Jeremija
Zainteresovan član
- Poruka
- 148
Јучерашњи дан жалости у Београду заиста је најлицемернији чин од Ђинђићеве сахране. Елем, страшно је то што је један млади живот угашен, што је страдао Француз који је дошао као гост у Србију, а пребијен је на смрт од острашћене руље. Уз сав респект према настрадалом Французу, као и родитељско саосећање његовој породици, ипак сам био запрепашћен лицемерјем званичника Београда, али и целокупне власти. Мада, та иста власт је недавно прогласила дан жалости због погибије осморо наших туриста у Египту, истовремено заборављајући да то учини и када је у само два дана погинуо исти број људи на путевима Србије. Сад се ја питам: Који су критеријуми потребни да би се прогласио дан жалости?
Јел можда скупљи или вреднији живот покојног Француза Татона (мир души његовој), од живота Зорана Вујовића или Ранка Панића?
Панића је убио државни апарат силе на сличан начин како је убијен Татон. Разлика је једино у актерима. Потоњи су носили обележја неких клубова, а они преходни, службене униформе.
Да нешто дебело неваља у данашњој Србији, да су све мере како Божанске, тако и људске, погубљене, довољно је подсетити на следеће: Исти иницијатори дана жалости због смрти младог Француза, само неку годину уназад веселили су се смрти бившег председника Србије и Југославије Слободана Милошевића, забрањујући чак и да се сахрани у Београду. Своје весеље су јавно исказали у центру Београда, а ТВ је овековечила тај нељудски чин.
Шта рећи друго до: ЛИЦЕМЕРИ!!!
Јел можда скупљи или вреднији живот покојног Француза Татона (мир души његовој), од живота Зорана Вујовића или Ранка Панића?
Панића је убио државни апарат силе на сличан начин како је убијен Татон. Разлика је једино у актерима. Потоњи су носили обележја неких клубова, а они преходни, службене униформе.
Да нешто дебело неваља у данашњој Србији, да су све мере како Божанске, тако и људске, погубљене, довољно је подсетити на следеће: Исти иницијатори дана жалости због смрти младог Француза, само неку годину уназад веселили су се смрти бившег председника Србије и Југославије Слободана Милошевића, забрањујући чак и да се сахрани у Београду. Своје весеље су јавно исказали у центру Београда, а ТВ је овековечила тај нељудски чин.
Шта рећи друго до: ЛИЦЕМЕРИ!!!