Likurgova čaša, umetnost iz doba Antičke Sparte

[Nina]

Dionisov trijumf nad kraljem Likurgom od Trakije, zatočenim u granama vinove loze, ovekovečen je na staklenom peharu nalik putiru koji je tokom 1950-tih godina došao u posed Britanskog muzeja. Zanatski savršena dekoracija pehara, napravljenog između 290. i 325. godine, ostavila je poznavaoce umetnosti bez daha.

Likurgova čaša spada u red posuda tipa kaveza, sa glatkom unutrašnjom površinom i dekorativnim okvirom, tipičnih za doba starog Rima u IV veku. Njihova izrada je zbog mnoštva detalja komplikovana i bez sumnje su bile veoma skupe, ali se Likurgova čaša od ostalih izdvaja zbog posebnog optičkog fenomena. Pod normalnim osvetljenjem ima boju zelenog žada, ali kada se svetlost uperi sa bočne strane, čaša dobija boju jarko crvenog rubina. Duže od četiri decenije stručnjaci nisu mogli da ustanove da li je dominantan materijal od kojeg je napravljena staklo ili kamen. Misterija je otkrivena tek krajem XX veka.

 

[Nina]

Kada su u staklu otkrili tragove srebra i zlata u česticama veličine 50 nanometara, manjih od hiljaditog dela jednog zrna soli, naučnici su posumnjali da je staklo bilo slučajno kontaminirano srebrnom i zlatnom prašinom, a da to drevni staklari nisu znali. Ubrzo su ih demantovali drugi pronađeni komadi stakla, u kojima je zlatna i srebrna prašina bila prisutna u istoj srazmeri. Više nije bilo sumnje, rimski staklari su mnogo pre nauke prepoznali efekat dihroizma koji se javlja kada svetlost pogodi plemenitim metalima obogaćeno staklo.

Mredjutim,da bi se postigao efekat dihroizma potrebno je dobro poznavati kontrolu koncentracije metala u česticama, oksidativno stanje određenih elemenata, kao i optimalno vreme, temperaturu i pritisak tokom procesa zagrevanja. Nema sumnje da rimski staklari pre 1600 godina to nisu mogli da znaju.

Nemogućnost da se ovakav podvig ponovi objašnjava zašto ta tehnologija nije mogla da se razvija dalje u vreme nastanka Likurgove čaše, koja će zauvek ostati jedinstven primer tehnički najprefinjenijeg staklenog predmeta pre modernog doba.

 

[Nina]

Likurg, spartanski aristokrata i kralj, donekle je mitska ličnost. O njegovom životu ne postoje pisani dokazi, pa mnogi istoričari čak i njegovo postojanje dovode u pitanje. Pretpostavlja se da je živeo u vreme prvih Olimpijskih igara, da je u Sparti uveo savršeni zakonodavni sistem koji se održao pet vekova nakon njegove smrti i postao poznat kao spartansko državno uređenje. ( medias)

Likurg ulazi u Atinu - Edvard Dejs (1763-1804)

 

[Nina]

"Panorama sa otmicom Jelene usred čuda antičkog sveta" (engl. Panorama with the Abduction of Helen Amidst the Wonders of the Ancient World),
koju je naslikao holandski umetnik Maarten van Heemskerck 1535. godine