TheMunchmallow
Početnik
- Poruka
- 8
Za početak, izvinite ako dupliram temu, nisam je našla u pretrazi...
Ovako, imam 17 godina i danas sam prvi put imala kratak gubitak svesti u gradskom prevozu. Desavalo mi se ranije da mi bude muka kada se nadjem u nekom kafiću ili gradskom prevozu kada ima dosta ljudi, ali nisam osećala nesvesticu. Danas je bilo i jako sunčano napolju, te pretpostavljam da je i to uticalo na taj dogadjaj. Odjednom osećam malaksalost, osećam da se gušim, pokušavam dublje da dišem (jer sam znala da osoba koja oseća malaksalost ima manji dovod kiseonika u glavu). Držim se svom snagom za držač u busu pokušavajući da balansiram. Osećam da mi se vid muti, posteje sve belo. Vidim neku gospodju koja sedi i pitam je da sednem jer mi nije dobro. Ona ustaje i ja tada gubim svest na par sekundi. Neki ljudi me pridrže da ne padnem, osećam nečiju ruku na čelu, neko me pita kako mi je. Imam osećaj da hoću da odgovorim, ali nemam snage. Neki dečko mi pomaže da izađem iz busa. Odmah osećam olakšanje, ali mi je još uvek vid pomućen. Uspevam da mu se zahvalim i jedva se dovlačim do kuće. Ne znam ni kako sam hodala... Umila sam se i povratila, ali me još uvek slabo boli glava...
Da ne bih više dosadjivala, želela bih da znam da li je ovo nešto opasno i da li bih trebala da se zabrinem i kako treba da se ponašam kada osetim malaksalost i nesvesticu? Ne želim da mi se to više dogadja jer sam to doživela kao jako neprijatno iskustvo...
Unapred hvala na savetima i komentarima...
Ovako, imam 17 godina i danas sam prvi put imala kratak gubitak svesti u gradskom prevozu. Desavalo mi se ranije da mi bude muka kada se nadjem u nekom kafiću ili gradskom prevozu kada ima dosta ljudi, ali nisam osećala nesvesticu. Danas je bilo i jako sunčano napolju, te pretpostavljam da je i to uticalo na taj dogadjaj. Odjednom osećam malaksalost, osećam da se gušim, pokušavam dublje da dišem (jer sam znala da osoba koja oseća malaksalost ima manji dovod kiseonika u glavu). Držim se svom snagom za držač u busu pokušavajući da balansiram. Osećam da mi se vid muti, posteje sve belo. Vidim neku gospodju koja sedi i pitam je da sednem jer mi nije dobro. Ona ustaje i ja tada gubim svest na par sekundi. Neki ljudi me pridrže da ne padnem, osećam nečiju ruku na čelu, neko me pita kako mi je. Imam osećaj da hoću da odgovorim, ali nemam snage. Neki dečko mi pomaže da izađem iz busa. Odmah osećam olakšanje, ali mi je još uvek vid pomućen. Uspevam da mu se zahvalim i jedva se dovlačim do kuće. Ne znam ni kako sam hodala... Umila sam se i povratila, ali me još uvek slabo boli glava...
Da ne bih više dosadjivala, želela bih da znam da li je ovo nešto opasno i da li bih trebala da se zabrinem i kako treba da se ponašam kada osetim malaksalost i nesvesticu? Ne želim da mi se to više dogadja jer sam to doživela kao jako neprijatno iskustvo...
Unapred hvala na savetima i komentarima...
A desilo mi se samo jednom u kaficu da mi bude muka, ali to je prilicno to...