Како гледати на жену/жене која у круг константно неког оговара негативно, а онда кад има конверзацију са тим неким она постане сва фина и љубазна ? Како неко може у једном тренутку да оговара неког, а у следећем да се прави као да је потпуно ок са том особом ? Ја крећем од себе рецимо и ако ми се деси да оговарам неког онда према њему немам више циле-миле-душо став већ заузмем озбиљну дистанцу, док неко ето пљује па лиже и никакве гриже савести нема, као да сам ја глуп као К па нећу да схватим да ако си у стању неког тако да оговараш преда мном па да се лижеш са њим онда вероватно и мене оговарас, а кад си са мном продајеш ми финоћу и да смо као у супер односу.
Ситуација је буквално оваква - круг од 3 особе које се присно друже, а од којих је свака оговарала сваку. Плус наравно њих 3 оговарају и све остале. Ма сви сваког оговарају и ајде што оговарају него што се лижу после, е то је мени несхватљиво.
Јел могуће да су људи толико саможиви да нису у стању никоме да приђу срцем већ увек имају прорачунат став за сваку прилику? Да ли ћу ја заиста проћи лоше кроз живот ако срцем будем приступао свему ?
Ситуација је буквално оваква - круг од 3 особе које се присно друже, а од којих је свака оговарала сваку. Плус наравно њих 3 оговарају и све остале. Ма сви сваког оговарају и ајде што оговарају него што се лижу после, е то је мени несхватљиво.
Јел могуће да су људи толико саможиви да нису у стању никоме да приђу срцем већ увек имају прорачунат став за сваку прилику? Да ли ћу ја заиста проћи лоше кроз живот ако срцем будем приступао свему ?