Ljubav prema životu i postojanju?

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.714
Ja se grizem kad sam nesto bitno trebao da uradim a nisam.
I to isto, naročito kad majmun zaboravim pa posle to isto moram da završim na način milion puta komplikovaniji.
Nemam problem s tim.
Ako je nešto bitno , to i uradim , pa nemam potrebu da se grizem.
Ako jemanje bitno , možda zapostavim , ali ne grizem se ni onda , jer nemam
Neki izražen osećaj griže savesti ..Nekako me ne dotiče.
 

a bre Milun

Elita
Poruka
23.600
Da li ste sto posto sigurni da volite život?
Ja se nešto zapitah kad sam se probudio 15 minuta pre alarma, pogledao koliko je sati i bio presrećan što imam još 15 minuta do ustajanja, jer obično imam 5 (klasika...najslađih onih "još pet minuta")

Koliko sam samo puta poželeo da nastavim da spavam, da ne moram "u život".
a bre, narod gine u ukrajinu a ti oce da spavas...........di ti je solidarnost?
 

Betwom@n

Ističe se
Poruka
2.479
Da li ste sto posto sigurni da volite život?
Ja se nešto zapitah kad sam se probudio 15 minuta pre alarma, pogledao koliko je sati i bio presrećan što imam još 15 minuta do ustajanja, jer obično imam 5 (klasika...najslađih onih "još pet minuta")

Koliko sam samo puta poželeo da nastavim da spavam, da ne moram "u život".
Interesantno pitanje,ali u startu si nam dao pogrešan smer,povezavši ustajanje ujutru i ljubav prema životu. Logično da skrećemo sa teme i odgovaramo da li volimo da ustajemo rano. Na pitanje da li sam sigurna da volim život 100%,da volim ga! volim i one lepe i one ružne dane,one teške i one lake,one dosadne i one uzbudljive,radujem se svakom novom danu. A volim i da spavam,radujem se svakom novom spavanju,svakom novom snu! A da li volim da ustajem rano? Pa,ja volim,ali moje telo ne voli:zper:svaki put je u šoku,ne funkcioniše najbolje u jutarnjim časovima. A kada smo budni,neko je jutarnji tip,neko noćni,neko se probudi sa 10,neko sa 20 neko sa 70,a neko nikada:think:
 

louiskrstic

Ističe se
Poruka
2.931
Koliko sam samo puta poželeo da nastavim da spavam, da ne moram "u život".

svakog dana zažalim što sam se probudio, al volem život

Ne. Prava ljudska priroda uvek se vidi u ratu. Kad ne postoje pravila. Kad znaš da nećeš biti kažnjen od države ma šta god učinio. Ubio ti ili zarobio nekoga, svejedno je, vojnik je samo broj. E tu se vidi kakvi smo mi zaista.

Neko je rekao (moji čuveni citati a da se autora istih ne mogu setiti): "Kakav je neki narod vidi se po tome kako postupa prema ženama i slabima."
Tako nekako glasi.

I ja sam se stalno pitao kako to da za vozačku dozvolu moraš da prođeš sto testova, da se vidi da li si "sposoban" i mentalno i fizički, pa tek onda dobiješ dozvolu da se uključiš u saobraćaj?
Možda je najbolje da postavimo pitanje; U VEZI ČEGA JE OVAJ ŽIVOT?
Davanjem odgovora na ovakvo pitanje bolje i dublje bismo razumeli i ovdašnje komentare a sa time bismo razbili naše dileme.

Zato predlažem da se pitamo kako je predviđeno da nastava, učenje i propitivanje teče u školi i/ili na studijama. Podsetimo se da tu dolazi podučavanje od prdavača, onda priprema kod kućwe ili učenje lčekcija a naknadno dolazi propitivanje ili testiranje.
Da li je život organizovan na drugačijim principima?
Ne mnogo iako je sve to uređeno mnogo bolje i detaljnije.
Ali, na nama je prvo da malo pokažemo dobru volju i sagledamo ko je ovde učenik...
Učenici smo Mi, Duše, i školujemo se iskustveno. Onaj predavač ili nastavnik ima obavezu da iz pozadine režira scenu ili postavku ili možda trenažni poligon. Na kraju, dolazi i vreme propitivanja ili testiranja.
Naravno, za našu humanu svest to može izgledati vsurovo i bolno ali ako gledamo iz naše prave pozicije (pozicije Duše - ono što jesmo kao besmrno i večito Biće) onda sve izgleda drugačije.
Po navici ili prema stadijumu naše ne-pripremljenosti mi uvek gledamo iz pozicije naše dnevno budne ili ego-svesti. Kasnije to se polako menja.
Pa ipak, uprostimo malo.
Iskustveno učimo život te uvežbavamo ljubav, odgovornost, kreativnost, pokornost i još mnoge druge uzvišene kvalitete.
Onda dolazi vreme Testiranja.
Ne ignorišite ovaj detalj jer niko do sada nije ovo razmatrao ali mi imamo bezbroj tstova koje prolazimo ili padamo. Nama se samo čini da postoje trenuci kada nema odgovornosti, kada nema pravila i kada niko ne vidi. Sve to je naša zabluda ili iluzija, odnosno maya, kako to zovu istočnjaci.
Kažemo sebi, nema nikog i ja mogu slobodno uzeti čokoladicu sa police prodavnice, ili mogu ubrati lubenicu iz nečijeg dvorišta ili njive. Ili, možda mogu obljubiti neku devojku u mraku, ili ono što je ovde naveo jedan od kolega pomisliš da u ratu možeš sve.
Dalekjo od toga; U svim tim situacijama nas posmatra nevidljiva "kamera" i neprekidno nas snima iz stotinu ili bezbroj pozicija.
Da, možemo voleti života ali život zna doneti iskustva koja su zahtevnija od naše snage ljubavi a to nam kaže, "Hej, još si nedovoljno nabildao mišiće ljubavi, pokreni svoju zadnjicu!" I naravno, čak i sa visokim stadijumima ljubavi bude dana kada bismo radije nprespavali dan, ali, mi ipak ustajemo i idemo raditi jer imamo osećaj samodiscipline dovoljno izgrađen.
Jednostavno, ovde smo u školi u kojoj MORAMO i bukvalno MORAMO tokom stotine hiljada života proći sva moguća iskustva od onih najdivnijih i najpoželjnijih do onih najgorih ili najodvratnijih iz naše humane svesti.
Setimo se one Njegoševe, "Na muci se poznaju junaci!" Ali ne junaci da oduzmu život već junaci da ga zaštite i da vole čak i onda kada je u istim situacijama u ranijim životima potezan nož ili drugo oružje.
Uvek će pred nekim ispitom pasti hiljade nas ali će biti onih pojedinaca koji će i takve ispite prolaziti i tako se sve nastavlja dok ne dođu oni naši sttinu hiljaditi ili milioniti život u kojem uspemo proći i najodvratnije i najteže ispite.
Zašto tako?
Jednostavno zato što smo ovde da uvežbamo i razvijemo sve svoje kvalitete kakve ih iuma i naš Kreator. Da volimo u svim prilikama, da oprostimo i onda kada nikada ne bismo u raijim prilikama i da naš unutarnji osećaj i naši izgrađeni principi kažu ili jednostavno više o njima ne razmišljamo već ih jednostavno živimo a to je da nikoga nikada ne povredimo i da naša ljubav bude uve3k ispred nas i da nema ničeg iza nje. Tada više ne razmišljamo i ne pitamo se što drugi čine drugačije jer mi živimo baš ono što i kakvim jesmo.
Pre izvestan broj godina video sam snimak sa suđenja jednom mladiću koji je nožem ubio drugog mladića. Ubijeni je bio Islamske veroispovesti. Na suđenju (u Americi) njegov otac je ustao i izjavio (parafraziram): "Ja ovom mladiću opraštam njegovo delo i ne tretim ga za ubistvo. Učinio je onako kako i koliko je mogao i znao..." Zagrlio je dotičnog mladića od čije ruke je nastradao njegov sin.
Nemam potrebe da dalje komentarišem ovaj slučaj jer će svako od nas to videti iz svog stanja svest.
Mi jesmo besmrtni a ovo nije škola bubanja istorije ili matematike već sticanja kapaciteta ljubavi, svesti i drugih duhovnih vrlina.
Sve ono što ne možemo, sutra ili za kojih nekoliko godina ili nekoliko stitina života ili hiljade života mi ćemo sigurno sve to moći. Nezavisno da li smo beli, crni, žuti, u jednoj ili ni jednoj religiji mi ćemo sigurno moći.
Živeli!
 

Baby Yoda ♥

Contributor
Poruka
18.127
Možda je najbolje da postavimo pitanje; U VEZI ČEGA JE OVAJ ŽIVOT?
Davanjem odgovora na ovakvo pitanje bolje i dublje bismo razumeli i ovdašnje komentare a sa time bismo razbili naše dileme.

Zato predlažem da se pitamo kako je predviđeno da nastava, učenje i propitivanje teče u školi i/ili na studijama. Podsetimo se da tu dolazi podučavanje od prdavača, onda priprema kod kućwe ili učenje lčekcija a naknadno dolazi propitivanje ili testiranje.
Da li je život organizovan na drugačijim principima?
Ne mnogo iako je sve to uređeno mnogo bolje i detaljnije.
Ali, na nama je prvo da malo pokažemo dobru volju i sagledamo ko je ovde učenik...
Učenici smo Mi, Duše, i školujemo se iskustveno. Onaj predavač ili nastavnik ima obavezu da iz pozadine režira scenu ili postavku ili možda trenažni poligon. Na kraju, dolazi i vreme propitivanja ili testiranja.
Naravno, za našu humanu svest to može izgledati vsurovo i bolno ali ako gledamo iz naše prave pozicije (pozicije Duše - ono što jesmo kao besmrno i večito Biće) onda sve izgleda drugačije.
Po navici ili prema stadijumu naše ne-pripremljenosti mi uvek gledamo iz pozicije naše dnevno budne ili ego-svesti. Kasnije to se polako menja.
Pa ipak, uprostimo malo.
Iskustveno učimo život te uvežbavamo ljubav, odgovornost, kreativnost, pokornost i još mnoge druge uzvišene kvalitete.
Onda dolazi vreme Testiranja.
Ne ignorišite ovaj detalj jer niko do sada nije ovo razmatrao ali mi imamo bezbroj tstova koje prolazimo ili padamo. Nama se samo čini da postoje trenuci kada nema odgovornosti, kada nema pravila i kada niko ne vidi. Sve to je naša zabluda ili iluzija, odnosno maya, kako to zovu istočnjaci.
Kažemo sebi, nema nikog i ja mogu slobodno uzeti čokoladicu sa police prodavnice, ili mogu ubrati lubenicu iz nečijeg dvorišta ili njive. Ili, možda mogu obljubiti neku devojku u mraku, ili ono što je ovde naveo jedan od kolega pomisliš da u ratu možeš sve.
Dalekjo od toga; U svim tim situacijama nas posmatra nevidljiva "kamera" i neprekidno nas snima iz stotinu ili bezbroj pozicija.
Da, možemo voleti života ali život zna doneti iskustva koja su zahtevnija od naše snage ljubavi a to nam kaže, "Hej, još si nedovoljno nabildao mišiće ljubavi, pokreni svoju zadnjicu!" I naravno, čak i sa visokim stadijumima ljubavi bude dana kada bismo radije nprespavali dan, ali, mi ipak ustajemo i idemo raditi jer imamo osećaj samodiscipline dovoljno izgrađen.
Jednostavno, ovde smo u školi u kojoj MORAMO i bukvalno MORAMO tokom stotine hiljada života proći sva moguća iskustva od onih najdivnijih i najpoželjnijih do onih najgorih ili najodvratnijih iz naše humane svesti.
Setimo se one Njegoševe, "Na muci se poznaju junaci!" Ali ne junaci da oduzmu život već junaci da ga zaštite i da vole čak i onda kada je u istim situacijama u ranijim životima potezan nož ili drugo oružje.
Uvek će pred nekim ispitom pasti hiljade nas ali će biti onih pojedinaca koji će i takve ispite prolaziti i tako se sve nastavlja dok ne dođu oni naši sttinu hiljaditi ili milioniti život u kojem uspemo proći i najodvratnije i najteže ispite.
Zašto tako?
Jednostavno zato što smo ovde da uvežbamo i razvijemo sve svoje kvalitete kakve ih iuma i naš Kreator. Da volimo u svim prilikama, da oprostimo i onda kada nikada ne bismo u raijim prilikama i da naš unutarnji osećaj i naši izgrađeni principi kažu ili jednostavno više o njima ne razmišljamo već ih jednostavno živimo a to je da nikoga nikada ne povredimo i da naša ljubav bude uve3k ispred nas i da nema ničeg iza nje. Tada više ne razmišljamo i ne pitamo se što drugi čine drugačije jer mi živimo baš ono što i kakvim jesmo.
Pre izvestan broj godina video sam snimak sa suđenja jednom mladiću koji je nožem ubio drugog mladića. Ubijeni je bio Islamske veroispovesti. Na suđenju (u Americi) njegov otac je ustao i izjavio (parafraziram): "Ja ovom mladiću opraštam njegovo delo i ne tretim ga za ubistvo. Učinio je onako kako i koliko je mogao i znao..." Zagrlio je dotičnog mladića od čije ruke je nastradao njegov sin.
Nemam potrebe da dalje komentarišem ovaj slučaj jer će svako od nas to videti iz svog stanja svest.
Mi jesmo besmrtni a ovo nije škola bubanja istorije ili matematike već sticanja kapaciteta ljubavi, svesti i drugih duhovnih vrlina.
Sve ono što ne možemo, sutra ili za kojih nekoliko godina ili nekoliko stitina života ili hiljade života mi ćemo sigurno sve to moći. Nezavisno da li smo beli, crni, žuti, u jednoj ili ni jednoj religiji mi ćemo sigurno moći.
Živeli!
Brate, nema šanse da čitam roman. :D
 

Antihejter

Ističe se
Poruka
2.260
Interesantno pitanje,ali u startu si nam dao pogrešan smer,povezavši ustajanje ujutru i ljubav prema životu. Logično da skrećemo sa teme i odgovaramo da li volimo da ustajemo rano. Na pitanje da li sam sigurna da volim život 100%,da volim ga! volim i one lepe i one ružne dane,one teške i one lake,one dosadne i one uzbudljive,radujem se svakom novom danu. A volim i da spavam,radujem se svakom novom spavanju,svakom novom snu! A da li volim da ustajem rano? Pa,ja volim,ali moje telo ne voli:zper:svaki put je u šoku,ne funkcioniše najbolje u jutarnjim časovima. A kada smo budni,neko je jutarnji tip,neko noćni,neko se probudi sa 10,neko sa 20 neko sa 70,a neko nikada:think:
Nisam ja kriv što ti nisi razumela pitanje.
Itekako je povezano. Ako ni posle razmišljanja ne vidiš vezu, opet, nije moja krivica.
Ne moraš sve da komentarišeš, ako ti nešto nije jasno pitaj ili preskoči.
 

Betwom@n

Ističe se
Poruka
2.479
@louiskrstic Dobar je predlog za (novu) temu to što si predložio ("U vezi čega je ovaj život").
Ali ovo je tema o ljubavi prema životu.
I prema postojanju svega (što postoji, što je stvoreno). Lično znam neke ljude, sada već pokojne ili starce koji sa osmehom počinju dan, zorom. To je apsolutna ljubav prema životu.
Znači po tebi samo ranoranioci vole život,postojanje...?:aha: Pa i mi što volimo da spavamo ujutru volimo život,nemoj da nas isključuješ.
I ti starci koje znaš što počinju dan osmehom u zoru,nije ti palo na pamet da dolaze iz drugog vremena,kad se ranije ustajalo da se iskoristi dan,kad nije bilo noćnog provoda kao sada?
 

Antihejter

Ističe se
Poruka
2.260
Znači po tebi samo ranoranioci vole život,postojanje...?:aha: Pa i mi što volimo da spavamo ujutru volimo život,nemoj da nas isključuješ.
I ti starci koje znaš što počinju dan osmehom u zoru,nije ti palo na pamet da dolaze iz drugog vremena,kad se ranije ustajalo da se iskoristi dan,kad nije bilo noćnog provoda kao sada?
Nisam tebi odgovorio ovim postom.
Kad se već kačiš na mene, ne kaže se "po tebi" već "prema tvom mišljenju."
("po tebi" mogu da prospem vodu, na primer)

Neverovatno što se lepe za moje postove oni koji ih ne razumeju. :lol:
 

Antihejter

Ističe se
Poruka
2.260
Ranoranilaca je bilo oduvek, kao i spavalica :)
Noćnog "provoda" takođe. Moj deda ili nečiji deda, naročito u Vojvodini je dolazio često zorom kući. Znači da nismo mi - naše generacije- "izmislili toplu vodu".

Imam drugaricu, sadašnje vreme, koja uvek ustaje veoma rano, pred zoru (a ne mora) i iskreno se vidi kod nje da voli život.
Naravno da ne mora biti pravilo, samo je nešto na šta često nailazim da je povezano.
 

Antihejter

Ističe se
Poruka
2.260
Kako se vidi da neko voli život?Po čemu ?
Po tome što je srećan. Samo istinski srećan čovek može biti dobar (prema drugima).

(Može i nesrećan, kada bismo išli u krajnosti. EKV, Sonja Savić..."Ne znam zašto su ljudi mislili da smo mi srećni. Mi smo uslovno rečeno bili srećni samo kada upoznamo nekoga podjednako nesrećnog kao mi". Ali to je weltschmertz.)
 

Neprilagođena

Leptirica
Poruka
89.714
. Mi smo uslovno rečeno bili srećni samo kada upoznamo nekoga podjednako nesrećnog kao mi
U ovome ima mnogo toga .
Jedna rečenica , a može dugo da se razmišlja o njoj.

Samo istinski srećan čovek može biti dobar (prema drugima).
Čovek može biti dobar prema drugima samo ako su ti drugi dobri prema njemu .
Tu nije bitno da li je on srećan ili ne.I dalje.-
Čovek može biti dobar prema drugima i ako je nesrećan.
Dakle on onda ne voli život , ali voli što ga vole drugi?
Po meni je to malo ..Surogat-samarićanski ..Čak mi ide i na neku patetiku , u negativnom smislu.

Kakav je istinski srećan čovek po tebi?
Šta ga to odlikuje?
 

Antihejter

Ističe se
Poruka
2.260
U ovome ima mnogo toga .
Jedna rečenica , a može dugo da se razmišlja o njoj.


Čovek može biti dobar prema drugima samo ako su ti drugi dobri prema njemu .
Tu nije bitno da li je on srećan ili ne.I dalje.-
Čovek može biti dobar prema drugima i ako je nesrećan.
Dakle on onda ne voli život , ali voli što ga vole drugi?
Po meni je to malo ..Surogat-samarićanski ..Čak mi ide i na neku patetiku , u negativnom smislu.

Kakav je istinski srećan čovek po tebi?
Šta ga to odlikuje?
Nisam moderator, samo obični forumaš od mnogih na pdf religija. I Crnogorac 😂 Nedeljom odmaram :lol:
 

Petar_Petrovic

Veoma poznat
Poruka
10.836
Ljudi ne treba da postoje. Mi smo gore od svake zveri zemaljske. Evo gledajte šta rade u Ukrajni ovi nacisti, razapinju Rusa na krst i spaljuju ga živog.
Zašto čovek treba biti zahvalan životu, voleti? Ljudski rod treba biti istrebljen do poslednjeg.
Sve je to deo zivota.
Da li je zivot i postojanje uopste moguce bez dualizma.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.