Лика и Личани

....Ту је године 1862. довршена т. зв. путничка кућа, у коју »смјестише лугара, да полазнике Плитвичких језера дочекује станом и храном«. Приземље те куће саградише од камена, а први кат од дрвета. Око цијелога првога ката подигоше веранду (т. ј. отворени ходник) за разгледавање. За путнике бијаше у првом кату уређена велика соба с 2 дуга стола, око којих бијаху клупе. Посебна је соба уређена за шумарске чиновнике, који су из Оточца у службеном послу долазили на Плитвичка језера. Путничка је кућа поправљана год. 1888. и 1906. Она постоји и сада као добро уређена »лугарска кућа«. Испод ове куће саградила је хрватска земаљска влада године 1892. једнокатну зграду, у којој станује цестар. У тој су »цестарској кући« уређене 2 собе за жупанијскога мјерника и за друге чиновнике, који у службеном послу долазе на Плитвичка језера. Источно од »цестарске куће« подигнута је године 1894. друга кућа, у којој станују оружници. Влада је године 1898. оружничку постају из Прибоја стално премјестила на Плитвичка језера.

У Загребу је године 1890. покренута мисао, да се оснује »Друштво за уређење и пољепшање Плитвичких језера и околице«. Хрватска је земаљска влада 20. листопада 1893. потврдила правила тога друштва, којему је сврха: да се на Плитвичким језерима створе прилике за примање и боравак великога свијета; да се трајно очувају красоте Плитвичких језера и околице; да се проуче природне прилике тога краја, т. ј. геологија, клима, хидрографија, флора и фауна; да се уреде и у реду држе путови, стазе, насади, шеталишта, забавишта, клупе и видиковци; да се познавање Плитвичких језера шири сликама, свечаностима, забавама и објавама на хрватском и на другим језицима; па да се иде на руку онима, који желе градити виле на Плитвичким језерима.

Друштво за уређење и пољепшање Плитвичких језера купило је за 40.000 круна овећи посјед код језера Козјак. Тамо је већ 1. коловоза 1894. започело градњу великога друштвенога хотела по нацрту, што га је израдио загребачки архитект Јосип Дрyак. Градња хотела и господарских зграда стајала је 165.000 круна. Трошком пак од 36.000 круна набављено је покућство и други наред за хотелске просторије и за 28 елегантно уређених соба. Свечано је отворење друштвенога хотела обављено 24. свибња 1896. у присутности многобројног народа из цијеле околице Плитвичких језера. Том је пригодом присуствовало хрватско пјевачко друштво »Велебит« из Госпића, а свирала је војничка глазба 79. пјешачке пуковније бана Јелачића.

Друштвени се хотел налази 590 метара изнад разине мора, а 55 метара поврх језера Козјак. Једнокатна је зграда зидана од тврдога камена, те свакому посјетнику импонира својом величином, јер се диже попут каквога великашкога дворца. Изнад првога ката уздиже се торњић за разгледање околице; пред самим пак хотелом налази се у облику полукруга зидана веранда, гдје гости сједе и уживају, гледајући прекрасну природу. Лијеп се видик пружа и с велике терасе у првом кату.

Док се још градио хотел, подигао је Шандор пл. Вучетић године 1895. свој љетниковац на убавом брежуљку усред лијепога наравнога перивоја. Како је Вучетић био поштански равнатељ у Загребу, побринуо се, да Плитвичка језера добију поштанску, брзојавну и телефонску везу. У новије доба изграђено је изнад, језера Козјак још неколико вила.

Плитвичка се језера дијеле на горња и доња. Горњих језера има 12, а зову се: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Батиновац, Галовац, Милино језерце, Градинско језерце, Бук и Козјак. Доња су ова 4 језера: Миланово језеро, Гаваново језеро, Калуђерово језеро и Новаковића брод. Прошћанско језеро запрема 118 јутара површине; дуго је 2900 метара, а широко попречно 220 метара. (Највећа ширина износи 500 метара.) Језеро Козјак запрема површину од 143 рали заједно с оточићем, који је дуг 270, а широк 60 метара. Сва су друга Плитвичка језера малена, те запремају површину од 1 до 20 рали. Најљепши су слапови код језера Галовца.
 
СУДБИНЕ СРПСКИХ СЕЛА У ЛИЦИ -3

У Селу Мекињар, Подлапача, код Удбине у Лици, 15. фебруара 1943. године усташе су поклале и спалиле у кућама и шталама 32 Срба, углавном жене с дјецом и старце.

mekinjar-hram.jpg

Црква св.великомуч. Георгија ( 1749. г) у Мекињару спаљена је у Другом свјетском рату.

У књизи се о злочину том и околним мјестима , између осталог, наводи: Село је спаљено до темеља а и многе жртве су бачене у ватру. Осам дана касније, 23.2.1943, спаљено је и село Крбава којом приликом је убијено 20 лица, махом старијих људи од којих је већина спаљена у кући да се ни лешеви нису могли пронаћи Почетком те године усташе су нанијеле и већи број жртава селу Средња Гора.
 
582583_388855281158958_1060027874_a.jpg


Личке двоструне гусле

"Личке двоструне гусле су српски народни музички инструмент и израз су укупног динарског епског музичког стваралаштва. У личком народу биле су мање заступљене у односу на личку тамбурицу, двојнице и дипле.

За разлику од једноструних, личке гусле имају двије струне и два кличка, па се због тога зову двоструне. Кличак прве струне, на коју се додиром прстију свира, по правилу је постављен нешто ниже у односу на други. Обе стране су тонски исте висине односно једнако су сложене, а гудалом се равномјерно превлачи преко њих. Уобичајен размак струна од врата, у његовом горњем дијелу гдје се свира, износи од 4 до 5 центиметара. Гуслари углавном за струне користе длаку са репа коња, јер је најквалитетнија. Струне су прављене од тридесетак упредених коњских длака, као што је случај и са струном гудала. Израђиване су најчешће од јаворовог дрвета. Гусле спадају у инструменте за које је потребно велико умјеће свирања.

Личке гусле су углавном, на завршном горњем дијелу главе имале лик коњске главе, главе орла или сокола.У односу на једноструне ове гусле су нешто мање погодне за праћење епских пјесама, јер при свирању друга струна стално звучи лежећи тон, слично гајдама. Зато свирка на личким гуслама звучи тужно и дирљиво. Погодније су за праћење лирских пјесама шаљивог садржаја, поема и балада.Ова врста гусала у ријеђој је употреби на балканском полуострву. У Србији (околина Ниша, Пирота, Ћуприје), на њима су свирали само просијаци и слијепци. Међутим, да се не би умањио квалитет двоструних гусала, веома је важно истаћи да је двоструне гусле свирао велики и познати слијепи српски пјесник и гуслар Филип Вишњић.

Лички гуслари

Лички гуслари су кроз бурну историју, градећи посебан гусларски стил, гуслали пјевајући старе јуначке народне пјесме о косовским јунацима, о Марку Краљевићу, о Гаврилу Принципу и слично, као и о хајдуцима, народне пјесме из НОБ-а, о дизању устанка, о чувеним биткама, о народним херојима, о страдањима и друго. Лички гуслари пјевају мирније, док црногорски пјевају оштрије. У току 19. вијека у Гацкој долини била су два позната личка гуслара, Раде Рапајић из Рапајина Дола, слијепи гуслар умро 1892. године и Илија Тртица из Црне Власти, Горње Врховине. Лички гуслар Томо Никшић из Барлета је дизао личке народне масе на бунт против Аустоугарске монархије. Најпознатија му је пјесма Јунаштво Манише Новковића и Секулића. Између два рата и послије Другог свјетског рата било је неколико добрих личких гуслара око врела Зрмање и Грачаца, као и у српским селима Горњој Плочи, Могорићу, Завођу, Павловцу и Врепцу."
 
dela973:
582583_388855281158958_1060027874_a.jpg


Личке двоструне гусле

"Личке двоструне гусле су српски народни музички инструмент и израз су укупног динарског епског музичког стваралаштва. У личком народу биле су мање заступљене у односу на личку тамбурицу, двојнице и дипле.

За разлику од једноструних, личке гусле имају двије струне и два кличка, па се због тога зову двоструне. Кличак прве струне, на коју се додиром прстију свира, по правилу је постављен нешто ниже у односу на други. Обе стране су тонски исте висине односно једнако су сложене, а гудалом се равномјерно превлачи преко њих. Уобичајен размак струна од врата, у његовом горњем дијелу гдје се свира, износи од 4 до 5 центиметара. Гуслари углавном за струне користе длаку са репа коња, јер је најквалитетнија. Струне су прављене од тридесетак упредених коњских длака, као што је случај и са струном гудала. Израђиване су најчешће од јаворовог дрвета. Гусле спадају у инструменте за које је потребно велико умјеће свирања.

Личке гусле су углавном, на завршном горњем дијелу главе имале лик коњске главе, главе орла или сокола.У односу на једноструне ове гусле су нешто мање погодне за праћење епских пјесама, јер при свирању друга струна стално звучи лежећи тон, слично гајдама. Зато свирка на личким гуслама звучи тужно и дирљиво. Погодније су за праћење лирских пјесама шаљивог садржаја, поема и балада.Ова врста гусала у ријеђој је употреби на балканском полуострву. У Србији (околина Ниша, Пирота, Ћуприје), на њима су свирали само просијаци и слијепци. Међутим, да се не би умањио квалитет двоструних гусала, веома је важно истаћи да је двоструне гусле свирао велики и познати слијепи српски пјесник и гуслар Филип Вишњић.

Лички гуслари

Лички гуслари су кроз бурну историју, градећи посебан гусларски стил, гуслали пјевајући старе јуначке народне пјесме о косовским јунацима, о Марку Краљевићу, о Гаврилу Принципу и слично, као и о хајдуцима, народне пјесме из НОБ-а, о дизању устанка, о чувеним биткама, о народним херојима, о страдањима и друго. Лички гуслари пјевају мирније, док црногорски пјевају оштрије. У току 19. вијека у Гацкој долини била су два позната личка гуслара, Раде Рапајић из Рапајина Дола, слијепи гуслар умро 1892. године и Илија Тртица из Црне Власти, Горње Врховине. Лички гуслар Томо Никшић из Барлета је дизао личке народне масе на бунт против Аустоугарске монархије. Најпознатија му је пјесма Јунаштво Манише Новковића и Секулића. Између два рата и послије Другог свјетског рата било је неколико добрих личких гуслара око врела Зрмање и Грачаца, као и у српским селима Горњој Плочи, Могорићу, Завођу, Павловцу и Врепцу."
Kliknite za proširenje...

"Босанска вила" 30. 07. 1903.

558527_600332460017380_535827074_n.jpg
 
ЛИКА - укратко


УВОД
Лика је средње планински дио данашње Хрватске. Најчешће се спомиње са Горским котаром. Уз Кордун и Банију, чинила је некадашњу Војну крајину за вријеме Аустроугарске монархије. Најљепши дио Лике чине Плитвичка језера која се састоје од 16 мањих и већих језера из којих настаје ријека Корана.


НАЗИВ
Назив је добила од грчке ријечи "lykos" што значи вук, то јест земља вукова. Међутим, према неким тумачењима, име Лика добила је по њеној карактеристици - земља са пуно воде, а латински "liquor" и келтски "leik" значи течност. Осим тога, стари Илири и њихови потомци и данас зову језеро "ličeni". По једној легенди, Лика је добила име по лику. Лик је у икавици ријеч за "лијек".


ПОЛОЖАЈ
Некад је Лика обухватала само порјечје ријеке Лике, а касније се ширила и заузимала шире подручје. Ријека Лика извире код Метка.

Лика је континентална регија, омеђена планинама Велебитом на западу и југу, затим Пљешивицом на истоку. Сјеверна граница је прилично неодређена јер Огулинско подручје представља прелаз између Лике и Горског Котара. Читаво подручје може се окарактерисати као планинска зараван подијељена мањим планинским ланцима у више цјелина (Гацко поље, Крбава, Личко Поуње и др.). Има велики стратешки и саобраћајни значај јер представља међу континенталног и приморског дијела. Кроз Лику пролазе магистрални путеви Загреб-Сплит и Загреб-Задар, аутопут Загреб-Сплит, као и жељезничка пруга Загреб-Книн-Сплит.


КЛИМА
Врућа и сушна љета као и хладне зиме уз велику промјењивост падавина битне су особине личке климе.

У средњој Лици и Гацкој доминира умјерено континентална клима са свјежим љетом, а на појасу Велебита заступљена је планинска или сњежно-шумска клима.

Клима је оштра с релативно кратким вегетационим периодом. Средња јануарска температура нагло опада од морске обале према гребену Велебита и предгорју Велике Капеле, тако да су изотерме од -2°C до -5°C. Дио заравни и поља има средњу јануарску температуру од око -2°C, а планине од -4°C do -5°C. Пет мјесеци годишње минимална температура се спушта испод 0°C. Сњежни покривач буде висок до 3 м, а задржава се око 4 мјесеца. У јулу у заравнима средња температура је 18°C, а опада с повишењем рељефа, тако да највиши планински дијелови имају температуру од 12°C до 14°C. Годишња амплитуда температура износи мало више од 19°C у вишем дијелу, а у нижем више од 20°C. Апсолутне максималне температуре највише су у дну поља у кршу и у долинама, оне могу бити врло високе до 35°C.

Љети се долине испуне врло топлим ваздухом, па нема разлике према приморју, док осјетнија разлика настаје послије заласка Сунца кад температура знатно падне у току ноћи.

Бура је најчешћи вјетар у Лици. Хладан је и сув, понекад оркански (до 180 km/h), а дува из унутрашњости према Јадранском мору. Карактеристично је што дува на махове, из сјевероисточног смјера, од октобра до маја. Удари су нарочито јаки у Сењским вратима и Велебитском каналу, што је посљедица прелијевања хладног ваздуха из личке завале преко велебитских пријевоја.

У Лици снијег рано падне и дуго се задржи. Средином октобра падне на вршном појасу Велебита и Пљешивице, а на дну завале у другој половини новембра. Средње максималне висине крећу се од 40 до 70 цм у нижим дијеловима, до изнад 150 цм на највишим дијеловима. У Госпићу се просјечно задржава нешто дуже од два мјесеца, на Башким Оштаријама скоро три, на Завижану око пола године.


АДМИНИСТРАЦИЈА
Највећи дио Лике налази се у саставу Личко-сењске жупаније, најрјеђе насељене и економски најнеразвијеније хрватске жупаније. Административно је Лика подијељена на два града (Госпић и Оточац) и седам општина (Бриње, Доњи Лапац, Ловинац, Перушић, Плитвичка Језера, Удбина и Врховине). Мањи дијелови личког простора припадају другим жупанијама: на сјеверу су општине Плашки и Саборско у Карловачкој жупанији, а на југу Грачац у Задарској жупанији.
 
Poslednja izmena:
Никола Клеут (Медак крај Госпића 1910 — Београд 1946) је био југословенски атлетичар, специјалиста за бацање диска и бацање кугле.

По занимању био је машински инжењер. Као члан атлетске репрезентације Југославије учествовао је на Летњим олимпијским играма 1936. у бацању диска, али је завршио у квалификацијама.[1]
Учествовао је на више Балканских игара у атлетици, а највећи успех постигао је 1932. у Атини када је освојио прво место. Био је државни рекордер у бацању диска: у бацању грчним стилом 38,83 м, а у слободном стилу 46,13 метара.
Највећи успех је постигао 1932. на атлетском првенству Југославије, када је победио у три дисциплине (бацању диска на оба начина и бацању кугле).
Погинуо је несрећним случајем у ложионици Београдске железничке станице 1946.
 
500-Mile-Dupor.jpg


Миле Дупор (Штикада, Лика, 14. новембар 1905 — Ријека, 21. јануар 1981) је био српски астролог.

Рођен је 14. новембра 1905. године у месту Штикада, у Лици, Аустроугарска. После завршене основне школе учио је финансије и запослио се као цариник на Корчули где ће и остати скоро цео живот. Написао је око 20 књига из области астрологије, историје астрологије и херметике. По опредељењу словенофил био је учесник НОБ-а и активан борац против фашизма. Говорио је више светских језика. Најпознатије његово дело је :„Не вјерујте-провјерите“ које је као уџбеник астрологије извршило велики утицај на многе генерације астролога на просторима Балкана. Умро је 21. јануарa 1981. године у Ријеци.
http://sr.wikipedia.org/sr/Миле_Дупор

„Миле Дупор астролошка легенда“, видео је даље од Нострадамуса...
http://www.astrologyinserbia.com/s/nikola/dupor.htm
 
Gutesa_Ilija,_saborski_zastupnik,_Povratak_gradjanstva_1873.jpg


Илија Гутеша (Брувно, Лика, 1. август 1825 — Загреб 11. септембар 1894) је био српски трговац, политичар, добротвор.

Рођен је у Брувну, у личкој Војној граници у породици сељака. Отац му се звао Тодор, а мајка Јелена. Основну школу похађао је у Грачацу, након тога се запослио као писар у Брувну. Две године после отишао је у Карловац на трговачки наук. Након завршетка трговачког наука, Гутеша је дошао у Загреб и запослио се као књиговођа у трговини Николе Николића. Тргујући житом и брашном осамосталио се већ 1852. године и отворио властиту трговину.

Током 1859. године истицао се у протуњемачким демонстрацијама у Загребу. Такође је потицао протуратне расположење међу крајишницима који су полазили на италијанско ратиште. Због тога је био осуђен на три године затвора. Казну је издржавао у Оломоуцу, Јозефстадту и Терезиенстадту у Чешкој. Након изласка из затвора Гутеша је отишао у Далмацију. Године 1869. Крајишници су га изабрали за свог посланика у Хрватском сабору. Заступао је унионистичке политику, као и прота Никола Беговић и барон Јован Живковић, чије је смернице одредио Светозар Милетић.[1] Заузимао се за побољшање положаја крајишника који су све више сиромашили.

За време велике глади у Лици 1874. године Гутеша је скупио 20.000 форинти и раздијелио их сиротињи. За босанско-херцеговачког устанка организовао је доставу хуманитарне помоћи бегунцима. Помоћ је већином долазила из Немачке и Швајцарске, али је и Гутеша лично дао велика средства. Године 1877. био је именован чланом „Босанско-херцеговачке народне владе“. Црногорски кнез Никола одликовао га је Витешким крстом Данилова реда за заслуге у српско-турском рату. Добио је и Српски крст за заслуге.

Више пута био је биран за посланика у загребачком Градском поглаварству. У два маха, 1874. и 1881. године биран је у Црквено-народни сабор у Карловцима. У службу српске владе ступио је 25. маја 1868. године. Био је активан и за време устанка у Босни од 1875. до 1877. године, када је постао председник загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Године 1878. постао је члан привремене босанске владе. Био је чланом Трговачко-занатске коморе, подупирајући чланом Хрватског археологичког друштва у Загребу, комесаром Друштва „Човечанство“ за Горњи град, те један од оснивача и чланова управе Осигуравајуће задруге „Кроација“ (данашње Croatia осигурање).

Залагао се да се Босна ослободи и припоји Србији, а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих Јужних Словена. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре „Упознајмо се“, која је двојезично штампана у Загребу 1880. године, а односи се на слогу Срба, Хрвата, Словенаца и Муслимана.[1]

Доследно привржен идејама слоге и сарадње Срба и Хрвата, Гутеша се нашао међу српским политичарима какви су били Јован Јовановић Змај, Михајло Полит-Десанчић, Богдан Медаковић, барон Јован Живковић и прота Манојло Грбић, који су под неким условима прихватали Споразум са Хрватима из редова Независне народне странке познате као „обзораши“, 1890. године.

Супруга Илије Гутеша звала се Анка. У браку с њом Илија Гутеша имао је два сина: Спасомира и Владимира.
 
СЕОСКЕ СЛАВЕ (ЗБОРОВИ) У ПРАВОСЛАВНОЈ ЛИЦИ:

Св. Сава (27. јануар) - Брлог и Јошани;
Ђурђевдан (6. мај) - Мекињар, Госпић и Оточац;
Св. Никола (22. мај) - Могорић;
Спасовдан - Острвица, Д. Грачац, Суваја и Швица;
Св. Тројице - Духови - Доњи Лапац, Плоча, Орнице, Старо Село, Зрмања, Кланац, Читлук и Прокике;
Ивањдан (7. јул) - Брувно, Медак, Папуча и Јошан;
Петровдан (12. јул) - Залужница, Зрмања, Л. П. Село, Смиљан и Добросело;
Св. Илија (2. август) - Радуч, Крушковац, Отрић, Брлог, Крбавица, Личка Јасеница, Небљуси и Велика Попина;
Преображење (19. август) - Мутилић и Дољани (Д. Лапац);
Велика Госпојина (28. август) - Почитељ, Широка Кула, Дабар, Шврачково село, Срб, Плашки, Врело, Турјански и Г. Грачац;
Мала Госпојина (21, септембар) - Средња Гора, Дивосело, Курјак, Зрмања, Мазин, Дебело Брдо и Дољани (Оточац);
Крстовдан (27. септембар) - Барлете;
Покров (14. октобар) - Вребац, Павловац, Завође, Комић, Трновац;
Св. Петка (27. октобар) - Кик, Лички Осретци, Прибудић, Главаце и Бјелопоље;
Св. Лука (31. октобар) - Дабашница, Радуч, Козјан и Кленовац;
Св. Аранђел - Аранђеловдан (21. новембар) - Штикада, Липово Поље, Водотеч и Кореница;
Св. Никола (19. децембар) - Шкаре, Косињ, Зрмања, Бунић, Висућ и Г.Врховине.
 
Može za Mila Dupora nešto? Uporno ga pominju i naši i Hrvati kao "hrvatskog astrologa sa Korčule". Da li je on bio pravoslavni Srbin i da li se nacionalno izjašnjavao, ima li o njemu koji podatak više u nekom polemičkom smislu?
 
Bogun2:
Može za Mila Dupora nešto? Uporno ga pominju i naši i Hrvati kao "hrvatskog astrologa sa Korčule". Da li je on bio pravoslavni Srbin i da li se nacionalno izjašnjavao, ima li o njemu koji podatak više u nekom polemičkom smislu?
Kliknite za proširenje...
On je rodjen u pravoslavnoj porodici i kao Srbin. Ljudi takvog kova su najcesce iznad takvih izjasnjavanja, a za Hrvate nista ne cudi jer oni naravno prisvajaju sve sto je rodjeno i poteklo odande, pocev od tesle pa nadalje. naravno, sa nebuloznim objasnjenjima itd. Stikada je apsolutno vecinski srpsko selo, po svim popisima je imala oko 90% Srba...
 
Poslednja izmena:
"Jama je bunaru slicna vertiklana pukotina ili kosi kanal razlicite sirine i duzine u kojem prevladavaju okomite ili stepenasto polozene strmine razlicitih dimenzija(...)"

" Na podrucju sreza Gospic 1941.godine je postojao i funkcionisao ceo sistem koncentracionog logora Gospic, od zeleznicke stanice Licko Lesce, preko Perusica, Pazarista, Jadovnog, Ostarija, do otoka Paga.U taj logor dovozene su zrtve iz cele NDH.(...) Na ovom terenu je vrlo tesko popisati i evidentirati sve jame-bezdane i provalije po Velebitu u koje su zrtve bacane. Ovom prilikom samo neke od istrazenih i poznatih jama-bezdana(...)
Srez Gospic;
jama Badanj,
jama u Baric dragi,
jama Bliznica,
jama Bunovac,
jama u Buzimu,
Duliba jama,
jama Dupcan,
jama na Furnazi,
jama Gluvaja,
jama Golubnjaca,
jama na Grginu brijegu,
jama ispod Grgina brijega,
ponor Jarak,
Jarcija jama,
Katine jame, jama na Kizi,
krska vrtaca,
jama na Miskulin brdu,
jama Osepovaca,
jama na Plocama,
jama Runjevac,
jama na Sadikovcu,
Sladovacka jama,
jama na Snjeznici,
Surlina jama, jama Jasikovac,
jama iznad Zaljeva,
jama Kijevac,
Maratovska jama iznad Kistanja,
jama kod sela Medak,
Vranzina jama,
Saranova jama kod sela Jadovno,
jama u Supljoj glavici,
Jamina iznad Tribnja
jama-bezdan u Trnovcu"
D. Lastavica; "Bezdane jame(...) 1941-?"
 
Nastavak;

"Srez Perusic;
jama Biljevina,
jama Cotinka,
jama na Klancicu,
jama-ponor u Klenovcu,
jama na Kulasevoj strani,
jama na Krizanovom brdu,
jama-Levarov ponor,
jama Nezdravka,
jama kod Opcine u Kosinju,
jama Pavkusa,
jama "Sv. Ana",
Sevic jama,
jama Simin gric,
" Tisina" jama,
Cosic jama u Konjskom Brdu,
jama u Kvartama
jama Plana iznad Budzaka."
 
"Srez Otocac;
Sinjal jame Dubrave,
bezdan kod Crnog Jezera,
jama Gluvaja,
jama u Jandrica dragi,
jama Mandzelovac,
Delkova jama,
jama u Dumanu,
jama kod Macole,
jama kod Oreskovic stanova,
jama u Peratovim dragama,
jama-ponor Runjevica,
jama Segotinka,
jama Ugljenaca,
Zuta bezdan"
Za ostale pogledati citiranu knjigu autora D. Lastavice.
 
Лички гусар:
Meni je ovo pomalo bezvezno. Sta to znaci da su "iznad takvije izjasnjavanja"? Da li to znaci da se oni srame svoga djeda i pradjeda? Zar to nije najnormalnija stvar na svijetu? Identitet? Zar je ikome svejedno ako neko nekoga zove npr. ko zna kakvim imenima a ne po njegovom pravome imenu?
Kliknite za proširenje...

Ima ljudi kojima je bitnije iz kog su sela ili pokrajine nego koje su nacije, ima ljudi kojima je bitnije koje su nacije nego iz kog su kraja. A ima ljudi kojima je jednako bitno i koje su nacije i iz kog su kraja, tj. tome pridaju jednaku važnost.
 
Sve to spada pod identitet. Nidje ja nijesam reka da li je to ovako ili onako u ovoj ili onoj mjeri. Moje pitanje se odnosilo na to zasto bi psihicki zdrava osoba bila "iznad" svog porijekla etnickog, pokrajinskog-koje je samo produzetak etnickog itd., bilo kakvog (sve spada pod identitet)?
 
Лички гусар:
Sve to spada pod identitet. Nidje ja nijesam reka da li je to ovako ili onako u ovoj ili onoj mjeri. Moje pitanje se odnosilo na to zasto bi psihicki zdrava osoba bila "iznad" svog porijekla etnickog, pokrajinskog-koje je samo produzetak etnickog itd., bilo kakvog (sve spada pod identitet)?
Kliknite za proširenje...
Mislim da je kolega Bogun bolje to objasnio od mene. U primeru Dupora, fon Borojevica npr. pa i Tesle i skoro svih ostalih ljudi koji su rodjeni ili su poreklom odande je problem nase, srpske elite sto je dozvolila da svi oni, mrtvi postaju ili su u ocima sveta postali ono sto za zivota nisu bili- deo nekog drugog naroda, neke druge nacije. Hrvati to polako, temeljno i smisljeno rade decenijama, a sa nase strane su odgovori bledi, slabi i nikakvi. Mislim Gusare, da postoje ljudi, bez obzira ko su i odakle, koji postanu poznati po svom radu i delima, narocito ako se radi o genijalnim umovima koji se ne radjaju svaki dan, svoj rad i viziju stavljaju na prvo mesto daleko ispred svega ostalog pa cak i porodice (na to sam mislio pod onim "iznad"). Nema primera da su se Dupor ili Tesla za zivota osecali drgacije od onoga sto su rodjenjem bili- pravoslavni Srbi. Ali covek zagledan u zvezde i covek zaokupljen idejom kako da osvetli planetu nema kad i nema potrebu da nekome dokazuje ko je i sta je, jer on ima svoj put, svoj posao i svoju ideju. Posao onih koji bi trebalo mrtve da ih brani se ne radi nikako ili se radi traljavo. Valjanom istoricaru, politicaru, etnologu itd je posao da ih brani jer su oni svojim poslom zasluzili i zavredili da ih brani i sacuva od zaborava samo i iskljucivo elita naroda kom su pripadali.
 
dela973:
Mislim da je kolega Bogun bolje to objasnio od mene. U primeru Dupora, fon Borojevica npr. pa i Tesle i skoro svih ostalih ljudi koji su rodjeni ili su poreklom odande je problem nase, srpske elite sto je dozvolila da svi oni, mrtvi postaju ili su u ocima sveta postali ono sto za zivota nisu bili- deo nekog drugog naroda, neke druge nacije. Hrvati to polako, temeljno i smisljeno rade decenijama, a sa nase strane su odgovori bledi, slabi i nikakvi. Mislim Gusare, da postoje ljudi, bez obzira ko su i odakle, koji postanu poznati po svom radu i delima, narocito ako se radi o genijalnim umovima koji se ne radjaju svaki dan, svoj rad i viziju stavljaju na prvo mesto daleko ispred svega ostalog pa cak i porodice (na to sam mislio pod onim "iznad"). Nema primera da su se Dupor ili Tesla za zivota osecali drgacije od onoga sto su rodjenjem bili- pravoslavni Srbi. Ali covek zagledan u zvezde i covek zaokupljen idejom kako da osvetli planetu nema kad i nema potrebu da nekome dokazuje ko je i sta je, jer on ima svoj put, svoj posao i svoju ideju. Posao onih koji bi trebalo mrtve da ih brani se ne radi nikako ili se radi traljavo. Valjanom istoricaru, politicaru, etnologu itd je posao da ih brani jer su oni svojim poslom zasluzili i zavredili da ih brani i sacuva od zaborava samo i iskljucivo elita naroda kom su pripadali.
Kliknite za proširenje...

Odredbe Narodnog vijeća o željeznicama za koje sam saznao tijekom noći u najkraćem će vremenu vojsku učiniti bespomoćnom zbog nedostatka hrane i posljedice će biti katastrofalne za južnoslavenska područja jer će horde nedisciplinirane vojske i Talijana, koji se ne mogu u ovom trenutku zaustaviti, nahrupiti preko Kranjske i Hrvatske i zato Vas molim ne kao general, ne kao posljednji sin zemlje već kao domoljub koji svoju domovinu voli isto tako kao i svaki drugi Hrvat i apeliram na domoljublje NV da se ukinu ove odredbe koje bio pretvorile vojsku u horde koje bi uništile posljednje tekovine. Neka željeznički promet bude slobodan.

brzojav Svetozara Borojevića Narodnom vijeću SHS, 1. studeni 1918.


Dragi Slavko!/…/ Zahvaljujem Vam na pokušajima rehabilitacije. Budući da ne poznajem prilike u Hrvatskoj, prepuštam Vam sve odluke. Bilo bi mi žao ako bi mi se pred zemljacima u Hrvatskoj tek na traženje Srbije osigurala zadovoljština. Postoji li mogućnosti da se cijeli zapisnik, naravno preveden, preda Obzoru na objavljivanje s mojim komentarom o mom svjetonazoru kao Hrvata i utjecaju u prilog Južnih Slavena tijekom rata? /…/ Srdačno, Vaš stari Boroević, feldmaršal.

pismo Svetozara Borojevića Slavku Kvaterniku iz 1919.
 
mupi:
Odredbe Narodnog vijeća o željeznicama za koje sam saznao tijekom noći u najkraćem će vremenu vojsku učiniti bespomoćnom zbog nedostatka hrane i posljedice će biti katastrofalne za južnoslavenska područja jer će horde nedisciplinirane vojske i Talijana, koji se ne mogu u ovom trenutku zaustaviti, nahrupiti preko Kranjske i Hrvatske i zato Vas molim ne kao general, ne kao posljednji sin zemlje već kao domoljub koji svoju domovinu voli isto tako kao i svaki drugi Hrvat i apeliram na domoljublje NV da se ukinu ove odredbe koje bio pretvorile vojsku u horde koje bi uništile posljednje tekovine. Neka željeznički promet bude slobodan.
brzojav Svetozara Borojevića Narodnom vijeću SHS, 1. studeni 1918.
Dragi Slavko!/…/ Zahvaljujem Vam na pokušajima rehabilitacije. Budući da ne poznajem prilike u Hrvatskoj, prepuštam Vam sve odluke. Bilo bi mi žao ako bi mi se pred zemljacima u Hrvatskoj tek na traženje Srbije osigurala zadovoljština. Postoji li mogućnosti da se cijeli zapisnik, naravno preveden, preda Obzoru na objavljivanje s mojim komentarom o mom svjetonazoru kao Hrvata i utjecaju u prilog Južnih Slavena tijekom rata? /…/ Srdačno, Vaš stari Boroević, feldmaršal.
pismo Svetozara Borojevića Slavku Kvaterniku iz 1919.
Kliknite za proširenje...
И та писма на крају рата су једино место где се Боројевић приближава Хрватима и нигде више у току целог свог живота.
http://www.czipm.org/borojevich.html
 
Светозара Боројевића, што се мене тиче, нек' слободно својатају.

Фама о њему као каквом изваредном стартегу изгарђена је на Сочи ( Италијни су у рат ушли невољно, са дубоким културним, социјалним, економским јазовима између различитих делова Италије. Чак је упитно јесу ли, у модерном, европском смислу, Италијани као нација постојали). У сукобима са Руском Императорском армијом имао је више него бедан биланс.
1914. тоталне катастрофе и, вероватног, заробљавања спасио га је охоли генерал Николај Рузски, који ће, попут генерала Кларка '43. који је уместо да пресече одступање немачких снага код Анција пожурио у Рим,и уместо да претвори тоталну руску победу у дефинитиван аустроугарски пораз, одлучио да му је важније да доспе на насловне стране руске штампе тиме што ће бити први који ће ујахати у ослобођени древни руски град Лавов ( основао га је краљ Данило Галицијски, а Рузски је би одликован Крстом светог Ђорђа 2 степена- још само 3 припадника РИА је у Првом светском рату одликовано овим орденом).

Што се тиче његовог ''националног'' осећања- код Боројевића оно вероватно није ни постојало. Аустро-Угарска је у 19. и почетком 20. столећа , у добу нација, била реликт средњег века.
Да је био ''Хрват'' вероватно би трчао у Загреб Националном вијећу да спашава Далмацију, а не у Беч са спашава цара. То његово ''хрватсво'' је вероватно на нивоу предреволуционарних, локалних осећаја ( попут оних Бургунђана, Савојаца, Бавараца (...) које спомиње де Местр у својим критикама Француске револуције, која је и изродила модерни национализам)
 
dela973:
Mislim Gusare, da postoje ljudi, bez obzira ko su i odakle, koji postanu poznati po svom radu i delima, narocito ako se radi o genijalnim umovima koji se ne radjaju svaki dan, svoj rad i viziju stavljaju na prvo mesto daleko ispred svega ostalog pa cak i porodice (na to sam mislio pod onim "iznad"). Nema primera da su se Dupor ili Tesla za zivota osecali drgacije od onoga sto su rodjenjem bili- pravoslavni Srbi. Ali covek zagledan u zvezde i covek zaokupljen idejom kako da osvetli planetu nema kad i nema potrebu da nekome dokazuje ko je i sta je, jer on ima svoj put, svoj posao i svoju ideju. Posao onih koji bi trebalo mrtve da ih brani se ne radi nikako ili se radi traljavo. Valjanom istoricaru, politicaru, etnologu itd je posao da ih brani jer su oni svojim poslom zasluzili i zavredili da ih brani i sacuva od zaborava samo i iskljucivo elita naroda kom su pripadali.
Kliknite za proširenje...

Dobro, tako je vec jasnije. Sto se tice Tesle, pozudano se zna da je bio ponosan na ono ko je i sta je. U ono malo slobodnog vremena, npr. uzivao je citati srpsku epsku poeziju... mislim da ju je cak prevodio na engleski.
A vjerujem da ni drugi nijesu po tome pitanju bili nista manje svjesni niti ponosni ko su i sta su.
To "iznad" mene uvijek asocira d ase odnosi na nekoga ko se srami svojije djedova...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lionman
Poljska i Rusija
Odgovora
2
Pregleda
294
Isus33
Isus33
H
Antisemitizam i uzroci
Odgovora
16
Pregleda
525
Harvat
H
Nina
Alimpije Vasiljević i Rusija
Odgovora
3
Pregleda
256
Nina
Nina

Back
Top