mackica ns
Poznat
- Poruka
- 7.784
Odavno već razmišljam o ovome, ali sad mi je baš jedna sitnica pomogla da definišem pitanje. U temi o emisiji Sve za ljubav, ima post o tome kako je momak devojci pripremio neko divno iznenađenje, eto učinio je da se ona oseća kao kraljica; pokazao joj koliko 'je voli'... Ovo 'voli' sam stavila pod navodnike zato koliko sam ukapirala nih dvoje se i ne poznaju baš najbolje; ali to nije tema svakako
. Elem, devojka mu se na kraju zahvalila, ali ga je ipak odbila. Iz verovatno njoj poznatih razloga, ali svako od nas ima pravo na svoje razloge, zar ne? Sve bi to bilo meni normalno da dotična nije dočekana 'na nož': seljanka, on njoj to sve priredio, a ona ga na kraju odbila. Otprilike - nezahvalna kučka (moram da naglasim da se ne sećam ko je napisao taj post i da ga zamolim da se ne pravda ovde, jer uopšte nije važno, tema je skroz uopštena, to mi je samo sjajan primer
)
Moje pitanje (ili više pitanja
) bi bilo: da li ste nekad doživeli da vam neko pruži sve na dlanu, a vi ga odbijete? Ili; da li vam se desilo da vas neko osvoji SAMO time što vam ugađa, što vam ispunjava sve želje, što vam laska... Što je uporan u tome da vas osvoji (da li je tačna izreka - ne yebe lep nego uporan
)
Sa druge strane, da li ste vi nekada radili takve stvari, očekujući da će samo to biti razlog što će on biti sa vama. I ustvari, kako se uopšte odnosite prema sličnim situacijama i u jednoj i u drugoj ulozi. da li mislite da neko ima pravo da vas osuđuje ako je bio spreman da vas obožava do kraja života, a vi ga odbili iz drugih razloga? I da li vi nekoga osuđujete ko vas je odbio, a vi bili spremni da mu date sve?
Nekako se uvek naježim kad čujem komentare - on/ona tako dobar/a; a ona/on ga/je neće...
Imaju li ljudi pravo na SVOJA osećanja i mišljenja bez obzira šta neko činio za njih? I ako ste dobri, zar niste dobri zato što tako VI želite, tako VI osećate, a ne da biste dobili nešto zauzvrat?
. Elem, devojka mu se na kraju zahvalila, ali ga je ipak odbila. Iz verovatno njoj poznatih razloga, ali svako od nas ima pravo na svoje razloge, zar ne? Sve bi to bilo meni normalno da dotična nije dočekana 'na nož': seljanka, on njoj to sve priredio, a ona ga na kraju odbila. Otprilike - nezahvalna kučka (moram da naglasim da se ne sećam ko je napisao taj post i da ga zamolim da se ne pravda ovde, jer uopšte nije važno, tema je skroz uopštena, to mi je samo sjajan primer )Moje pitanje (ili više pitanja
) bi bilo: da li ste nekad doživeli da vam neko pruži sve na dlanu, a vi ga odbijete? Ili; da li vam se desilo da vas neko osvoji SAMO time što vam ugađa, što vam ispunjava sve želje, što vam laska... Što je uporan u tome da vas osvoji (da li je tačna izreka - ne yebe lep nego uporan )Sa druge strane, da li ste vi nekada radili takve stvari, očekujući da će samo to biti razlog što će on biti sa vama. I ustvari, kako se uopšte odnosite prema sličnim situacijama i u jednoj i u drugoj ulozi. da li mislite da neko ima pravo da vas osuđuje ako je bio spreman da vas obožava do kraja života, a vi ga odbili iz drugih razloga? I da li vi nekoga osuđujete ko vas je odbio, a vi bili spremni da mu date sve?
Nekako se uvek naježim kad čujem komentare - on/ona tako dobar/a; a ona/on ga/je neće...
Imaju li ljudi pravo na SVOJA osećanja i mišljenja bez obzira šta neko činio za njih? I ako ste dobri, zar niste dobri zato što tako VI želite, tako VI osećate, a ne da biste dobili nešto zauzvrat?
