- Poruka
- 422.200
Zamislite da Zemlju sa svemirom povezuje toranj. I kroz odnosno preko njega i svemirskog lifta za čas ćete stići u svemir. Ili na Mars. Umesto da nam treba šest do osam meseci da stignemo do Marsa, naučnici su procenili da bi svemirski lift mogao da nas preveze za tri do četiri meseca ili čak 40 dana. Iako ovo zvuči kao naučna fantastika, razvoj tehnologija omogućava mašti na volju pa Japan ima najave da bi ovako nešto uspeo i da realizuje.
Koncept svemirskih liftova nije nov, ali inženjering takve strukture ne bi bio lak podvig. Zato je ambicija da se jedan ozbiljan svedmirski toranj sa liftom izgradi, a prema njavama to planira da uradi jedna japanska kompanija poznata po izgradnji najvišeg tornja na svetu, Tokio Skajtri. U pitanju je projekat vrednog 100 milijardi američkih dolara, a izradnja bi počela do 2025. godine i da bi mogla da počne sa radom već 2050. godine.
Jodži Išikava, koji je deo je budućeg odeljenja za kreiranje tehnologije kompanije, naveo je da kompanija verovatno neće započeti izgradnju sledeće godine, trenutno se „bave istraživanjem i razvojem, grubim dizajnom, izgradnjom partnerstva i promocijom” ove pomalo luckaste ideje.
Jeftiniji put do svemira
Lansiranje ljudi i objekata u svemir na raketama je izuzetno skupo. Na primer, NASA je procenila da će njene četiri misije na mesec Artemis koštati 4,1 milijardu dolara po lansiranju. Razlog je nešto što se zove raketna jednačina. Potrebno je mnogo goriva da se stigne u svemir, ali gorivo je teško, što povećava količinu goriva koja vam je potrebna.
Sa svemirskim liftom, nisu potrebne rakete ni gorivo. Prema nekim projektima, svemirski liftovi bi prevozili teret u orbitu na elektromagnetnim vozilima zvanim penjači. Ovi penjači bi mogli da se napajaju na daljinu – poput solarne energije ili mikrotalasa – eliminišući potrebu za gorivom u vozilu. U svom izveštaju Išikava je napisao da bi ova vrsta svemirskog lifta mogla pomoći da se smanje troškovi premeštanja robe u svemir na 57 dolara po funti. Druge procene za svemirske liftove uopšteno su dale cenu od 227 dolara po funti. Čak i Spejseks Falkon 9, koji je sa oko 1.227 dolara po funti jedna od jeftinijih raketa za lansiranje, i dalje je oko pet puta skuplji od viših procena troškova za svemirske liftove. Osim troškova, postoje i druge prednosti. Nema opasnosti od eksplozije rakete, a penjači bi mogli biti vozila sa nultom emisijom. Išikava je rekao da korporacija Obajaši vidi svemirski lift kao novu vrstu projekta javnih radova koji bi koristio čitavom čovečanstvu.
Trenutno, jedna od najvećih prepreka za izgradnju svemirskog lifta je od čega da se napravi privez ili cev. Da bi izdržala ogromnu napetost pod kojom bi bila, cev bi morala da bude veoma debela da je napravljena od tipičnih materijala, poput čelika. Međutim, za ovaj posao bilo bi potrebno više čelika nego što postoji na Zemlji.
Išikavin izveštaj sugeriše da bi korporacija koju predstavlja mogla da koristi ugljenične nanocevi. Nanocev je smotani sloj grafita, materijala koji se koristi u olovkama. Mnogo je lakši i manja je verovatnoća da će se slomiti pod naponom u poređenju sa čelikom, tako da bi svemirski lift mogao biti mnogo manji.
Koncept svemirskih liftova nije nov, ali inženjering takve strukture ne bi bio lak podvig. Zato je ambicija da se jedan ozbiljan svedmirski toranj sa liftom izgradi, a prema njavama to planira da uradi jedna japanska kompanija poznata po izgradnji najvišeg tornja na svetu, Tokio Skajtri. U pitanju je projekat vrednog 100 milijardi američkih dolara, a izradnja bi počela do 2025. godine i da bi mogla da počne sa radom već 2050. godine.
Jodži Išikava, koji je deo je budućeg odeljenja za kreiranje tehnologije kompanije, naveo je da kompanija verovatno neće započeti izgradnju sledeće godine, trenutno se „bave istraživanjem i razvojem, grubim dizajnom, izgradnjom partnerstva i promocijom” ove pomalo luckaste ideje.
Jeftiniji put do svemira
Lansiranje ljudi i objekata u svemir na raketama je izuzetno skupo. Na primer, NASA je procenila da će njene četiri misije na mesec Artemis koštati 4,1 milijardu dolara po lansiranju. Razlog je nešto što se zove raketna jednačina. Potrebno je mnogo goriva da se stigne u svemir, ali gorivo je teško, što povećava količinu goriva koja vam je potrebna.
Sa svemirskim liftom, nisu potrebne rakete ni gorivo. Prema nekim projektima, svemirski liftovi bi prevozili teret u orbitu na elektromagnetnim vozilima zvanim penjači. Ovi penjači bi mogli da se napajaju na daljinu – poput solarne energije ili mikrotalasa – eliminišući potrebu za gorivom u vozilu. U svom izveštaju Išikava je napisao da bi ova vrsta svemirskog lifta mogla pomoći da se smanje troškovi premeštanja robe u svemir na 57 dolara po funti. Druge procene za svemirske liftove uopšteno su dale cenu od 227 dolara po funti. Čak i Spejseks Falkon 9, koji je sa oko 1.227 dolara po funti jedna od jeftinijih raketa za lansiranje, i dalje je oko pet puta skuplji od viših procena troškova za svemirske liftove. Osim troškova, postoje i druge prednosti. Nema opasnosti od eksplozije rakete, a penjači bi mogli biti vozila sa nultom emisijom. Išikava je rekao da korporacija Obajaši vidi svemirski lift kao novu vrstu projekta javnih radova koji bi koristio čitavom čovečanstvu.
Trenutno, jedna od najvećih prepreka za izgradnju svemirskog lifta je od čega da se napravi privez ili cev. Da bi izdržala ogromnu napetost pod kojom bi bila, cev bi morala da bude veoma debela da je napravljena od tipičnih materijala, poput čelika. Međutim, za ovaj posao bilo bi potrebno više čelika nego što postoji na Zemlji.
Išikavin izveštaj sugeriše da bi korporacija koju predstavlja mogla da koristi ugljenične nanocevi. Nanocev je smotani sloj grafita, materijala koji se koristi u olovkama. Mnogo je lakši i manja je verovatnoća da će se slomiti pod naponom u poređenju sa čelikom, tako da bi svemirski lift mogao biti mnogo manji.
Musk, pomozi, brate, da se preselim.
