ju?
pa zasto?
ja bih bas upotrebila taj izraz...ususkana...
volim da budem ususkana.
ovakva kakva sam, nadrkana, samostalna, drcna, nemoguca, ponekad naporna do koske, mogu da volim samo onog muskarca koji ispod svega toga vidi ono nezno stvorenje koje jedino zeli da moze da veruje i da moze da se ususka.
...ahhh... sve ih je manje draga. Samleo ih feminizam. I razumem ih. Niko više nije ostao u domaćinstvu da vaspitava ženu da bude žena, a muškarca da bude muškarac. Ostavljeni smo na milost i nemilost bebisiterkama i vaspitačicama. Stasavaju generacije hermafrodita. Gej populacija se busa u grudi. Pravi muškarci se kriju po planinama i zavlače sa porodicama na periferije, a ovi ostali svoju slabost kriju iza napucanih mišića koje pri tom nisu napucali radeći, nego dižući tegove ili gutajući metane.
Ali, da... neko reče... ljubav je ono što osećam prema svojoj deci. Neprikosnoveno. A ušuškanost? Da... sećam se da je moj tata ušuškavao moju mamu.
