Quantcast

Ljubav

momcilo95

Iskusan
Moderator
Poruka
5.934
Postoji vrlo malo ljudi sa kojima osetim da smo na istoj talasnoj duzini i tad se ego raspline u etar, dozivljaj je jako oslobadjajuc, osecaj kao da sam u blagoj narkozi, neosetljiv na negativne nadrazaje. Takve osobe uvek drzim tu negde, kao neki štek droge, da ih ubrizgam kad su mi potrebni, a i oni mene. Potrebni su mi da se oslonimo jedni drugima na ledja kad imamo neki problem ili nam je jednostavno potrebno punjenje baterija. Iako na prvi pogled ne toliko bitni u mom zivotu, oni su zapravo alfa i omega.
Ne govorim o onoj konvencionalnoj ljubavi, kad su dvoje u vezi, nekom drugom prilikom..
 

Sebastian4

Primećen član
Poruka
613
Ljubav je kad uzmeš nekoga kao deo sebe
I plačeš i naričeš zajedno sa njim, i raduješ se njegovim srećama kao svojim
To neko nadilaženje sebe kao pojedinca u egoističnom smislu, ali u isto vreme zadržavanje individualnosti

Pa budete ne dve polovine koje čine jedno celo, nego dva cela, i tako se svet obogatio za nešto novo
Jel bas moraju oboje da placu? Pitam za druga:rumenko:
 

Manastirka

Ističe se
Poruka
2.462
Postoji vrlo malo ljudi sa kojima osetim da smo na istoj talasnoj duzini i tad se ego raspline u etar, dozivljaj je jako oslobadjajuc, osecaj kao da sam u blagoj narkozi, neosetljiv na negativne nadrazaje. Takve osobe uvek drzim tu negde, kao neki štek droge, da ih ubrizgam kad su mi potrebni, a i oni mene. Potrebni su mi da se oslonimo jedni drugima na ledja kad imamo neki problem ili nam je jednostavno potrebno punjenje baterija. Iako na prvi pogled ne toliko bitni u mom zivotu, oni su zapravo alfa i omega.
Ne govorim o onoj konvencionalnoj ljubavi, kad su dvoje u vezi, nekom drugom prilikom..
Ja znam samo dvoje takvih ljudi... ali i toliko bude dovoljno. Sve dok ih bude bilo, biću ok...
 

Eurus

Ističe se
Poruka
2.903
Jel bas moraju oboje da placu? Pitam za druga:rumenko:
Pa šta znam, kad je moja drugarica prerano izgubila majku, plakala sam kao da je moja, i tu sam jasno uvidela to poništavanje granica ega kad nekoga jako voliš

Ne mogu da zamislim neku regresiju na manju ljubav od te, a ni ne trudim se, ide mi se samo uvis i uzbrdo
 

Manastirka

Ističe se
Poruka
2.462
Postoji vrlo malo ljudi sa kojima osetim da smo na istoj talasnoj duzini i tad se ego raspline u etar, dozivljaj je jako oslobadjajuc, osecaj kao da sam u blagoj narkozi, neosetljiv na negativne nadrazaje. Takve osobe uvek drzim tu negde, kao neki štek droge, da ih ubrizgam kad su mi potrebni, a i oni mene. Potrebni su mi da se oslonimo jedni drugima na ledja kad imamo neki problem ili nam je jednostavno potrebno punjenje baterija. Iako na prvi pogled ne toliko bitni u mom zivotu, oni su zapravo alfa i omega.
Ne govorim o onoj konvencionalnoj ljubavi, kad su dvoje u vezi, nekom drugom prilikom..
Bez reči te čitaju k'o "bukvar" i ne moraš ništa da im objašnjavaš.
 

Manastirka

Ističe se
Poruka
2.462
sirimo negativnu energiju
Cakana...kad stvari ne idu baš kako mi želimo, moramo da malo menjamo ili sebe ili "smer" kojim idemo. Nema druge i nema tu velike filozofije.Ako duže vremena osećaš nezadovoljstvo, nešto ipak mora da se promeni. Ili u tebi ili u tvom životu.Probaj malo...nije teško.Ako imaš volje, naćićeš i snage i biće sve bolje. 👍
 

KPCTAHK

Domaćin
Poruka
3.175
Pa budete ne dve polovine koje čine jedno celo, nego dva cela, i tako se svet obogatio za nešto novo
Nisi razumela Platona - on je govorio o dva oblutka (muški i ženski) jedne duše, koji se stalno traže, i ukoliko im uspe da se pronađu i u nerazmrsivost spoje - ljubav to je … Dva tela, a jedna duša, vazdignuta do nebesa, a u nerazmrsivost ih spaja kesa … :D
 

tropicoflame

Domaćin
Banovan
Poruka
3.041
Ljubav je kad uzmeš nekoga kao deo sebe
I plačeš i naričeš zajedno sa njim, i raduješ se njegovim srećama kao svojim
To neko nadilaženje sebe kao pojedinca u egoističnom smislu, ali u isto vreme zadržavanje individualnosti

Pa budete ne dve polovine koje čine jedno celo, nego dva cela, i tako se svet obogatio za nešto novo
nije tema o jednojajcanim bliznacima ybt
 

tropicoflame

Domaćin
Banovan
Poruka
3.041
Nisi razumela Platona - on je govorio o dva oblutka jedne duše koji se stalno traže i ukoliko im uspe da se pronađu i u nerazmrsivost spoje - ljubav to je … Dva tela, a jedna duša, vazdignuta do nebesa, a u nerazmrsivost ih spaja kesa … :D
kad imas dva oblutka u glavi a tek u dushi onda si definitivno schizo
 

Eurus

Ističe se
Poruka
2.903
Nisi razumela Platona - on je govorio o dva oblutka (muški i ženski) jedne duše, koji se stalno traže, i ukoliko im uspe da se pronađu i u nerazmrsivost spoje - ljubav to je … Dva tela, a jedna duša, vazdignuta do nebesa, a u nerazmrsivost ih spaja kesa … :D
Nisam ni parafrazirala Platona, automatonu

Dva tela, jedna duša... miss me with that bullshit
 

tropicoflame

Domaćin
Banovan
Poruka
3.041
ali da dam doprinos ko ima strpljenja...

Citajuci ovu raspravu dolazim do zakljucka da ono cudo koje se ljudima ne desi nikad ili jednom, mozda najvise dvaput u zivotu niko nije osetio ili barem nije osetio na pravi nacin. Zena ili muskarac su totalno nebitne odrednice u desavanju psihofizicke tajne koju nijedna naucna disciplina ne moze da objasni na pravi nacin. Frljanje sa imenicama i pridevima necega sto je imanentno, od vise sile dato i neobjasnjivo zdravom ljudskom razumu, samo pokazuje sustinu besmisla "naucnog" razgovora o tome. Mogu biti ispisani tomovi knjiga o tom fenomenu, nijedan nece docarati efemernu osnovu njenog nastanka. Smisao zivota svakoga od nas nije konformizam ili neka forma lazne duhovne stabilnosti, vec traganje i bunt sto je sasvim suprotno konformizmu i odlika je kreacije odnosno stvaranja. Traganje za samim sobom, neprepoznatljivo traganje za raspadnutim delovima nas samih i sakupljanje delova koji nas cine kompletnim licnostima je sustina svakoga od nas.

Da bi bili kompletni moramo makar jednom osetiti to nesto sto spaja zivot i smrt, ovozemaljsko i ono fascinantno nepoznato i gde hodajuci po ivici svesti pokusavamo da spoznamo sta znaci sama ta rec, odnosno frljajuci pojam koji je ne retko ofucan od silne upotrebe. Jer te stvari se ne mogu nicim zemaljskim opisati pa bili mi pesnici, knjizevnici, muzicari ili slikari. Sustina je u spoju hemije i vantelesnog prebacenog u dimenziju subsvesti naseg bica koja je jos jedina stvar koja nas cini na neki nacin zivotinjskim "gospodarima" ove planete. Kada nam taj donji deo ledenog brega odstrane, hirurski ili genskim eksperimentima, morfoloski cemo postati zombirani roboti kojima nece biti potrebna ni demokratija a ni anarhija jer cemo se sustinski ponasati na isti nacin ma kakva bila spoljna senzacija.

Smisao zivota je u iscekivanju tog trenutka koji moze trajati hiljaditi deo sekunde donoseci nam perceptivnu muku koja po pravilu izmamljuje onaj spoljni sjaj kome nije povod ni lepota posmatranoga, ni nagota, ni zelja, ni bilo koje poznato ljudsko osecanje koje se ne moze banalizovati recima ma kako lepo i smisleno te reci bile spakovane. Tren je dovoljan da spoznamo sebe u drugome, godine su mozda potrebne da taj drugi oseti slicno u sebi ali po pravilu spram nekog treceg. Momentalne obostrane ljubavi su nemoguce, bas kao sto su nemoguci konstantni sudari dva ista atoma ili dva ista univerzuma. Isti dozivljaj, istog intenziteta u istoj jedinici vremena na istom prostoru od dve razlicite jedinke je laicki receno nemoguca misija. Zato je ta spoljna kreacija nase sustine, kvarka nase alternativne realnosti koju osetimo delom vremena ovog proslog ili buduceg, jednom u pola ili tricetvrt veka ispunjenje svrhe naseg postanka. Zivot bez tog trenutka je nistavan ma koliko bio ulickan i nacifran da ga svako pozeli za sebe. Ali, neki to nikad nece shvatiti ili sto je jos teze po njih, ikad doziveti.

Tako je bog uredio svet, odnosno tako je uredio nas ljude. Nekome je dao nekom nije, nekom dao pa mu posle uzme, nekoga time obogati ali ga stavi na marginu zivota i napravi ga slavnim posle smrti dok nekog anonimusa obdari mozda delom moci koje sam ima. Ko god bio u pitanju, neko obdaren, slavan ili na margini, pouzdan ili nepouzdan, ocajan ili stena, prav ili naopak, mozda licemer ili cak zao, svako od njih za tim traga, iskreno ili neiskreno, sa sirokim otvorenim duhom ili sa carigradskim zidovima oko sebe koji kriju kao zmija noge tu potrebu iza sto i jedne brave cekajuci da neko zakuca ili gurne pravi kljuc ne shvatajuci da je kljuc u njima samima. Danasnji covek je savrsen u odnosu na ono sta ce od njega postati za koju deceniju bas kao sto je nesavrsen za onog coveka od pre nekoliko decenija ranije. Jedina stvar koja moze da nas spase od samounistenja je upravo tema o kojoj se ovde govori. Ni manje ni vise.
 
Top