Život piše to što piše.
I kao vučemo konce ,krojimo našu sudbinu.
Možda, ali žalost je veća i odgovornost je naša.
Za sve patnje koje smo priredili planeti Zemlji i vaseljeni celoj.
Neki psiholog je rekao:”Dete kad se rodi kao prazan papir je,i kako pišemo u takvog će i čoveka izrasti.
I mi pišemo i pišemo.
Al možda da smo na trenutak stali i tačku stavili,čovek bi ispao veći.
Ne bi bilo tolko patnje,mržnje,sujete i laži.Ne bi bilo ratova,nuklearnih katastrofa i gladi.
Licemeri smo postali.Pomoć uz podsmeh nudimo i za nagradu kamatu tražimo.
A osmeh, tek po neki
I kao vučemo konce ,krojimo našu sudbinu.
Možda, ali žalost je veća i odgovornost je naša.
Za sve patnje koje smo priredili planeti Zemlji i vaseljeni celoj.
Neki psiholog je rekao:”Dete kad se rodi kao prazan papir je,i kako pišemo u takvog će i čoveka izrasti.
I mi pišemo i pišemo.
Al možda da smo na trenutak stali i tačku stavili,čovek bi ispao veći.
Ne bi bilo tolko patnje,mržnje,sujete i laži.Ne bi bilo ratova,nuklearnih katastrofa i gladi.
Licemeri smo postali.Pomoć uz podsmeh nudimo i za nagradu kamatu tražimo.
A osmeh, tek po neki
