Ljubav

Leonardo da Vinci: "Ukoliko je čovekova duša veličanstvenija dublje će voleti."
*
Hermann Hesse: "Bez ljubavi prema samom sebi nije moguća ni ljubav prema bližnjima."
*
Biblija: (Levitska 19:1) "Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe." U citatu se podrazumeva da čovek voli sebe i da ljubav koju oseća prema sebi daje i drugima, kao što se potencira i izjednačavanje i ravnopravnost.
***

Verujem da ne postoji ni jedno ljudsko biće koje nikada nije bilo zaljubljeno ili osetilo bar nešto slično tome. Ljubav, kao i spavanje, nije moguće objasniti samo fizičkim zakonitostima. To joj i daje svojstvo misterioznog fenomena. U njoj uvek ostane nešto nedokučivo i neshvatljivo, pa se i kaže da ljubav i priroda čuvaju svoju tajnu.

Romantična ljubav je neka vrsta spontanog "zova duše" na samospoznaju. Njome nastaje drugačiji doživljaj egzistencije. Kroz ograničenost i konačnost materijalnog sveta se prodire u bezgraničnu duhovnu sferu. Telesni oblik poprima drugačije karakteristike. Iz njega zrači neodoljiva, privlačna snaga duše koja kao magnet privlači zaljubljene.

Ljubav prevazilazi individualnu ograničenost i stvara snažnu potrebu za sjedinjavanjem. Vlastita egzistencija se proširije egzistencijom drugog ljudskog bića. Drugačije se misli. Um postaje, u isto vreme, i lucidan i zanesen. Voljena osoba se izdvoji od ostalih ljudi. Uzdigne se do božanstva. Svaki deo njenog tela predstavlja izuzetan sklad i savršenstvo. Slučajan pogled i osmeh dobija poseban značaj, rečitost i smisao. Dvoje zaljubljenih više komuniciraju dušama nego rečima. Otuda i složenija i dublja konekcija. Dovoljno je pogledati u oči voljene osobe i zadrhtati celim bićem od vanzemaljske lepote.

Ljubav otvara čula. Pojačava se sposobnost estetskog doživljaja. Javlja se interesovanje za umetnost. Naročito muziku i poeziju. U svemu se inkarnira lik i šarm voljenog bića. Oseća se stalna potreba za blizinom voljene osobe. Ako je odsutna oživljava se u mislima. Razmišlja se o trenucima provedenim u njenom prisustvu. Nova, duhovna potreba potiskuje telesne. Ne osećaju se u tolikoj meri kao pre. Sve je podređeno ekstatičnom osećanju sreće. Otuda i izreka da zaljubljeni žive od ljubavi.

Ima misterije i u izboru ljubavnika. Zašto od toliko ljudi samo određene osobe uzburkaju dušu? Da li neki poseban kvalitet njihove duše aktivira našu i podstakne je na samospoznaju? Da li je iskustvo koje se stiče u periodu zaljubljenosti s pojedinim ljudima neophodno? Da li nas vodi ka vlastitoj samospoznaji, čak i onda kada je bolno, odnosno kada ga okarakterišemo kao onemogućenu, nesrećnu i neuzvraćenu ljubav? Kako objasniti ljubav na prvi pogled kada je dovoljno sresti nekoga i osetiti iznenadnu, burnu promenu u svom biću? Da li duša (koja podleže drugačijim zakonitostima nego telo) prepozna nešto u drugoj što je presudno za njen razvoj, pa preplavi um bujicom snažnih emocija?

Ipak, treba napomenuti da postoje različite vrste osećanja. Neka samo podsećaju na ljubav. To je slučaj sa fizičkom privlačnošću koja se bazira na nagonu Telesne svesti. Mada je atrakcija veoma snažna, strasna i divlja kratkotrajna je i površna. Svodi se samo na zadovoljenje čulnih, telesnih potreba.

Duhovna je kompleksnija. Obuhvata celo biće. Zato su i osećanja dublja i prefinjenija. Karakteriše ih stabilnost i istrajnost. Opstaju uprkos izazovima. S obzirom da je svaki čovek jedinstveno telesno i duhovno biće, svaki na jedinstven način doživljava ljubav.

Duhovna ljubav spaja telo, um, dušu i duh. Kroz nju čovek postaje celovit. Spoznaje svoje istinsko sopstvo i vezu s univerzumom. Svati da su Jedno i da ne može voleti druge ako ne voli sebe. Ljubav prema sebi je polazište. Ljudi mogu dati samo ono što imaju. Ko nema ljubavi za sebe nema je ni za druge.

Bez ljubavi prema sebi se stupa u zavisan, patološki odnos. Osoba koja se podcenjuje daje neurotičnu ljubav i trpi nasilje u vezi, dok narcisoidna nudi uslovnu i sebičnu. Takva "ljubav" je mučna. Zarobljava, ponižava i obezvredjuje i onoga ko je pruža i onoga ko je prima. Ljudi sa zdravim egom imaju samopoštovanje. Iskreni su, verni i plemeniti. Njihova ljubav se oseća kao oslobođenje i lepota koja zbližava i izjednačava. Način na koji neko voli druge uvek otkriva kako voli sebe.

Romantična ljubav je susret duša. Zaljubljeni vide jedno drugo očima duše, a ne telesnim. Vide potencijal, pa je gubitak čarolije neminovan. Boljim upoznavanjem otkrivaju stvarni stepen razvoja, odnosno različite potrebe, navike i karakter. U slučajevima gde je duhovni razvoj zaostao zaljubljenost se završi razočaranjem.

Na sreću uvek postoji mogućnost promene i duhovnog rasta. Kada se to zna lakše se prihvati nestanak magičnog osećanja. Zameni ga svesno zalaganje da se razvija odnos zasnovan na iskrenosti, međusobnom poštovanju i razumevanju. To rezultira još čvršćom i dubljom vezom.

Kod većine ljudi prva, značajnija ljubav se javlja u pubertetu. Pubertet je faza prelaska deteta u odraslu osobu. U tom periodu se dešavaju mnogobrojne fizičke i psihičke promene. Dolazi do naglog intelektualnog i emocionalnog razvoja, odnosno razbudjene svesti kojom se može postići radikalnija samospoznaja.

Mada traumatično detinjstvo s nepravilnim vaspitanjem oteža taj proces, ponekad se desi da mladim ljudima romantična, platonska ljubav pomogne da prodru kroz nagomilana, bolna osećanja do duhovnog potencijala; da dosegnu mudrost koja ih osposobi da shvate svoj položaj i učine nešto za sebe i svoj život.

Ljubav bez fizičkog kontakta usmeri ka duši. Seksualnim odnosima se koncentriše samo na telo i fizičko zadovoljstvo. Zbog toga može doći do površnosti i nezrelosti ako izostaje dublja refleksija. Platonska ljubav otvori dušu. Osete se čedna osećanja koja prevazidju fizičko. Tek kada se izdigne do visina duhovnog može se osmisliti i uzvisiti lepota telesnog. Da bi se postigao skladan spoj telesnog i duhovnog tad platonska ljubav u ranoj mladosti treba prethoditi zreloj ljubavi odraslih ljudi.

 

[Metronomy]

Teorija kaže "Use, nase i podase" i to je osnovna filozofija moderne žene....možete i da im sipate tu tezu (jer nije dokazana) u glavu...

 

[Lule]

Ljubav iz teksta je veoma retka, skoro pa dobitak na lutriji. Čak i kad osoba ima zdrave duhovne osnove da je ostvari.

Ali ipak postoje kakve-takve ljubavi. Npr. polovične. Jedan voli a drugom je taj koji voli samo ok, dobar izbor, prilika. Da li taj koji voli može da raste, doživljava samospoznaju, da li može da mu se duša uzburka? Ili je njegova ljubav zabluda.

 

[sofija06]

Ljubav iz teksta je veoma retka, skoro pa dobitak na lutriji. Čak i kad osoba ima zdrave duhovne osnove da je ostvari.

Ali ipak postoje kakve-takve ljubavi. Npr. polovične. Jedan voli a drugom je taj koji voli samo ok, dobar izbor, prilika. Da li taj koji voli može da raste, doživljava samospoznaju, da li može da mu se duša uzburka? Ili je njegova ljubav zabluda.

Ljubav je teško definisati i zbog toga što je svaki čovek individualan i što je različito doživljava. Izmedju zaljubljenosti i ljubavi postoji značajna razlika. Zaljubljenost stvara zanos i magično osećanje. Ali, ono nije dugotrajno i vremenom gubi na intenzitetu.

U zavisnosti od iskrenosti, rada na sebi, komunikaciji, trudu i posvećenosti zajedničkom odnosu zavisi da li će zaljubljenost preći u ljubav, odnosno mnogo realniju, mirniju, dublju vezu zasnovanu na medjusobnom poštovanju i prijateljstvu.

Mada u njoj nema strasti kao na početku, ona se uvek može inicirati ako se potrudi. Ne treba se zapustiti i prepustiti jednoličnosti i rutini svakodnevnog života.

Partneri, pored ostalih obaveza, trebaju prirediti neko prijatno, romantično iznenadjenje. Pomoći jedno drugom, primetiti dobre osobine. To je nabolji afrodizijak koji inspiriše da se bude još bolji i koji rasplamsava iskru. Ništa više ne odvraća nego kada se uvek kritikuje, koncentriše na nedostatke i daje nekom do znanja da je nedovoljan i bezvredan.

Ne postoji odnos bez uspona i padova. Medjutim, ako postane krajnje disfunkcionalan i ako se ne može poboljšati i naći rešenje bolje je da se raskine. Veza se osniva da bi se unelo više smisla, radosti i napretka u život, a ne da ga oteža i stvara muku i patnju.

 

[domatrios]

Ljubav bez fizičkog kontakta usmeri ka duši. Seksualnim odnosima se koncentriše samo na telo i fizičko zadovoljstvo. Zbog toga može doći do površnosti i nezrelosti ako izostaje dublja refleksija. Platonska ljubav otvori dušu. Osete se čedna osećanja koja prevazidju fizičko. Tek kada se izdigne do visina duhovnog može se osmisliti i uzvisiti lepota telesnog. Da bi se postigao skladan spoj telesnog i duhovnog tad platonska ljubav u ranoj mladosti treba prethoditi zreloj ljubavi odraslih ljudi.

Draga Sofija,

Vaš tekst o ljubavi je izuzetno interesantan i dubok. Posebno me je privukla vaša
refleksija o platonskoj ljubavi. U duhu filozofskih rasprava, voleo bih da podelim
nekoliko misli koje možda mogu dodatno obogatiti vašu perspektivu.

Kada govorimo o „platonskoj ljubavi“, često se oslanjamo na savremena shvatanja
koja su možda pojednostavljena u odnosu na filozofska dela samog Platona i Sokrata.
U istini, ideje o ljubavi koje nalazimo kod Sokrata (prezentovane kroz Platonove
dijaloge) često se interpretiraju kao duhovno uzdizanje i intelektualna povezanost,
a ne nužno kao potpuni izostanak fizičkog kontakta.

Platon je u svojim delima, posebno u „Simpozijumu“, istraživao različite aspekte
ljubavi, uključujući ideju da ljubav može biti usmerena ka duhovnim idealima. U ovoj
diskusiji, uloga Sokrata kao intelektualnog vodiča bila je ključna za razumevanje
platonskog pojma ljubavi, koja je uključivala težnju za višim istinama i moralnim
vrednostima.

Stoga, u savremenom kontekstu, možda bi bilo korisno nazvati ovo
„takozvanom platonskom ljubavlju“ kako bi se jasno razlikovalo između originalnih
filozofskih ideja i njihove modernizovane interpretacije. Ovo može pomoći čitaocima
da bolje razumeju razliku između istorijskog filozofskog pojma i njegovih današnjih
varijacija.

Vaša analiza ljubavi koja nadmašuje fizičko zadovoljstvo i teži duhovnoj povezanosti
svakako je inspirativna. Radujem se daljim diskusijama i vašim budućim tekstovima.

S poštovanjem,
domatrios

 

[Lule]

Ljubav je teško definisati i zbog toga što je svaki čovek individualan i što je različito doživljava. Izmedju zaljubljenosti i ljubavi postoji značajna razlika. Zaljubljenost stvara zanos i magično osećanje. Ali, ono nije dugotrajno i vremenom gubi na intenzitetu.

U zavisnosti od iskrenosti, rada na sebi, komunikaciji, trudu i posvećenosti zajedničkom odnosu zavisi da li će zaljubljenost preći u ljubav, odnosno mnogo realniju, mirniju, dublju vezu zasnovanu na medjusobnom poštovanju i prijateljstvu.

Mada u njoj nema strasti kao na početku, ona se uvek može inicirati ako se potrudi. Ne treba se zapustiti i prepustiti jednoličnosti i rutini svakodnevnog života.

Partneri, pored ostalih obaveza, trebaju prirediti neko prijatno, romantično iznenadjenje. Pomoći jedno drugom, primetiti dobre osobine. To je nabolji afrodizijak koji inspiriše da se bude još bolji i koji rasplamsava iskru. Ništa više ne odvraća nego kada se uvek kritikuje, koncentriše na nedostatke i daje nekom do znanja da je nedovoljan i bezvredan.

Ne postoji odnos bez uspona i padova. Medjutim, ako postane krajnje disfunkcionalan i ako se ne može poboljšati i naći rešenje bolje je da se raskine. Veza se osniva da bi se unelo više smisla, radosti i napretka u život, a ne da ga oteža i stvara muku i patnju.

Da, to je jasno.
Ali nisi odgovorila kako vidiš polovičnu ljubav.

 

[sofija06]

Draga Sofija,

Vaš tekst o ljubavi je izuzetno interesantan i dubok. Posebno me je privukla vaša
refleksija o platonskoj ljubavi. U duhu filozofskih rasprava, voleo bih da podelim
nekoliko misli koje možda mogu dodatno obogatiti vašu perspektivu.

Kada govorimo o „platonskoj ljubavi“, često se oslanjamo na savremena shvatanja
koja su možda pojednostavljena u odnosu na filozofska dela samog Platona i Sokrata.
U istini, ideje o ljubavi koje nalazimo kod Sokrata (prezentovane kroz Platonove
dijaloge) često se interpretiraju kao duhovno uzdizanje i intelektualna povezanost,
a ne nužno kao potpuni izostanak fizičkog kontakta.

Platon je u svojim delima, posebno u „Simpozijumu“, istraživao različite aspekte
ljubavi, uključujući ideju da ljubav može biti usmerena ka duhovnim idealima. U ovoj
diskusiji, uloga Sokrata kao intelektualnog vodiča bila je ključna za razumevanje
platonskog pojma ljubavi, koja je uključivala težnju za višim istinama i moralnim
vrednostima.

Stoga, u savremenom kontekstu, možda bi bilo korisno nazvati ovo
„takozvanom platonskom ljubavlju“ kako bi se jasno razlikovalo između originalnih
filozofskih ideja i njihove modernizovane interpretacije. Ovo može pomoći čitaocima
da bolje razumeju razliku između istorijskog filozofskog pojma i njegovih današnjih
varijacija.

Vaša analiza ljubavi koja nadmašuje fizičko zadovoljstvo i teži duhovnoj povezanosti
svakako je inspirativna. Radujem se daljim diskusijama i vašim budućim tekstovima.

S poštovanjem,
domatrios

Hvala domatrios na tako ljubaznoj poruci i dopunjavanju i proširivanju teme. Lepo si i razgovetno razgraničio neke stvari.

 

[sofija06]

Da, to je jasno.
Ali nisi odgovorila kako vidiš polovičnu ljubav.

Svaki čovek sam za sebe mora ispitati dublje motive zašto je u takvoj vezi. Mada u potpunosti nije zadovoljan nešto mu, ipak, odgovara. Pomenuo si priliku. Pod prilikom se može podrazumevati bolja finansijska situacija, udobnost u smislu da mu se kuva, pere itd. Dakle, praktična strana života.

Ponekad je u pitanju i emocionalna nezrelost kada se mora imati partner po bilo koju cenu, strah od toga da se ne bude sam, kao i strah od stvarne bliskosti. Jer, ako jedan voli, a drugi ne onda tu nema konekcije na dubljem nivou.

Ne razumem pitanje da li onom koji voli može da se uzburka duša? Zar njemu duša nije već uzburkana ako stvarno voli? Pitanje je zašto bi hteo biti s nekim ko ga ne voli ukoliko mu je stalo do emocionalne konekcije?

Za duhovni rast nije neophodan partner jer je to proces u kojem se postaje celovit. Čovek spoznaje različite aspekte sebe u nastojanju da ih shvati i objedini. Jung je o tome pisao kao individuaciji.

Što se više uspeva u tome dolazi se i do drugačijih saznanja, potreba i pogleda na život. Ne očekuje se od drugih da budu odgovorni za naše vlastito osećanje sreće i zadovoljstva, već se razvija unutrašnja sposobnost da se to učini.

Uspešan, skladan odnos nije rezultat slučaja. Njega stvaraju emocionalno zdrave ličnosti koje mogu živeti same i biti zadovoljne, ali se svesno odluče da žive zajedno jer im je tako lepše.

U takvoj vezi osobe su ravnopravni partenri koji poštuju medjusobnu individualnost. Nemaju rivalski odnos, već postaju tim. Iskreno žele jedno drugom dobro. Tu su kada je potrebno.

Pričinjavajući zadovoljstvo i radost partneru pričinjavamo ga i sebi. Umnožavamo i vlastitu radost, jer je srećna i zadovoljna osoba u stanju da usreći i druge sa pozitivnom energijom koju zrači. Takvi ljudi se medjusobno inspirišu da budu još bolji.

 

[nandrndana Bgd]

Leonardo da Vinci: "Ukoliko je čovekova duša veličanstvenija dublje će voleti."
*
Hermann Hesse: "Bez ljubavi prema samom sebi nije moguća ni ljubav prema bližnjima."
*
Biblija: (Levitska 19:1) "Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe." U citatu se podrazumeva da čovek voli sebe i da ljubav koju oseća prema sebi daje i drugima, kao što se potencira i izjednačavanje i ravnopravnost.
***

Verujem da ne postoji ni jedno ljudsko biće koje nikada nije bilo zaljubljeno ili osetilo bar nešto slično tome. Ljubav, kao i spavanje, nije moguće objasniti samo fizičkim zakonitostima. To joj i daje svojstvo misterioznog fenomena. U njoj uvek ostane nešto nedokučivo i neshvatljivo, pa se i kaže da ljubav i priroda čuvaju svoju tajnu.

Romantična ljubav je neka vrsta spontanog "zova duše" na samospoznaju. Njome nastaje drugačiji doživljaj egzistencije. Kroz ograničenost i konačnost materijalnog sveta se prodire u bezgraničnu duhovnu sferu. Telesni oblik poprima drugačije karakteristike. Iz njega zrači neodoljiva, privlačna snaga duše koja kao magnet privlači zaljubljene.

Ljubav prevazilazi individualnu ograničenost i stvara snažnu potrebu za sjedinjavanjem. Vlastita egzistencija se proširije egzistencijom drugog ljudskog bića. Drugačije se misli. Um postaje, u isto vreme, i lucidan i zanesen. Voljena osoba se izdvoji od ostalih ljudi. Uzdigne se do božanstva. Svaki deo njenog tela predstavlja izuzetan sklad i savršenstvo. Slučajan pogled i osmeh dobija poseban značaj, rečitost i smisao. Dvoje zaljubljenih više komuniciraju dušama nego rečima. Otuda i složenija i dublja konekcija. Dovoljno je pogledati u oči voljene osobe i zadrhtati celim bićem od vanzemaljske lepote.

Ljubav otvara čula. Pojačava se sposobnost estetskog doživljaja. Javlja se interesovanje za umetnost. Naročito muziku i poeziju. U svemu se inkarnira lik i šarm voljenog bića. Oseća se stalna potreba za blizinom voljene osobe. Ako je odsutna oživljava se u mislima. Razmišlja se o trenucima provedenim u njenom prisustvu. Nova, duhovna potreba potiskuje telesne. Ne osećaju se u tolikoj meri kao pre. Sve je podređeno ekstatičnom osećanju sreće. Otuda i izreka da zaljubljeni žive od ljubavi.

Ima misterije i u izboru ljubavnika. Zašto od toliko ljudi samo određene osobe uzburkaju dušu? Da li neki poseban kvalitet njihove duše aktivira našu i podstakne je na samospoznaju? Da li je iskustvo koje se stiče u periodu zaljubljenosti s pojedinim ljudima neophodno? Da li nas vodi ka vlastitoj samospoznaji, čak i onda kada je bolno, odnosno kada ga okarakterišemo kao onemogućenu, nesrećnu i neuzvraćenu ljubav? Kako objasniti ljubav na prvi pogled kada je dovoljno sresti nekoga i osetiti iznenadnu, burnu promenu u svom biću? Da li duša (koja podleže drugačijim zakonitostima nego telo) prepozna nešto u drugoj što je presudno za njen razvoj, pa preplavi um bujicom snažnih emocija?

Ipak, treba napomenuti da postoje različite vrste osećanja. Neka samo podsećaju na ljubav. To je slučaj sa fizičkom privlačnošću koja se bazira na nagonu Telesne svesti. Mada je atrakcija veoma snažna, strasna i divlja kratkotrajna je i površna. Svodi se samo na zadovoljenje čulnih, telesnih potreba.

Duhovna je kompleksnija. Obuhvata celo biće. Zato su i osećanja dublja i prefinjenija. Karakteriše ih stabilnost i istrajnost. Opstaju uprkos izazovima. S obzirom da je svaki čovek jedinstveno telesno i duhovno biće, svaki na jedinstven način doživljava ljubav.

Duhovna ljubav spaja telo, um, dušu i duh. Kroz nju čovek postaje celovit. Spoznaje svoje istinsko sopstvo i vezu s univerzumom. Svati da su Jedno i da ne može voleti druge ako ne voli sebe. Ljubav prema sebi je polazište. Ljudi mogu dati samo ono što imaju. Ko nema ljubavi za sebe nema je ni za druge.

Bez ljubavi prema sebi se stupa u zavisan, patološki odnos. Osoba koja se podcenjuje daje neurotičnu ljubav i trpi nasilje u vezi, dok narcisoidna nudi uslovnu i sebičnu. Takva "ljubav" je mučna. Zarobljava, ponižava i obezvredjuje i onoga ko je pruža i onoga ko je prima. Ljudi sa zdravim egom imaju samopoštovanje. Iskreni su, verni i plemeniti. Njihova ljubav se oseća kao oslobođenje i lepota koja zbližava i izjednačava. Način na koji neko voli druge uvek otkriva kako voli sebe.

Romantična ljubav je susret duša. Zaljubljeni vide jedno drugo očima duše, a ne telesnim. Vide potencijal, pa je gubitak čarolije neminovan. Boljim upoznavanjem otkrivaju stvarni stepen razvoja, odnosno različite potrebe, navike i karakter. U slučajevima gde je duhovni razvoj zaostao zaljubljenost se završi razočaranjem.

Na sreću uvek postoji mogućnost promene i duhovnog rasta. Kada se to zna lakše se prihvati nestanak magičnog osećanja. Zameni ga svesno zalaganje da se razvija odnos zasnovan na iskrenosti, međusobnom poštovanju i razumevanju. To rezultira još čvršćom i dubljom vezom.

Kod većine ljudi prva, značajnija ljubav se javlja u pubertetu. Pubertet je faza prelaska deteta u odraslu osobu. U tom periodu se dešavaju mnogobrojne fizičke i psihičke promene. Dolazi do naglog intelektualnog i emocionalnog razvoja, odnosno razbudjene svesti kojom se može postići radikalnija samospoznaja.

Mada traumatično detinjstvo s nepravilnim vaspitanjem oteža taj proces, ponekad se desi da mladim ljudima romantična, platonska ljubav pomogne da prodru kroz nagomilana, bolna osećanja do duhovnog potencijala; da dosegnu mudrost koja ih osposobi da shvate svoj položaj i učine nešto za sebe i svoj život.

Ljubav bez fizičkog kontakta usmeri ka duši. Seksualnim odnosima se koncentriše samo na telo i fizičko zadovoljstvo. Zbog toga može doći do površnosti i nezrelosti ako izostaje dublja refleksija. Platonska ljubav otvori dušu. Osete se čedna osećanja koja prevazidju fizičko. Tek kada se izdigne do visina duhovnog može se osmisliti i uzvisiti lepota telesnog. Da bi se postigao skladan spoj telesnog i duhovnog tad platonska ljubav u ranoj mladosti treba prethoditi zreloj ljubavi odraslih ljudi.

Divan post
Bravo i hvala na trudu ulozrmom u ovaj post i temu
Ja mislim ipak da se ljubav UCI kroz život svaka dob ima poneku lekciju iz ljubavi prema drugome

 

[sofija06]

Divan post
Bravo i hvala na trudu ulozrmom u ovaj post i temu
Ja mislim ipak da se ljubav UCI kroz život svaka dob ima poneku lekciju iz ljubavi prema drugome

Molim. I ja tako mislim. Ne sazrevamo samo telesno nego i emocionalno i duhovno. Menjamo se i učimo čitav život.