Љотићевци и Ђуришлије браћа заувек!

Ajd da odgovorim na način simpatizera ljotićevaca i sličnih, ti si video?

Нисам љотићевац, већ Дражин присталица.
Довољно је да су партизани у операцији Трио заједно са усташама нападали Дангића и да је том приликом начивен нечувен масакр над источнобосанским Србима.
Да не спомињем како су штурнули на Петровој Гори и Козари. Па још да су имали толике снаге на пушкомет од Јасеновца и ништа нису урадили 3 године.
А кад се подсетим Пасјег Гробља у Црној Гори, ,,левих скретања'' у Херцеговини, појединачних злочина у Србији, Косанчића, Малог Лошиња и црвеног терора после октобра 1944. јасно је како су комунисти штитили народ.
 
rekla mi je baka, a ne baba, rekla mi je osoba koja je izgubila rodjaka, par prijatelja i poznanika od strane fašista iz čijeg su dupeta virile najveće pičkle ovog naroda koje su navodno branile od komunista taj isti narod, ubijajući ga.
nakon toga su impotentni salonski nadri istoričari i filozofi tražili razloge u svojim šizofrenim idejama kako da to opravdaju i time izleče svoje komplekse.

А јели ти бака рекла зашто је тај свештеник ухапшен?

Ако није рећи ћу ти ја зато што је био много више од обичног свештеника.
 
Нисам љотићевац, већ Дражин присталица.
Довољно је да су партизани у операцији Трио заједно са усташама нападали Дангића и да је том приликом начивен нечувен масакр над источнобосанским Србима.
Да не спомињем како су штурнули на Петровој Гори и Козари. Па још да су имали толике снаге на пушкомет од Јасеновца и ништа нису урадили 3 године.
А кад се подсетим Пасјег Гробља у Црној Гори, ,,левих скретања'' у Херцеговини, појединачних злочина у Србији, Косанчића, Малог Лошиња и црвеног терора после октобра 1944. јасно је како су комунисти штитили народ.

Никако, одговарало им је страдање Срба.
 
Pa i cetnik da se pokajao i da je doso u partizane i on bi takodje bio dobrodosao

Да, добродошао да погине, као на Сремском фронту, док за то време бивши усташа остаје у позадини и после рата усташа на највишим функцијама, четник или на робији или без ичега.
 
Да, добродошао да погине, као на Сремском фронту, док за то време бивши усташа остаје у позадини и после рата усташа на највишим функцијама, четник или на робији или без ичега.

Ko li je tebe to slagao da mi je znati?
 
A da li misliš da su Nemci krvoloci, jer su bombardovali Beograd 6. aprila 1941., iako je bio proglašen otvorenim i nebranjenim gradom?
Јел то оно када сте им ви комунисти били једина пета колона у Србији?
Јесу,али мањи од енглеза!.Немци су жестоко бомбардовали Београд,остале градове много мање,док су англо-американци још жешће него Немци бомбардовали и Београд и Ниш,и Подгорицу,и Никшић,и Лесковац,буквално сваки српски град и свако српско село.Англо-америчко бомбардовање српских градова и села је било тепих-бомбардовање,тако да су они много већи злочинци од Немаца.
За ову слику http://i49.tinypic.com/2edwhsx.jpg мислим да је настала после англо-америчког бомбардовања.Има много више слика много разорнијег и убитачнијег бомбардовања - англо-америчког,али их нећу сада стављати,ускоро ћу отворити тему и о томе.
Пошто си тако паметан,да упоредимо неке ствари:

1)Није Љотић наручио немачко бомбардовање нити их је звао да дођу и окупирају нас,Тито јесте наручио англо-америчко бомбардовање и позвао је совјетске окупаторе.А такође може се рећи и да су комунисти и англофилски официри наручили немачко бомбардовање и немачку агресију превратом од 27. марта.
2)Сви предратни збораши и будуће присталице Недића и Љотића су се борили против немачког агресора у априлском рату,а једини у Србији који су помагали немачку инвазију су били комунисти.Тад су вам Немци били добри,врло занимљиво.
3)Ниједан Љотићевац није спашавао оборене агресорске немачке пилоте у немачкој агресији 1941., комунисти јесу спашавали оборене агресорске англо-америчке пилоте у англо-америчкој агресији 1943-1944.
rekla mi je baka, a ne baba, rekla mi je osoba koja je izgubila rodjaka, par prijatelja i poznanika od strane fašista iz čijeg su dupeta virile najveće pičkle ovog naroda koje su navodno branile od komunista taj isti narod, ubijajući ga.
nakon toga su impotentni salonski nadri istoričari i filozofi tražili razloge u svojim šizofrenim idejama kako da to opravdaju i time izleče svoje komplekse.
Бака? ХА ХА ХА,бакино злато пошто не умеш ништа паметно да кажеш онда немој ни да пишеш,љуби га бака :=)
 
Poslednja izmena:
У споразуму са Недићем и Љотићем, војвода Павле је обећао да ће од црногорских четника образовати три пука: VI, VII и VIII који ће ући у састав СДК-а. Штаб Корпуса ће се бринути о снабдевању црногорских јединица.
Одмах по свршеном договору, Недићева Владa шаље у Санџак прву помоћ четничким јединицама, и то: око 250 брдских коња, хране, муниције, оружја, одела и обуће, дувана и неколико вагона шећера.61
Крајем фебруара 1944. Недић шаље војводи Павлу 2. батаљон V пука СДК, под командом капетана I класе Војислава Најдановића. Батаљон је имао 893 бораца, чак и своју војну музику. Као Недићев представник, пошао је Михајло Олћан, који је већ раније био у сличној мисији.
Добровољци су отишли у Санџак пуни љубави према браћи Црногорцима, које су необично ценили као велике јунаке, борце без страха и мане. Исто тако су и борци Црне Горе гледали на добровољце - љубав је узвраћана љубављу.
Одмах по доласку у Санџак добровољци су заједно са Црногорцима, имали више крвавих борби са партизанима, који су у то време држали извесне делове Црне Горе и били одлично наоружани. У веома оштрој борби на планини Бићу учествовао је цео добровољачки батаљон, а са стране четника пријепољска, беранска и колашинска бригада. Од четничких старешина узели су учешћа Леко Лалић, Бећир Томовић, Душан Арсовић и други. Свим снагама је командовао лично војвода Ђуришић.
Какве је жестине била та борба, може се видети из следећих детаља: пред зору су партизани нападали на један положај добровољаца који су били у плитким рововима. Једног момента је бачена ручна бомба у ров добровољаца уз повик "овде партизанка Мица", и после краће паузе, чу се "... а овде добровољац брица", који је ту бомбу бацио натраг партизанки Мици. Бомба је одмах експлодирала и Мица се више није јављала.
Битка на планини Бићу била је за Тита изузетно важна. Ту су партизанске јединице требале да се пробију и пребаце у Србију, која је у то време била мирна и без већих трзавица. Тај прелазак је био спречен партизанима и овога пута.
После малог предаха, партизани нападају Прибој у коме је била, као посада, 7. добровољачка чета. Знатно надмоћни партизани нападају град у коме се води крвава борба. Добровољци, решени да бране место до последњег човека, не одступају, подносе тешке губитке, али их и сами задају партизанима. После двочасовне борбе, 7. чета 2. батаљона V пука СДК је бранила и одбранила Прибој, изгубивши у борби свога командира поручника Милованчевића, чије је тело пренето у Србију ради сахране.
Веома тешка борба је била и на историјском Мојковцу, где се
историја понављала
. Овога пута Срби из Колашина, Берана и других
места Црне Горе, и Срби из Крушевца, Топлице и Баната, заједнички
проливају крв, са истим циљем и истим идеалом.Пета и осма чета, заједно са пратећом четом, као и неколико четничких бригада бранили су Мојковац, и одбранили га по цену великих губитака.
Седма чета, преполовљена у одбрани Прибоја, постаје сада шеста чета. Командир јој постаје капетан Васа Огризовић. Она одлази за Беране, које мора да напусти, и повлачи се за Албанију. Огризовић је своју шесту чету вратио у Ниш преко Косовске Митровице. Била је десеткована. Остале три чете, пратећа чета и допунске команде вратиле су се у Крушевац, где су, колико је то било могуће, добили ново људство, одморили се, и опет били послати на терен и тешке одбрамбене борбе, нарочито крајем лета и јесени 1944.
Поред свега што су преживели у Санџаку и Црној Гори, настала је и зараза од пегавог тифуса, који је косио добровољце.
Добровољачки батаљон се вратио у Србију јуна 1944, али од
893 бораца, колико је из Београда кренуло, батаљон је сада бројао
око 350. Остали су или изгинули у борбама, или су рањени и избачени из строја.62
Недић унапређује војводу Павла у чин потпуковника и у исто време поставља га за помоћника Команданта СДК-а, генерала Мушицког.


Четници предају Немцима заробљеног комуњару Окиљевића:D:
84ea5012a4.jpg
 
Poslednja izmena:
У споразуму са Недићем и Љотићем, војвода Павле је обећао да ће од црногорских четника образовати три пука: VI, VII и VIII који ће ући у састав СДК-а. Штаб Корпуса ће се бринути о снабдевању црногорских јединица.
Одмах по свршеном договору, Недићева Владa шаље у Санџак прву помоћ четничким јединицама, и то: око 250 брдских коња, хране, муниције, оружја, одела и обуће, дувана и неколико вагона шећера.61
Крајем фебруара 1944. Недић шаље војводи Павлу 2. батаљон V пука СДК, под командом капетана I класе Војислава Најдановића. Батаљон је имао 893 бораца, чак и своју војну музику. Као Недићев представник, пошао је Михајло Олћан, који је већ раније био у сличној мисији.
Добровољци су отишли у Санџак пуни љубави према браћи Црногорцима, које су необично ценили као велике јунаке, борце без страха и мане. Исто тако су и борци Црне Горе гледали на добровољце - љубав је узвраћана љубављу.
Одмах по доласку у Санџак добровољци су заједно са Црногорцима, имали више крвавих борби са партизанима, који су у то време држали извесне делове Црне Горе и били одлично наоружани. У веома оштрој борби на планини Бићу учествовао је цео добровољачки батаљон, а са стране четника пријепољска, беранска и колашинска бригада. Од четничких старешина узели су учешћа Леко Лалић, Бећир Томовић, Душан Арсовић и други. Свим снагама је командовао лично војвода Ђуришић.
Какве је жестине била та борба, може се видети из следећих детаља: пред зору су партизани нападали на један положај добровољаца који су били у плитким рововима. Једног момента је бачена ручна бомба у ров добровољаца уз повик "овде партизанка Мица", и после краће паузе, чу се "... а овде добровољац брица", који је ту бомбу бацио натраг партизанки Мици. Бомба је одмах експлодирала и Мица се више није јављала.
Битка на планини Бићу била је за Тита изузетно важна. Ту су партизанске јединице требале да се пробију и пребаце у Србију, која је у то време била мирна и без већих трзавица. Тај прелазак је био спречен партизанима и овога пута.
После малог предаха, партизани нападају Прибој у коме је била, као посада, 7. добровољачка чета. Знатно надмоћни партизани нападају град у коме се води крвава борба. Добровољци, решени да бране место до последњег човека, не одступају, подносе тешке губитке, али их и сами задају партизанима. После двочасовне борбе, 7. чета 2. батаљона V пука СДК је бранила и одбранила Прибој, изгубивши у борби свога командира поручника Милованчевића, чије је тело пренето у Србију ради сахране.
Веома тешка борба је била и на историјском Мојковцу, где се
историја понављала
. Овога пута Срби из Колашина, Берана и других
места Црне Горе, и Срби из Крушевца, Топлице и Баната, заједнички
проливају крв, са истим циљем и истим идеалом.Пета и осма чета, заједно са пратећом четом, као и неколико четничких бригада бранили су Мојковац, и одбранили га по цену великих губитака.
Седма чета, преполовљена у одбрани Прибоја, постаје сада шеста чета. Командир јој постаје капетан Васа Огризовић. Она одлази за Беране, које мора да напусти, и повлачи се за Албанију. Огризовић је своју шесту чету вратио у Ниш преко Косовске Митровице. Била је десеткована. Остале три чете, пратећа чета и допунске команде вратиле су се у Крушевац, где су, колико је то било могуће, добили ново људство, одморили се, и опет били послати на терен и тешке одбрамбене борбе, нарочито крајем лета и јесени 1944.
Поред свега што су преживели у Санџаку и Црној Гори, настала је и зараза од пегавог тифуса, који је косио добровољце.
Добровољачки батаљон се вратио у Србију јуна 1944, али од
893 бораца, колико је из Београда кренуло, батаљон је сада бројао
око 350. Остали су или изгинули у борбама, или су рањени и избачени из строја.62
Недић унапређује војводу Павла у чин потпуковника и у исто време поставља га за помоћника Команданта СДК-а, генерала Мушицког.


Четници предају Немцима заробљеног комуњару Окиљевића:D:
84ea5012a4.jpg

Жабарима љото, пише ти на слици...
 
Жабарима љото, пише ти на слици...

Оно што пише на слици не мора увек бити тачно(а врло често није).

Мени ови много више личе на Немце него на Италијане, качкети, каишеви, чизме,...

Овај у шорцу носи нешто слично униформи овог лево на слици.

n704989849_549767_5865.jpg
 
Poslednja izmena:
A da li misliš da su Nemci krvoloci, jer su bombardovali Beograd 6. aprila 1941., iako je bio proglašen otvorenim i nebranjenim gradom?

To proglašenje znači ništa.Nebranjen grad znači da u njemu nema vojnih jedinica ili objekata od značaja za vođenje rata.Sa Beogradom to nije bio slučaj.Inače bi se svaki grad mogao samoproglasiti za "nebranjeni".
 
Слике:

47fd9383b5.jpg


Добровољци и црногорски Четник у Рашкој области крајем 1943:
2you5wx.jpg


Подгорица,април 1944 - Ђорђе Лашић,Јаков Јововић,један официр СДК и немачки пуковник Хајнке:
n1303926740_30086343_5825.jpg


Немачка камиони који су носили храну и оружије за црногорске четнике изрешетани од стране енглеских авиона:besan2::
11978.jpg
Свака част на теми!
 
To proglašenje znači ništa.Nebranjen grad znači da u njemu nema vojnih jedinica ili objekata od značaja za vođenje rata.Sa Beogradom to nije bio slučaj.Inače bi se svaki grad mogao samoproglasiti za "nebranjeni".

Onda Nemci neka prestanu da kmeče zbog Drezdena. Ili je Narodna biblioteka bila objekat od značaja za vođenje rata?
 
Свака част.доста је било подела међу нама,окретања леђа,издаје и сумње.
Ми смо заједно стали у један анти-комунистички фронт,но на жалост,због тривијалних несугласица смо и једни други прошли како смо прошли.
Ја и добровољце и ђуришлије гледам као браћу,борили сте се за нашу ствар,за нашу Србију,која би изгледала дијаметрално супротно да Дража и његови гибаичари нису били толико глупи и да нису стали уз оне који су ову земљу гурнули у рат.

Колико видим и на данашњој национал-патриотској сцени се тензије смањују и то је добро.Само уједињени збацићемо окове оних који су дојахали на уранијумским бомбама,и ако Бог да,повратити земљу наших предака.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Материјал који на било који начин промовише или велича нацизам и нацисте је обрисан. Верујем да постоје адекватнији форуми, на којима се друже истомишљеници из тог соја.

Nacional-Socijalizam je deo Istorije,a ovo je pdf ,,Istorija,,.
 
Материјал који на било који начин промовише или велича нацизам и нацисте је обрисан. Верујем да постоје адекватнији форуми, на којима се друже истомишљеници из тог соја.

Значи пожељно је бити комуниста, анархиста, либерал, демократа, капиталиста, педер итд.... само случајно немој неко да је Недићевац:D.

Настављамо са темом:

Херој и витез Павле Ђуришић испред Скупштине у Београду,септембра 1943:
f562b43df3.jpg


Див-јунак Павле Ђуришић на Цетињу,октобра 1943:
10753m.jpg

На слици су још и Јаков Јововић,један немачки официр и мислим да су у позадини два добровољца.
 
Šta rade ovi moderatori pa ne reaguju zbog promocije fašista i izdajica srpskog naroda Ljtotićevaca?!

Jel moguće da se dozvoljava da te ljudske bede se bez problema promoviše ovde?!

Ne volim komuniste niti sam ih ikad voleo , ali ove koljače pilićare i švapsko-talijanske podrepaše tek mrzim!

Što se mene tiče razdoblje 2.sv.rata treba izbrisati iz srpske istorije kao nešto značajno , tj.treba skloniti sa strane i ne pominjati jer to je najveća bruka uz ovu iz 90-ih!

Sve go' izdajnik i ubica zbog otimačine i klanja , tu nema ni srpstva niti bilo čega što bi se Srbin mogao ponositi , tu su Srbi kao i 90' najniže pali!
Em se ubijali međusobno zarad tuđinaca em klali ostale , a nijedna ta "junačka" vojska nije odbranila narod , već je bolela briga za njega i samo sprovodila svoje izdajničke politke!

Mioderatori ako imate išta u sebi ukidajte ovo dno od teme!

Ако ти се не свиђа тема заобиђи је у широком луку.
Признај да се лепо живело за време Тилета:per:?
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top