Lepota žene kroz vreme

[Poli46]

O lepoti ne treba raspravljati. Njen pojam i značaj menjao se kroz vekove pod uticajem socijalnih,
kulturnih i istorijskih okolnosti.
Ono što je danas nama lepo za nekog od pre 1000 godina bi bilo smešno
Nefertiti, jedna od najmisterioznijih i najmoćnijih žena u starom Egiptu, bila je supruga faraona
Amenhotepa, kasnije Akhenatona, od 1353. do 1336. godine pre Hrista

Kult lepote bio je prvi put izražen u starom Egiptu gde su žene vodile računa o odeći, mirisima
i frizurama. Šminka je bila obavezna, ali je ona imala i praktične razloge, jer je odbijala sunce
i insekte. Razvijali su veštinu bojenja, šišanja, pletenja i brijanja kose. Često su stavljali i perike
preko svoje kose čija je funkcija bila da se zaštite od sunca. Prema rangu bilo je dozvoljeno da
žene visokog društvenog položaja imaju debele pramenove, a njihove službenice tanke.
Kovrdžave perike nosile su se samo u posebnim prilikama.

Nefertari
Nakon ubistva Nefertiti i ostatka njene porodice zbog jeretičkog verovanja, jedina preživela, princeza
Nefertari odrasta u hramu faraona Setija I. Iako je voljena od kralja Ramzesa II, Nefertari se plaši
mržnje ljudi Egipta zbog nepopularnosti njene porodice. Uprkos svojoj mladosti, Nefertari otkriva
ogromnu snagu ljubavi prema Ramzesu, kao i dar za jezike i političke manipulacije koje će joj
obezbediti mesto kraljice Egipta.

 

[Poli46]

Novi standardi postavljeni su u staroj Grčkoj i Rimu, gde je najomiljenija i najtraženija
boja kose bila plava. Retki su bili Grci i Rimljani koji su prirodno plavi, tako da je plava
kosa doživljavana kao nešto veoma lepo i egzotično.
Jedan od najčuvenijih primera antičke grčke skulpture, Miloska Venera,

 

[Sensei]

Meni je Nefertiti prelepa

Čak i više od tri hiljade godina posle njene smrti, ona je i dalje popularnija od bilo koje druge ličnosti iz starog Egipta.

Smatraju je najmoćnijom i naj harizmatičnjom ženom antike.

Ekspedicija Nemačkog orijentalnog društva je 1912. naišla na skulpturu kraljice u prirodnoj veličini u ruševinama Ahetatona.

Preko 100 godina kasnije, tim međunarodnih eksperata i dalje pokušava da reši preostale misterije njene sudbine. Kako je majka šestoro dece umrla i zašto je njena mumija nestala?

 

[Poli46]

U 16. veku velika važnost se pridavala boji kože. Na ceni je bila svetla, prozračna put.
Preplanulost kože bila je nedopustiva – ukazivala je na rad u polju, što bi automatski
značilo da ste iz siromašne radničke klase. Žene su mahom bile krupne, kosa je bila
pokupljena, a svoje obline su krile ispod velikog broja slojeva haljine. Dekolte je jedini
bio istaknut, ali mogle su da se vide i grudi.

 

[Poli46]

Krupne žene su u 17.veku i dalje bile u modi. Razlika je samo što one, bez obzira na
broj kilograma, nisu imale velike grudi. U ovom periodu je primetna pojava naglašene
seksualnosti na slikama, a kao predstavnik takve umetnosti bio je flamanski slikar
Rubens. Njegova strast za slikanjem punačkih žena dobila je ime rubensizam, dok su
žene ovog perioda nazivane rubensovske dame.

 

[Poli46]

Standarde bujne kose donosi 18.vek. Žene su u ovom periodu počele više pažnje da
poklanjaju utisku koji ostavljaju. U modu su ušle žive boje, mašne kao ukrasi na glavi
i bujne lokne. Struk je postao istaknut, ali ne preterano, već taman toliko da istakne
lepotu ženskih oblina. Tipičan primer ovog perioda je Marija Antoaneta.

Marija Antoaneta-1775.godine

 

[Poli46]

Tek u 19. veku su žene zarad lepote počele da trpe velike muke. Korseti vuku korene
još iz srednjeg veka kada su nošeni ispod haljina kao potpora, ali su tek u 19. veku
uzeli maha, a žene su bile primorane da od malih nogu pokušavaju da zaustave
širenje svog struka. Do kraja ovog veka mlade žene su težile da imaju struk obima
40-50 cm, dok je starijima bilo “dozvoljeno” 50-65 cm.

Nakon viševekovne vladavine punijih žena, početkom 19. veka stvari počinju da se
menjaju. U najrazvijenim zemljama Evrope, u visokim, elitnim krugovima, vitkost
postaje novi ideal lepote. Pred naletom dijeta izazvanih novim standardima, obline
Rubensovih dama polako su počele da se tope. Samo nekoliko decenija kasnije na
pragu novog veka smatra se da je debljina isto što i lenjost. Veliku ulogu u ovoj
transformaciji imala je moda.

 

[Poli46]

Renaissance-art Sandro Botticelli 1478
Klasična bleda lepota Renesanse.

 

[Poli46]

Madame de Pompadour portrait by François Boucher

U rokoko stilu lepa ljubavnica i životna saputnica kralja LujaXV.umrla je u svojoj 42.godini.

 

[Poli46]

Albert LYNCH (Peruvian, 1851-1912) Prelepa žena Gabriela Lavarello Vargas

 

[Poli46]

James Christensen- Lorelei

Iz germanskog Epa o Nibelunzima i njegovih mitskih ličnosti proistekao je jedan lokalni mit :
LEGENDA O LORELAJ.
Toponim Lorelaj se odnosi na stenu na istočnoj obali Rajne ,blizu Sent Goaršhauzena u
Nemačkoj, koja se izdiže na nekih 120 m nad površinom Rajne i predstavlja najuži deo
ove reke između Švajcarske i Severnog Mora kao i najveću znamenitost klanca reke
Rajne pod zaštitom UNESCO-a u dužini od 65 km između Koblenca I Bingena .
Tu je nastao mit i o onoj drugoj Lorelaj jer su vekovima su jake struje razbijale brodovlje na
ove stene što je doprinelo širenju legende o ženskom vodenom duhu koji podseća na sirene
ili nimfe Rajnine kćeri iz Speva o Nibelunzima. I starogermanski rajnski dijalekt i keltski jezik
etimološki ovu reč „Lorelei“povezuju sa pojmom “mrmljajuće stene” verovatno zbog malenog vodopada koji je tu bio vidljiv sve do 19.v. Mrmljanje stena se utopilo u industrijsku buku do 21.v.
A 1801, nemački autor Klemens Brentano piše baladu o prelepoj devojci Lore Laj inspirisan
Ovidijem i starogrčkim mitom o Eho . Lore Laj koju izdaje voljeni, biva optužena da je opčinjavala
ljude vodeći ih tako u smrt .
Biskup je izbegavši da je osudi na smrt odredio da se zaredi i dalje živi u manastiru. Na putu
za manastir u pratnji 3 viteza ona dolazi do stene Lorelaj. Izmoljava od njih dozvolu da se
popne na stenu da vidi reku Rajnu poslednji put . Popopevši se, ona skače u Rajnu , u smrt ,
a stena otada odzvanja ehom njenog imena . Već 1824 i Hajnrih Hajne adaptira Brentanovu
temu u svoju poznatu pesmu LORELAJ gde devojku opeva kao sirenu koja sedeći na steni i
češljajući zlatne uvojke nehotice mami poglede mornara izazivajući brodolome i njihovu smrt:

 

[Poli46]

Fatalna kontesa Luisa Casati

Luisa Casati,- nepoznata fotografkinja 1905
Zbog veze s d'Annunzijem počela je posećivati zabave i događaje u Rimu gdje je kupila
kuću koju je opremila na ekstravagantan i ekscentričan način. Afera s d'Annunzijem trajala
je jer je, prema pesniku, za razliku od drugih žena, Luisa „posedovala dar, svemoguće znanje
muškog srca: znala je biti ili izgledati neverovatno. Zapravo je bila jedina žena koja me ikad
zapanjila. " D'Annunzio je svoje žene preimenovao u mitska imena i zvao je Luisa Kore, što
na starogrčkom znači Persefona, ali ona se promijenila u Coréu.Osim što se afera pojačavala, ljubavnici su često provodili nekoliko dana u Veneciji. Ovde je d'Annunzio predstavio Luisu
Albertu Martiniju i Giovanniju Boldiniju. Njegov portret „Marchesa Casati s hrtom“ 1908.
prikazan je u pariškom salonu naredne godine. Svi su se počeli pitati ko je ta modna
plemkinja.

skica Luise Leona Baksta, 1913


"Želim biti živo umjetničko djelo"

Od 1912. do 13. godine Luisa se često selila između Venecije, Rima i Pariza, gde su je zvali
„Meduza velikih hotela“, jer je boravila u luksuznim hotelima poput The Ritz, Hotel du Rhin
ili hotela Princess, koje je nekada opremila životinjskim kožama. , mehaničke ptice pjevice,
perje i druge čarobne drangulije. D'Annunzio je također bio u Parizu, kako bi pobjegao od
talijanskih kreditora. Odlučna da postane živo umetničko delo, Luisa je promovisala umetnike
i pustila ih da je ovekoveče u umetničkim delima. U tim godinama Boldini je naslikao svoj
drugi portret "La Marchesa Luisa Casati s paunovim perjem". Može se datirati u ove godine Troubetzkoy skulptura, drugi portreti Alberta Martinija, crtež Gustava Adolfa Mossa,
slika Natalije Goncharove, voštana lutka Lotte Pritzel i prijateljstvo s Alaisterom,koji je
od nje crpio inspiraciju za puno crteža. Marchesa je uspela šarmirati čak i futuriste,
čiji je cilj bio ocrniti bivšu simbolističku i dekadentnu umetnost koju je Luisa tako
savršeno utelovljavala.

Luisa Casati, Federico Armando Beltran-Masses, 1920

 

[Poli46]

Lepota žene neoklasicizma

Grande Odalisque- Ingres
Francuska revolucija i pad Napoleona i događaji koji nisu ispunili očekivanja i ideale izazvali su sve opšte razočarenje.Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije, koju su smatrali bezciljnom i ružnom i nezadovoljstvo zvaničnom akademskom umetnosću,bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u san, egzotiku - daleke zemlje I srednjevekovnu prošlost. Tako Velika Odaliska,prelepa žena
odiše svim čarima Orijenta.Negovano telo,vitko,lice klasične lepote..pogled sanjalački,usmeren
ka posmatraču.

 

[Poli46]

Thomas Gainsborough-Georgian Beauty
Sve do prve polovine 1810. godine, kada je otkriveno da su prljavština i bakterije verodostojni
uzroci smrti ljudi, pranje nije bio popularan hobi. Prethodnih godina jedino su se Rimljani uživali
u kupanju, s obzirom na to koliko su izgradili svoja kupališta.
Nakon pada Rimskog carstva, interes javnosti za ličnu higijenu znatno se smanjio. Između
ostalog, ovo je izazvalo akutni smrad. Bogati su imali financijsku sposobnost da problem
prikriju jakim parfemima. Što se tiče siromašnih, sasvim je moguće da je njihov smrad bio
toliko moćan, da se vjerojatno nisu mogli dugo podneti!
( „Užasna istorija“, Macdonald Young Books, 1996)

Potpuni nedostatak lične higijene dovodi do infekcija parazitima, poput krpelja i buva,
što je zauzvrat pomoglo u širenju opasnih bolesti, uglavnom kuge.
Najčišći ljudi tog vremena bile su časne sestre i monasi, jer je većina manastira i opatija
imala svoja kupališta. Redovnici su se kupali u toploj vode četiri puta godišnje! Srećni ljudi!
Žene - i muškarci - tada su otišli u krajnost kako bi postigli željene rezultate, što znači:
alabastersko bela koža koja se smatrala dokazom bogatstva i socijalnog statusa.
Međutim, bela koža po kojoj su bile poznate žene imala je cenu; ponekad smrtonosnu.
Beli prah koji su koristili bio je na bazi olova i samim tim toksičan. Zamislite da godinama
godinama trljate olovo po licu i da vaša koža polako upija teški metal. Mnoge žene i
muškarci otrovali su se pokušavajući postići i održati razuzdanu snežno bielu bledoću
koja se smatrala potvrdom lepote i društvenog statusa.

 

[Branko Lori]

Мария Магдалина, 1859 Frederick Sandys

 

[Poli46]

George Tsui
Lepota i egzotika kineskih lepotica inspirisala je ovog umetnika koji ih romantizuje
odevajući ih prefinjenu svilenu odeću.

 

[Poli46]

Dosso Dossi-Lucrezia Borgia-Duchess of Ferrara

Već od svoje jedanaeste godine Lukrezia je bila predmet politike ugovorenog braka radi sticanja političke prednosti koju je vodio njen otac, a kasnije i njen stariji brat Cesare Borgia. Nedugo
nakon što je proglašen papom, otac Aleksandar VI. 1493. godine, dogovara brak Lucrezije s Giovannijem Sforzom, vojvodom od Pesara, s kojim je u braku četiri godine.

Njihov je brak poništen 1497. zbog njegove navodne impotencije, a Lucrezia se godinu dana
kasnije udaje za Alfonsa Aragonskog, vanbračnog sina Alfonsa II, napuljskog kralja. Njihov je
brak trajao dve godine i 1. novembra 1499. Lucrezia rađa prvo dete Rodriga Aragonskog.
Brakom Lucrezijnog brata Cesarea Borgije s Charlottom od Albreta obitelj Borgia se politički približava francuskoj kraljevskoj kući, zakletom neprijatelju Napuljske kraljevine.
Cesare Borgia tada organizuje atentat na Lucrezijnog muža koji je ubijen u vlastitoj kući
1500. godine.
Važila je za lepoticu svog vremena sa puno skandala i brakova i šestoro dece.
Vreme Renesansa.

 

[Branko Lori]

Јохн Цоллиер, Цлитемнестра, 1914

 

[Poli46]

Guanbo Tang -Princess- dinastija Tang
Kineska lepotica,potpuno pravilnih crta lica.

 

[Branko Lori]

Gaston Bussiere

 

[Branko Lori]

Анна Павлова као Баццханте / 1911 / Јохн Лавери

 

[Branko Lori]

James Tissot

 

[Branko Lori]

Hermann Richir

 

[Branko Lori]

Spencer Watson

 

[Branko Lori]

Pierre Charles Comte