Liza Križanić - lepota i osećajnost

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
345.646
23621358_1479227032186223_72389410746244803_n.jpg

Draginja- Draga Marić (1905 — 1982), u slikarstvu poznata kao Liza Križanić, pripadala je generaciji mladih umetnika koji su stvarali u Beogradu između dva rata. Rođena kao Draginja Marić,od najranije mladosti sa nadimcima Draga i Liza, udajom (1926) za karikaturistu i slikara Pjera Križanića postala je, i posle razvoda (1950) ostala, poznata pod njegovim prezimenom.

U slikarskom opusu Lize Križanić, preovladava upotreba ulja na platnu, nešto manje tempere, pastela i akvarela. Medju glavnim motivima njenog stvaralaštva izdvajaju se mrtve prirode, ali i predeli Beograda i Dubrovnika . Pomalo se bavila crtežom i mozaikom, a smišljala je i duhovite rečenice Pjerovih karikatura. Njeno stvaralaštvo pripada tokovima poetskog realizma i intimizma, katkad prožetih duhom kolorističkog ekspresionizma. Od 1939. godine, redovno je učestvovala na zajedničkim likovnim smotrama.

Najveći broj njenih radova danas se čuva i izlaže u Galeriji Legata Liza Marić- Križanić u Kosjeriću, u Narodnom muzeju u Beogradu kao i u Muzeju grada Beograda.

Za nju su svi govorili da je lepa kao boginja, bila je dobra drugarica Desanke Maksimović, ugledni istoričar umetnosti Pavle Vasić uporedio ju je sa Van Gogom. Lik Lize Križanić ostao je zabeležen na platnima četrdeset slikara, među kojima su Ignjat Job, Petar Dobrović, Zora Petrović, Nikola Graovac, Milo Milunović, Kosta Hakman... Liza je bila jedna od najlepših i najzanimljivijih žena intelektualnog Beograda. Krajem 1924. godine na mansardu zgrade u pariskoj Ulici Sen Žak broj 167 doselile su se Desanka Maksimović i Draginja Marić „Liza”: mlada pesnikinja i njena prijateljica želele su da u „gradu svetlosti” uče francuski, idu na predavanja, obilaze muzeje. Čovek koji se njome najviše oduševio i i koji je prvi primetio njenu darovitost (još u Parizu) i dao joj prve zanatske poduke, bio je Pjer Križanić, kasnije njen suprug. Sa njim je provela svoje najlepše godine, kao umetnica i kao prisni saradnik u doba njegovog najvećeg umetničkog i publicističkog uspona. Ubrzo se u umetničkim krugovima proneo glas o raskošno lepoj Jugoslovenki koju krasi „nešto egzotično, neobično, istočnjačko”.

Liza je prihvatila ponudu Zore Petrović i Poljaka Alena da je kistom i bojama ovekoveče na platnu, a kada im je pokazala svoje radove izazvala je oduševljenje. Potom je u Alenovom ateljeu na Monmartru održala svoju prvu (i jedinu) samostalnu izložbu. Toj izložbi su prisustvovali veliki jugoslovenski slikari koji su stvarali u Parizu među kojima Sava Šumanović, a njena drugarica Desanka Maksimović je bila ponosna. Nakon tog uspeha vratila se sa mužem u Beograd. Liza ima retko veliku listu uspelih platna raznih motiva, od figura do cveća i pejzaža, ali onaj ko bude pisao jednoga dana o likovnim pesnicima Beograda, zadiviće mnoge kad prikaže makar i samo naslove beogradskih vidika – panorama koje je Liza Križanić slikala.
 

Back
Top