linkovi sa video klipovima

Ovo je auto koji nije poznat kao Ferrari ili nešto slično, ali Ferarije jede za doručak. Veoma je lak za tuning, što njegovi vlasnici znaju i čine. Fabrika mu deklariše snagu od 280 ks, zbog kojekakvih propisa, ali zna se da već fabrički ima mnogo više. Mali zahvati mu povećavaju fabričku snagu i za 2,3 puta.
 
Ovo je auto koji nije poznat kao Ferrari ili nešto slično, ali Ferarije jede za doručak. Veoma je lak za tuning, što njegovi vlasnici znaju i čine. Fabrika mu deklariše snagu od 280 ks, zbog kojekakvih propisa, ali zna se da već fabrički ima mnogo više. Mali zahvati mu povećavaju fabričku snagu i za 2,3 puta.

video sam na TVu kako skajlajnu povecao preko lap topa snagu na 900konja. za dva minuta preko 650 konja dobije...
taj motor kad se ne bi budzio moze da prodje previshe. Nego je on pravljen da se budzi...zato je i zabranjen u nekom delu Amerike
 
Način kako amerikanci vrše tuning se vidi na slici. Poštujem američke automobile šezdesetih. Mnogo ih volim i od kako znam za sebe proučavao i gutao sam ih. Kad bi finansijski mogao, priuštio bi jedan sebi i to neki model iz druge polovine 60tih, čisto šmekerice radi i da teram inat stipsama koji voze govanca od 1000 kubika i koji bi voleli da im auto troši 0,3 litara na 100km.
Ali ne priznajem američki način tuninga. Može on da ima i 12.000 konja, džabe kada nema načina da se sva ta snaga pravilno prenese na asfalt. Zato i stavljaju pozadi onolike gume i one stabilizatore sa zadnje strane, da se ne bi prevrnuli preko svog gepeka. Američki automobili imaju zadnji pogon i to je to. Mogu oni da mu stave još toliko široke gume, badava - fizika je fizika pa da ga j.ebeš... Takođe su ih iebale one lisnate opruge na zadnjoj osovini, koje su do skoro ugrađivali. Ona je bila i stabilizator i gibanj i jedina veza između krute osovine i šasije. A lisnate opruge i brzine preko 180 kmh se nikako, ali nikako ne trpe. Veoma je problematična stabilnost Chargera, Super Bee-ja, Mustanga, Road Runner-a (Superbird-a) itd preko te brzine.
 

Back
Top