj bajke!" i sve ce biti ok.
 

Back
Top