Lista SNS će se zvati "Srbija ne sme da stane - Aleksandar Vučić": Nije prvi put da Vučić pokušava da glumi Đinđića

Kad je SNS dosao na vlast mojoj zeni plata bila 53.000 dinara burek kostao 60 dinara

Sad joj plata 67.000 a burek kosta 180 din

Zena mi radi u prosveti sto znaci da je realno svima standard opao za 10 godina SNS vlasti za duplo . Jer je za toliko opala kupovna moc gradjana.

По теби, Тихи, испада да је боље било код жутих?
 
Kilo svinjetine u Srbiji cena 800-1200 din

Kilo svinjetine u IDEA Crna Gora 3.85 evra

Pogledajte prilog 1438019


Hvataj.PNG
 
Е то питај госн Тихог, ја сам само економски аналитичар.
И немој да те Босанци чују да спомињеш бурек са сиром. И немој да им кажеш да и у самој Турској се не прави та разлика, него и они имају бурек са сиром и са још 150 укуса.
Eh sad da raspravljamo o bureku...Nekad je burek bio samo sa mesom sve drugo se nije smelo zvati burek.Danas ga ima preko 100 vrsta,sto slanih sto slatkih(sa jabukama,visnjama,kajsijama...)a ima i posnih sa krompirom ili sa ribljim mesom.Zanimljivo njega su turci izmislili i pre 500 godina postojalo je merilo kakav i koliki je standardan burek.
wikipedija

Burek​




Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretragu
Kriška okruglog bureka s mesom kakav se pravi na području bivše Jugoslavije
Burek je tradicionalna anatolska (turska), balkanska, srednjeistočna i srednjeazijska vrsta jela od razvučenog testa s mlevenim mesom, sirom ili povrćem, najčešće krompirom ili spanaćom. Jelo je rašireno na području nekadašnjeg Osmanskog Carstva.

Sadržaj​


Ime[uredi | uredi kod]​

Börek verovatno potiče iz turske kuhinje. Börek je turska reč za ovo slojevito jelo od testa, ali takođe i za ostala jela od testa. Samo u turskom jeziku reč burek ima tako široko značenje. U svim ostalim jezicima u kojima je pozajmljena, reč se odnosi samo na neke vrste peciva.
Ime može dolaziti od turske reči bur (savijati); slično kao i u srpskom, gde reči savijača (od savijati) i gibanica (od gibati) takođe opisuju određeno slojevito jelo od testa, ili možda od persijske reči būrek.

Börek (Turska)[uredi | uredi kod]​

U Turskoj su böreği ("vodeni burek") je više testastog tipa, obično sa feta sirom. Kürt böreği ("kurdski burek") je burek bez punjenja, a često se jede sa posutim šećerom u prahu na vrhu.

Burek (bivša SFRJ)[uredi | uredi kod]​

U bivšoj SFRJ reč burek nije nigde korišćena kao hiperonim (kao na primer pita, kolač), kao u turskom jeziku. Burek ima dve realizacije: jednu u Srbiji, a drugu u Bosni i Hercegovini (od strane sva tri naroda - Bošnjaka, Srba i Hrvata). Oba jela se takođe prave i u Hrvatskoj i Sloveniji, gde su ih uveli uglavnom albanski i bosanski pekari počevši od 1960ih.
Burek je u redovnoj ponudi svih pekara i obično se jede kao "brza hrana". Pošto je burek teška i masna hrana, često se konzumira sa jogurtom. Osim u pekarama, burek se prodaje u specijalizovanim prodavnicama zvanim buregdžinice (na srpskohrvatskom) ili burekdžilnicama (na makedonskom) koje prodaju isključivo burek (ili pite) i jogurt. Ove buregdžinice su zapravo samo vrsta pekara koje su postojale pre početka 18. veka. One su vrlo česte u Bosni i Hercegovini i poprilično česte u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. U Beogradu nije bilo buregdžinica do početka 1990-tih pošto je burek od početka prodavan u svakoj pekari u širem smislu.

Srpski (okrugli) burek[uredi | uredi kod]​

Okrugli bukek
U Srbiji se reč burek odnosi na specijalno jelo od testa. Kore se prave od testa i bacaju se kroz vazduh, da bi se razvukle. Tradicionalne ispune su prženo mleveno meso ili sir. Prazan burek se takođe tradicionalno pravi. Dodatne varijante uključuju nadev od jabuka, višanja, pečurki i moderne varijante pica bureka.
Recept za moderni okrugli burek je razvijen u Nišu, gde ga je 1498. predstavio čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istambula.
Srpski burek je postao popularan u Hrvatskoj i Sloveniji u drugoj polovini 20. veka.[traži se izvor] Prvi burek u Zagrebu su napravili poznati albanski pekari pored glavne želeničke stanice (Kolodvora) nakon Drugog svetskog rata.[traži se izvor] I ovde je ovo jelo poznato prosto kao burek.
Svake godine se u Nišu održava takmičenje bureka (Buregdžijada). 2005. je napravljen burek od 100 kg , sa prečnikom od 2 m i smatra se najvećim burekom ikada napravljenim.

Bosanski (umotani) burek[uredi | uredi kod]​

Umotani bukek
Umotani burek u Bosni i Hercegovini se odnosi ne samo na jelo koje je napunjeno mesom. Tanke kore se napune i zatim se umotaju. Jelo sa sirom se naziva sirnica, jelo sa spanaćem i sirom je zeljanica, jelo sa krompirom je krompiruša, sa tikvom tikvenjača, sa krompirom i mesom šareni burek itd., a sva ova jela se nazivaju pite. Ova vrsta jela je vrlo popularna u Hrvatskoj, gde su je uveli bosanski Hrvati. U srpske gradove bosansko jelo je uvedeno preko izbeglica iz građanskog rata tokom 1990-ih i ono se često naziva sarajevska pita ili bosanska pita; za jelo s mesom kažu burek s mesom, dok je u Bosni to burek. Neka slična jela, iako su donekle šira i sa tanjim korama se nazivaju savijače ili prosto pita u Srbiji. Međutim, ova jela se uglavnom prave u domaćinstvima i tradicionalno se ne nude u pekarama.
U Bosni je burek jelo punjeno samo sa mesom. Postoji jezička težnja u Hrvatskoj da se koristi reč burek samo za jelo sa sirom. U Srbiji, uvek se mora reći burek + nadev (sa mesom, na primer).

Boureki (Grčka)[uredi | uredi kod]​

U Grčkoj, bureki (μπουρέκι) ili burekaki (μπουρεκάκι) je malo pecivo koje se pravi od lisnatog testa.

Burekas (Izrael)[uredi | uredi kod]​

Burekas (בורקס) se pravi od kiselog testa koje je napunjeno različitim nadevima. Među popularnijim nadevima su sir, pire krompir, spanać, plavi patlidžan, pica i pečurke.
Izraelski burekas dolazi u nekoliko oblika, koji pokazuju vrstu nadeva. Zakoni kašruta zahtevaju izbegavanje jedenja mlečnih peciva sa onima koje sadrže meso i zato postoji uobičajeni različiti oblici da ukažu na različite vrste nadeva bourekasa. Burekas sa sirom dolazi u obliku pravouglih i jednokrakih trouglova i ima dve različite veličine. Burekas sa sirom dolazi u obliku kvadra. Pica-burekas podseća na koncentrične valjke, dok burekas sa spanaćem podseća na mašnu od peciva. Postoje i takozvani “turski borekaci” koji imaju izgled zaobljenih jednakostraničnih trouglova i punjeni su različitim nadevima, čija se vrsta može odrediti po njihovoj spoljašnjosti.

Brik (Tunis)[uredi | uredi kod]​

Brik je tuniski burek koji se sastoji od jajeta u trougaonom pecivu sa seckanim lukom i peršunom. Brik je u Tunisu jedno tipično predjelo i sprema se posebno tijekom mjeseca ramazana. Kuhinja Maroka i Alžira isto poznaju brik koji graniči sa pojmovima slane samose i slatke mhanše.

Burek kao kulturna referenca​

Ime jednog od najvećih internet foruma u Srbiji je Burek Forum.
Postoji i istoimeni album Dina Merlina.[α 1]
U Turskoj se može čuti izraz koji često koristi siromašna, pa čak i srednja klasa: «Nisam dovoljno bogat da jedem baklavu i burek svakog dana»[α 2]
 
...
Eh sad da raspravljamo o bureku...Nekad je burek bio samo sa mesom sve drugo se nije smelo zvati burek.Danas ga ima preko 100 vrsta,sto slanih sto slatkih(sa jabukama,visnjama,kajsijama...)a ima i posnih sa krompirom ili sa ribljim mesom.Zanimljivo njega su turci izmislili i pre 500 godina postojalo je merilo kakav i koliki je standardan burek.
wikipedija

Burek​




Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretragu
Kriška okruglog bureka s mesom kakav se pravi na području bivše Jugoslavije
Burek je tradicionalna anatolska (turska), balkanska, srednjeistočna i srednjeazijska vrsta jela od razvučenog testa s mlevenim mesom, sirom ili povrćem, najčešće krompirom ili spanaćom. Jelo je rašireno na području nekadašnjeg Osmanskog Carstva.

Sadržaj​


Ime[uredi | uredi kod]​

Börek verovatno potiče iz turske kuhinje. Börek je turska reč za ovo slojevito jelo od testa, ali takođe i za ostala jela od testa. Samo u turskom jeziku reč burek ima tako široko značenje. U svim ostalim jezicima u kojima je pozajmljena, reč se odnosi samo na neke vrste peciva.
Ime može dolaziti od turske reči bur (savijati); slično kao i u srpskom, gde reči savijača (od savijati) i gibanica (od gibati) takođe opisuju određeno slojevito jelo od testa, ili možda od persijske reči būrek.

Börek (Turska)[uredi | uredi kod]​

U Turskoj su böreği ("vodeni burek") je više testastog tipa, obično sa feta sirom. Kürt böreği ("kurdski burek") je burek bez punjenja, a često se jede sa posutim šećerom u prahu na vrhu.

Burek (bivša SFRJ)[uredi | uredi kod]​

U bivšoj SFRJ reč burek nije nigde korišćena kao hiperonim (kao na primer pita, kolač), kao u turskom jeziku. Burek ima dve realizacije: jednu u Srbiji, a drugu u Bosni i Hercegovini (od strane sva tri naroda - Bošnjaka, Srba i Hrvata). Oba jela se takođe prave i u Hrvatskoj i Sloveniji, gde su ih uveli uglavnom albanski i bosanski pekari počevši od 1960ih.
Burek je u redovnoj ponudi svih pekara i obično se jede kao "brza hrana". Pošto je burek teška i masna hrana, često se konzumira sa jogurtom. Osim u pekarama, burek se prodaje u specijalizovanim prodavnicama zvanim buregdžinice (na srpskohrvatskom) ili burekdžilnicama (na makedonskom) koje prodaju isključivo burek (ili pite) i jogurt. Ove buregdžinice su zapravo samo vrsta pekara koje su postojale pre početka 18. veka. One su vrlo česte u Bosni i Hercegovini i poprilično česte u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. U Beogradu nije bilo buregdžinica do početka 1990-tih pošto je burek od početka prodavan u svakoj pekari u širem smislu.

Srpski (okrugli) burek[uredi | uredi kod]​

Okrugli bukek
U Srbiji se reč burek odnosi na specijalno jelo od testa. Kore se prave od testa i bacaju se kroz vazduh, da bi se razvukle. Tradicionalne ispune su prženo mleveno meso ili sir. Prazan burek se takođe tradicionalno pravi. Dodatne varijante uključuju nadev od jabuka, višanja, pečurki i moderne varijante pica bureka.
Recept za moderni okrugli burek je razvijen u Nišu, gde ga je 1498. predstavio čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istambula.
Srpski burek je postao popularan u Hrvatskoj i Sloveniji u drugoj polovini 20. veka.[traži se izvor] Prvi burek u Zagrebu su napravili poznati albanski pekari pored glavne želeničke stanice (Kolodvora) nakon Drugog svetskog rata.[traži se izvor] I ovde je ovo jelo poznato prosto kao burek.
Svake godine se u Nišu održava takmičenje bureka (Buregdžijada). 2005. je napravljen burek od 100 kg , sa prečnikom od 2 m i smatra se najvećim burekom ikada napravljenim.

Bosanski (umotani) burek[uredi | uredi kod]​

Umotani bukek
Umotani burek u Bosni i Hercegovini se odnosi ne samo na jelo koje je napunjeno mesom. Tanke kore se napune i zatim se umotaju. Jelo sa sirom se naziva sirnica, jelo sa spanaćem i sirom je zeljanica, jelo sa krompirom je krompiruša, sa tikvom tikvenjača, sa krompirom i mesom šareni burek itd., a sva ova jela se nazivaju pite. Ova vrsta jela je vrlo popularna u Hrvatskoj, gde su je uveli bosanski Hrvati. U srpske gradove bosansko jelo je uvedeno preko izbeglica iz građanskog rata tokom 1990-ih i ono se često naziva sarajevska pita ili bosanska pita; za jelo s mesom kažu burek s mesom, dok je u Bosni to burek. Neka slična jela, iako su donekle šira i sa tanjim korama se nazivaju savijače ili prosto pita u Srbiji. Međutim, ova jela se uglavnom prave u domaćinstvima i tradicionalno se ne nude u pekarama.
U Bosni je burek jelo punjeno samo sa mesom. Postoji jezička težnja u Hrvatskoj da se koristi reč burek samo za jelo sa sirom. U Srbiji, uvek se mora reći burek + nadev (sa mesom, na primer).

Boureki (Grčka)[uredi | uredi kod]​

U Grčkoj, bureki (μπουρέκι) ili burekaki (μπουρεκάκι) je malo pecivo koje se pravi od lisnatog testa.

Burekas (Izrael)[uredi | uredi kod]​

Burekas (בורקס) se pravi od kiselog testa koje je napunjeno različitim nadevima. Među popularnijim nadevima su sir, pire krompir, spanać, plavi patlidžan, pica i pečurke.
Izraelski burekas dolazi u nekoliko oblika, koji pokazuju vrstu nadeva. Zakoni kašruta zahtevaju izbegavanje jedenja mlečnih peciva sa onima koje sadrže meso i zato postoji uobičajeni različiti oblici da ukažu na različite vrste nadeva bourekasa. Burekas sa sirom dolazi u obliku pravouglih i jednokrakih trouglova i ima dve različite veličine. Burekas sa sirom dolazi u obliku kvadra. Pica-burekas podseća na koncentrične valjke, dok burekas sa spanaćem podseća na mašnu od peciva. Postoje i takozvani “turski borekaci” koji imaju izgled zaobljenih jednakostraničnih trouglova i punjeni su različitim nadevima, čija se vrsta može odrediti po njihovoj spoljašnjosti.

Brik (Tunis)[uredi | uredi kod]​

Brik je tuniski burek koji se sastoji od jajeta u trougaonom pecivu sa seckanim lukom i peršunom. Brik je u Tunisu jedno tipično predjelo i sprema se posebno tijekom mjeseca ramazana. Kuhinja Maroka i Alžira isto poznaju brik koji graniči sa pojmovima slane samose i slatke mhanše.

Burek kao kulturna referenca​

Ime jednog od najvećih internet foruma u Srbiji je Burek Forum.
Postoji i istoimeni album Dina Merlina.[α 1]
U Turskoj se može čuti izraz koji često koristi siromašna, pa čak i srednja klasa: «Nisam dovoljno bogat da jedem baklavu i burek svakog dana»[α 2]
Hvala
 

Lista SNS će se zvati „Srbija ne sme da stane – Aleksandar Vučić“: Nije prvi put da Vučić pokušava da glumi Đinđića​

V. R, L. V.danas 15:45
Lista SNS će se zvati Srbija ne sme da stane - Aleksandar Vučić: Nije prvi put da Vučić pokušava da glumi Đinđića 1


Lista Srpske napredne stranke na narednim izborima zvaće se prema najavama „Srbija ne sme da stane – Aleksandar Vučić“, što je deo javnosti asociralo na rečenicu prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića.

Naprednjaci pak tvrde da je to odgovor onima koji su želeli da ona stane, aludirajući na slogan „Sve mora da stane“ koji su građani i opozicija koristili na protestima posle masovnih ubistava u maju.
Zoran Živković, izvršni direktor Centra za razvoj građanskog društva “MilenijuM” i bivši član DS, za Danas kaže da je to ipak još jedna zlouporeba SNS-a i njihovog takozvanog lidera.
– A to je da pokvare i neke dobre stvari koje su se dešavala u Srbiji. Svi znaju da je to bila jedna od, ne parola, nego od projektnih definicija Zorana Đinđića. Nije prvi put da Vučić pokušava da glumi Đinđića, što je jedan primitivizam najgore moguće vrtste. Srbija je stala onoga trenutka kada je Vučić preuzeo vlast, od tada ubrzano napreduje kriminal, ali na svaki drugi način Srbija nazaduje. To je samo nastavak jedne pogrešne i pogubne politike vlasti Aleksandra Vučića – objašanjava on.

Dok je Žarko Korać, potpredsednik vlade Zorana Đinđića, zgranut mogućnošću da izborna parola SNS za predstojeću izbornu kampanju bude “Srbija ne sme da stane”, koja je vezana za Zorana Đinđića.
– Radilo bi se o gorim stvarima od političkog cinizma, jer su „lideri SRS, Šešelj i Tomisla Nikolić, od kojih je nastala SNS, pre ubista na velikom mitingu u Beogradu, najavljivali njegovo ubistvo rečima “i Tita je bolela noga pre smrti”. Zauvek su te reči ostale vezane za tu stranku. Uostalom Šešelj je to ubistvo pohvalio. Zato bi SNS trebalo u velikom luku da izbegava sve što je vezano za nesrećnog premijera. Dobro plaćaju svoje marketinške stručnjake, neka im izaberu drugu parolu – rekao je on za N1.
A Bojan Pajtić, profesor Univerziteta u Novom Sadu i bivši predsendik DS, ukazuje da je to najveća osveta naprednjaka Zoranu Đinđiću.
– Već 11 godina svedočimo pokušajima vladajuće partije da uzvise svog vođu poredeći njegovu ‘energiju, viziju i intelekt’ sa Đinđićevim. Istovremeno svedočimo i podmukloj kampanji kriminalizacije Zorana Đinđića. Sitni udbaški špiclovi su nebrojen broj puta na televizijama sa nacionalnom frekvencijom usput ‘nabacivali’ kako je atentat na premijera, zapravo, bio mafijaški obračun. U jednom trenutku su organizovali i peticiju za oslobađanje Milorada Ulemeka Legije, koja je samo formalno bila u funkciji ‘spiranja ljage sa časnog heroja i velikog patriote’“. Zbog svega navedenog, sprska javnost, ili bar njen obavešteni deo, zgrozila se nad idejom da SNS za svoj slogan, ni manje ni više, ‘preuzme’ njegovu rečenicu Srbija ne sme da stane – naveo je Pajtić u autorskom tekstu za Novu.rs.

https://www.danas.rs/vesti/politika...cic-imitacija-zoran-djindjic-slogan-kampanja/

Jeste zvučalo poznato.



Dobro...napreduje AVtihrist...

Prosli put su mu savetnici Izraelci uvaljali i prodali slogan od Hitlera iz 1933. "Für unsere Kinder" iliti "Za nasu decu"...

Provalio ga tada Cvijetin Milivojevic...cak je i @Jugoslav Čvarak -u bilo neprijatno...

slogan-SNS-hitler.jpg


...
 
Dobro...napreduje AVtihrist...

Prosli put su mu savetnici Izraelci uvaljali i prodali slogan od Hitlera iz 1933. "Für unsere Kinder" iliti "Za nasu decu"...

Provalio ga tada Cvijetin Milivojevic...cak je i @Jugoslav Čvarak -u bilo neprijatno...

slogan-SNS-hitler.jpg


...
Sa hitlerom mogu da se porede Bosko Obradovic, Milica Sljivovica,pa na kraju krajeva i Djilas poznat po antiromskim i antigey izjavama.Poslednji koji se moze porediti je Vucic.
 
Dobro...napreduje AVtihrist...

Prosli put su mu savetnici Izraelci uvaljali i prodali slogan od Hitlera iz 1933. "Für unsere Kinder" iliti "Za nasu decu"...

Provalio ga tada Cvijetin Milivojevic...cak je i @Jugoslav Čvarak -u bilo neprijatno...

slogan-SNS-hitler.jpg


...
Nemaju natpisi s plakata veze jedan s drugim.

😡
 
Kad je SNS dosao na vlast mojoj zeni plata bila 53.000 dinara burek kostao 60 dinara

Sad joj plata 67.000 a burek kosta 180 din

Zena mi radi u prosveti sto znaci da je realno svima standard opao za 10 godina SNS vlasti za duplo . Jer je za toliko opala kupovna moc gradjana.
Trebao si glasati za DOS.
 
Kad je SNS dosao na vlast mojoj zeni plata bila 53.000 dinara burek kostao 60 dinara

Sad joj plata 67.000 a burek kosta 180 din

Zena mi radi u prosveti sto znaci da je realno svima standard opao za 10 godina SNS vlasti za duplo . Jer je za toliko opala kupovna moc gradjana.
Prosvetari dobro prolaze kada pogledas koliko rade.
 
Bravo.Srbija ne sme da stane.Jedino je Djindjic nesto korisno radio kao i sad Vucic.A ova skupoca nedavna to je posledica globalne katastrofe.Korona rat u Ukrajini...Ali cene se polako stabilizuju i polako pojeftinjava.
zbrisali Srbi za EU...jos kada bi nam dali pravo zaposlenja, bezali bi kao oci migranti
 

Back
Top