Incognito
Poznat
- Poruka
- 8.225
Dakle, Linux biva sve popularniji na desktop trzistu obzirom da se sve vise prilagodjava istoj upotrebi. Linux, kao unix kompatibilni OS je prvenstveno zamisljen kao serversko okruzenje, i zato je prvo razvijan taj segment istog. Samim tim, vecina servera na internetu (ukljucujuci i recimo www.google.com) koji opsluzuju milione korisnika dnevno su upravo bazirani na istom.
Medjutim, kako je OS sazrevao, tako se pojavila potreba za razvojem GUI-a (Graphic User Interface) za isti, jer ma koliko da volimo shell tj. tekstualni mod, moramo priznati da je ipak neke stvari lakse odraditi sa nekoliko 'klika' misa nego kucati hiljade karaktera u konzoli. Tako je nastao i XFree86, portovano i usavrseno GUI okruzenje za x86 platformu, nastalo od prvog svetu poznatog GUI-a - Xerox GUI (koji se je skraceno zvao X). Godinama je isto usavrsavano tako da je danas na vrlo zavidnom nivou, kome ni Windows-ov GUI ni Macintosh-ov GUI ne mogu (po mogucnostima) prici ni izbliza.
Samim razvitkom GUI-a, Linux je postao atraktivna platforma i za desktop korisnike, pa otuda i postaje sve popularniji, jer kombinuje stabilnost i sigurnost Linux-a sa standardnim 'desktop' i 'office' pristupom.
Dakle, ako ste se pitali sta je Linux, koju distribuciju odabrati, kako instalirati itd. itd. ja cu pokusati da u kratkim crtama odgovorim na to. Naravno, ovo nece biti jedini nacin, stavise, mnogi ga nece ni savetovati, ali mislim da je pristup koji cu opisati najprimerniji pocetnicima.
Pa da krenemo, prvo malo upoznavanja sa istim:
Sta je linux?
Linux je operativni sistem pravljen po ideji UNIX-a, originalno osmisljen od danas dosta poznatog programera: Linus Torvalds-a. Linux je OS (open-source, sto znaci, ceo dolazi sa izvornim kodom) i potpuno besplatan operativni sistem prilagodjen za veliki broj platformi. Ovog puta cu se ograditi na x86 platformu, ili ti standardni IBM-Compatible PC-ovi... Standardni Linux sistem se sastoji od kernela, paketa osnovnog aplikativnog softvera i paketa dodatog aplikativnog softvera.
Sta je linux kernel?
Kernel je jezgro operativnog sistema zaduzeno za komunikaciju izmedju aplikativnog softvera i hardvera u racunaru. Linux kerneli danas dolaze u 2.4.xx i 2.6.xx verzijama, i poslednji stabilni kernel se moze skinuti sa: http://www.kernel.org
Sta je linux distribucija?
Laicki govoreno, to je paket za instaliranje Linux-a prilagodjen nekoj nameni. Zajednicko za sve distribucije je da su sve bazirane na linux kernel-u, a kojem - to zavisi od same distribucije. Razlike izmedju distribucija su uglavnom kozmeticke prirode (ako se radi o GUI-oriented ili ti user-friendly distribucijama), kao i u softverskim paketima koji idu uz iste.
Koju distribuciju Linux-a odabrati?
Ovo je vrlo hipoteticko pitanje, i ne moze se jedna distribucija izdvojiti od druge. Svaka ima svojih prednosti i mana. Za pocetnike (kojima je i namenjen ovaj tekst) bih preporucio Mandrake 10. Trenutno se zove 'Mandrake 10 Community' koji je nesto kao Release Candidate verzija zvanicno namenjena samo za clanove 'Mandrake club-a' (za koji postoji clanarina), medjutim ISO fajlovi istog se mogu naci svuda po net-u. Zvanicni Mandrake 10 ce izaci sredinom Maja. Prednost u odnosu na ostale distribucije je u tome sto je dosta paznje posveceno samom korisnickom interfejsu kako bi bio sto laksi za koriscenje i odrzavanje pocetnicima. Takodje, to je jedna od prvih distribucija baziranih na novoj seriji kernela: 2.6.xx sto garantuje veliku hardversku kompatibilnost. Naravno, ova distribucija nije namenjena 'profesionalcima' sto se moze zakljuciti po aplikativnom softveru koji dolazi uz isti, a koji je vecim delom posvecen Office radu (OpenOffice.org, AbiWord itd.), multimediji (XMMS, Mplayer itd.) i zabavi (gomila igara koja ide uz njega). Takodje, nije namenjen ni serverima jer nije optimizovan za tu upotrebu, niti je 'najbrzi' linux na trzistu. Za ozbiljniju upotrebu bih preporucio SlackWare i Gentoo distribucije. Naravno, postoji jos mali milion opstih i specijalnih distribucija poput RedHat-a (Neki ga smatraju Microsoft-om u Linux polju), SuSE (mada od kako ga je Novell kupio ne zna se tacan naziv iste), Debian, Knoppix (Distribucija koja se startuje u potpunosti sa CD-ROM-a bez instalacije) itd. itd.
E sad, kad ste odabrali distribuciju, trebate istu i instalirati. Naravno, u zavisnosti od distribucije proces instalacije tece razlicito tako da se ne moze napraviti general guide, ali se zato priprema za instalaciju vrsi isto. Prvo par stvari pre nego sto krenete da instalirate Linux:
Hardverska kompatibilnost
Opsta je iluzija da Linux ne podrzava vecinu hardvera. Linux i bez drajvera moze da potera mnoge stvari koje Windows ne moze. Razlika je u tome sto pri opstoj popularizaciji jeftinog hardvera, firme se utrkuju koja ce napraviti sto siromasnija resenja. Tu najvise prednjace modemi i zvucne kartice. Naime, svakome ce biti cudan modem koji kosta 10€, kad oni 'dobri' kostaju po 50-ak, jer to kazuje da nesto istom nedostaje. To su takozvani WinModemi. Oni poseduju samo cip koji prevodi binarne informacije u analogni signal, dok su protokoli, kontroleri i ostale stvari uradjene softverski. Tako procesor preuzima najveci deo posla, a modem ispadne jako jeftin. Logicno je da ovakvi modemi ne mogu da rade bez specijalno pisanog softvera za njih. Sad, ljudi se pitaju - zasto se ne napise taj softver (tj. drajveri) za Linux. Problem je u kompanijama koje ih proizvode, jer ne zele da otkriju kako njihovi modemi rade (jer ovog puta, softver literalno imitira hardver, pa je samim tim trazenje podataka o istom kao da trazis od nVidia-e da ti da kompletnu semu njihovih GPU-a), a zbog straha od Microsoft-a (da im u buducim verzijama nece davati 'savete' kako da optimizuju svoj softver za Windows) ne zele da razviju isti softver i za Linux platformu. Ista stvar se desava i sa pojedinim zvucnim karticama.
U prevodu, time sto ste ustedeli par evrica na hardveru, dobili ste hardver koji je funkcionalan samo na jednom operativnom sistemu (cast izuzetcima) - i to dosta skupom operativnom sistemu - Windows-u. To sto je trenutno kod nas jos uvek piraterija u 'cvatu' ne znaci da ce to tako zauvek ostati, i nemojte se cuditi ako cete vrlo uskoro morati da platite fine pare Microsoft-u kako bi vas jeftini tajvanski hardver mogao da radi. Zato, pri kupovini racunara, uvek bezite od softverskih modema, integrisanih zvucnih i grafickih karti itd. jer ce vas ta usteda u pocetku itekako skupo kostati u buducnosti.
Sto se ostalog hardvera tice, radice bez problema u Linux-u.
Sta je potrebno za instaliranje Linux-a
Evo liste onoga sto bi minimalno trebali da posedujete u pocetku, da bi ste primenili ovaj kratki 'tutorial':
- PC (x86 kompatiblni, dakle, 386, 486, Pentium (I,II,III ili IV), AMD-ove 'kopije' istih itd.)
- Floppy 3.5" 1.44MB - Nije neophodan, ali svakako jos uvek koristan
- CD-ROM - takodje nije neophodan, jer mozete linux instalirati i sa hard diska ako posedujete Floppy, ili planirate da isti instalirate preko lokalne mreze.
- bar 32MB RAM-a (moze i manje, ali onda nece biti bas prijatan rad u grafickom okruzenju)
- Misa - tesko je raditi u GUI-u bez njega
- Bar 1 GB slobodnog prostora na hard disku (dovoljno je i 10 MB, ali onda zaboravite na GUI) - ovo striktno zavisi od same distribucije koju instalirate i kolicinu aplikativnog softvera koji zelite da instalirate.
- Graficku karticu - radice gotovo sve, ali je fino imati neku iz novije nVidia ili ATi game cisto radi lepseg prikaza i boljih funkcija.
To bi bio neki minimum da bi ste komforno koristili Linux... Naravno, sto bolja masina - to bolje performanse.
Particije
Linux ne koristi Windows particije, mada moze da cita i pise po istima, poput FAT16, FAT32 i NTFS (eksperimentalno). Sada, vaze razlicita pravila kako cete odrediti particije, ali ipak je najbolje razdvojiti sistem na 3 particije: osnovna, swap i home. Osnovna i home particija trebaju biti ext2 ili ext3 tipa, dok swap najcesce ide kao ext2swap. Na osnovnoj cete instalirati ceo sistem, swap ce vam biti na swap particiji dok ce /home direktorijum biti mountovan na home particiju. Tako se vrsi fino razdvajanje sistema - podaci (/home) i sistem idu na odvojenim particijama pa ako dodje do ostecenja sistemske particije, podaci ce moci da se lako izvuku.
Kako izvrsiti particionisanje
Prvo, zavisi da li Linux instalirate na 'novu' masinu, tj. bez operativnog sistema (ili sa operativnim sistemom koji vam nije potreban), ili zelite da instalirate Linux pored postojeceg OS-a (korisno ukoliko su vam cesto potrebne Windows aplikacije).
Kod prvog slucaja, gotovo uz svaku distribuciju ide fdisk i jos neki graficki program koji vam omogucava da izvrsite particionisanje pri samoj instalaciji. Ukoliko vec ima nekih particija, obrisite ih sve, i napravite 3 particije, dve ext2/ext3 i jednu ext2swap. Swap particija bi po nekim preporukama trebala da bude duplo veca od kolicine RAM memorije koju imate, ali iz licnog iskustva, nikada mi nije trebala swap particija veca od 512MB, cak je i to mnogo. Dakle, odaberite parce prostora diska koje zelite posvetiti swap-u (ekvivalent Virtual Memory u Windows-u). Ostale 2 particije, sistem i home, mozete odrediti po licnom nahodjenju. Home je particija gde cete cuvati sve podatke itd. dok je sistem particija gde cete instalirati Linux, dokumentaciju, aplikativni softver itd. Procenite sami koliko ce vam biti dovoljno u skladu sa mestom koje imate na disku. Moja preporuka je bar 2GB za sistem, a ostalo za podatke. 'Mountujte' (imacete pri instalaciji da odaberete 'mount point' za particije) sistemsku particiju na: / dok home particiju proglasite: /home. Nastavite instalaciju...
U drugom slucaju, verovatno vam je sav prostor na hard disku vec zauzet windows (ili nekim drugim) particijama, pa cete morati da smanjite neku kako bi dobili praznog prostora za Linux particiju. Mnoge distribucije danas dolaze sa nekim partition manager-om koji moze da resize-uje postojece particije, medjutim ako niste sigurni, preporucujem PowerQuest-ov PartitionMagic, program za Windows i DOS, koji ce vam omoguciti da resize-ujete i napravite Linux particije iz samog Windows-a, pre nego sto i krenete sa instalacijom. Koliko znam, postoji Trial period od 30 dana tako da isti i ne morate da kupite - bice vam dovoljno 10 minuta da odradite particionisanje. Particionisanje treba izvrsiti kao sto sam gore naveo za 'prazan disk', dakle od slobodnog prostora koji ste dobili smanjivanjem neke Windows particije, napravite jednu swap i dve ext2 ili ext3 particije. Pri instalaciji distribucije samo odaberite particije koje ste napravili, i dodelite im 'mount point' kao sto sam naveo gore. Takodje, tu cete imati prikazane i Windows particije. I njih mozete mount-ovati (i gledati iz Linux-a) ako im podesite neki mount point.
A sada sam proces instalacije:
Pored vec pomenutog particionisanja (koje mozete izvrsiti pri instalaciji ili iz Windows-a), postoje jos par bitnih stavki pri instalaciji:
Selektovanje odakle cete instalirati sistem
Ukoliko posedujete boot-abilni CD sa Linux instalacijom, samo podesite u BIOS-u da se prvo boot-uje sa CD-a i ubacite CD.
U suprotnom (instalacija sa ne-butabilnog CD-a, hard diska i sl), uz svaku distribuciju idu floppy boot .img fajlovi. Njih mozete prebaciti na floppy koristeci rawrite koji takodje obicno ide uz distribucije, a postoji i Windows GUI verzija rawrite-a: http://uranus.it.swin.edu.au/~jn/linux/rawwrite.htm ... Zatim boot-ujte sa flopija, a on ce podici instalaciju sa CD-a.
Sta je root i root sifra?
Root je osnovni user u Linux-u. To je user account koji ima sve privilegije (ekvivalent Administrator user-u u Windows-u). Pri instalaciji cete morati da odaberete root sifru. Savetujem sifru od bar 8 alfa-numerickih karaktera - sigurnosti radi. Sifru dobro zapamtite jer ce vam zasigurno trebati.
Kako napraviti 'regularne' korisnike
Uglavnom sve novije distribucije imaju pri instalaciji i User Manager. Ovo je vrlo korisna stvar, jer nikada (sem pri administraciji sistema) se ne bi trebali logovati kao root user. Napravite tu sebi osnovnog usera koga cete koristiti i dodelite mu privilegije koje zelite (treba biti sto vise limitiran, opet, sigurnosti radi). Ukoliko pri procesu instalacije nema User Manager-a, nove usere mozete lako dodati kasnije.
Koje pakete aplikativnog softvera odabrati?
Zbog razlicitosti u distribucijama, na ovo pitanje je nemoguce odgovoriti. Medjutim, najverovatnije cete pri instalaciji imati i objasnjenja svakog paketa, pa se zato posluzite strpljenjem i instalirajte sve sto vam je potrebno ili sto mislite ta ce vam trebati.
Boot konfigurator
Ovaj deo ce instalirati boot manager (LILO, GRUB ili neki drugi) koji ce vam u buduce sluziti da birate koji operativni sistem zelite da startujete. Svi instalirani sistemi i kompajlirani kerneli se mogu startovati odavde. Ako imate Windows obavezno odaberite tu particiju kako bi mogli u buduce da butujete i Windows i Linux... Koji ce biti selektovan kao 'default' zavisi cisto od vas.
Uglavnom, posle ovoga, instalacija bi trebala da pocne. Neke distribucije imaju podesavanje sata i takvih stvari, ali to i nije od presudnog znacaja za samu instalaciju. Dakle, nakon sto sam installer prebaci sve fajlove na selektovane particije, iskompajlira kernel (ili ce koristiti pre-kompajlirani) i snimi sva podesavanja, zatrazice restart. Resetujte, podesite u BIOS-u da se sistem podize sa hard diska (ili izvadite CD/Flopije), i docekace vas boot loader koji ce vam dati optcije za podizanje nekog od selektovanih sistema pri instalaciji. Odaberite linux (ili kako ste vec nazvali boot item), i... DOBRODOSLI U LINUX
Posle podizanja selektovanih servisa, zatrazice vam login - ulogujte se kao neki od user-a (ili root) koje ste selektovali pri instalaciji i uzivajte.
Naravno, ovo je samo osnovni deo. Sada predstoji konfiguracija i prilagodjavanje sistema vama, no to cemo ostaviti za drugi put.
Vazna stvar: OBAVEZNO citajte sve sto vas instalacioni program bude pitao, kako ne bi napravili nesto sto ne zelite.
Srecno!
--
Korisni linkovi
http://www.linux.org/
http://www.kernel.org/
http://www.linuxiso.org/
http://www.mandrakesoft.com/
http://www.slackware.org/
http://www.gentoo.org/
http://www.redhat.com/
http://www.debian.org/
http://www.suse.com/
http://www.linuxhelp.net/
http://www.justlinux.com/
http://www.linux.co.yu/
http://www.kde.org.yu/
Medjutim, kako je OS sazrevao, tako se pojavila potreba za razvojem GUI-a (Graphic User Interface) za isti, jer ma koliko da volimo shell tj. tekstualni mod, moramo priznati da je ipak neke stvari lakse odraditi sa nekoliko 'klika' misa nego kucati hiljade karaktera u konzoli. Tako je nastao i XFree86, portovano i usavrseno GUI okruzenje za x86 platformu, nastalo od prvog svetu poznatog GUI-a - Xerox GUI (koji se je skraceno zvao X). Godinama je isto usavrsavano tako da je danas na vrlo zavidnom nivou, kome ni Windows-ov GUI ni Macintosh-ov GUI ne mogu (po mogucnostima) prici ni izbliza.
Samim razvitkom GUI-a, Linux je postao atraktivna platforma i za desktop korisnike, pa otuda i postaje sve popularniji, jer kombinuje stabilnost i sigurnost Linux-a sa standardnim 'desktop' i 'office' pristupom.
Dakle, ako ste se pitali sta je Linux, koju distribuciju odabrati, kako instalirati itd. itd. ja cu pokusati da u kratkim crtama odgovorim na to. Naravno, ovo nece biti jedini nacin, stavise, mnogi ga nece ni savetovati, ali mislim da je pristup koji cu opisati najprimerniji pocetnicima.
Pa da krenemo, prvo malo upoznavanja sa istim:
Sta je linux?
Linux je operativni sistem pravljen po ideji UNIX-a, originalno osmisljen od danas dosta poznatog programera: Linus Torvalds-a. Linux je OS (open-source, sto znaci, ceo dolazi sa izvornim kodom) i potpuno besplatan operativni sistem prilagodjen za veliki broj platformi. Ovog puta cu se ograditi na x86 platformu, ili ti standardni IBM-Compatible PC-ovi... Standardni Linux sistem se sastoji od kernela, paketa osnovnog aplikativnog softvera i paketa dodatog aplikativnog softvera.
Sta je linux kernel?
Kernel je jezgro operativnog sistema zaduzeno za komunikaciju izmedju aplikativnog softvera i hardvera u racunaru. Linux kerneli danas dolaze u 2.4.xx i 2.6.xx verzijama, i poslednji stabilni kernel se moze skinuti sa: http://www.kernel.org
Sta je linux distribucija?
Laicki govoreno, to je paket za instaliranje Linux-a prilagodjen nekoj nameni. Zajednicko za sve distribucije je da su sve bazirane na linux kernel-u, a kojem - to zavisi od same distribucije. Razlike izmedju distribucija su uglavnom kozmeticke prirode (ako se radi o GUI-oriented ili ti user-friendly distribucijama), kao i u softverskim paketima koji idu uz iste.
Koju distribuciju Linux-a odabrati?
Ovo je vrlo hipoteticko pitanje, i ne moze se jedna distribucija izdvojiti od druge. Svaka ima svojih prednosti i mana. Za pocetnike (kojima je i namenjen ovaj tekst) bih preporucio Mandrake 10. Trenutno se zove 'Mandrake 10 Community' koji je nesto kao Release Candidate verzija zvanicno namenjena samo za clanove 'Mandrake club-a' (za koji postoji clanarina), medjutim ISO fajlovi istog se mogu naci svuda po net-u. Zvanicni Mandrake 10 ce izaci sredinom Maja. Prednost u odnosu na ostale distribucije je u tome sto je dosta paznje posveceno samom korisnickom interfejsu kako bi bio sto laksi za koriscenje i odrzavanje pocetnicima. Takodje, to je jedna od prvih distribucija baziranih na novoj seriji kernela: 2.6.xx sto garantuje veliku hardversku kompatibilnost. Naravno, ova distribucija nije namenjena 'profesionalcima' sto se moze zakljuciti po aplikativnom softveru koji dolazi uz isti, a koji je vecim delom posvecen Office radu (OpenOffice.org, AbiWord itd.), multimediji (XMMS, Mplayer itd.) i zabavi (gomila igara koja ide uz njega). Takodje, nije namenjen ni serverima jer nije optimizovan za tu upotrebu, niti je 'najbrzi' linux na trzistu. Za ozbiljniju upotrebu bih preporucio SlackWare i Gentoo distribucije. Naravno, postoji jos mali milion opstih i specijalnih distribucija poput RedHat-a (Neki ga smatraju Microsoft-om u Linux polju), SuSE (mada od kako ga je Novell kupio ne zna se tacan naziv iste), Debian, Knoppix (Distribucija koja se startuje u potpunosti sa CD-ROM-a bez instalacije) itd. itd.
E sad, kad ste odabrali distribuciju, trebate istu i instalirati. Naravno, u zavisnosti od distribucije proces instalacije tece razlicito tako da se ne moze napraviti general guide, ali se zato priprema za instalaciju vrsi isto. Prvo par stvari pre nego sto krenete da instalirate Linux:
Hardverska kompatibilnost
Opsta je iluzija da Linux ne podrzava vecinu hardvera. Linux i bez drajvera moze da potera mnoge stvari koje Windows ne moze. Razlika je u tome sto pri opstoj popularizaciji jeftinog hardvera, firme se utrkuju koja ce napraviti sto siromasnija resenja. Tu najvise prednjace modemi i zvucne kartice. Naime, svakome ce biti cudan modem koji kosta 10€, kad oni 'dobri' kostaju po 50-ak, jer to kazuje da nesto istom nedostaje. To su takozvani WinModemi. Oni poseduju samo cip koji prevodi binarne informacije u analogni signal, dok su protokoli, kontroleri i ostale stvari uradjene softverski. Tako procesor preuzima najveci deo posla, a modem ispadne jako jeftin. Logicno je da ovakvi modemi ne mogu da rade bez specijalno pisanog softvera za njih. Sad, ljudi se pitaju - zasto se ne napise taj softver (tj. drajveri) za Linux. Problem je u kompanijama koje ih proizvode, jer ne zele da otkriju kako njihovi modemi rade (jer ovog puta, softver literalno imitira hardver, pa je samim tim trazenje podataka o istom kao da trazis od nVidia-e da ti da kompletnu semu njihovih GPU-a), a zbog straha od Microsoft-a (da im u buducim verzijama nece davati 'savete' kako da optimizuju svoj softver za Windows) ne zele da razviju isti softver i za Linux platformu. Ista stvar se desava i sa pojedinim zvucnim karticama.
U prevodu, time sto ste ustedeli par evrica na hardveru, dobili ste hardver koji je funkcionalan samo na jednom operativnom sistemu (cast izuzetcima) - i to dosta skupom operativnom sistemu - Windows-u. To sto je trenutno kod nas jos uvek piraterija u 'cvatu' ne znaci da ce to tako zauvek ostati, i nemojte se cuditi ako cete vrlo uskoro morati da platite fine pare Microsoft-u kako bi vas jeftini tajvanski hardver mogao da radi. Zato, pri kupovini racunara, uvek bezite od softverskih modema, integrisanih zvucnih i grafickih karti itd. jer ce vas ta usteda u pocetku itekako skupo kostati u buducnosti.
Sto se ostalog hardvera tice, radice bez problema u Linux-u.
Sta je potrebno za instaliranje Linux-a
Evo liste onoga sto bi minimalno trebali da posedujete u pocetku, da bi ste primenili ovaj kratki 'tutorial':
- PC (x86 kompatiblni, dakle, 386, 486, Pentium (I,II,III ili IV), AMD-ove 'kopije' istih itd.)
- Floppy 3.5" 1.44MB - Nije neophodan, ali svakako jos uvek koristan
- CD-ROM - takodje nije neophodan, jer mozete linux instalirati i sa hard diska ako posedujete Floppy, ili planirate da isti instalirate preko lokalne mreze.
- bar 32MB RAM-a (moze i manje, ali onda nece biti bas prijatan rad u grafickom okruzenju)
- Misa - tesko je raditi u GUI-u bez njega
- Bar 1 GB slobodnog prostora na hard disku (dovoljno je i 10 MB, ali onda zaboravite na GUI) - ovo striktno zavisi od same distribucije koju instalirate i kolicinu aplikativnog softvera koji zelite da instalirate.
- Graficku karticu - radice gotovo sve, ali je fino imati neku iz novije nVidia ili ATi game cisto radi lepseg prikaza i boljih funkcija.
To bi bio neki minimum da bi ste komforno koristili Linux... Naravno, sto bolja masina - to bolje performanse.
Particije
Linux ne koristi Windows particije, mada moze da cita i pise po istima, poput FAT16, FAT32 i NTFS (eksperimentalno). Sada, vaze razlicita pravila kako cete odrediti particije, ali ipak je najbolje razdvojiti sistem na 3 particije: osnovna, swap i home. Osnovna i home particija trebaju biti ext2 ili ext3 tipa, dok swap najcesce ide kao ext2swap. Na osnovnoj cete instalirati ceo sistem, swap ce vam biti na swap particiji dok ce /home direktorijum biti mountovan na home particiju. Tako se vrsi fino razdvajanje sistema - podaci (/home) i sistem idu na odvojenim particijama pa ako dodje do ostecenja sistemske particije, podaci ce moci da se lako izvuku.
Kako izvrsiti particionisanje
Prvo, zavisi da li Linux instalirate na 'novu' masinu, tj. bez operativnog sistema (ili sa operativnim sistemom koji vam nije potreban), ili zelite da instalirate Linux pored postojeceg OS-a (korisno ukoliko su vam cesto potrebne Windows aplikacije).
Kod prvog slucaja, gotovo uz svaku distribuciju ide fdisk i jos neki graficki program koji vam omogucava da izvrsite particionisanje pri samoj instalaciji. Ukoliko vec ima nekih particija, obrisite ih sve, i napravite 3 particije, dve ext2/ext3 i jednu ext2swap. Swap particija bi po nekim preporukama trebala da bude duplo veca od kolicine RAM memorije koju imate, ali iz licnog iskustva, nikada mi nije trebala swap particija veca od 512MB, cak je i to mnogo. Dakle, odaberite parce prostora diska koje zelite posvetiti swap-u (ekvivalent Virtual Memory u Windows-u). Ostale 2 particije, sistem i home, mozete odrediti po licnom nahodjenju. Home je particija gde cete cuvati sve podatke itd. dok je sistem particija gde cete instalirati Linux, dokumentaciju, aplikativni softver itd. Procenite sami koliko ce vam biti dovoljno u skladu sa mestom koje imate na disku. Moja preporuka je bar 2GB za sistem, a ostalo za podatke. 'Mountujte' (imacete pri instalaciji da odaberete 'mount point' za particije) sistemsku particiju na: / dok home particiju proglasite: /home. Nastavite instalaciju...
U drugom slucaju, verovatno vam je sav prostor na hard disku vec zauzet windows (ili nekim drugim) particijama, pa cete morati da smanjite neku kako bi dobili praznog prostora za Linux particiju. Mnoge distribucije danas dolaze sa nekim partition manager-om koji moze da resize-uje postojece particije, medjutim ako niste sigurni, preporucujem PowerQuest-ov PartitionMagic, program za Windows i DOS, koji ce vam omoguciti da resize-ujete i napravite Linux particije iz samog Windows-a, pre nego sto i krenete sa instalacijom. Koliko znam, postoji Trial period od 30 dana tako da isti i ne morate da kupite - bice vam dovoljno 10 minuta da odradite particionisanje. Particionisanje treba izvrsiti kao sto sam gore naveo za 'prazan disk', dakle od slobodnog prostora koji ste dobili smanjivanjem neke Windows particije, napravite jednu swap i dve ext2 ili ext3 particije. Pri instalaciji distribucije samo odaberite particije koje ste napravili, i dodelite im 'mount point' kao sto sam naveo gore. Takodje, tu cete imati prikazane i Windows particije. I njih mozete mount-ovati (i gledati iz Linux-a) ako im podesite neki mount point.
A sada sam proces instalacije:
Pored vec pomenutog particionisanja (koje mozete izvrsiti pri instalaciji ili iz Windows-a), postoje jos par bitnih stavki pri instalaciji:
Selektovanje odakle cete instalirati sistem
Ukoliko posedujete boot-abilni CD sa Linux instalacijom, samo podesite u BIOS-u da se prvo boot-uje sa CD-a i ubacite CD.
U suprotnom (instalacija sa ne-butabilnog CD-a, hard diska i sl), uz svaku distribuciju idu floppy boot .img fajlovi. Njih mozete prebaciti na floppy koristeci rawrite koji takodje obicno ide uz distribucije, a postoji i Windows GUI verzija rawrite-a: http://uranus.it.swin.edu.au/~jn/linux/rawwrite.htm ... Zatim boot-ujte sa flopija, a on ce podici instalaciju sa CD-a.
Sta je root i root sifra?
Root je osnovni user u Linux-u. To je user account koji ima sve privilegije (ekvivalent Administrator user-u u Windows-u). Pri instalaciji cete morati da odaberete root sifru. Savetujem sifru od bar 8 alfa-numerickih karaktera - sigurnosti radi. Sifru dobro zapamtite jer ce vam zasigurno trebati.
Kako napraviti 'regularne' korisnike
Uglavnom sve novije distribucije imaju pri instalaciji i User Manager. Ovo je vrlo korisna stvar, jer nikada (sem pri administraciji sistema) se ne bi trebali logovati kao root user. Napravite tu sebi osnovnog usera koga cete koristiti i dodelite mu privilegije koje zelite (treba biti sto vise limitiran, opet, sigurnosti radi). Ukoliko pri procesu instalacije nema User Manager-a, nove usere mozete lako dodati kasnije.
Koje pakete aplikativnog softvera odabrati?
Zbog razlicitosti u distribucijama, na ovo pitanje je nemoguce odgovoriti. Medjutim, najverovatnije cete pri instalaciji imati i objasnjenja svakog paketa, pa se zato posluzite strpljenjem i instalirajte sve sto vam je potrebno ili sto mislite ta ce vam trebati.
Boot konfigurator
Ovaj deo ce instalirati boot manager (LILO, GRUB ili neki drugi) koji ce vam u buduce sluziti da birate koji operativni sistem zelite da startujete. Svi instalirani sistemi i kompajlirani kerneli se mogu startovati odavde. Ako imate Windows obavezno odaberite tu particiju kako bi mogli u buduce da butujete i Windows i Linux... Koji ce biti selektovan kao 'default' zavisi cisto od vas.
Uglavnom, posle ovoga, instalacija bi trebala da pocne. Neke distribucije imaju podesavanje sata i takvih stvari, ali to i nije od presudnog znacaja za samu instalaciju. Dakle, nakon sto sam installer prebaci sve fajlove na selektovane particije, iskompajlira kernel (ili ce koristiti pre-kompajlirani) i snimi sva podesavanja, zatrazice restart. Resetujte, podesite u BIOS-u da se sistem podize sa hard diska (ili izvadite CD/Flopije), i docekace vas boot loader koji ce vam dati optcije za podizanje nekog od selektovanih sistema pri instalaciji. Odaberite linux (ili kako ste vec nazvali boot item), i... DOBRODOSLI U LINUX
Posle podizanja selektovanih servisa, zatrazice vam login - ulogujte se kao neki od user-a (ili root) koje ste selektovali pri instalaciji i uzivajte.
Naravno, ovo je samo osnovni deo. Sada predstoji konfiguracija i prilagodjavanje sistema vama, no to cemo ostaviti za drugi put.
Vazna stvar: OBAVEZNO citajte sve sto vas instalacioni program bude pitao, kako ne bi napravili nesto sto ne zelite.
Srecno!
--
Korisni linkovi
http://www.linux.org/
http://www.kernel.org/
http://www.linuxiso.org/
http://www.mandrakesoft.com/
http://www.slackware.org/
http://www.gentoo.org/
http://www.redhat.com/
http://www.debian.org/
http://www.suse.com/
http://www.linuxhelp.net/
http://www.justlinux.com/
http://www.linux.co.yu/
http://www.kde.org.yu/
