Lihtenštajn nova "obećana zemlja": Visoke plate, niski porezi

[Nina]

Lihtenštajn, mala kneževina smeštena između Švajcarske i Austrije, danas važi za jednu od najstabilnijih i najbogatijih država u Evropi — i za mnoge, za novu obećanu zemlju. Ova alpska država, sa svega 39.000 stanovnika i stopom nezaposlenosti od oko 2%, otvorila je niz radnih mesta uz uslove koji privlače radnike iz cele Evropske unije: platu i do 8.000 evra mesečno, a u određenim slučajevima i besplatan smeštaj.

Prema izveštajima portala AS.com i EuropaExpress, poslodavci u Lihtenštajnu aktivno zapošljavaju putem mreže EURES – zvanične platforme Evropske unije za zapošljavanje. Prijave su otvorene za građane svih država članica EU i Šengena, a tražene su najrazličitije profesije – od tehničara i frizera, do industrijskih radnika, negovatelja i parova koji bi radili u domaćinstvima

 

[Nina]

Zemlja visokih plata i niskih poreza

Lihtenštajn je poznat po izuzetno visokom standardu života. Prosečna bruto plata iznosi oko 6.800 švajcarskih franaka (oko 7.150 evra), dok zaposleni u IT sektoru, proizvodnji i finansijama često zarađuju i preko 10.000 franaka mesečno.Prema podacima portala Informat.ro, niže kvalifikovane pozicije — poput domaćica, pomoćnog osoblja ili radnika u domovima za stare — plaćene su između 2.500 i 3.000 franaka, ali mnogi poslodavci nude besplatan ili subvencionisan smeštaj, kao i dopunsko zdravstveno osiguranje i plaćene obuke.

Za menadžerske i specijalističke funkcije prosečne plate su znatno više:

Generalni direktor – oko 15.000 evra
Direktor IT sektora – oko 13.000 evra
Rukovodilac kol-centra – oko 12.900 evra

Sa druge strane, zanimanja u prosveti i socijalnim službama su nešto niže plaćena – na primer, vaspitači zarađuju oko 2.000 evra, a socijalni radnici oko 2.300 evra mesečno.

 

[Nina]

 

[Nina]

Ko se može prijaviti

Radna mesta su otvorena prvenstveno za državljane Evropske unije, ali i za radnike iz zemalja koje imaju bilateralne sporazume o mobilnosti sa Švajcarskom i Lihtenštajnom.

Ono što posebno privlači kandidate jeste da za većinu poslova nije potrebna fakultetska diploma – umesto formalnog obrazovanja vrednuju se radno iskustvo, praktične veštine i poznavanje nemačkog jezika, koji je zvanični u zemlji.
Kako navodi AS.com, za pojedine pozicije kao što su poslovi u domaćinstvu ili rad u ugostiteljstvu, dovoljno je osnovno poznavanje jezika i spremnost na rad u malim timovima. Svi oglasi za zapošljavanje objavljeni su isključivo na sajtu EURES, što garantuje da se radi o legalnim i verifikovanim ponudama.

 

[Nina]

 

[Nina]

Stabilna ekonomija i porezi koji privlače radnike

Lihtenštajn se često opisuje kao “švajcarski raj s ljudskijim licem” – zemlja gotovo bez kriminala, sa uređenom infrastrukturom i najnižom stopom siromaštva u Evropi.Njegov poreski sistem je jedan od najpovoljnijih na kontinentu: porez na dobit iznosi samo 12,5 odsto, a porez na dodatu vrednost (PDV) svega 8,1 odsto. Istovremeno, sistem socijalne zaštite funkcioniše besprekorno – svaki zaposleni ima pravo na zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje i plaćeni godišnji odmor od najmanje četiri nedelje.

Kako navodi EuropaExpress, „Lihtenštajn je napustio imidž poreznog raja iz prošlog veka i danas se ističe po transparentnosti i usklađenosti s pravilima Evropske unije“.

 

[Nina]

 

[Nina]

Rad bez stresa, život bezbedan i uredan

U Lihtenštajnu se, prema lokalnim statistikama, beleži jedna od najnižih stopa kriminala u svetu. Radno vreme u većini sektora traje 40 sati nedeljno, a zakonom je propisana pauza od sat i po vremena za ručak – što je uobičajena praksa u toj zemlji.

Zaposleni uživaju i u visokim ekološkim standardima: industrijski pogoni moraju biti u skladu s propisima o zaštiti prirode, dok se javni prevoz i energija zasnivaju gotovo isključivo na obnovljivim izvorima.

Zbog svega toga, mnogi radnici iz Austrije, Švajcarske i Nemačke svakodnevno prelaze granicu kako bi radili u Lihtenštajnu, a poslednjih meseci raste interesovanje i iz istočnoevropskih zemalja.

 

[dzericak]

Feudalni sistem. Pre dvadesetak godina čuo sam za devojku koja je tamo čuvala decu u nekoj bogatoj porodici i spanđala se najstarijim sinom pa su se zabavljali neko vreme - i onda kada su raskinuli to je bila vest u lokalnoj štampi.

 

[prvepruge]

Feudalni sistem. Pre dvadesetak godina čuo sam za devojku koja je tamo čuvala decu u nekoj bogatoj porodici i spanđala se najstarijim sinom pa su se zabavljali neko vreme - i onda kada su raskinuli to je bila vest u lokalnoj štampi.

Posetio sam Lihtenstajn jos krajem '80-tih, tad mi je stric ziveo i radio (u Hilti-ju) tamo. Nema tamo feudalnog sistema iako je politicki sistem malo drugaciji od evropskih drzava, verovatno je vest u tako malobrojnoj sredini kada se neko iz uglednije familje i posece a ne kad se desi bolan rastanak nekom predstavniku vise klase.

Uzgred, iako je moj stric radio u HQ Hilti-ja u Vaducu isao je cesto u njihovu fabriku u obliznjem svajcarskom gradu, proizvodnja im je bila u CH i A. Na kraju se on pokupio iz Vaduca i presao da radi u MinKen, tamo mu bilo bolje.

Pada mi na pamet, koliko ljudi moze iz EU da se zaposli u toj drzavi (imaju samo 40 hiljada stanovnika), verovatno to nije neka straobalna cifra, par stotina ne verujem da su hiljade u pitanju.

 

[Jugoslav Čvarak]

Aha... sretno onome kojem pođe za rukom tamo naturalizirati se.
Prvi bi otišao, kada bi znao da mogu ostati, čak ni sklapanje braka s osobom koja ima državljanstvo ne znači ništa, a fiskriminiran si na max.
Pričamo o kneževini od nekih 40.000 - 50.000 stanovnika, gdje poslove koje nitko ne želi obavljaju etnički Švicarci.

 

[Корнелије]

Drago mi je da svet uviđa prednosti feudalnih kneževina. Ako tamo počne masovno naseljavanje, brzo će prosperitet isčeznuti. Takvo uređenje je moguće samo u zemljama sa malim brojem stanovnika.

 

[Jugoslav Čvarak]

Drago mi je da svet uviđa prednosti feudalnih kneževina. Ako tamo počne masovno naseljavanje, brzo će prosperitet isčeznuti. Takvo uređenje je moguće samo u zemljama sa malim brojem stanovnika.

Plus što poput Švicarske imaju jedinstven pravni sustav, miks eurokontinentalnog i anglosaksonskog common law običajnog prava.
Deklaratorno su ustavna monarhija, a u praksi princ tamo vedri i oblači.
Zamisli situaciju da nakon pet godina zajedničkog života s državljankom apliciraš za papire i netko od susjeda izjavi da je nekoliko puta čuo u kući kako se svađate ili da u biootpad ubacuješ plastiku, mogu ti bez da trepnu uskratiti državljanstvo.
Čitao sam neke slučajeve, to je smijurija živa tamo, skoro da imaš plemensko vijeće i poglavicu (princa), koji tamo vijećaju da li si dostojan. Plus što su hardcore katolici, odlazak nedjeljom u crkvu se praktički podrazumijeva.



Zapravo si u pravu, u jednu ruku je to super, za razliku od ostalih europskih država jedini imaju kičmu, taj Adam ne puši Brisel ni 5%.