Ne znam šta da radim.
Pre par meseci odem u Vojvodinu, imao sam nekih para pa
sam hteo da organizujem neki biznis. I u tu upoznam jednu
ekstra finu devojčicu, ali je Mađarica. A njeni su neki
zadrti mađarski nacionalisti i nikako ne mogu da žive sa
činjenicom da im se ćerka viđa sa Srbinom.
I moji su kao nešto malo gunđali ali sam im očitao bukvicu
i sad su ok. A i da nisu, ne zanima me. Ja živim svoj život.
Ne treba mi ničije odobrenje, i emocionalni blackmail ne radi
na meni.
Meni je 29, njoj 25... ono, nismo deca. Nije da moramo da
tražimo odobrenje od roditelja i šta znam ja.
Skoro sam imao sukob sa njenim ocem. Počeo da sipa neke
baljezgarije i uvrede, da mi preti, idr. Uglavnom to se
završilo tako što sam mu udario šamar i zapretio
da ću svima kosti da im polomim ako njoj na bilo koji način
budu zagorčavali život.
Ali nju sad sve to razdire. Puno je pogodila čitava stvar.
Jako je vezana je za porodicu, a i želi da bude samnom.
I meni je stvarno stalo do nje. Moje prethodne veze su
uglavnom bile ono sport i rekreacija. Kad sam sa njom topim
se kao pahuljica snega na vrelom dlanu. Ne znam šta mi je.
Što se tiče njenih tu ne mogu ništa da promenim. Pokušao
sam na sve moguće načine da razgovaram sa njima, ali uzalud.
Nju sve to pogađa i sve joj je teže. Ali i dalje ne želi da
raskinemo.
A ona je tako fino, nežno, krhko stvorenje da me je strah da
ne digne ruku na sebe ili napravi neku sličnu glupost.
Ako ostane samnom, moraće da se otuđi od porodice, a mislim
da bi je to slomilo. Pa mi je žao. Neznam šta da radim. Da li
da ja raskinem sa njom, da se za nju završi ta agonija. Lakše
će preboleti mene nego porodicu. Kažu ljubav izbledi svejedno.
Ne znam. Damned if you do, damned if you don't.
Pre par meseci odem u Vojvodinu, imao sam nekih para pa
sam hteo da organizujem neki biznis. I u tu upoznam jednu
ekstra finu devojčicu, ali je Mađarica. A njeni su neki
zadrti mađarski nacionalisti i nikako ne mogu da žive sa
činjenicom da im se ćerka viđa sa Srbinom.
I moji su kao nešto malo gunđali ali sam im očitao bukvicu
i sad su ok. A i da nisu, ne zanima me. Ja živim svoj život.
Ne treba mi ničije odobrenje, i emocionalni blackmail ne radi
na meni.
Meni je 29, njoj 25... ono, nismo deca. Nije da moramo da
tražimo odobrenje od roditelja i šta znam ja.
Skoro sam imao sukob sa njenim ocem. Počeo da sipa neke
baljezgarije i uvrede, da mi preti, idr. Uglavnom to se
završilo tako što sam mu udario šamar i zapretio
da ću svima kosti da im polomim ako njoj na bilo koji način
budu zagorčavali život.
Ali nju sad sve to razdire. Puno je pogodila čitava stvar.
Jako je vezana je za porodicu, a i želi da bude samnom.
I meni je stvarno stalo do nje. Moje prethodne veze su
uglavnom bile ono sport i rekreacija. Kad sam sa njom topim
se kao pahuljica snega na vrelom dlanu. Ne znam šta mi je.
Što se tiče njenih tu ne mogu ništa da promenim. Pokušao
sam na sve moguće načine da razgovaram sa njima, ali uzalud.
Nju sve to pogađa i sve joj je teže. Ali i dalje ne želi da
raskinemo.
A ona je tako fino, nežno, krhko stvorenje da me je strah da
ne digne ruku na sebe ili napravi neku sličnu glupost.
Ako ostane samnom, moraće da se otuđi od porodice, a mislim
da bi je to slomilo. Pa mi je žao. Neznam šta da radim. Da li
da ja raskinem sa njom, da se za nju završi ta agonija. Lakše
će preboleti mene nego porodicu. Kažu ljubav izbledi svejedno.
Ne znam. Damned if you do, damned if you don't.
Probao sam sa BMW 530, pa njen stric izlazio pred kapiju sa lovačkom puškom. Izgleda da je tajna u Mercedesu.
