Quantcast

Ljubav prema sebi, vrlina ili greh????

Perzefona

Zainteresovan član
Poruka
114
Siroko je rasprostranjeno misljenje da je ljubav prema drugima vrlina, a ljubav prema sebi greh. Pretpostavlja se da u onoj meri u kojoj volimo sebe, ne volimo druge, da je ljubav prema sebi isto sto i sebicnost.
Mnogi ce o ljubavi prema sebi govoriti kao o pokvarenosti, cak cemo cuti da je ljubav prema sebi isto sto i narcizam, okretanje libida ka samom sebi.
Ali, ako je ljubav prema sebi rdjava, onda je nesebicnost vrlina!

Da li je ljubav prema sebi isto sto i sebicnost ili su one u suprotnosti?

Jer, ako je voleti svog bliznjeg, kao lljudsko bice, vrlina, mora takodje biti vrlina, a ne porok, da volim sebe, jer i ja sam ljudsko bice, zar ne? ;)
 

Hektor

Aktivan član
Poruka
1.253
Egoizam je pogresna i neumerena "ljubav" prema sebi.Ta "ljubav" ne voli bliznjeg svog.
Medjutim,ljubav prema sebi je dobra,prihvatljiva i jedino je moguce voleti svog bliznjeg ako na pravilan i ispravan nacin volimo sami sebe.Nije slucajno receno:Ljubi bliznjeg svog kao samog sebe!.Dakle,voleti sebe ali ispravno=pri tom isto tako voleti druge,i umereno ne samo da je vrlina nego je potpuno prirodna stvar.A neprirodno je voleti sebe a nipodastavati druge,to bi bilo neumereno,narcisoidno i gresno.
Draga Perzefona,hvala na ovoj divnoj temi!
 

Tuzni_patak

Elita
Poruka
18.249
U vezi ovoga posmatrajte razliku izmedju GORDOSTI I PONOSA....

Ponos je okrenut sebi , osećanje koje postoji i kada je čovek sam.....

Gordost je okrenuta prema drugima , postoji kad postoji neko prema kome smo gordi.....
Ili prema kome možemo ili imamo prilike da budemo gordi....

Gordost se leči tako što ljudi budu usamljeni neki duži period. (Zato se preporučuje isposništvo od jedne godine u periodu jake potencije (22-33) da bi se pored ostalih stvari raščistilo i sa gordošću).

Ponos je okrenut ka sebi. I okrenut samim tim ka ljubavi koja proističe iz toga. Sve jedno da li prema radnji, osobi, ideji.
Često se u narodu koristi "ponos" a u stvari je u pitanju gordost....hijararhijska najčešće, kroz uporedjivanje dostignuća sa dostignućima drugih.......Da bi naglasio razliku izmedju gordosti i ponosa baš na ovoj nijansi , reći ću da kod ponosa se odnosimo prema tudjim dostignućima (autor, tvorac je potpuno nebitan), a kod gordosti prema činjenici da su ta dostignuća dostignuta od strane nas i da to može da bude referenca u društvu....bez obzira da li je javno iznosimo ili ne.....

------------------------------------------------------------
Kakve ovo veze ima sa temom....?

Pa zato što su ljubav prema sebi i hijararhijska potreba stvorena u društvu i dovele do toga da se postavi ovako pitanje.....
Ovo drugo toliko nadjačava ovo prvo i onda se javlja ocena neumerenosti kao što je daje Hektor...ali bez pravog uzroka i bez pravog rešenja....

Rešenja postoje svuda oko nas, ima ih u bibliji mnogo, ali i biblija i ostale knjige su cenzurisane od strane ljudi....Sve je manje ili više cenzurisano .....

----------------------------------------------------------
Evo jednog misaonog eksperimenta.
Da li pojačavanjem ljubavi prema sebi do iznemoglosti može doći do transformacije u ljubav prema svima....

Ili pojačavanjem ljubavi prema sebi kao greha , doći do ljubavi prema sebi kao vrlini.....
 

Perzefona

Zainteresovan član
Poruka
114
Hektor:
Egoizam je pogresna i neumerena "ljubav" prema sebi.Ta "ljubav" ne voli bliznjeg svog.
Medjutim,ljubav prema sebi je dobra,prihvatljiva i jedino je moguce voleti svog bliznjeg ako na pravilan i ispravan nacin volimo sami sebe.Nije slucajno receno:Ljubi bliznjeg svog kao samog sebe!.Dakle,voleti sebe ali ispravno=pri tom isto tako voleti druge,i umereno ne samo da je vrlina nego je potpuno prirodna stvar.A neprirodno je voleti sebe a nipodastavati druge,to bi bilo neumereno,narcisoidno i gresno.
Draga Perzefona,hvala na ovoj divnoj temi!
Nema na cemu :)!
Nadam se, nisi ironican ;)!
 

Serj Tankian

Zainteresovan član
Poruka
120
Perzefona:
Hmmmmmmm....saljivi Serj...opet si raspolozen!
Imam zamerku, nisi mislio o temi...vec iskoristio frazu...
Hocu opsirniji odgovor ;)!
Hm..
Smatrah da je "fraza" dovoljna, but, you want more.. hm..
Prvo, smuci mi se zivot kad neko pomene greh..
drugo, cak nisam ni znao da je povucena paralela izmedju voljenja sebe i greha, bas glupo zvuci, mislim stvarno..
hm.. kad malkice razmislim, nikada nisam ni cuo za izraz "ljubav prema sebi".. iskreno, neznam ni sta to znaci, mozda egocentrik, narcis i tako to..
but, hey..
whatever
8-)

see u
 

James 007

Primećen član
Poruka
613
Perzefona:
Da li je ljubav prema sebi isto sto i sebicnost ili su one u suprotnosti?
Zavisi o kakvoj ljubavi je reč. Ako je reč o ljubavi u kojoj poštujemo sebe da bismo poštovali druge, onda je to vrlina. A ako je reč o ljubavi u kojoj toliko poštujemo sebe da mislimo da nemamo nikakve mane dok ih drugi imaju, onda je to greh.
Ja, lično, se trudim da sebi uvek postavljam sve teže i teže zadatke, uveravajući sebe da nisam dovoljno dobar po bilo čijim merilima. Time stvaram psihološki efekat koji me motiviše da napredujem ili da radim što je više moguće.
 

Perzefona

Zainteresovan član
Poruka
114
Uf pa ovako…ovde treba ukazati na logicku gresku u shvatanju da se ljubav prema drugima i ljubav prema sebi uzajamno iskljucuju.
Ideja izrazena u ‘Ljubi bliznjeg svoga kao samog sebe' podrazumeva da se postovanje sopstvenog integriteta i jedinstvenosti, ljubav prema sebi i razumevanje sopstvenog pojedinstva,ne moze odvojiti od razumevanja drugog pojedinca, postovanja i ljubavi prema njemu. Ljubav prema sopstvenom pojedinstvu je neodvoivo povezana sa ljubavi prema svakom drugom bicu…
Iz ovoga sledi da moje sopstveno pojedinstvo mora da bude objekat moje ljubavi isto koliko i druga osoba.
Jer, ako je pojedinac sposoban da voli produktivno, on voli isebe, ako moze da voli samo druge, ne moze da voli uopste!!!
 

beba_toronto

Ističe se
Poruka
2.643
Perzefona:
Siroko je rasprostranjeno misljenje da je ljubav prema drugima vrlina, a ljubav prema sebi greh. Pretpostavlja se da u onoj meri u kojoj volimo sebe, ne volimo druge, da je ljubav prema sebi isto sto i sebicnost.
Mnogi ce o ljubavi prema sebi govoriti kao o pokvarenosti, cak cemo cuti da je ljubav prema sebi isto sto i narcizam, okretanje libida ka samom sebi.
Ali, ako je ljubav prema sebi rdjava, onda je nesebicnost vrlina!

Da li je ljubav prema sebi isto sto i sebicnost ili su one u suprotnosti?

Jer, ako je voleti svog bliznjeg, kao lljudsko bice, vrlina, mora takodje biti vrlina, a ne porok, da volim sebe, jer i ja sam ljudsko bice, zar ne? ;)
siroko rasprostranjeno?
a gde to izvini?
ne na mojoj planeti sigurno, a ovde zivim vise od 30 godina:)
moj komentar je ????????????????

:)))))
 

beba_toronto

Ističe se
Poruka
2.643
okej
sto se tice narcisizma, narcisizam nije ljubav prema sebi, narcisizam je mrznja prema sebi...
narcis (mitolosko bitje) nije bio zaljubljen u sebe, nego u svoj odraz u jezeru, odnosno lik u ogledalu...
moderni narcisi, sto je dusevni poremecaj i klinicka dijagnoza od koje boluje 1% populacije na osnovu poznatih slucajeva (ostavljam vasoj masti da odredite koliko ima neregistrovanih slucajeva ali ih ima prilican broj) , takodje mrze sebe..zaljubljeni su u svoj lik, onaj koji grade u ocima drugih, projektujuci zeljenu sliku o sebi...
sto se prave ljubavi prema sebi tice, to je zdrava stvar, svako normalan voli sebe.....
mislim to gde je rasprostranjeno misljenje da je ljubav prema sebi nesto lose, necu da komentarisem...valjda negde na marsu:)))
osoba koja deluje narcisoidno, ljudi koji deluju puni sebe, opsednuti sobom, ti ljudi su opsednuti sobom i svojim likom i misljenjem koje ce drugi imati o njima bas zato sto iznutra sebe ne vole, imaju komplekse i imaju jako ruzno misljenje o svojoj vrednosti, i da bi izlecili te komplekse eksponiraju se spolja svojom navodnom velikom vrednoscu....to je to
 

KvadArt

Početnik
Poruka
5
[FONT=Comic Sans MS]Svi mi imamo u svojim glavama male glasove( to je normalno, to nas ne cini ludim) koji nas po nekad hvale, a ponekad kritikuju. Nazalost, cesto je lakse verovati u negativne stvari o sebi jer ih dozivljavamo realnijim...
Da bi smo voleli i bili voljeni, trebamo najpre voleti sebe...ako zelimo da ostvarimo dozivotnu romansu, trebamo poceti sa sobom!
Ako sam se dobro izrazio, ali kako je to moguce....[/FONT]


:wink: Nedelim misljenje i ne dozvoljavam reci da je tema promasena...zapravo cenim da se dosta toga moze reci...ali mozda i nema potrebe, zar se pojedini i dalje nebi vadili na 'Narcis...'?
Ta oni ne znaju ni sta govore!!!!
:?
 

AntunTun

Veoma poznat
Poruka
10.219
normalno je recimo voleti sebe...al kao shto je normalno biti ljubomoran...kao shto je normalno voleti druge...u svemu tome chovek mozhe da zabagre...tj neki patoloshki poremetjaj reko bik...dakle kad zastrani...kada ogrezne...kada ma mislim nema smisla pisati reko sam shta sam mislio
 

Perzefona

Zainteresovan član
Poruka
114
..O.K., i ja se slazem sa tobom!
Sebicna osoba, mislim na onu koja 'mrzi', je zainteresovana samo za sebe, nikako zadovoljstvo ne oseca u davanju, vec samo u primanju. Ona na spoljasnji svet gleda iz ugla mogucnosti da iz njega nesto 'izvuce'...ona ne moze da vidi nista sem sebe..ona je suzstinski nesposobna da voli!!!
Ali kako u tom slucaju objasniti da su briga za sebe i briga za druge neizbezna alternativa? :-?
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.