Cakana Andjelic
Poznat
- Poruka
- 8.142
-
- Popularno:
- Dužina trajanja sexualnog odnosa
- Dabome
- Neozbiljna veza
- Koja su jaja najtvrđa?
- Masovna hapsenja i premlacivanja...
- Zbog čega je samoubistvo neoprostivo?
- Da li se napinjete u WC-u do te mere da...
- Papuče sa bodljama
- Na danasnji dan NATO pakt je pocinio...
- Treci svetski rat - Misaoni eksperiment
Ljubav
- Začetnik teme gost 189405
- Datum pokretanja
момоа
Legenda
- Poruka
- 71.649
Postoji vrlo malo ljudi sa kojima osetim da smo na istoj talasnoj duzini i tad se ego raspline u etar, dozivljaj je jako oslobadjajuc, osecaj kao da sam u blagoj narkozi, neosetljiv na negativne nadrazaje. Takve osobe uvek drzim tu negde, kao neki štek droge, da ih ubrizgam kad su mi potrebni, a i oni mene. Potrebni su mi da se oslonimo jedni drugima na ledja kad imamo neki problem ili nam je jednostavno potrebno punjenje baterija. Iako na prvi pogled ne toliko bitni u mom zivotu, oni su zapravo alfa i omega.
Ne govorim o onoj konvencionalnoj ljubavi, kad su dvoje u vezi, nekom drugom prilikom..
Ne govorim o onoj konvencionalnoj ljubavi, kad su dvoje u vezi, nekom drugom prilikom..
Cakana Andjelic
Poznat
- Poruka
- 8.142
Sebastian5
Domaćin
- Poruka
- 4.464
Manastirka
Buduća legenda
- Poruka
- 26.992
Ja znam samo dvoje takvih ljudi... ali i toliko bude dovoljno. Sve dok ih bude bilo, biću ok...
gost 391595
Buduća legenda
- Poruka
- 35.177
Pa šta znam, kad je moja drugarica prerano izgubila majku, plakala sam kao da je moja, i tu sam jasno uvidela to poništavanje granica ega kad nekoga jako volišJel bas moraju oboje da placu? Pitam za druga
Ne mogu da zamislim neku regresiju na manju ljubav od te, a ni ne trudim se, ide mi se samo uvis i uzbrdo
KPCTAHK
Poznat
- Poruka
- 8.694
Ako se pitaš onda je nemaš, ništa o njoj ne znaš i kakva je nikada nećeš da saznaš …
gost 391595
Buduća legenda
- Poruka
- 35.177
Ustvari, šta ja serem. MorajuJel bas moraju oboje da placu? Pitam za druga
Cakana Andjelic
Poznat
- Poruka
- 8.142
Manastirka
Buduća legenda
- Poruka
- 26.992
Bez reči te čitaju k'o "bukvar" i ne moraš ništa da im objašnjavaš.
KPCTAHK
Poznat
- Poruka
- 8.694
Uvek je jednostrana, ali nekada se i dogodi da se poklopi …kod mene uvjek jednostarano
Cakana Andjelic
Poznat
- Poruka
- 8.142
Sebastian5
Domaćin
- Poruka
- 4.464
Sixx a.m.
Aktivan član
- Poruka
- 1.490
Postoji, ali ce da prodje, jer nista nije vecno osim gluposti. Ako ne, onda nista...zivis bez ljubavi.
Manastirka
Buduća legenda
- Poruka
- 26.992
Cakana...kad stvari ne idu baš kako mi želimo, moramo da malo menjamo ili sebe ili "smer" kojim idemo. Nema druge i nema tu velike filozofije.Ako duže vremena osećaš nezadovoljstvo, nešto ipak mora da se promeni. Ili u tebi ili u tvom životu.Probaj malo...nije teško.Ako imaš volje, naćićeš i snage i biće sve bolje.sirimo negativnu energiju
KPCTAHK
Poznat
- Poruka
- 8.694
- Poruka
- 6.261
gost 189405
Elita
- Poruka
- 16.683
- Poruka
- 6.261
kad imas dva oblutka u glavi a tek u dushi onda si definitivno schizoNisi razumela Platona - on je govorio o dva oblutka jedne duše koji se stalno traže i ukoliko im uspe da se pronađu i u nerazmrsivost spoje - ljubav to je … Dva tela, a jedna duša, vazdignuta do nebesa, a u nerazmrsivost ih spaja kesa …
gost 189405
Elita
- Poruka
- 16.683
Sluzimo narodusirimo negativnu energiju
gost 189405
Elita
- Poruka
- 16.683
- Poruka
- 6.261
gost 391595
Buduća legenda
- Poruka
- 35.177
Nisam ni parafrazirala Platona, automatonuNisi razumela Platona - on je govorio o dva oblutka (muški i ženski) jedne duše, koji se stalno traže, i ukoliko im uspe da se pronađu i u nerazmrsivost spoje - ljubav to je … Dva tela, a jedna duša, vazdignuta do nebesa, a u nerazmrsivost ih spaja kesa …
Dva tela, jedna duša... miss me with that bullshit
- Poruka
- 6.261
ali da dam doprinos ko ima strpljenja...
Citajuci ovu raspravu dolazim do zakljucka da ono cudo koje se ljudima ne desi nikad ili jednom, mozda najvise dvaput u zivotu niko nije osetio ili barem nije osetio na pravi nacin. Zena ili muskarac su totalno nebitne odrednice u desavanju psihofizicke tajne koju nijedna naucna disciplina ne moze da objasni na pravi nacin. Frljanje sa imenicama i pridevima necega sto je imanentno, od vise sile dato i neobjasnjivo zdravom ljudskom razumu, samo pokazuje sustinu besmisla "naucnog" razgovora o tome. Mogu biti ispisani tomovi knjiga o tom fenomenu, nijedan nece docarati efemernu osnovu njenog nastanka. Smisao zivota svakoga od nas nije konformizam ili neka forma lazne duhovne stabilnosti, vec traganje i bunt sto je sasvim suprotno konformizmu i odlika je kreacije odnosno stvaranja. Traganje za samim sobom, neprepoznatljivo traganje za raspadnutim delovima nas samih i sakupljanje delova koji nas cine kompletnim licnostima je sustina svakoga od nas.
Da bi bili kompletni moramo makar jednom osetiti to nesto sto spaja zivot i smrt, ovozemaljsko i ono fascinantno nepoznato i gde hodajuci po ivici svesti pokusavamo da spoznamo sta znaci sama ta rec, odnosno frljajuci pojam koji je ne retko ofucan od silne upotrebe. Jer te stvari se ne mogu nicim zemaljskim opisati pa bili mi pesnici, knjizevnici, muzicari ili slikari. Sustina je u spoju hemije i vantelesnog prebacenog u dimenziju subsvesti naseg bica koja je jos jedina stvar koja nas cini na neki nacin zivotinjskim "gospodarima" ove planete. Kada nam taj donji deo ledenog brega odstrane, hirurski ili genskim eksperimentima, morfoloski cemo postati zombirani roboti kojima nece biti potrebna ni demokratija a ni anarhija jer cemo se sustinski ponasati na isti nacin ma kakva bila spoljna senzacija.
Smisao zivota je u iscekivanju tog trenutka koji moze trajati hiljaditi deo sekunde donoseci nam perceptivnu muku koja po pravilu izmamljuje onaj spoljni sjaj kome nije povod ni lepota posmatranoga, ni nagota, ni zelja, ni bilo koje poznato ljudsko osecanje koje se ne moze banalizovati recima ma kako lepo i smisleno te reci bile spakovane. Tren je dovoljan da spoznamo sebe u drugome, godine su mozda potrebne da taj drugi oseti slicno u sebi ali po pravilu spram nekog treceg. Momentalne obostrane ljubavi su nemoguce, bas kao sto su nemoguci konstantni sudari dva ista atoma ili dva ista univerzuma. Isti dozivljaj, istog intenziteta u istoj jedinici vremena na istom prostoru od dve razlicite jedinke je laicki receno nemoguca misija. Zato je ta spoljna kreacija nase sustine, kvarka nase alternativne realnosti koju osetimo delom vremena ovog proslog ili buduceg, jednom u pola ili tricetvrt veka ispunjenje svrhe naseg postanka. Zivot bez tog trenutka je nistavan ma koliko bio ulickan i nacifran da ga svako pozeli za sebe. Ali, neki to nikad nece shvatiti ili sto je jos teze po njih, ikad doziveti.
Tako je bog uredio svet, odnosno tako je uredio nas ljude. Nekome je dao nekom nije, nekom dao pa mu posle uzme, nekoga time obogati ali ga stavi na marginu zivota i napravi ga slavnim posle smrti dok nekog anonimusa obdari mozda delom moci koje sam ima. Ko god bio u pitanju, neko obdaren, slavan ili na margini, pouzdan ili nepouzdan, ocajan ili stena, prav ili naopak, mozda licemer ili cak zao, svako od njih za tim traga, iskreno ili neiskreno, sa sirokim otvorenim duhom ili sa carigradskim zidovima oko sebe koji kriju kao zmija noge tu potrebu iza sto i jedne brave cekajuci da neko zakuca ili gurne pravi kljuc ne shvatajuci da je kljuc u njima samima. Danasnji covek je savrsen u odnosu na ono sta ce od njega postati za koju deceniju bas kao sto je nesavrsen za onog coveka od pre nekoliko decenija ranije. Jedina stvar koja moze da nas spase od samounistenja je upravo tema o kojoj se ovde govori. Ni manje ni vise.
Citajuci ovu raspravu dolazim do zakljucka da ono cudo koje se ljudima ne desi nikad ili jednom, mozda najvise dvaput u zivotu niko nije osetio ili barem nije osetio na pravi nacin. Zena ili muskarac su totalno nebitne odrednice u desavanju psihofizicke tajne koju nijedna naucna disciplina ne moze da objasni na pravi nacin. Frljanje sa imenicama i pridevima necega sto je imanentno, od vise sile dato i neobjasnjivo zdravom ljudskom razumu, samo pokazuje sustinu besmisla "naucnog" razgovora o tome. Mogu biti ispisani tomovi knjiga o tom fenomenu, nijedan nece docarati efemernu osnovu njenog nastanka. Smisao zivota svakoga od nas nije konformizam ili neka forma lazne duhovne stabilnosti, vec traganje i bunt sto je sasvim suprotno konformizmu i odlika je kreacije odnosno stvaranja. Traganje za samim sobom, neprepoznatljivo traganje za raspadnutim delovima nas samih i sakupljanje delova koji nas cine kompletnim licnostima je sustina svakoga od nas.
Da bi bili kompletni moramo makar jednom osetiti to nesto sto spaja zivot i smrt, ovozemaljsko i ono fascinantno nepoznato i gde hodajuci po ivici svesti pokusavamo da spoznamo sta znaci sama ta rec, odnosno frljajuci pojam koji je ne retko ofucan od silne upotrebe. Jer te stvari se ne mogu nicim zemaljskim opisati pa bili mi pesnici, knjizevnici, muzicari ili slikari. Sustina je u spoju hemije i vantelesnog prebacenog u dimenziju subsvesti naseg bica koja je jos jedina stvar koja nas cini na neki nacin zivotinjskim "gospodarima" ove planete. Kada nam taj donji deo ledenog brega odstrane, hirurski ili genskim eksperimentima, morfoloski cemo postati zombirani roboti kojima nece biti potrebna ni demokratija a ni anarhija jer cemo se sustinski ponasati na isti nacin ma kakva bila spoljna senzacija.
Smisao zivota je u iscekivanju tog trenutka koji moze trajati hiljaditi deo sekunde donoseci nam perceptivnu muku koja po pravilu izmamljuje onaj spoljni sjaj kome nije povod ni lepota posmatranoga, ni nagota, ni zelja, ni bilo koje poznato ljudsko osecanje koje se ne moze banalizovati recima ma kako lepo i smisleno te reci bile spakovane. Tren je dovoljan da spoznamo sebe u drugome, godine su mozda potrebne da taj drugi oseti slicno u sebi ali po pravilu spram nekog treceg. Momentalne obostrane ljubavi su nemoguce, bas kao sto su nemoguci konstantni sudari dva ista atoma ili dva ista univerzuma. Isti dozivljaj, istog intenziteta u istoj jedinici vremena na istom prostoru od dve razlicite jedinke je laicki receno nemoguca misija. Zato je ta spoljna kreacija nase sustine, kvarka nase alternativne realnosti koju osetimo delom vremena ovog proslog ili buduceg, jednom u pola ili tricetvrt veka ispunjenje svrhe naseg postanka. Zivot bez tog trenutka je nistavan ma koliko bio ulickan i nacifran da ga svako pozeli za sebe. Ali, neki to nikad nece shvatiti ili sto je jos teze po njih, ikad doziveti.
Tako je bog uredio svet, odnosno tako je uredio nas ljude. Nekome je dao nekom nije, nekom dao pa mu posle uzme, nekoga time obogati ali ga stavi na marginu zivota i napravi ga slavnim posle smrti dok nekog anonimusa obdari mozda delom moci koje sam ima. Ko god bio u pitanju, neko obdaren, slavan ili na margini, pouzdan ili nepouzdan, ocajan ili stena, prav ili naopak, mozda licemer ili cak zao, svako od njih za tim traga, iskreno ili neiskreno, sa sirokim otvorenim duhom ili sa carigradskim zidovima oko sebe koji kriju kao zmija noge tu potrebu iza sto i jedne brave cekajuci da neko zakuca ili gurne pravi kljuc ne shvatajuci da je kljuc u njima samima. Danasnji covek je savrsen u odnosu na ono sta ce od njega postati za koju deceniju bas kao sto je nesavrsen za onog coveka od pre nekoliko decenija ranije. Jedina stvar koja moze da nas spase od samounistenja je upravo tema o kojoj se ovde govori. Ni manje ni vise.
